VISOKA POLJOPRIVREDNO-PREHRAMBENA KOLA

STRUKOVNIH STUDIJA U PROKUPLJU

RAZMNOAVANJE INSEKATA

SEMINARSKI RAD

Mentor: Student:

dr Novica Ili Kristina Teodosijevi

Broj indeksa: 407/15

Prokuplje, maj 2017.

Pri razmnoavanju insekata mogu se razlikovati tri grupe radnji koje se deavaju jedne za
drugom. Prva je polna aktivnost koja se zavrava parenjem, druga je polaganje jaja (viviparne
enke raaju ive larve) i najzad kod pojedinih insetaka nastupa nega potomstva. Parenje je
polno sjedinjenje mujaka i enkeradi prenoenja spermatozoida u enske polne organe. Mnogi
insekti se razmnoavaju partenogenezom,partenogamijom it u izostaje parenje. Ima insekta koji
su spremnji dmah na parenje po ekloziji i ukoliko se oni pojavljuju pre enki (protandrija9 do
parenj dolazi im se enka izvue iz lutkine kouljce. Ukoliko polni organi mujaka nisu
dovoljno razvili parenje nastupa posle odreenog vremenskog perioda ishrane imaga (dopunska
ishrana). Kod parenja deluju razni stimulansi u pvom delu vizueli, mirisni i slini stimulansi.
Kod vizuelnih stimulanasa smatra se da je najei sluaj da insekt vidi pokretni objekat po
veliini slian sebi (ispitavanja su vrena sa vrstom roda Pzrrhocoris) i pokuava parenje sa
njim. U odonatan (familija Lestidae) utvareno je da se mujaci pribliavaju enkama koje
imaju prozirna krila i lete na slian nain. Svici (Lampuidae) stvaraju u svoj telu hladnu svetlost
za privlaenje polova. Kod mirisnih stimulansa aktivne su lezde na telu uglavnom eke, iji
miris u malim koliinama privlai mujake esto sa velikih rastojanja. Veliki broj insekata
proizvodi poznatu zriku, pri emu specifini tonovi zvuka i njihova kombinacija predstavljaju
dra koja privlai pojedine vrste. Posto u veini sluajeva mujak zrie , enke moaju da trae
mujaka, to je kod insekata redak sluaj. Parenju insekata predhode esto pokreti tela,
dodirivanje partnera pipcima ka i let mujaka ili let oba pola. Isto tako moe doi do stvaranja
hemijskih i drugih nadraajakod enke nuenjem plena od strane partnera. Mujaci isputaju
kap sekreta da bi ga enka za vreme parenja pojela. Poznata je borba mujaka oko zenke za
vreme parenja.

Prilikom unoenja sperme u enski polni otvor polovi zauzimaju raziite pozicije, to zavisi od
mesta gde se nalaze genitalije ka oi navika insekatnih grupa. U veini sluajeva spermatozoidi
prelaze direktno u semenu kesu. Ima i sluajeva gde se sparivanje obavlja preko kese za
sparivanje, odakle sperma polazi iz polne organe. Najneubinije unoenje sperme je kod
Cimicidae. Spermatozoidi umeti u otvor prodiru kroz telesnu upljinu preko parnih jajovoda u
jajnike, gde dolazi do osemenjivanja jajnih elija. Prilikom parenja mujaci se zakae za enku
koso na njenim leima i izduuju abdomen podvlaei ga ispod enke kako bi kopulacioni
organ uvukli na sredini trbuha.

U veini sluajeva koulacija se odvoja na podlozi, ona moe biti biljka zemljite ili voda. Neki
insekti se pare u vazduhu za vreme leta.
Kopulacija moze trajati vrlo kratko vreme, nekad samo nekoliko sekundi, mnogi intekti se pare
i po vie asova, a ima i sluajeva gde se u kopili nalaze mujak i enka dva do tri dana. Broj
parenja u toku ivota je takoe razliit. Jednom se pare insekti kratkog veka, mada tu ima i
izuzetka, a vie puta ostali. Kod njih obino u partijama sazrevaju ovarije, pa se i polni nagon
periodino obnavlja. Za ponovno sazrevanja ovalijapotrebna je ishrana imaga (regenerativna
ishrana).

Prenoenje sperme preko spermatozoida vri se istiskivanjm njihovog sadraja prema jajnim
cevima. Vrste Saltotaria lepe spermatofore oko polnog otvora enke. Lepidortera ih unose u
kesu za sparivanje, a spermatozoidi se dalje peristalikim pokretima polnih organa i
hemotaksijem dovode do jajne elije.

Kod insekata se sree kabinalizam za vreme kopilacija. Tako je poznato da bogomoljka za

vreme parenja pojede mujaka. Parenje za mujaka predstavlja obino zavretak ivota. Kada
prestane kopulacija on ubrzano ugine. Zenka par poinje novu aktivnost, polaganje jaja.

Normalan vid razmozavanja insekta je gamogeneza. To je dvopono razmnoavanje i bez

oploenja jajne elije.

U partogenezi mogu se razlikovati tri tipa. Kada se iz neoploenih jaja razvijaju mujaci i enke
(ampithokija) ili samo enke, ili iz ne oploenih jaja mujaci, ili iz oploenih jaja enke
(arhenotokia).

Postoji sporadina partogeneza, javlja se u nekih insetaka koji se razmnoavaju gamogenetski,

ali kada je nedovoljno mujaka, narmalno se razvijaju neoploena jaja.

Kod pojedinij insekata se redovno pored gamogeneze javlja partenogeneza.

Ima insekata kod kojih se semenjuje gamogeneza i partenogeneza. To je heterogonija. Ona

moe biti jednostavna ako posle biseksualne generacije dolazi generacija zenke ili sloena, kada
se smenom generacija pojavljuju morfoloki razliite jedinke i promena biljaka domaina u
najrazliitijim oblicima.

Postoji i iskljuiva partogeneza. Ona se javlja u insekta gde nema drugog vida razmnoavanja.

Razlikujemo haploidnu i diploidnu partogenezu.

Haploidna se javlja samo u arhenotokiji, ona se sastoji u tome to se sve jajne elije obrazuju
narmalnim procesom. Oploene jajne elije u nepartogenetskih insekata formiraju diploidne
individue. Meutim mujaci koji nastaju iz neploenih jaja zadravaju haploidno stanje u svim
telesnim elijama. I kada se obrazuju muke repoduktivne elije ne odlazi do sparivanja
hromozoma.

Kod diploidne partenogeneze izostaje redukcija hromozoma u oogenezi jo u ovarijumu, te su

jajne elije diploidne. To se deava na razliite naine. Najjednostavnije je kad se jajne elije
modifikovanom redukcionom deobom i umesto prve redukcione deobe, nastupa druga deoba.

Redukciona deoba moe da se izvri tako da obe deobe budu u sutini evacionalne, zbog ega
izostaje redukovanje hromozoma.

Postoji i prelazni oblik izmeu haploidne i diploidne partenogeneze, kada redukciona deobe
tee normalno, i posle redukcije uspostavlja se diploidan borj hromozoma. Ovakav vid
razmnoavanja naziva se partenogamija.

Poseban oblik partenogeneze je pedogeneza, kada larva ima ulogu odrasle zenke. U larvama
nekih dvokrilaca se razvija ovarija sa jajnim elijama, one daju partenogenetske embrione u
telu majke, kao i novu generaciju larava. Larve se hrane hemolimfom i organima majke, a
zatim je naputaju i odlaze pod koru drveta ili u trule panjeve, gde nastavljaju razvoj. Kod njih
se dosnije formiraju embrioni kao i u prethodnoj generaciji. Mogue je da se povremen razvije
lukta i imago koji normalno polae jaja. Ima sluajeva da se ovaj proces stvaranja larava obavlja
u stadijumu lutke.

Postoji i poliembrionija. To je vid razmnoavanja u kome se za vreme razvoja embriona klicina

traka raspada na vei ili manji broj klica koje se formiraju svaka u poseban embrion. Tako moe
Copidosoma trancatellus. (Encyrtidae) koja parazitira larvu da iz jednog jajeta da do 2000
individua. Imaga ove osice se po ekloziji pare i polau jaja. Prva faza u razvoju je seksualnog
tipa, a docnije raspadanje klicine trake predstavlja vid bespolnog razmnoavanja, izuzetno
redak kod ivotinja.

Polaganje jaja

Poetak polaganja jaja zavisi od toga kada su oociti sazreli. Ima insekata kod kojih su jaja
formirana jo u stadijumu lutke tako da ih enka odmah po parenju polae. Ukoliko jaja
dozrevaju uz opunsku ishranu imaga u toku postmetabolitnog razvoja, do polaganja jaja dolazi
docnije.
Parenje je jedan od inilaca koji utiu na polaganje jaja i ako ono izostane ne dolazi do
ovipozicije. Broj jaja je razliit. Seksualne enke biljnih vaiju nose po jedno ili nekoliko jaja
u toku svog ivota. Nasuprot njima tvrdi se da Macrotermes bellicosus L. Moe da poloi 43000
jaja dnevno. Izmeu navedenih krajnosti nekoliko stotina jaja je prosek za veinu insekata.

U pogledu oblika, boje i veliine postoje razlike meu jajima insetaka. Veliina jaja zavsi od
veliine insekata i broja proizvedenih jaja. Ako enka polae veliki broj jaja one su obiln sitna
i obrnuto.

Nain i polaganja jaja su takoe razliiti, jaja mogu biti poloena pojedinano ili u leglima. Ona
su obino zalepljena za podlogu sekretima koje lue dodatne lezde polnog aparata enke. Neke
vrste polau jaja u zemljite poto se enka predhodno zakopa. Skakavci pokretima trbuha bue
u zemljite otvor i u njea ubacuju jaja. Uporedo sa ubacivanjem jaja, enka lui lepljivi sekret,
koji izmean sa esticama zemlje ovrsne i obrazuje kapsulu poznatu pod imenom ooteka.
Tipulidae ve sa dodirom trbuha o zemljite izputaju svoja jaja, a mogu i trzajima tela da ih
izbace na 1 metar daljine.

Kotrljani polau jaja u loptice balege, koje esto zaopavaju u komorice u zemlji.

Mnogi insekti zatiuju svoja jaja pokrivajui ih dlaicama sa trbuha ili sekretima enke. Neki
ih zavlae u pukotine ii pod koru drveta. itave insekatske familije bue hodnike u kori i drvetu
i tu ive stalno li povremeno sa svojim potomstvom.

Vrste sa izraenom lagelicom prosecaju biljno tkivo i ubacuju svoja jaja u stvorene otvore.

Mnogi parazitski insetki lepe jaja na telo gusenice leptira i drugih vrsta, ukose ih u njihov
organizam pomou legalice ili ih polau na biljke kojima se domain hrani.

Kod nekih insekata ije larve ive u vodi polaganje jaja se odvija na razliite naine.

Ima i sluajeva kada insekti nose poloena jaja na svom telu sve do polave larvi.

Kod insekta je poznat i viviparitet. To je raanje larvi koje su se prethodno ispilile u telu enke.
Pojedine vrste imaju toliko razvijen viviparitet da ne dolazi do formiranja horiona, ve se pri
oslovi jajnih cevi razvija embrion bez ljuske. U nekoliko sluajeva za ishranu embriona epitel
se iri i stvara neku vrstu placente, koja se docnije raspada i slui kao izvor hranjivih materija
u razvoju embriona i larve.

Veina insekata pokazuje institivne postupke oko starenja sa otomstvo.olaganje jaja na biljnim
organima kojima se hrani larva predstavlja najjednostavniji oblik brige sa potomstvo.
Postoji i instinkt zatitie jaja od nepovoljnih uticaja spoljanih faktora u prvom redu niske
temperature i neprijatelja. Posebnu brigu o potomstvu pokazuju insekti koji svoja jaja unose u
telo drugih isekata.

Pejedini insekti izazivaju gale na biljkama. One nastaju kao posledica ishrane larve, usled ega
dolazi do ubrzanog razvia biljnog tkiva i njeove deformacije, gale slue kao izvor hrane i
zatita za mnoge vrste.

Variparla je vid insekta nege potomstva , naroito u sluajeima kad se u telu enke, pored
embrionalnog razvoja obavlja i razvoj larve.

Razvoj i preobraaj

Razvoj obuhvata sve procese od oploenja jajne elije do polne zreosti imaga on se kod insektqa
moe podeliti na tri glavna perioda i to, embrionalni, postembrionalni i postmetabolni.

Embrionalni razvoj

Embrionalni razvoj poinje odmah posle polaganja jaja ili kod viviparnih insekata jo u telu
enke, a zavrava se pojavom larve. Duina ovog stadijuma je raliiti. Kod muva traje nekoliko
sati, a kod leptira do devet meseci.

Embrionalni razvoj obuhvata brazdenje jajeta i stvaranje blastoderma, diferencijaciju elija,

obrazovanje klicinih listica, okretanje klicine trake, segmentaciju i nastanak organa.

Posle parenja mnogih insekata spermatozoidi se uvaju u semenoj kesi. U njoj mogu da odre
vitalnost vie meseci pa i godina kao to je na pr. kod pela. Oplodnja uglavnom nastaje kada
jajna elija prolazi kroz jajovod.

Prolazei kroz jajovod jaje je obino obrnuto tako da se nikropila nalazi naspram izvodnog
kanala semene kese, ime se olakava osemenjavanje.

Pojava spermatozoida u jajnoj eliji podstie deobu jedra. Tada nastupaju dve uzastopne deobe,
od kojih je prva redukciona, a kao rezultat dobijaju se 4. haploidna jedra. U toku druge deobe
muka semena elija gubi repoliki nastavak, a glava se pretvara u mehrasto jedro. Muki i
enski prokleonusi obrazuju zigot. Polarna jedra koja su nastala reduksionom deobom spajaju
se a zatim degeneriu.
Posle polaganja oploenih jaja zigotno jedro poinje da se deli, i biva okrueno slojem
citoplazme. Tako nastaju energidi.

Brazdenje jaja i stvaranje blastoderma

Engridi se dele i jedra potuju prema periferiji jaja gde se nalazi uzani sloj citoplazme. Jedra se
rasporedjuju u citoplazmi i obrazuje se periplazma. Jaja hemimetabolnih insekata imaju tanku
periplazmu a holometabolni insekti deblju periplazmu. Engridi u periplazmu mogu stici u
istovreme u razliizim intervalima. Kod mnogih insekata jedan deo engrida ostaje u umancetu.
Jedra koja su stigla u periplazmu nastavljaju da se dele najee nesihronizovano ili u vidu
talasa od jednog ka drugom kraju jajeta. Kada obrazuje itiv prsten jedra uz stvaranja poprenih
pregradanastaje blastoderm. elije blastomera imaju krupna jedra i u njima se prvi put zapauju
jedarca (nucleolus).

Deoba jedara i migracije energida su pod kontrolom centra za deobu. Morfoloki ovaj deo nije
naznaen, ali to je obino mesto u jajetu gde se obrazuje zigot odnosno glava embriona.

elije blastomr su u poetku iste debljine. Najee na vntralnoj strani jajeta, one se uveavaju
i obrazuje se klicina traka, od koje e se diferencirati embrion.

Ubrzo posle pojaveklicine trake poinje njeno diferenciranjeu prednji deo procephalon koji je
neto iri i zadnji, ui protocorn, to e se nastaviti segmentacijom i stvaranjem telesnih
dodataka.

Diferencija klicine trake je kompleksan proces u kome se elija, ili grupa elija menjaju
morfoloki i fizioloi i postaju sloenije. Rastenje i diferencija elije su procesi koji se
iskljuuju.

Kod mosainih jajnih elija postoji unutranje degionalno diferenciranje i jo pre oplodnje u
njima se mogu obeleiti razlike u pojedinim delovima u citoplazmi.

Kada posle oplodnje nastaje brazdenje ve na poetku elije se razlikuju jedna od druge. Kod
insekra kada deobu zigota i dalje ne prati deoba citoplazme, jedra nigriraju u periplazmu. Poto
su jedra nigrirala u razliite diferencirane regione citoplazme, njihova genetska informacija se
modifikuje i elije se razlikuju jedne od drugih.
Obrazovanje klicinih listia

Stvaranje klicinih listia se razlikuje od istok procesa kod drugih ivotinja, a takodje i kod
pojedinih insekata meusobno.

Neki insekti du srednje linije zametka uvlae elije u vidu cevi koje se raspadaju a elije
spoljnjeg sloja se spajaju i stvaraju ektoderm.

Kod pele se ne javlja invaginacija, ve se srednji deo zametka uvlai ne obrazujui cev, dok
se iznad ovog uvuenog dela spoljne elije povezuju.