10/22/2021

EVOLUCIJA JEDNE JEDINKE - RAZVIĆE I OPLODJENJE

Dva oblika razvića:

• Bespolno (evoluitivno primitivnije)
Karakterostike bespolnog razmonžavanja: potomci će biti genetski isti
Oblici bespolnog razmonožavanja: pupljenje (hidra), deoba (protisti),
regeneracija
• Polno
U prirodi se javlja polno razmnožavanje ???– postiže se divergentska
varijabilnost?? i ?? organizmi samom tom varijabilnošću – raznovrsnos koja
ih sprema na bolji odgovor što se tiče životne sredine, jer ako imamo sve
genetski iste jedinke ako dodje do promene u sredini onda nemoguće je da
se dodje selekcija u smislu adaptacije.
Javljaju se gameti (polne ćel) koje su sa jedinstvenim genetskim
materijalnom i naprosto onda zahvaljujući tome su moguća ona tri tipa
selekcije (distruktivna, stabilizaciona i direkciona), jer imamo material na
osnovu koga mogu da se razviju neke od posebnih fenotipskih osobina.
Potrebni gamete za polno razmnožavanje
Proces stvaranja gameta???

Oplodjenje:
• Spoljašnje – vezuje se vodeni ekosistem
Adaptacije: puno jajnih ćel, kako bi se povećala uspešnost opolodjenja, a i
preživljavnja jedniki
• Unutrašnje
Razlog da se pojavi unutrašnje – adaptacija na kopno
Sa tim oblikom oplodjenja se razvijaju posebne adaptacije I kod ženki I kod
mužjaka – znc kod ženki mora da se razvije materica, javljaće se structure
koje omogućavaju preživljavanje embriona dok ne razviju svoje sopstvene
organe, i kod mužjaka se javlja ?? organ koji omogućava oplodjenje

GAMETOGENEZA

SPERMATOGENEZA – odvija se u testisima

Zapravo počinje mitozom tako što neke diploidne ćel se višestruko mitotički dele.
Pošto se dele mitozom to znači da su sve medjusobno u genetskom smislu identicne.
Te ćel koje se dele mitozom su po tipu matične (stem) ćel koje se u konkretnom
slučaju zovu spermatogonije.
Mitoza – da se zapravo umnoži material.
Kada spermatogonija poraste zovemo je primarnom spermatocitom. U jedru se
ništa nije menjalo. Signali za ovaj korak su hormoni. Potom primarna spermatocita
ulazi u mejozu 1 i daje dve ćel. U tim ćel je n broj hromozoma. Do redukcije broja
hromozoma – anafaza 1 – zato što se u anafazi 1 razdvajaju hromozomi. Neće biti
identične ćel jer je u profazi 1 crossing-over. Znc ako smo imali par hromozoma da
se oni u mejozi 1 razdvajaju.
Mejoza 2 – od svake ćel nastaju po dve, sve su različite, sve su sa haploidnim brojem
hromozoma. Sada u mejozi 2 odnosno anafazi 2 su se razdvajale hromatide. Sada
imamo hromozome sap o jednom hromatidom. Konkretni brojevi za našu vrstu – 46
à 23 à i na kraju 23 hromozoma, 23 hromatide, 23 molekula DNK. Ovo su
sekundarne spermatocite. Na kraju smo dobili spermatide koje se u procesu
spermiogeneze pretvaraju u spermatozoide.

Ovaj deo do spermatogenze se odvija u semenim kanalićima (unutar testisa). Finalni

process je u pasemeniku (epididmusu). Ćel izmedju semenih kanalića se zovu
lajdigove ćel, a lajdigove ćel imaju endokrinu ulogu jer u njima se stvaraju andogeni
hormoni od kojih je najvažniji testosteron. Sama spermatogeneza jeste endokrina??
uloga, ali pod konrtolom hromona koji nastaje u testisima ali ne samo tih hormona
nego i FSH, LH hormoni. U testisima celokupan process se odvija u kontinuitetu. Da
li su ove matične ćel primarno, odmah prisutne u testisima – ne, one dolaze iz
drugog mesta , naseljavaju se i pod uticajem faktora (različiti proteini) se pretvaraju
u spermatogonije. Videćemo koje je to mesto odakle stižu matične ćel?????

*slika
OOGENEZA
U jajnicima
Isto tako počinje sa mitozom – matične ćel, samo što se u ovom slučaju zovu
oogonije. Rast oogonija – nastaje primarna oocita. Posle mejoze I (prva razlika:)
dobija se jedna mala ćel i jedna veća ćel . Veća ćel je sekundarna oocita, a mala je
primarno polarno telo (polocita). Broj hromozoma – n. Zbog crossing over-a se
razlikuju. Jedna jako kratka interfaza, bez S profaze. Posle završene mejoze 2 imamo
3 male ćel – sekundarna polarna tela i jednu veću ćel, buduću jajnu = ootida koja će
se pretvoriti u jajnu ćel. Sa polarnim telima sekindarnim – propadaju. Prva razlika –
u prvom slučaju 4 funkcje, a u oogenezi jedna funkcionalna. Došlo je do smanjenja
broja polnih ćel odnosno jajnih ćel kod ženki, energija se čuva za embrionalno
razviće, za brigu u postnatalnom period. Nema potrebe ni da bude onoliko veliki
broj kao kod riba, jer je uspešnost oplodjenja mnogo veće. Druga razlika je u
kontinuitetu – od početka pa do pred kraj profaze 1 - sve se dogadja u embrionalnoj
fazi (do diplotena) što znači da je do tog treutka u svim tim ćel završen crossing
over. Potom cela priča stane, miruje do puberteta, i onda u mesečnim ciklusima se
pokreće dalje do stvaranja jajne ćel.

U jajniku (*slika) – sve [ove] oognoije, primarne, sekundarnne oocite – videli bismo
ih u razl fazama – odnosno za taj mesec – raste unutar folikula i konačno taj folikul
puca i izbacuje jajnu ćel u jajovod. Znc ako dodje do oplodjenja plodjenje će se
dogoditi u jajovodu. Pucanje zrelih folikula (grafovog folikula) zove se ovulacija.
Polni hormoni jajnika su estrogeni I progesterone. Oni se smenjuju u svojim
koncentracijama do ovulacije I posle ovulacije, znc neće biti ceo mesec u istim
koncentrazijama sekretovani.
Najčešće se ovulacijom oslobadja jedna jajna ćel, a ukoliko se osobode dve (ili više
ali baš retko) – onda dvojajčani blizanci.
Ako pratimo hrozmozome – parovi hromzoma, à po jedan hromozom sa dve
hromatide à pa redukovan broj sa jednom hromatidom.

10/26/2021

FERTILIZACIJA

Oplodjenje može da se dogodi u spoljasšnjoj sredini i u unutrašnjoj odnosno u

ženskom reproduktivnom sistemu – u jajovodu
Fazu procesa:
I za spoljašnje i za unutrasšnje polodjenje – prva faza koja podrazumeva kontrolu –
kontrola da se radi o gametima koje pripadaju istoj vrsti - prepoznavanje gameta

1. Prepoznavanje gameta - moraju da se poklope ti antigenski tj proteinski

receptori I nakon što ta faza prodje tek tada će zapravo ženski reproduktivni sistem
početi da otpušta neke enzyme koji dovode do potpune funkcionalizacije
spermatozoida. Mi kažemo kada govorimo o spermatogenezi da zapravo u
pasemeniku spermatozoidi postaju funkcionalni – jesu, funkcionalni su u smislu da
dobijaju svoj specifican ?? oblik, ali u potpunosti svoju funkcioju ostvaruju nakon
ove prve faze ondosno prepoznavanja
Ovu fazu možemo da obeležimo kao i kapacitaciju spermatozoida.

2. Posle toga dolazi do razdvajanja vitelinskog omotača. Vitelinski omotač – razvija

se unutar folikularnih ćel koje će se kasnije i same razvijati pa će i one prerasti u
sam folikul (mešak).
Osnovni delovi jajne ćel:
− ispod tih folikularnih ćel se nalazi vitelinski omotač (membarana jajne ćel
je preko različitih invaginacija odnosno nastavaka u kontaktu sa tim
vitelisnkim omotačem, membrana urasta u vitelinski omotač);
− sa unutrašnje strane se nalaze granule = kortikalne granule;
 − jedro – haploidno;
− u citoplazmi može da se uoči veća količina iRNK, rezervna hrana
(žumance)
U drugoj fazi – spermatozoid (ima gavu, vrat, flajelin (bič)) – na vrhu gave se nalaze
lizozom koji sadrži hidrolitičke enzime = akrozom i jedro. Nakon kapacitacije, nakon
što su enzimi ženskog reproduktivnog sistema doveli do finkcionalizacije
spermatozoida dolazi do akrozomalne reakcije – enzimi iz akrozoma razlažu
spoljasnje slojeve jajne ćel I otvaraju put na jajnoj ćel kroz koji će biti ubačeno jedro.
U jajnu ćel ne ulazi ceo spermatozoid. Akrozom (taj vršni deo spermatozoida)
razlaže sve površinske slojeve (folikuarne ćel, vitelinski omotač, membranu jajne
ćel) i ubacuje se jedro.

Jajna ćel:

3. Kada se ubaci jedro dolazi do reakcije kortikalnih granula. Kortikalne granule

sadrže u sebi jedan polisaharid. Nakon ubačenog jedra spermatozoida taj
polisaharid počinje da bubri i u toj kortikalnoj reakciji dolazi do hermetickog
zatvaranja – sprečava se da drugi spermatozoidi udju u jajnu ćel. Znc usled bubrenja
granula zatvara se jajna ćel koja je sada već zigot i ona sprečava polispermiju.
*Kod nekih ptica je moguća polispermija, ali iako će više spermatozoida da udje u
jajnu ćel ipak će samo jedan učestvovati u oplodjenju.
Kad je jedro spermatozoida ubačeno u jajnu ćel, kako će se pokretati jedro
spermatozoida (*flagellum služi samo da dovede spermatozoid do jajne ćel)? – u
vratu spermatozoida se nalaze mitohondrije koje daju energiju, ali se nalaze i ćel
strukture kao što su centriole (deo ćel skeleta, ćel skelet ima ulogu da daje potporu
ćel i da učestvuje u svim kretanjima znc odredjene structure vrše pomeranje
organela , u pomeranju hromozoma, biča, treplji odnosn cilija) i tako ove centriole
koje se nalaze u vratu ulaze sa jedrom i na osnovu energije koje dobijaju iz
mitohondrija guraju to jedro do jedra jajne ćel)

5. Pošto se spoje ta dva haploidna jedra – nastaje zigot, ali pre toga, (nakon
kortikalne reakcije koja sprečava polispermiju,) razviće se fertilizacioni omotač.
Fertilizacioni omotač ima zaštitnu ulogu i različito dugo će se zadržati kod različitih
vrsta. Za našu vrstu to je nivo blastociste – kod nekih vrlo brzo nestaje, kod nekih
ostaje skoro do kraja embrionalnog razvića. Na kom stepenu je jajna ćel sposobna za
oplodjenje? – ona ne mora da završi mejozu, na stepenu metafaze 2 je moguće
oplodjenje. Jedro spermatozoida kada je ubačeno čeka da jajna ćel završi svoju
deobu.

TIPOVI JAJNIH ĆELIJA PREMA KOLIČINI HRANJIVE MATERIJE:

Mogu da budu polarizovane, nepolarizovane i od toga će da zavisi process
brazdanja.
• izolecitne jajne ćel = ako je unutar ćel vrlo malo žumanceta koje je
razvnomerno raspoeredjeno
*Možemo da pravimo podklasu izolecitnih = alecitne (naše jajne ćel nemaju
žumance, embrioni se hrane na neki drugi način)
Javljaju se i kod bodljkošaca (uvek se provlače bodljokošci sa horadtima – oni
su vrlo u evoluciji na bliskoj grani kladograma, imamo mnogo zajedničko)
• Mezolecitna - polazrizovano jaje – razlikujemo animalni pol i vegetativni pol.
U animalnom žumance?? (greška?? – rekla u animalnom, nacrtala u
vegetativnom???) u vegetativnom – citoplazma sa jedrom. Embrion će se
razvijati u animalnom – vegetacija – to znači da obezbedjuje ishranu,
preživljavanje
Kod vodozemaca
• Telolecitna - jako izraženi vegetativni pol, a vrlo malim animalnim.
Kod ptica
Znc žumance, pa ono malo belo u okviru vegetativnog pola gde se nalazi
žumance kod ptica je animalni pol. Možemo jedarce da uočimo
Belance ima zaštitnu ulogu, ono se nalazi okolo. Ljuska kod ptica nastaje kada
kroz jajovod prolazi žlezde jajovoda formiraju ljusku
Podvrsta telolecitnih = centrolecitne – kod insekata. Žumance je u sredini a
obavijeno je citoplazmom odnosno ovim što se nalazi u animalnom polu.

Dva različita tipa brazdanja – pošto je žumance gusto – brzine deoba neće biti iste u
predelu te guste supstance i mnogo redje citoplazme.
10/29/2021

BRAZDANJE

Kada nastane zigot – u jajovodu došlo do formiranja zigota, oplodjenja – odmah

kreće u jajovodu ?? deobe = brazdanje ß mitoticka deoba – od jedne ćel jednog
izgota očekujemo da nastane višećelijska struktura.
Zigot je po broju hromozoma diploidan. Prva deobna ravan će biti povčena od onog
mesta gde je ušao spermatozoid (gde je akrozom razložio zaštitne omotače jajne ćel
odnosno mesto gde je ubacio jedro), nastaju ćel koje se zovu blastomere –
2,4,8,16,32… - te deobe dovode do toga da se razvija jako izbrazdana struktura koja
se zove morula (morus = dud, podseća na dud). U poslednjem stepenu ovog procesa
sve novonastale blastomere se pomeraju u jedan sloj i nastaje blastula. Blastula je
iste veličine kao i zigot – u toj fazi brazdanja nema rasta, samo se u toj fazi sva
energija troši na intenzivne mitotičke deobe. Koliko će nastati novih ćel – specificno
za svaku vrstu i genski je odredjeno. Delovi blastule su: blastoderm, duplja
(/celom/blastocel) – ta duplja nije prazan prostor – ona je ispunjena sekretom ovih
ćel koje je okružuju (to su već ćel koje metabolišu).
Humana blastula = blastocista
Spoljašnji sloj, omotač ćel = trofoblast
Unutrašnja masa ćel = blastodisk
Iz blastodiska se razvija embrion
Od trofoplasta će nastati horion
Žumance odredjuje brazdanje – one jajne ćel koje imaju polarizovani animalni i
vegetativni pol tj veliku količinu žumanceta – brazdanje će biti sporiju, jer je
žumance gusto i usporava deobe, pa će izolecitne i mezolecitne jajne ćel brazdati
potuno ondonso holoblastično, dok će telolecitne i centrolecitne brazdati
meroblastično (nepotpuno)

*na vrhu – u animalnom polu gde se jako brzo dele imamo sitne blastomere =
mikroblastomere; a u vegetativnom polu gde kasni ta deoba,ide polako, te
blastomere će biti velike = megablastomere

Prve deobe odvijaju se pod kontrolom iRNK jajne ćel.

FALI ČAS (UTORAK 2.11.) – neće da se učita snimak

Mozda ipak ne fali čas jer bukv niko nema beleske predavanja izmedju ovoga???????

11/5/2021

GASTRULACIJA

Brazdanje je podrazumevalo intenzivne mitotičke deobe da bi ishod bio višećelijska

blastula (blastocista kada govorimo o našoj vrsti).
Potom sledi gastrulacija (takodje rani stadium embrionalnog razvića)
Gastrulacija = proces – dolazi do pomeranja tih blastomera i na kraju tog procesa
nastaje gastrula. Gastrula se razlikuje u odnosu na blastulu po tome što sada se
stvaraju tri sloja ćelija koje će se razlikovati u ekspresiji svojih gena – to je zapravi
priprema za buduće stvaranje tkiva odnosno histogenezu. Od jedne okrugle,,
jednoslojne blastule neke ćel će se pomerati I tako nastaju 3 sloja.
Tip gastrulacije: invaginacija (postoji 4 tipa, ali mi ih ne radimo)
Invaginacijom dolazi do uvlačenja jednog broja ćel iz tog jednog sloja I posledica tog
uvlačenja će butu gastrula koja ima ?? potpore.
Spoljašnji sloj ostaje kao ektoderm. Ovaj što je invaginirao je endoderm. U predelu
blastocela formiraće se treći sloj – mezoderm. Mezoderm inače može da nastane:
− šizocelno - tip nastanka mezoderma kod primitvnijih organizama – dolazi
do raspucanja?? prostora unutar blastocela I formira se mezoderm
− enterocelno – po formiranju crevne seli doći će do evaginacije (izbočavanja)
te crevi i on gura, pravi kao nabore i unutar tih nabora formira se mezoderm
Nova duplja koja nastaje na nivou gastrule je gastrocel i ovaj otvo na gastrocelu koji
inc služi za komunikaciju sa spoljasnjom sredinom se zove blastopor (/arhenterol??
= pracrevo). Iz blastopora će se razviti kod nekih organizama usni otvor, a kod
drugih analni otvor
− Protostomije - ako se razvija prvo usni otvor. U protostomije ubrajamo:
beskičmenjake (bez sundjera – nisu na tkivnom nivou gradje), sve do
bodljokošaca;
− Deuterostomije – ako najpre nastane analni otvor. U deuterostomije
ubrajamo: bodljokošce, hordati.
Kako će se od ovih zametnih listića formirati osovniski organiz ili osovinske cevi? –
− predelu gastrocela nastaje crevna cev
− iz mezoderma, iznad creva, ka dorzalnoj strani nastaje notohorda
− notohorda a šalje signale na neuroektoderm i od njega nastaje nervna cev
(=osovinski organi)
To pomeranje – prvo će se kretati na osnovu odredjenih signala, a taj način
koordinacije možemo da obeležimo kao indukciju – one moraju da budu indukovan
enekim proteinskim signalima. Ti proteinski signali se zovu morfogeni, a one ćel
koje šalju signale = organizatori. Kako nastaje nervna cev – organizato je horda koja
šalje morfogene na ?? i tada dolazi do formiranja nervnog luka, pa potom njegovog
zatvaranja tj formiranja nervne cevi.
Dakle pomeranja se vrše kontrolisano, na različite načine dolazi do tih indukcija, a
pomeranja se vrše preko odredjenih struktura – ili preko blastopora ili preko
strukture koja se zove primitivna traka (kao šine, u njoj se dešavaju pomeranja
blastomera). To pomeranje troši energiju i u to su uključeni su delovi citoskeleta.
Citoskelet je taj koji vrši pomeranja (mehanizam koji će da ih pogura).
Iz ovih zametnih listića će tagodje nastati crevo odnosno sistem za varenje +žlezde
koje pripadaju sistemu za varenje: egzokrini deo pankreasa, pljuvačne žlezde, jetra
ß znc nastaju iz endoderma
Iz ektoderma – osim nervnog sistema nastaje koža (gornji sloj - epidermis).
Iz mezoderma sve ostalo:
− mišići (*začeci mišića se zovu soniti?),
− vezivno tkivo (krv, koštano, hrskavičavo, masno i ??),
− sistem za izlučivanje, sistem za razmnožavanje.
Respiratorni sistem nastaje od endoderma odnosno sistema za varenje (prvo
nastaje sistem za varenje) – škrge/pluća.

11/16/2021

Nastalo je crevo najpre obavijeno endodermom, iznad njega prema dorzalnoj strani
razvija se potporni organ, potporna cev – horda koja će se pretvoriti u kičmu i iznad
horde razvija se nervna cev od ektoderma.
Kako dolazi do formiranja odnosno do grupisanja tih ćel? – zapisano u našem
genomu, u gastrulacionim pokretima možemo da uvidimo kako zaravo dolazi do
ekspresije naših gena u različitim delovima organizmima odnosno različitim
tkivima. Sve naše ćel imaju iste gene, ali u različitim fazama života i usled različitih
spoljašnjih i unutrašnjih signala doći će do ekspresije različitih gena, a proizvod
ekspresije tih gena će biti ???
Ekspresija gena: DNK à RNK à proteini. Ekspresija gena – protok genske
informacije.
Ali od svih gena koje mi imamo u ćel pankreasa doći će do ekspresije onih gena koje
nose šifru za sintezu insulina, u mišićima će do ekspresije onih gena koje nose šifru
za sintezu miozina, aktina, tropomiozina.
Kako je došlo do tih osovniskih organa/cevi ? – proces indukcije

INDUKCIJA

Indukcija je kada neke ćelije (organizatori) šalju signale i dovode do neke promene
nekih drugih ćel odnosno modifikacije. Signali koje ove ćel organizatori šalju u vidu
proteina nazivaju se morfogeni.
Najjednostavniji, ali najredji oblik indukcije koji se dešava u formiranju našeg
organizma = primarna indukcija. Kada se jedan delić naše gastrule, kada je već
formirana horda, a nedostaje nervna cev??, ćel horde odnosno mezodermalne ćel su
u ovom slučaju organizatori i šalju signale na neuroektoderm, a posledica dejstva tih
signala, tih morfogena će biti invaginacija neuroektoderma. Nakon ove indukcije
ćel neuroektoderma (odredjene, koje prepoznaju te signale) počinju da se uvlače u
unutrašnjost i dobijamo nervni luk koji će se u sledećem koraku odvojiti, zatvara se
i dobijamo nervnu cev. Ovo je primarna indukcija jer je jednosmerna – mi imamo
samo signale od horde (mezoderma) ka neuroektodermu i posledica toa je
formiranje nervnog sistema.
Sekundarna indukcija – dvosmerna. Rezultat dejstva dvosmerne indukcije jeste
očna jabučica i sočivo oka.
Tercijarna indukcija – višesmerna i gotovo svi ostali organi nastaju tercijarnom
indukcijom.
Kada nastane nervna cev – ona će da ima 5 mehura (inc kasnije vljd 3 - iz prvog se
razvija prednji mozak i medjumozak, iz srednjeg srednji mozak (on se najmanje
menja u evoluciji tj. embiogenezi), a iz trećeg mali mozak i produžena moždina, a od
ostatka kičmena moždina. Imamo 4 komore: četvrta je produžena(na ‘podu’) i mali
mozak (na ‘krovu’), kroz srednji nema komore nego ide silvijev kanal koji se širi u
treću komoru, oko treće komore organizovan medjumozak (gore talamus, a dole
hipotalamus), prednji mozak se organizuje oko prve i drue komore. U početku
celokupna dešavanja su pod nadzorom iRNK odnosno gena majke, posle toa
blastomere indukuju jedna druge odnosno ćel deluju svojim signalima na
gastrulaciju i kada dodje do formiranje tkiva i organa onda cele grupe ćel učestvuju
u organizaciji odnosno indukciji. )
Do onog stepena od 8 blastomere (znc kad se podeli na 2, 4, pa 8) kažemo da su
strukture totipotente – znači da svaka od tih blastomera ima dovoljno velik
genetski kapacitet da može da se razvije u jednu zasebnu jedinku. Time možemo da
objasnimo nastanak jednojajčanih blizanaca.
Razviće – postoje dva tipa razvića u prirodi:
 − kontoslisano: regulacija genske aktivnosti znc u našim genima je sve ovo
zapisano kako će da se odvija i ne mora da u toku celog života postoji
ekspresija odredjenih gena – npr somatotropin (hormom rasta) – on će se
produkovati u fazam u kojima mi rastemo, posle toga neće više ti geni biti u
ekspresiji
− determinisano: npr u centrolecitne jajne ćel kod insekata kada dodje do
brazdanja te ćel već u startu dobijaju determinante, dobijaju odrednice.
Determinante mogu da budu iRNK.

11/19/2021

EKSTRAEMBRIONALNE STRUKTURE

Embrion – prvi omotač koji se stvara oko embriona je amnion

Amnionsko jaje – jedna od jako velikih evoluitivnih novena (adaptacija) koja je
rešila problem razvića prelaska iz vode na kopno zato što amnion stvara amnionsku
tečnost i embrion pliva u toj amnionskoj tečnosti što ga čuva od mechanickih
povreda i od isušivanja.
Drugi omotač = horion –horion je ona fina membranica koja se najvećim delom
naslanja na ljusku i služi kao barijera preko koje se vrši razmena gasova.
Kod ptica amnion i horion nastaju istovremeno izdizanjem iznad ledjne strane
embriona.
(ljuska se formira kada prolazi kroz jajovod i tu ima žlezde koje izlučuju materije
koje će formirati ljusku)
(embrion se sad razvija iz animalnog pola)
Žumancetna kesa – tu je žumance, kako embrion bude rastao žumancetna kesa će
se smanjivati. Pred izleganje ona se povlači i postaje deo crevne cevi.
Alantois – on je kao depo urina ??, tu se vrši izlučivanje; on raste i širi se i približava
se horionu tkd u jednom trenutku imamo jako približen horion i alantois i u tom
trenutku će alantois da učestvuje u razmeni gasova.
Znači:
− amnionska tečnost – zaštitna
− žumancetna kesa – ishrana
− allantois – izlučivanje (i kada se približi horionu razmena gasova)
(à rešili smo disanje, izlučivanje i ishranu)

Kod sisara – gotovo isto, samo mala razlika

Horion nije više celom svojom površinom gladak nego ima horionske resice.
Žumancetna kesa neće da zadrži svoju ulogu - u njoj nastaju matične ćel.
Pupčana vrpca – kroz pupčanu vrpcu prolazi krv = ??? krvotok – tu se granaju I
ulaze u horionske resice.
Materica – tu je ??? - ??????
Kada se blastocista implantira odnosno kada dospe do materice ne može ona da
skače po materici nego mora da bude pričvršćena uz matericu. Preko horionskih
nastavaka koji urastaju u zid materice ona na taj način tu celokupnu strukturu
pričvršćuju, ali obezbedjuju komunikaciju izmedju krvotoka majke i krvotoka
pupčane vrpce, jer će u razmeni - u difuziji gasova i hranljive materije embrion da
zadovolji disanje i ishranu. Nema mešanja krvi mame i embriona – nego je to blizak
kontakt u smislu tanke barijere izmedju maminog krvotoka i krvotoka pupčane
vrpce koji obezbedjuje embrion O2, hranljivim materijama, a u suprotnom smeru
vraća CO2.
Taj krvotok je nastao od alantoisa. U suštini ima istu ulogu samo što je drugačije
organizovan.
Posteljica (= placenta) – to su tkiva horiona i tkiva materice. Pošto je ovo slučaj
horiona i alantoisa onda će ovaj tip postplacente da se zove horioalantoisna.
Placenta na osnovu tkiva koje je grade može da bude:
− Horioalantoisna – mi je imamo
− Horiovitelusna - redje, ako vitelusna kesa učestvuje u ovoj komunikaciji
Ovde će horion nastati od trofoplasta (imamo blastocistu pa je trofoplast onaj
spoljašnji sloj ćel). Iz unutrašnje mase ćel se razvija embrion. Amnion će nastati
odvajanjem ćel od embriona.
Amniosinteza – metod kojim dobijamo kariotip (=slika hromozoma embriona) –
daunov, platoov… (numeričke) sindrom i strukturne možemo da vidimo.
Može da se radi I analzia horionskih resica (samo što se rade vremenski pre).
Vrste posteljica – mogu na različite načine da budu u kontaktu sa matericom:
− Diskoidalna – naša (kod primata je bidiskoidalna)
− Zonalna – psi, mačke
− Kotiledona – krave
− Difuzna – konj, svinje

Anamnioti – nemaju amnion – oni koji imaju spoljašnje oplodjenje i spoljašnje

razviće – npr vodozemci
Amnioti – gmizavci, ptice, sisari

*slikee