1.6.

2010

Sazrevanje i graa gameta

EMBRIOLOGIJA

primordijalne germinativne elije migriraju iz endoderma umancetne kese u predeo gonadnog nabora

Primordijalne germinativne elije (PG) se mogu nai u gonadnim naborima:

pasa Goveda svinja 21. dana graviditeta 26. dana 18. dana

Gonade (semenici i jajnici) sastoje se iz:

germinativnih elija somatskih elija (epitel celoma): epitelne vrpce folikularne elije jajnika Sertolijeve elije semenika mezenhimskih elija: teca externa i corpora lutea jajnika intersticijalne elije (Leydigove) semenika

PG gube svoju mogunost za ameboidno kretanje postaju okruglaste sa retkim organelama u citoplazmi Ovogonije - mitotike deobe dok elije ne uu u profazu mejoze

Tubuli seminiferi

Folliculi ovarici

XY Genotip Germinativne elije Sex-determining Region Y

Prisustvo SRY gena Primordijalne

XXGenotip na Y hromozomu
Primordiajalne gonade

germinativne elije

Nema SRY gena

Testis fetusa Lajdigove Sertolijeve elije elije

Anti - Milerov hormon Testosteron

Jajnik fetusa

Primordijalne gonade

Dihidrotestosteron
Odsustvo anti Milerovog hormona Osustvo testosterona

Razvoj spolj. gen. org.: Regresija Milerovog kanala i kortikalnih vrpci Volfov kanal se razvija u : epididimis, semevod semenu kesicu
-penis -prostata Milerov kanal -materica -jajovodi Regresija Volfovog kanala Razvoj spolj. gen. org. -vagina -spoljanje genitalije

-scrotum

1.6.2010

Testis determinirajui faktor sa Y hromozoma se eksprimira u elijama vrpci i sintetie se TDF protein TDF deluje na elije medularne vrpce, od njih se diferentuju Sertolijeve elije i lue anti-Milerov hormon koji utie na regresiju kortikalnih vrpci TDF deluje i na mezodermalne elije gonadnog nabora da se diferentuju Lajdigove elije koje lue testosteron U fetalnom periodu testosteron i njegovi derivati uestvuju u diferentovanju drugih organa karakteristinih za muki pol

Mejoza
Razdvajanje homologih hromozoma
Mejoza I (redukciona deoba)

razdvajanje sestrinskih hromatida

Mejoza II

Diploidna elija

Haploidna elija Haploidna elija

Profaza I
Leptoten - hromozomi su izdueni, konastog oblika i obrazuju klupe Zigoten - hromozomi se rasporeuju u parove - bivalenti. na nekim mestima hromatide se pribliavaju -sinapsis. Pahiten - hromatide se uzduno dele i obrazuju se tetrade. izmeu hromatida ne-sestrinskih hromozoma obrazuju se mostovi - hijazme - i preko tih hijazmi se vri crossing over. Diploten - hromozomi su u vezi samo preko hijazmi, rekombinacija se nastavlja, hijazme se pomeraju ka periferiji hromozoma - terminalizacija. Dijakineza - rekombinacija gena se zavrava, hijazme nestaju, hromozomi zadebljavaju

Ovogeneza
proces tokom koga se od matinih elija, ovogonija razvijaju elije koje mogu biti oploene-ovocti
Kobile, krave, ovce mitoza se zavrava u toku graviditeta Kod krmaa i postnatalno do 7. dana Kod maaka postnatalno do mesec dana

Primarni ovociti su u profazi I mejotike deobe-diplotena - diktioten. Ovocit u ovom stadijumu je diploidna elija, u kojoj je zaustavljena mejotika deoba, a jajnici obebezbeeni konanim brojem ovocita.

BROJ OVOCITA u jajnicima krava Fetalni period - 2,700,000 roenje - 70,000 odrasla - 24,000 Broj ovuliranih ovocita u toku ivota? ena ~500 krava ~350 Kod domaih ivotinja prva mejotika deoba se zavrava neposredno pred ovulaciju, sem kod kuja i kobila gde se zavrava posle ovulacije

1.6.2010

Primarni ovociti su u profazi I mejotike deobediplotena diktioten. Ovocit u ovom stadijumu je diploidna elija, u kojoj je zaustavljena mejotika deoba, a jajnici obebezbeeni konanim brojem ovocita. Primarni ovocit zavrava prvu mejotiku deobu i odvaja se prvo polarno telo odmah ulazi u II mejotiku deobu i u metafazi II se opet odmara do oploenja sekundarni ovocit II mejotika deoba zavrava se tek po oploenju i ovocit postaje ovum. Odvaja se drugo polarno telo

Folikulogeneza je proces koji obezbeuje

razvoj folikula koji ovuliraju i oslobaaju jednu ili vie zrelih ovocita u odreenim intervalima u toku reproduktivnog ivota enki. sve dok se "zalihe" ne potroe

Jedan ili vie folikula dostigne maksimalni rast i razvoj u vreme ovulacije Folikuli prominiraju iznad povrine jajnika
Proces oslobaanja ovocita iz zrelog de Grafovog folikula Iznad folikula, na povrini jajnika formira se mehurato uzdignue stigma folliculi Iznad se zid folikula i tunike albuginee stanjujukolagenaza

OVULACIJA

Svi ovociti moraju proi kapacitaciju

kapacitacija podrazumeva ultrastrukturne modifikacije u ovocitima dominantnih folikula pre naglog porasta LH pored promena u jedru tokom mejoza to znai i promene koje znae sazrevanje citoplazme:

ultrastrukturne promene:
menja se poloaj GV od ekscentrinog prema ZP mitohondrije iz centra na periferiju citoplazme poveava se broj Golgi kompleksa kortikalne granule se iz centra pomeraju na periferiju elije kumulusa vre vane uloge (ishrana ovocita, zamena protamina histonima i dr.)

Vrste jajnih elija na osnovu koliine vitelusa

Polilecitne (megalecitne)
Velika koliina vitelusa

Vrste jajnih elija na osnovu rasporeda vitelusa u citoplazmi

Telolecitne
Jedro i malo citoplazme na animalnom polu elije, a umance na vegetativnom Ribe, vodoemci, ptice

Ribe, vodozemci, ptice, monotremata

Mezolecitne
Srednja koliina vitelusa

Neke vrste vodoemaca

Centrolecitne
Vitelus u srednjem delu elije Zglavkari

Izolecitne
Mala koliina vitelusa

Nii crvi, mekuci, amfioksus i sisari

Izolecitne
Ravnomerno rasporen vitelus u citoplazmi Amfioksus i sisari

1.6.2010

Spermatogeneza
Proces diferencijacije mukih polnih elija od spermatogonija do spermatozoida u izuvijanim kanaliima semenika

Spermatogeneza
SPERMATOGONIJA
MITOZA

proliferacija (mitoza) mejoza diferencijacija (spermiogeneza)

II MEJOTIKA DEOBA

spermiocitogeneza
I MEJOTIKA DEOBA

PRIMARNI SPERMATOCIT SEKUNDARNI SPERMATOCIT SPERMATIDA

Spermatogeneza
Spermatogonije se dele mitozom Jedna elija se uva kao rezerva a druga postaje primarni spermatocit (2n) Primarni spermatocit ulazi u I mejotiku deobu (2n) Sekundarni spermatocit odmah nastavlja II mejotiku deobu Spermatide (n)

Spermiogeneza: Transformacija spermatida u spermatozoide

Spermatozoid
Glava Razliitog oblika u zavisnosti od vrste ivotinje: Rep Vrat Srednji deo Glavni Zavrni

Spermatogeneza
poinje u pubertetu odvija se celog ivota iz jedne spermatogonije 4 spermatozoida u svakom ciklusu ogroman broj elija

Ovogeneza
poinje u embrionalnom periodu duina odvijanja zavisi od broja raspoloivih ovocita iz jedne ovogonije jedan ovocit u svakom ciklusu ogranien broj elija

1.6.2010

Kapacitacija je niz dogaaja koji na kraju

obezbeuju da spermatozoidi mogu izvesti akrozomsku reakciju. U pasemeniku su glavne promene u membrani:
promene u sastavu lipida raspodela mesta za vezivanje lektina menja se brzina difuzije proteina i lipida membrane intramembranska raspodela delova membrana ostale promene se odvijaju u enskim polnim kanalima

U toku kopulacije sperma se deponuje u razliitim delovima enskog reproduktivnog sistema:

Kod goveda i ovaca mala koliina ejakulata u kranijalni deo vagine prema cerviksu Kod konja i i svinja kroz otvoreni kanal cerviksa u matericu

OPLOENJE
Proces u toku koga dolazi do spajanja mukog i enskog gameta Kod sisara se deava u ampuli jajovoda Kod veine domaih ivotinja spajaju se spermatozoidi i sekundarni ovociti u metafazi II mejotike deobe, dok kod konja i psa su primarni ovociti u diplotenu

1. Prolaz kroz omotae ovocita corona radiata

hijaluronidaza Izgleda da samo spermatozoidi koji su uspeno zavrili kapacitaciju mogu da odgovore na hemotaksu, ali i da je ta sposobnost ograniena vremenski

2.Vezivanje i prolaz kroz zonu pelucidu (akrozomska reakcija)

- spermatozoidi se vezuju za ZP3 ime se proverava pripadnost vrsti

3. Specifino vezivanje za membranu ovocita

- protein u membrani spermatozoida (fertilin PH30) vezuje se za receptor u membrani ovocita - na mestu vezivanja formira se atrakciona kupa i jajna elija obuhvata glavu spermatozoida i unosi je u citoplazmu

1.6.2010

Kod megalecitnih ovocita aksijalna simetrija (animalni i vegetativni pol) je odreena i pre oploenja

Kod sisara animalni pol odreuje mesto gde je izbaen polocit

4. Kortikalna reakcija modifikacija zone pelucide - unoenje/prodiranje spermatozoida dovodi do depolarizacije membrane ovocita to spreava prolaz drugih spermatozoida (brza blokada) - u isto vreme dolazi do egzocitoze tj. pranjenja sadraja kortikalnih granula koje sadre specifine enzime - enzimi dovode do modifikacije ZP2 proteina u zoni pelucidi (odvajaju se neki eeri) i zona postaje vra ime se spreava prodiranje drugih spermatozoida (spora blokada)

5.Zavretak mejoze i formiranje mukog i enskog pronukleusa

Eventualno unete organele se brzo razgrauju, a jedrov omota razgrauje u vezikule Dekondezacija i disperzija hromatina, a od vezikula povezanih sa hromatinom formira se membrana mukog pronukleusa

Rezultat oploenja 1. 2. 3. 4. 5. obnavlja se diploidni genom zavrava se mejoza metaboliki se aktivira ovocit odreuje se pol ploda poinje blastomerizacija

1.6.2010

Nivoi ekspresije pola

Genetski pol (XX ili XY) Gonadni pol (semenik ili jajnik) Somatski /fenotipski/ pol razvie odgovarajuih unutranjih, spoljanjih i akcesornih polnih organa Psihiki

Odreivanje pola
SRY sex related region on Y chromosome prepisuje se TDF testis determining factor TDF je transkripcioni faktor koji uz sadejstvo proizvoda drugih gena uslovljava da se:
prekursori klicinih elija diferenciraju u spermatogonije prekursori vegetativnih elija diferenciraju u Sertolijeve elije -odgovarajue elije blastema diferenciraju u Lajdigove elije

Osnovni procesi i principi razvia

Sutina embriogeneze je preobraavanje jedne elije- zigota u sloeni organizam odgovarajue vrste Dva osnovna principa:
Rast Diferencijacija

Rast
Na nekoliko naina: Poveanjem broja elija Poveanjem veliine elija Poveanjem koliine vanelijske supstance

Zavisno od vrste ivotinje ovociti mogu imati rezerve iRNK koje koriste za translaciju, tako da ne moraju da poveavaju svoju masu prve deobe blastomera su zato jako brze, samo M i S faza

Rast
Poveanje broja elija se moe postii: Poveanjem broja elija u deobi Skraenjem duine elijskog ciklusa Smanjenjem broja elija koje propadaju (inhibicija apoptoze)

1.6.2010

Diferencijacija
Proces tokom koga se formiraju grupe elija erki koje se razlikuju od osnovnih po svojoj grai i/ili funkciji U eliji koja se diferencira dolazi do selektivne aktivacije gena
Jedni se inaktiviraju, a drugi aktiviraju

Faktori koji utiu na diferencijaciju elija

Sve elije imaju isti genom, tako da razliiti faktori mogu uticati na razliite mehanizme ekspresije gena Unutranji Spoljanji

Unutranji faktori
Faktori u jedru geni Faktori u citoplazmi Deobe

Faktori u jedru geni

Specifine grupe gena -glavni tkivni geni

Faktori u citoplazmi
Jajna elija je asimetrina, komponente (organele ili specifini molekuli ) smeteni su u odreenim delovima Prilikom deoba nastaju razlike izmeu blastomera. Lokalizovane determinante su razliite kod razliitih vrsta domaih ivotinja (dugoivee iRNK)

Uloga deobe elija tokom diferencijacije

Tokom deobe nasledjuju se razliiti faktori iz citoplazme Posle odgovarajueg broja deoba poinje diferencijacija- mehanizam nije potpuno razjanjen. Metilacijom se evidentira broj replikacija

1.6.2010

Faktori izvan elije

1. Na poetku brazdanja elije- blastomere prenose signale direktnim kontaktom induktivna interakcija 2. Hemijski medijatori- razliite vrste signalnih molekula: hormoni, faktori rasta.....
Specifiene meuelijske veze

meuelijska komunikacija
Direktni kontakt

Difuzija

Neksus

Vanelijski matriks
1. Vanelijski matriks je veoma znaajan za preivljavanje, deobu i diferencijaciju i migraciju mnogih elija
Interakcija sa glikoproteinima u matriksu /kolagen, fibronektin.../ Ako elija migrira, dolaskom u novu sredinu moe doi do ekspresije drugih gena

Indukcija
Mozaino razvie razvie organizma zavisi od lokalizovanih
determinanti u jajnoj eliji

Regulisano
razvie organizma zavisno od interakcije meu elijama

Inermedijerni tip razvia

Morfogena polja
razvie organizma je praeno obrazovanjem specifinih predela gde treba da se formira odgovarajue tkivo morfogena polja Mora se obezbediti da se u celom embrionu procesi razvia odvijaju usklaeno i po redosledu

Morfogena polja
elijska promenjiva Sistem za odreivanje poloaja elije Poziciona informacija morfogeni Poziciona vrednost unutarelijski mehanizam =Promena koncentracije

Morfogeni su specifini signalni molekuli koji deluju direktno na elije i izazivaju specifine odgovore zavisno od koncentracije morfogena

1.6.2010

VRSTE INDUKTORA I OSOBINE INDUKCIJE

Indukcija je proces u kome odgovarajui faktor INDUKTOR deluje na diferencijaciju elije ili grupe elija Razliite vrste signalnih molekula hemijski medijatori Fiziki zraenje Bioloki- npr. virusi Grupe elija- npr. horda na n.s. elije moraju biti u odgovarajuem trenutku kompetentne da bi mogle da reaguju na induktor

VRSTE INDUKTORA I OSOBINE INDUKCIJE

Vrste promena zavise od koncentracije induktora i vremena kada deluje Efekat je trajan, prenosi se na sledee generacije elija i kad prestane delovanje induktora ELIJSKO PAMENJE

Determinacija
postepeno gubljenje totipotentnosti/pluripotentnosti elija Osnovni mehanizmi: Asimetrina deoba Uticaj induktora ili interakcije meu elijama

MORFOGENI PROCESI: 1. Lokalizovano umnoavanje/rast

Ako se umnoavaju istom brzinom samo rast, oblik isti Ako jedan deo bre raste, menja se oblik

Na brzinu deoba utiu: - genetski faktori (Ped gen kod mia) - faktori okoline (druge blastomere, GH, IGF-I, Ach, serotonin i dr.)

2. Nakupljanje- agregacija elija

Specifini adhezivni molekuli (CAM) u elijskoj memebrani koji potpomau da se poveu sline elije, ali i sa meuelijskim matriksom

3. Pokretanje elija- migracija

Aktivno Pomeranje slojeva elija

10

1.6.2010

4.Nabiranje ili uvraanje

5. Apoptoza
Razvojno regulisana neophodna u procesu razvia i diferencijacije

Zbog promene oblika epitelnih elija dolazi do uvraanjaInvaginacija Ili nabiranja - Evaginacija

Morfogeneza (uklanjanje vika elija) Selekcija (eliminacija nefunkcionalnih elija) Imunitet (eliminacija opasnih elija) Veliina organa (uklanjanje suvinih elija)

6.Stapanje - fuzija
Kombinovani lokalizovani rast i apoptoza

7. Razdvajanje - delaminacija
Proces tokom koga se elije izdvajaju iz jednog sloja i formiraju novi sloj. Npr. mezoderm

penetracija penetrazion
e

delaminazione delaminacija

Preembrionalni period od oploenja do razvia

prvog sistema organa (kardiovaskularni)

interpozicija

epibolia

Invaginacija evaginacija

migracija

estensione convergente

blastomerizacija blastulacija gastrulacija neurulacija celomacija Embrionalni period (razvie ostalih sistema organa) Fetalni period kada se po spoljanjim odlikama moe
odrediti kojoj vrsti pripada plod

11

1.6.2010

Preembrionalni period
Izolecitne jajne elije sisara se dele: jednako - ekvalno potpuno - holoblastino

Blastomerizacija
Deoba zigota u poetku se sve blastomere dele istom brzinom kasnije su sve odlike lokalizovanog rasta/umnoavanja

Blastomerizacija zamena protamina sa histonima -prelaz sa majine kontrole na zigot specifina ekspresija nekih gena
Sry odreivanje mukog pola Myc iRNK za myc i receptori za myc Sp1- transkripcioni faktor regulie ekspresiju brojnih gena ukljuenih u deobu i diferencijaciju elija (konc. se pove. 8x) Oct4 gen - regulator transkripcije marker za embrioblast Oct6 gen

***Deoba zigota u poetku se sve blastomere dele

istom brzinom (samo je to brazdanje?); kasnije su sve odlike lokalizovanog rasta/umnoavanja

Blastomerizacija
Ako se dve blastomere odvoje- razvie kompletnog organizma. Totipotentnost do stadijuma 8 elija, najvie i to kod mia i kunia

Diploidno jedro od oba roditelja i citoplazma majina

12

1.6.2010

Morula
Blastomerizacija
sinteza proteina na osnovu majinih iRNK metabolizam enzima i strukturnih komponenti (aktin, tubulin, spektrin) stalno se sintetiu aktivator plazminogena (serin protein) i dr.; samo u specifinim periodima (Tbl + primitivni endoderm)
8-16 elija (3-4 deobe) morula Poto je prisutna zona pellucida, blastomere se prilagoavaju ogranienom prostoru kompakcija Postaju polarizovane

Blastulacija
U materici morula je u sekretu sa hranjivim materijama. Ova tenost razmie elije i formira se upljina- blastocel
Embrionalni vori Trofoblast

FORMATION OF THE MAMMALIAN BLASTULA

Polar Body Blastomere

2 CELL EMBRYO Zona pellucida

16 CELL EMBRYO

Inner cell mass Blastocyst cavity

1 METRE

Trophoblast 64 CELL BLASTULA 1 mm

THE EXTENDED BLASTULA OF THE PIG

Mehanizmi pomou kojih se razlae z. pelucida razlikuju se izmeu ivotinja Kod konja se pre nestanka zone pelucide formira uh kapsula koju lue elije trofoblasta. Zatita jer kod kobila nije sterilna unutranjost materice. Kod konja kasna implantacija i blastula se kree Kod ovih ivotinja samo oploena jana elija dolazi u matericu

svinja

maka

kobila

Sinhronizacija se gubi i blastomere se poinju deliti i diferencirati nezavisno

Trofoblast
Odravanje graviditeta, titi embrion od odbacivanja Citotrofoblast
elije se umnoavaju

Sincicijumtrofoblast
Blastocista od oko 120 elija sadri: ~40 elija emb. voria ~80 elija trofoblasta Mnogo jedara i nema jasne elijske granice

13

1.6.2010

Gastrulacija
Gastrulacija
loptasti oblik zametka u izdueni - potronja O2 i dr. Procesi su pojaani mitohondrije, Golgi, ER i dr. sloeni - sinteza novih iRNK pojava primitivne trake (PT) - formiranje 3 klicina lista

- primitivni (Hensenov) vor - mezoderm prvo u kaudalnom delu PT (nije jo vidljiva) - regresija PT kada se formira mezoderm - irenje mezoderma najsporije kod konja - kraj gastrulacije troslojna
gastrula

Formiranje primitivne trake na povrini epiblasta Uspostavljanje ose glava-rep Centar umnoavanja i pokretanja elija Na cefalinom kraju neizdiferencirane elije primitivni vor Pluripotentne elije koje formiraju sva tri klicina lista, uestvuju u formiranju mezoderma glave Imaju ulogu u formiranju horde

Bilaminarna u trilaminarnu strukturu

Ektoderm Endoderm Mezoderm

Delaminacija i invaginacija elija

Epiblast = EKTODERM MESODERM hipoblast = ENDODERM U embrionu

Formiranje mezoderma

TROFOBLAST MESODERM ENTODERM

Van embriona

14

1.6.2010

INTRAEMBRIONALNI MEZODERM

DIFERENCIJACIJA MEZODERMA PODELA U TRI REGIJE

MESODERM PARAKSIJALNI (SOMITI) MESODERM INTERMEDIJERNI MESODERM LATERALNI: (lamina dorsale / somatica) (lamina ventrale / splanchnica)

MEZODERM PARAAKSIJALNI (SOMITI)

Celomacija

Uporedo sa formiranjem horde, formiraju se i blokovi mezodermalnih elija - somiti Jedan par po vertebralnom segmentu + 4-6 u glavenom delu

sklerotom

ZIGOT

CELOMACIJA
MESODERM LATERALNI: Somatopleura Splanhnopleura Prostor izmeu - celom Sa razviem tela embriona i formiranjem telesnog zida formiraju se dve upljine: egzocelom i endocelom Egzocelom je privremena upljina, a endocelom stalna U poetku simetrina grudno-trbuna upljina Kasnije septum transversum deli ove dve upljine

BLASTULA EKTODERM GASTRULA ENDODERM

PRIMITIVNO CREVO

Klicini listovi i njihove potence

EPIDERMIS I NJEGOVI DERIVATI

NERVNI SISTEM I strukture koje potiu od nervne kreste

Vei deo Epitel epitela respiratornog digestivne sistema lezde cevi digestivnog sistema MEOZODERM

LATERALNI MEZODERM

SOMITI DERMATOM Dermis MIOTOM miii SKLEROTOM prljenovi

Splanhnopleura Somatopleura

INTRMEDIJERNI MEZODRM LATERALNI LATERALNI Urogenitalni sistem

15