Razvitak pela matica i trutova

Postavljeno 03.06.2009. 5.545 pregleda

Matica polae jaja samo u elijama koje su pele pripremile oistile i prekrile
tankim slojem propolisa. Zbog toga, pre nego to spusti trbui, matica uvlai
glavu u eliju i opipava je svojim antenama, a zatim polae po jedno jaje, koje
jednim krajem prilepi za dno elije. Jaje je biserno belo, duguljasto i malo
iskrivljeno, sa slabim proirenjem u jednom kraju. Obavijeno je vrstim omotom i
sadri jedro, protoplazmu i umance. Dugako je proseno oko 1,5 do 1,6 mm.
Rano u prolee i u jesen jaja su krupnija u poredjenju sa jajima poloenim u junu,
kada matica polae najvie jaja. Tri dana posle polaganja jaja nastupa ubrzano
deljenje elija i formiranje zametka budue larve koja se izlee krajem treeg dana.
Omot jaja se rastvara pod uticajem posebnih enzima, koja lui larva. Pele ne
kvase omot mleom, kao to se doskora mislilo. Kap tenosti, koja se vidi na dnu
elije, potie od traheje zametka, odakle ona puta prilikom izleganja larve.
ema razvoja jaje, larve i lutke
Cikljus razvija matice, radilice i truta
Stadijum larve kod pela traje 6 dana, kod matica 5, a kod trutova 7 dana. Prva
tri dana mlade pele hraniteljice hrane larve pela, matica i trutova mleom, koji
sadrti sekrecije gornjovilicne i pod drelne zlezde i bogat je lako usvojivim
hranljivim materijama i biostimulatorima. Smatra se (Zerebkin) da u sastav mleca
ulazi i sekrecija temene lezde, koja je bogata masnoama. Tre?e dana hrani larvi
pela i trutova pele dodaju i kaicu od meda i polena, koju pripremaju u svojoj
mednoj voljki, a od ?etvrtog dana do kraja tog stadijuma samo kaicu. Larve
matica se u toku celog perioda bogato hrane samo mleom, to omoguava da se
od njih odgaje polno razvijene zenke matice. Sa poveanjem larve matice pele
postepeno izvlae i zidove matinjaka.

Pele hraniteljice poseuju larvu proseno 1300 puta

dnevno, da bi joj dali hrane, ili oko 8.000 puta u toku celog razvoja. Pomou
peristaltikih pokreta tela larva se kree kruno na dnu elije i kroz usni otvor ona
prima hranu, koja prelazi kroz prednje u srednje crevo. Nesvareni ostaci hrane se
ne izbacuju u eliji ve se gomilaju u srednjem crevu, zbog toga je ono dosta
veliko i zauzima skoro itavu supljinu tela. Na taj nain se hrana u eliji ne prlja
ekstrementima. Zahvaljujui pojaanom hranjenju, larva brzo raste i gomila velike
zalihe hranljivih materija masno telo.
Odmah posle izleganja radilika larva tezi 0, 1 mg, a kad se elija poklopi
tezina joj je oko 150 mg ili za 6 dana njena se teina povea oko 1500 puta. Teina
matine larve dostie oko 340 mg, a larva trutova do 360 mg.
Dok raste, larva 4 puta menja svoj telesni omota, presvlai se. Tada za oko
30 minuta ona prestaje da se hrani i kree. Skinuti omotai padaju na dno elije. Na
kraju stadijuma larva prestaje da se hrani i prua glavu prema otvoru elije. Pele
poklapaju eliju poroznim poklopcem od voska i polena, kroz koji moe prolaziti
vazduh, potreban za disanje larve, a posle toga za disanje lutke.
Poto su pele poklopile eliju, larva izbacuje nesvarene i neusvojene materije u
jednom uglu na dnu elije i za 1 do 2 dana ispreda sebi auru. Dok ispreda sebi
auru poklopljena matina larva nastavlja da uzima hranu koja je ostala na dnu
elije i zbog toga aura ne pokriva donji deo matinjaka.
Poto je isprela sebi auru, larva (predlutka) presvlai se peti put i ostaje
nepokretna 3 dana (kod matinih larvi 2 dana, a kod larvi trutova 4 dana). U tom
periodu nastupa raspadanje (histoliza) veeg dela dotadanjih organa, a umesto njih
poinju da se formiraju glava, grudi i trbuh, kao i sistemi i organi budue pele,

odnosno matice ili truta. Potpuno formiranje tih organa zavrava se u stadijumu
lutke. Taj intenzivni proces metamorfoze i izgradnje organizma usmerava se nizom
delujuih hormona. Za vreme metamorfaze se troi veliki deo zaliha hranljivih
materija (masno telo) i poto se lutka ne hrani, teina masa joj se smanjuje. Lutka
je u poetku bela zatim njeno telo postepeno postaje zutoplavo i na kraju spoljni
omota (kutikula) potamni. Prvo potamne sloene oi i glava, zatim grudi i na
kraju trbuh. Boja oiju utie na boju poklopca elije. Tamniji poklopci pokazuju da
su lutke starije (tzv. zrelo leglo).
Na kraju metamorfoze lutka se presvlai poslednji (esti) put i, poto se oslobodi
pokoice, prelazi u fazu potpuno uoblienog insekta (imago), ime se zavrava i
razvitak. Pomou izreckanih gornjih vilica insekt probija poklopac elije i izlazi iz
nje. Koica od presvlaenja i aura ostaju prilepljene za zidove i dno elije, usled
ega zidovi postaju deblji, a sae potamni. Pela radilica se izlee dvanaestog dana
posle poklapanja elije, matica osmog dana, a trut cetrnaestog dana. itav ciklus
razvitka od polaganja jaja do izleganja traje kod p?ele 21 dan, kod matice 16
dana, a kod truta 24 dana, uz eventualnu razliku od jednog dana (ranije ili
kasnije). Jaja, larve i lutke se nazivaju jednim imenom leglo. Leglo moe biti
otvoreno (jaja i larvye) i poklopljeno (lutke). Utoku ?itavog perioda razvitka pele
odravaju stalnu temperaturu oko legla 35C (od 32 do 36) i relativnu vlanost
vazduha od 40 do 80%. One obezbedjuju i svei vazduh, jer intenzivni procesi
razmene materije u organizmu larve i lutke zahtevaju i vise kiseonika. Ukoliko
nisu obezbedjeni ti neophodni uslovi, dolazi do poremeaja u razvitku legla, do
njene bolesti ili do njegovog uginuca.
ZIVOT I AKTIVNOST PELA PELINJEG DRUSTVA

Pelinje drutvo predstavlja skladan organizam

kod koga aktivnost pela zavisi kako od njihovog uzrasta i fizioloskog stanja tako i
od stanja i potreba drutva i od spoljnih uslova. U zavisnosti od starosti pela i
karaktera radaa koji obavljaju, u ivotu pela razlikujemo dva osnovna perioda:
prvi mlada plela do 21. dana zivota, kada se nalazi preteno u kosnici, gde
obavlja raznovrsne poslove, i drugi stara pela (izletnica) posle 21. dana zivota,
kada ona radi van konice (izuzev zimi), kada prikuplja i unosi nektar, polen, vodu
i propolis.
Poto su se izlegle, prva tri dana mlade p?ele su jos fizicki slabe i neizdriljive. One
se odmaraju, a druge pele ih hrane, stavljajui im hranu direktno na surlicu. im
malo ojaaju, one se postepeno ukljuuju u rad i u poetku uestvuju u ienju
elije. Cetvrtog dana ve poinju same da uzimaju med i polen iz elija i da
pripremaju kaicu, kojom hrane starije larve radilica i trutova. Od sedmog do
devetog dana njihove poddrelne i gornjoviline lezde poinju da praizvode mle
i one intenzivno hrane maticu i mlade larve stare do tri dana. Te pele stoje pre
svega na satovima sa leglom, da bi ga grejale i hranile.
etvrtog i petog dana, poto su se izlegle, mlade pele pri toplom i tihom vremenu
oko podne (od 11 do 14 casova) preduzimaju svoja prva obletanja oko konice pri
emu prazne debelo crevo od nagomilanih nesvarenih ostataka hrane. Prilikom
obletanja pele se glavom okreu konici i letei ispred nje, one se, as pribliuju,
as udaljuju da bl upamtile njenu boju i formu, kao i rnesto i okolne predmete, u

cilju to bolje orijentacije. U poetku obletanja su kraa (1-3 minuta) i u blizini

konice, dok su narednih dana sve dua i dalja.
Od dvanaestog dana votane lezde forsirano proizvode vosak i pele grade sae.
Tada one aktivno uestvuju u primanju nektara koji donose pele izletnice i,
dodajui mu enzime, izlivaju ga u elijice, ubrzanom ventilacijom isparavaju
suvinu vodu i zatirn zapeauju zreli med. Istovremeno one glavom nabijaju loptice polena smetene u elijama, zalivaju polen medom i zapeauju celije. Brinu
se i o istoi (izbacuju iz konice tela uginulih pela i druge otpatke
HIGIJENSKO PONAANJE). Kad navre tri sedmice (21 dan), pele postaju
izletnice i bave se uglavnom prenoenjem nektara, polena, vode i propolisa. U tom
uzrastu one, izmedju ostalog uvaju i ulaz u konicu.
Medjutim, ta delatnost u aktivnosti pela nije strago odredjena i stalna. U
zavisnosti od stanja i potreba drutva, kao i od spoljnih uslova, pojedine pele ili
itave grupe p?ela istog uzrasta rnogu da iste elije i istovremeno da hrane mlade
i starije larve, da grade satove i da zapeauju elije. Kod slabijih drutava, usled
relativno vee koliine legla, deo starih pela primoran je da ostaje u konicama da
bi se brinule o leglu a manji deo izlee na pau. Kod snanih drutava i pri dobroj
pai izvestan broj mladih pela, ak i uzrasta od 4 do 5 dana, postaju pele izletnice
i poinju da donose nektar i polen, rnada pre toga nisu hranile larve ili gradile sae.
Pele izletnice u takvim drutvima mogu da ine do 50%, pa i vie od ukupnog
broja pela. Kada potrebe drutva nalau, starije pele, ?ak i one 30-40-dnevnog
uzrasta, mogu delimieno aktivirati svoje zlezde i proizvoditi mle i vosak, makar i
u manjim koliinama, da bi hranile leglo i gradile sae. To se zapaa, na primer,
kada se stvara vetaki roj samo od starih pela i matice.
U svojoj mnogostranoj i sloenoj aktivnosti pele se orijentiu osim organima vida,
mirisa, pipanja i ukusa i nekim drugim ulnim organima. Posle obletanja pele
sleu na poletaljku glavom prema ulazu kosnice i mau brzo krilima, otkrivajuci
tzv. n a s o n o v u l e z d u, koja se vidi kao bela mrlja medju poslednjim
lancima na trbuhu. Miris koji ta zlezda lui pomae mladim pelama da lako
nadju ulaz kosnice. Istu sliku posmatramo i prilikom istresanja pela ispred
konice. Miris te zlezde ujedinjuje i rojeve pela koje izleu pri formiranju roja.
Kada je u opasnosti, pela zauzima karakteristican najeeni stav, podiui kraj

trbuha i pruajui zaoku, na kojoj se stvara kap tenosti. Miris te tecnosti (koja nije
otrov) ostale pele u kosnici primaju kao signal za uzbunu.
Pele odaju razlicite z v u k o v e u zavisnosti od njihovog stanja. Kada je
spokojno, drutvo odaje tihi, ravnomeran zvuk, ali kada je razdraeno ili u stanju
rojenja, zvuk je znatno jaii. Karakteristino tuan je zvuk osirotelih drustava koje
su ostale bez matice, a pele koje su raspoloene da ubadaju odaju tanak piskavi
zvuk. Mlade matice, koje su se tek izlegle, kao i zrele matice u matinjaku pre
izletanja roja takodje odaju specifine zvukove. Zvuk odaju i pcele koje igraju da
bi mobilisale ostale pele. Smatra se da je zvuk rezultat vazdune struje, koja izlazi
iz disajnih oblora (traheja) ili se stvara vibracijom krila. Za prijem zvukava pele
imaju razliite organe sluha, koji su razmeteni kako iznad tako i ispod kutikula, na
antenama, krilima i nogama. P?ele primaju zvuk kao vibriranje predmeta na kome
se nalaze, ali na drugom lanicu antena one imaju organ sluha (Dzonsonov organ)
koji direktno prima vibracije zvuka (prema Svanvicu).
Pele imaju dobro razvijeni o s e a j z a v r e m e, zbog ega one poinju da
sleu u odredjeni as preko dana na one biljke koje upravo tada poinju da lue
nektar. Ukoliko konica bude premetena, one staro mesto pamte do 12 dana, a pri
hladnom vremenu (0-4) ?ak i vie od mesec dana. Pele imaju i organe za
ravnoteu, to su, u stvari, male ekinje, povezane osetljivim elijama sa nervnim
sistemom. Te su elije razmetene na vratu i na lanicima izmedju grudi i trbuha,
kao i pri osnovi antena, na trbuhu i na nogama. Pomou njih pele se orijentiu u
odnosu na zemljinu teu (gravitaciju), a to im je neophodno pri letenju, vertikalnoj
izgradnji satova i uopte za kretanje.
Mlade pele rade u kosnicama i danju i nou, sa malim prekidima za odmor. Pri
povoljnom vremenu i dobroj pai pele izletnice poinju da izlaze rano ujutru (ako
5 sati), a oka 19 asova uvee poslednje pele se vraaju. Za jedan dan pela obavi
7-13 (proseno 10) letenja i pri svakom letenju donosi u voljki 40-60 mg nektara.
U itavom periodu letenja (oko 20 dana) ona moe doneti oko 6 do 8 g nektara, od
koga se, u najboljem sluaju, dobija 3-4 g meda (pola kaiice). Od svih pela
izletnica u drutvu oko 50% donase samo nektar, oka 25 % samo polen i oko 17 %
nektar i poten istovremeno. To, medjutim, u velikoj meri zavisi od vrste biljaka, na
koje pele sleu i od koliine nepoklopljenag legla.

Prilikam svakog letenja do stalnog izvora hrane, pele se orijentiu ne samo oima
ve uglavnom savrsenom signalizacijom preko tzv. mobilizacionih igara pela
izvidjaica, koje su prve otkrile izvor hrane. Poto napuni voljku nektarom ili
korpice na zadnjim nozicama polenam, pela izvidjaica oblee cvetajue biljke
kako bi zapamtila njihovo mesto, a zatim se vraa u konicu, orijentiui se prema
predmetima na putu, koje je upamtila, i po visini sunca. Poto doleti u konicu,
pelu jo na ulazu ili na sau eka 5-6 pela izletnica, kojima ona predaje i u
uzbuenom stanju poinje svoju IGRU - i g r u a n g a i r a n j a. Igre su
svojevrstan govor pela. One su dvojake: krune i u obliku osmice (sI. 2.).

Kada je izvor hrane (pasa), sa kojeg je doletela u blizini

(do 100 m), p?ela ostvaruje k r u n u i g r u. Ona brzo prodje mali krug oko jedne
elije i odmah se okrece za 180, ponavljajui isti krug, ali u suprotnom pravcu.
Tako ona nastavlja da igra na jednom mestu oko 15 do 30 sekundi, a pele koje je
okruuju podravaju njene pokrete i pruaju antene prema njenom trbuhu,
primajuci miris biljaka, koji je ona donela. Zatim pela brzo naputa konicu i
ponovo se vraa sa teretom i ponavlja igru. Mobilisane pele lete i po mirisu koji
su primile nalaze izvor nektara ili polena. Kada se vrate u konicu, one takodje po?
inju da igraju.
U sluajevima kada je paa udaljenija igra pela je u o b I i k u o s m i c e. Na taj
nain pela koja igra prua potpuniju informaciju mobilisanim pelama, pokazuje
pravac i udaljenost pae, kao i njenu produktivnost i koncentraciju nektara. Pri igri
u obliku osmice pela protrava u polukrugu oko nekoliko pela, zatim se naglo
okree i brzo protrava u pravoj liniji, prema poetnoj taki igre, pri emu treperi
telom levo i desno. Doavi do poetne take, ona opet protrava u polukrugu, ali u
suprotnom pravcu, opisujui osmicu. Zatim opet protrava u istoj pravoj liniji i im
stigne do poetne take, ponavlja istu figuru. Tako ona igra mnogo puta u toku 1-3
minuta na jednom mestu, a pele koje se nalaze oko nje igraju zajedno s njom. Za-

tim pela igraica odlazi na drugo mesto i sama nastavlja da igra na isti nain
medju drugom grupom pela. Mobilisane pele primaju informaciju, pri emu
deifruju pojedine elemente te igre.
Kada pela protrava u pravoj liniji navise po satu, to znai da je paa u pravcu
sunca, a kada protrava nanie, paa se nalazi u pravcu suprotnom od sunca. Ugao
pod kojim se prava linija protravanja nalazi levo ili desno od vertikalne linije sata
odgovara uglu koji sklapaju linije koje vezuju konicu sa suncem i kosnicu sa
paom. Ukoliko je prava linija protravanja dua i igre ee utoliko je udaljenost
pae vea, i obratno. Ukoliko igra due traje, utoliko je paa produktivnija a kada
pri treptanju tela pela nastaje jai zvuk, to znai da je koncentracija nektara vea,
to jo jae mobilie pele da odlae na pau prema datim uputstvima.
Godinji ciklus zivota pelinjeg drustva protice u odredjenom ritmu, koji je u
zavisnosti i u skladu sa godinjim klimatskim promenama i sa cvetanjem
medonosnih biljaka. U uslovima Srbije razlikujemo dva znacajna perioda u
aktivnosti pelinjeg drustva: neaktivni period u novembru, decembru i januaru, i
aktivni period u veem delu godine. U neaktivnom periodu matica prestaje da
polae jaja i pele su skoro iskljucivo u kosnici u stanju relativnog zimskog mirovanja sa kratkotrajnim obletanjima. U aktivnom periodu matica polae jaja, a
itava unutranja i spoljna aktivnost pelinjeg drutva protie sukcesivno u nekolike etapa razvitak za glavnu pasu, razmnoavanje (rojenje), gomilanje zaliha
hrane i priprema za zimovanje. U skladu sa sezonskim promenama u spoljnim
uslovima i aktivnosti pela, pelar treba veto i celishodno da rukovodi razvitkom i
aktivnou pelinjeg drutva, da bi dobio to vie pelinjih proizvoda.
Klimatske osobine i fenoloki podaci o cvetanju znaajnijih medonosnih biljaka,
kao i bioloki sastav pelinjih drutava i rad koji pelar treba da obavlja svakoga
meseca u godini izloeni su u odgovarajuim poglavljima SAJTA.


Najnoviji tekstovi
o MATINA MLE
o Radovi u Septembru
o Radovi u Oktobru
o Radovi za Novembar
o Radovi u Decembru