РАЧУНАРСКЕ МРЕЖЕ

Етернет преко каблова са упреденим парицама

Предметни наставник: Проф. др Петар Спалевић
 Слика 1. Каблови са неоклопљеним и оклопљеним парицама

Слика 2. Пресек: каблови са неоклопљеним и оклопљеним парицама Слика 3. Конектор RJ45 и утичница
• Категорија 3 кабла са упреденим парицама се користила у мрежама
са брзинама до 10Mb/s, са максималним пропусним опсегом од
16МНz.
• Категорија 4 је коришћена у мрежама са жетоном и омогућавала је
брзине до 16Mb/s.
• Категорија 5 каблова се користи у локалним рачунарским мрежама
са брзинама до 100 Mb/s.
• Побољшана категорија 5 каблова је дизајнирана да омогући
пропусни опсег од 100 MHz и потпуни дуплекс.
• Категорија 6 представља категорију каблова који имају пропусни
опсег од 250 MHz.
• Категорија 6а каблова подржава пропусни опсег од 500 MHz.
• Категорија 7 дизајниран је да подржи захтеве 10-гигабитног Етернета
и користи се за пренос података при брзинама од 10 Gb/s.
• Постоји велики број различитих врста каблова. У већини мрежа користе
се три врсте каблова:
– Коаксијални каблови
– Упредене парице: Оклопљене парице (STP) и Неоклопљене парице (UTP)
– Оптички каблови
• Коаксијални каблови се састоје од чисте бакарне жице у средини око
које се налази изолација, затим слој од плетеног метала – ширм и
спољног омотача.
• Користе се две врсте коаксијалних каблова: thicknet и thinnet (дебели и
танки каблови).
• Инсталације thicknet-а (каблови RG-8 и RG-11) скоро да више и нема.
• Тhinnet (танки) (RG-58) је јефтинији и лакше се поставља.
• За повезивање каблова са рачунаром користе се:
– BNC конектор за кабл (леми се за крај кабла или се специјалним клештима
притисне уз кабл – кримпује се),
– BNC Т конектор – спаја мрежну картицу са каблом,
– BNC продужни конектор – спаја два краћа танка кабла,
– BNC терминатор – служи за завршетак краја магистралног кабла,
– Примопредајник – користи се за повезивање танког и дебелог коаксијалног
кабла конектором који се зове “вампир” прикључак;

Слика 4. Коаксијални кабл

• Оптичким кабловима подаци се преносе у облику светлосних импулса (а
не у облику електричних, као код коаксијалних каблова и парица).
• Могу се са сигурношћу преносити велике количине података, великом
брзином на удаљености од неколико километара.
• Оптички кабл састоји се од оптичког влакна (танак стаклени цилиндар
обмотан концентричним слојем стакла) и спољног заштитног омотача.

Слика 5. Оптички кабл

Слика 6. Разводници се понашају као вишепортни Слика 7. Приватност остаје проблем и код употребе разводника
појачивачи сигнала
Слика 8. Комутатори прослеђују
оквир само станици на коју је адресован Слика 9. Комутатори користе табелу која повезује адресе и портове

Слика 10. Код сложенијих мрежа могуће су вишеструке асоцијације

• У основне компоненте комутатора спадају централни процесор,
меморија, мрежни интерфејс и софтвер.

Слика 11. Архитектура комутатора Слика 12. Архитектура комутатора са посебним меморијама
Слика 13. Различите позиције захтевају различите пропусне моћи

Слика 15. Комутатори 3. нивоа се понашају као рутери

Слика 14. Управљиви комутатори дозвољавају промену њиховог начина рада

Слика 16. Напајање уређаја електричном енергијом кроз мрежни кабл Слика 17. Асиметрични комутатори и агрегација канала

Слика 18. Комутатор у режиму рада складиштења и прослеђивања Слика 19. Комутатор у режиму рада „просецања“
 Слика 20. Исти распоред жица на оба краја користи се дирактно повезивање

Слика 21. Различити распоред жица на крајевима користи се за међусобно повезивање комутатора
 Шта има у рутеру?
• Могу се уочити четири компоненте рутера:
– Улазни порт
– Комутаторска мрежа
– Излазни портови
– Процесор рутирања

Слика 22. Архитектура рутера

• Функција претраживања табеле и прослеђивања у улазном порту
кључна је за функцију прослеђивања у рутеру.
• Ако је рутер са ограниченим могућностима обраде у улазном порту, он
ће једноставно проследити пакет централном процесору рутирања који
ће затим претражити табелу прослеђивања и проследити пакет
одговарајућем излазном порту.
• Пожељно је да обрада у улазном порту може да се обавља брзином
линије тј. да се претраживање изврши у краћем времену него што је
потребно да се пакет прими у улазни порт.

Слика 23. Обрада у улазном порту

• Комутаторска мрежа се налази у самом срцу рутера. Комутирање се
може обавити на више начина:
– Комутирање путем меморије
– Комутирање путем магистрале
– Комутирање путем вишеструко повезане мреже

Слика 24. Три технике комутирања

• Обрада у излазном порту узима пакете који су се чували у меморији
излазног порта и преноси их преко излазног линка.

Слика 25. Обрада у излазном порту

• Брзину комутатора дефинишемо као брзину којом комутаторска мрежа
може да пренесе пакете од улазних до излазних портова.
• Једна последица чекања у реду у излазном порту је да распоређивач
пакета у излазном порту мора да изабере један од пакета који чекају у
реду за пренос.
• Распоређивање пакета игра кључну улогу у обезбеђивању гаранција
квалитета услуга.
• Један од алгоритма за активно управљање редовима чекања (енгл.
Active Queue Management, AQM) који је најчешће проучаван и
имплементиран је алгоритам RED (енгл. Random Early Detection).
• HOL (енгл. head-of-the-line) блокирање у комутатору са улазним редом
чекања-пакет у улазном реду мора да чека на пренос кроз комутатор јер
га блокира други пакет у реду испред њега.

Слика 26. Ред чекања на излазном порту

 Међусобне везе: хабови и комутатори
• Најједноставнији начин да се међусобно повезу LAN-ови јесте да се
користе хабови.
• Конструкција приказана на слици 25 је конструкција хаба са више
нивоа (енгл. multi-tier hub design), зато што су хабови распоређени у
хијерархији.

Слика 27. Три одељењска Етернета међусобно повезана помоћу хаба

• У конструкцији са више нивоа, целу међусобно повезану мрежу зовемо
LAN, а сваки од одељењских делова LAN-а (односно, одељењски хаб и
рачунаре који су са њим повезани) зовемо сегментом LAN-а. Важно је
запазити да сви сегменти LAN-а на слици 25 припадају истом домену
колизије; значи, кад год два или више чворова у сегменту LAN-а
предају у исто време, доћи ће до колизија и сви чворови који предају ући
ће у експоненцијално одступање.
• Мада је хаб окоснице користан уређај за међусобно повезивање, он има
три озбиљна ограничења која отежавају његову примену. Прво и можда
најважније, када су одељењски LAN-ови међусобно повезани помоћу
хаба (или репетитора), онда се независни домени колизија одељења
претварају у један велики, заједнички домен колизије.
• Друго ограничење је то што, ако различита одељења користе различите
Етернет технологије, може бити немогуће да се међусобно повежу
одељењски хабови са хабом окоснице.
• Треће ограничење је то што свака Етернет технологија (10Base2,
10BaseТ, 100BaseТ итд.) има ограничење максималног дозвољивог
броја чворова у домену колизија, максималног растојања између два
рачунара у домену колизија и максималног дозвољивог броја нивоа у
LAN-у са више нивоа, као и географског домета LAN-а са више нивоа.
• За разлику од хабова који су уређаји физичког нивоа, комутатори слоја
везе података - звани просто комутатори - раде на Етернет оквирима и
зато су уређаји другог слоја.
• Комутатори могу да превазиђу многе проблеме који постоје код хабова.
Прво, комутатори дозвољавају међуодељењску комуникацију, док
истовремено одржавају изоловане домене колизија за свако одељење.
Друго, комутатори могу међусобно да повезују различите LAN
технологије, укључујући ту Ethernet од 10 Mb/s, 100 Mb/s и Gigabit
Ethernet. Треће, када се за међусобно повезивање сегмената LAN-а
користе комутатори, нема ограничења колики LAN може да буде.

Слика 28. Три одељењска LAN-a међусобно повезана помоћу комутатора

• Филтрирање је способност комутатора да одреди да ли би оквир
требало да се проследи неком његовом интерфејсу, или само да се
одбаци. Прослеђивање је способност да се одреде интерфејси ка
којима би оквир требало да се усмери, а онда да се оквир и усмери ка
тим интерфејсима. Филтрирање и прослеђивање комутатора се раде
помоћу табеле комутатора.

Слика 29. Институционална мреже која користи комбинацију хабова, Етернет комутатора и рутера
• Комутатор има изванредну особину да се његова табела прави
аутоматски, динамички и аутономно - без икакве интервенције од стране
администратора мреже или протокола конфигурације. Другим речима,
комутатори се сами обучавају.
• Комутатори су plug-and-play уређаји зато што не захтевају никакву
интервенцију од стране администратора мреже или корисника.
• Комутатор са великим бројем интерфејса омогућава директне конекције
између рачунара и комутатора. Када рачунар има директну конекцију са
комутатором (а не дељену LAN конекцију), каже се да има наменски
приступ.
• Рутери су комутатори за меморисање и прослеђивање пакета, који свој
посао обављају користећи адресе мрежног слоја. Мада је комутатор
такође комутатор за меморисање и прослеђивање пакета, он се
суштински разликује од рутера у томе што проследује пакете користећи
МАС адресе.
• Комутатори су plug-and-play тип уређаја. Комутатори такође имају
релативно велике брзине филтрирања и прослеђивања пакета - као што
је приказано на слици 30, комутатори треба само да обраде пакете
навише ка слоју 2, док рутери морају да обрађују оквире навише ка слоју
3.

Слика 30. Обрада пакета у комутаторима, рутерима и рачунарима

• Зато што је мрежно адресирање често хијерархијско (а не линеарно као
МАС адресирање), пакети обично не круже кроз рутере, чак и када
мрежа има редундантне путање.
• Пакети нису ограничени на обухватно стабло и могу да користе најбољу
путању између извора и одредишта. С обзиром на то да рутери немају
ограничење обухватног стабла, они су дозволили да се Интернет
изгради са богатом топологијом која укључује, на пример, вишеструке
активне линкове између Европе и Северне Америке.
• Друго својство рутера је да они обезбеђују заштиту помоћу мрежне
баријере од дифузних олуја слоја-2.
 Перформансе и расположивост
• Повећање расположивости се углавном постиже додавањем
редундантних компонената.
• Подизање перформанси рачунарске мреже се постиже коришћењем
напреднијих медија и комутатора са бољим перформансама.

Слика 31. Редундантни канали улазе у употребу у

случају отказивања примарних Слика 32. Агрегација вишеструких канала у циљу подизања перформанси
• Улога протокола разгранатог стабла (енгл. Spanning Tree Protocol, STP)
је да у Етернет мрежи са вишеструким путањама те путање открије и
елиминише их.

Слика 33. Бесконачно кружење оквира упућених Слика 34. Узроци петљи могу бити намерна/ненамерна
свим члановима мреже додавања каблова
Слика 35. Пример резултата примене STP протокола Слика 36. Могућа злоупотреба ЅТР протокола
 Организација и архитектура мреже
• Два основна приступа која треба узети у обзир приликом пројектовања
мреже су хијерархијски модел и структурно каблирање.

Слика 26. Линијска организација – велико кашњење и ниске перформансе

Слика 37. Слојеви хијерархијског мрежног модела

Слика 38. Повезивање крајњих уређаја путем хијерархијског модела
 Рачунарски интерфејси за Етернет мреже
• Етернет интерфејси се данас подразумевано уграђују на матичне плоче
стоних и преносивих рачунара.

Слика 39. Различити рачунарски интерфејси за различите Етернет медије

Слика 40. Гигабитни Етернет адаптер са USB 3.0 интерфејсом

 Питања за проверу знања
1. Шта је Етернет?
2. На коју методу приступа се ослања Етернет?
3. Која је главна предност Етернета?
4. Која је главна мана Етернета?
5. Које су то брже верзије Етернета?
6. Који каблови одговарају појединим типовима Етернета?
7. Који каблови се користе у већини мрежа?
8. Које су то двије класе коаксијалних каблова?
9. Шта су UTP и STP каблови?
10. Како се преносе подаци оптичким кабловима?
11. Која је мана оптичког кабла?
12. Који каблови су најбољи за пренос података?
 Задатак 1.
Видео-сигнал протока 43Mb/s, преноси се пакетим величине 53B и при
томе пролази кроз пет комутатора. Вероватноћа заузећа сваког од
комутатора је 0,6 а просечно трајање чекања да се ослободи заузети
комутатор једнако је половини времена потребног да пакет прође кроз
њега. Занемарујући трајање обраде у комутаторима и кашњење у преносу,
одредити минимално, максимално и просечно време потребно пакету да
прође кроз комутаторе.
 Задатак 2.
Одредити максимални проток који у Етернет мрежи нуди сервис слоја
линка података.
Задатак 3.