Oblici razmnoavanja

IVOTINJA
bespoln
polno
o

potrebna je samo jedna

jedinka-Potomci imaju
identinu genetiku
strukturu i fenotipski su
identini kao roditelj tako
da predstavljaju njegovu
kopiju ili klon.
Deoba, elije
na dva delaNEPOSTOJI
RAZMENU
Pupljenje-na
delu tela
GENETIKOG
MATERIJALA
ameba
deobom elija se formira
izdanak ili pupolja-koji
izraste u novi organizam
-hidraotkinutog
Regeneracija-iz
fragmenta se razvije nova
jedinka-morska zvezda

Organizam nastaje
spajanjem polnih
elija , koje nastaju u
gonadama u procesu
mejoze

Bespolno
razmnoavanje je
esto kod
prokariota,

Cirkula
rna
DNK

replikac
ija

zid

deoba
Binarna
deoba
amitoza
erke bakterije sa
istom DNK

Amitoza-fisiona
deoba
Amitoza-fisiona deoba
predstavlja prostu deobu
elije na dva od kojih se
svaki moe da razvije u
novu jedinku.
Deobi elije prethodi
udvajanje genetikog
materijala. Nakon
udvajanja, elija se deli.
Kod nekih prokariota sree
se i pupljenje kao oblik
deobe.

Brze deobe. Kruni molekul DNK se udvaja-pri

emu je DNK obino povezana sa elijskom
membranom. Po obavljenoj replikaciji molekul
DNK se razdvaja elija raste.

Polno razmnoavanje obezbeuje raznovrsnost

ivog sveta. Svaka od jedinki putem mejoze u
Razlika
gameta
svojim polnim
lezdama
stvara gamete.
2
pokretljivosti
gam
1
po
Poseban oblik
veliin
anizogameta Sreu
se kod metazoa,
i
anizogameti jedan gamet je
izogameti
snabdeven biem,
se razlikuju i
pokretan, manji i
ne razlikuju
po obliku i po
naziva se
se po veliini
veliini, a
spermatozoid.
i izgledu, a
najee su
Drugi gamet je
razlikuju se
nepokretan, veliki i
oba pokretna
po funkciji
predstavlja jajnu
(protista)
eliju.

Izogameti

Anizoga
meti

Oogameti

Spajanje anizogameta se naziva

anizogamija, a spajanje izogameta
oogameti
izogamija.

izogamet
i

Mu
ki
gam
enski et
gamet

anizogameti

Oocit
a II

spertazoi
d

GAMETI
OVEKA

glav
a

akrozo
re
m
p

vrat

Folikularne
elije

citoplaz
ma
Zona
peluci
da
Jedr
o

anizogameti

Spajanje anizogameta se
naziva anizogamija, a
spajanje izogameta

Gonade
Nastanak gameta se deava u gonadama, polnim
lezdama.
Gonade u kojima se formiraju spermatozoidi su
oznaene kao semenici-testisi, a one u kojima nastaju
jajne elije kao jajnici- ovarijumi.
Zreli gameti naputaju gonade ili prskanjem njihovih
zidova, ili ee, gameti naputaju gonade kroz
posebno diferencirane odvode, semovode ili jajovode.

Gameti nastaju u polnim lezdama

gonadama

Oba tipa gonada

Jedan tip gonada
u istom
prisutan kod jedne
organizmu
jedinke
Polni
Hermafroditi
dimorfizam
Kod veine ivotinja (skoro svi
kimenjaci, veina zglavkara i
glavonoci) postoji samo jedna vrsta
polnih organa u organizmu. Ova pojava
se naziva gonohorizam.
Ukoliko kod vrste, postoje uoljive
morfoloke razlike meu polovima,
govori se o polnom dimorfizmu
(obojeno raskono perje i lep glas kod

Bioloka cena polnog dimorfizma

Ovarijumi i testisi- polne lezde kod

najveeg broja ivotinja razvijaju se u
razliitim jedinkama POLNI DIMORFIZAM
Energija se ulae u spoljanji izgledsekundarne polne karakteristike jedinke
Polovi se ponaaju prema pravilimareproduktivno ponaanje, po kojima se
partneri pronalaze i privlae da bi dolo
do parenja i oploenja, i kasnije
roditeljskog ponaanja

Reproduktivni
tajming
istovremeno sazrevanje spermatozoida i
jajne elije,
Da bi potomstvo preivelo, reprodukcija
se prilagoava dobu godine,
temperaturi...
koriste se razne strategije (losos i
pastrmka se vraaju na mesto
nastanka), neke stvaraju
ekstraembrionalne strukture, (ptice,
sisari)
Pronalaenje partnera omogueno je
razvojem raznih strategija (sintezom
feromona, ukrasnih perja, kresti)

Hermafroditi
dvopolnost, organizmi sa oba
tipa polnih organa u jednoj
jedinci
Hermafroditi su
Kina glista
Metilj
Pantljiara
Pu
Iako se u telu stvaraju dva tipa
gameta samooploenje je retka
pojava

Partenogenez
a

neoploena jajna elija moe biti

stimulisana da se deli i razvija u novu
jedinku.
Partenogeneza se uoava kod mnogih
ivotinja (rakova, insekata, gutera, nekih
crva), ali je uoljiva i kod nekih niih
kimenjaka, riba, vodozemaca i gmizavaca
iji se potomci mogu razviti iz neoploenih
jaja.
Kod nekih organizama pol jedinke je
odreen razviem iz oploenih ili
neoploenih jaja.

 Mnoge vrste ivotinja, kao nain adaptacije na

uslove sredine, imaju sposobnost bespolnog i
polnog razmnoavanja.
Pri tome se jedinke ove dve generacije obino i
morfoloki meusobno razlikuju i esto nemaju
meusobno nikakve slinosti.
Ova pojava je oznaena kao smena
generacije.
Smena generacije je karateristina za dupljare, pri
emu su polipi, jedinke bespolne generacije, a meduze
su jedinke polne generacije.
Oba tipa razmnoavanja se sreu kod hidre i kine
gliste.

oploenje
spoljan
je

Adaptacija na
spoljanje oploenje
je sinhronizovano
izbacivanje gameta u
velikom broju, ime se
poveava ansa da
doe do oploenja.
Mnoge vrste
ivotinja (crvi, ribe,
abe) u vreme
reprodukcije dolaze
u blizak kontakt, i

unutran
je
Adaptacija na
unutranje
oploenje, koje se
odvija u telu enke,
je smanjenje
ukupnog broja
gameta, poto su
zatieni.
Druga adaptacija se
svodi na smanjenje
zavisnosti od
razmnoavanja u
vodenoj sredini, to

 Razvie je proces koji traje od

nastanka do smrti jedinke
Karakteristino je za svaku
vrstu, u zavisnosti od vrste i
brzine promena kroz koje
jedinka prolazi

Rast i preobraaj
-metamorfoza
Po tome kako izgledaju nezreli stupnjevi i
koliko se njihovo telo menja dok ne postanu
adulti, postoje sledeci tipovi
posleembrionalnog razvia:

Rast i remodeliranje
Nepotpun preobrazaj

Potpun preobrazaj

Rast i remodeliranje
Najmanji
stepen
promena u
izgledu tela
Mladunci su
minijaturni
roditelji, koji
rastui,
menjaju
proporcije dok
ne dostignu
veliinu tela
roditelja
(sisari)

 Ukoliko mladune, koje se rodi, ili izlee iz

jajeta, lii na svoje roditelje, radi se o
direktnom razviu.
Karakteristino je za veliki broj vrsta
(korpije, pauke, stonoge, oligohete,
cefalopode, ribe gmizavce, ptice i sisare).
ivotinje koje po zavretku embrionalnog
ivota nemaju slinosti sa odraslim jedinkama
svoje vrste (insekti, rakovi, mekuci,
vodozemci) imaju indirektno razvie, koje je
praeno preobraajem ili metamorfozom.
Metamorfoza podrazumeva razvie, koje nije
direktno od embriona do adulta, ve
podrazumeva i prelazne stadijume, polno
nezrele stupnjeve, larve, nimfe, lutke.
Postepenim rastom i remodeliranjem tela, oni
postiu izgled odrasle, polno zrele jedinke

Nepotpun
preobrazaj
Umereni
stepen
promena
izgleda
Primer:
postupno
prelaenje
kroz
stupnjeve
nimfi, koji
menjaju
oblik i
veliinu tela
do adulta

adu
lt

jaje

Stadijumi
nimfe

Stadijum
metamorf
oze

nim
jaj fa
e
adul
t

Potpun preobrazaj
Velike promene u
izgledu mladunca
Potpuno menjanje
organizacije tkiva i
remodeliranje
delova tela
(larva => lutka =>
leptir)
(punoglavac =>
aba)

adult
lutk
a

larva

jaje

larva
lutka

adul
t

Regeneracija
Predstavlja
obnavljanje tela
posle njegovog
oteenja:
Intenzivna deoba
elija oko povrede,
njihovo
reorganizovanje i
kretanje, ime se
povreda pokriva i
zarasta
Regeneracija je
delimina kod
veine vrsta;
obnavljaju se tkiva

planarija

hidra
Morska
zvezda

ivotinje koje imaju sposobnost

regeneracije

 Veoma mali broj vrsta

ima sposobnost da u
potpunosti nadoknadi
povredjeni organ (tj. da
u adultnom stupnju u
organizmu pokrene
procese razvica koji su
karakterisali embrion)
(potpuna regeneracija se
sree jedino kod
dadevnjaka)
Kod oveka, jedini organ
sa pravom sposobnou
regeneracije je jetra (do
70%)
Regeneracija kod hidre,
sundjera, morske zvezde
i pljosnatih crva je

elijski ciklus
INTERFAZA

DEOBA

MITOZA
MEJOZA
jedarna
membrana somatske elije
karakteristi
i stem elije u
na za
procesu
nastanak
Odrava
Odrava
gametogeneze
nukleolus
gameta
stalan broj
stalan broj
hromatin
hromozoma
hromozoma u
vrste
eliji (2n)
ivotni ciklus elije obuhvata
sve procese koji se u eliji
odvijaju poev od trenutka kada
je nastala deobom majke elije,
pa do momenta kada deobom
daje nove elije. Obuhvata

INTERFAZ
2n
A

MITOZA

2n
REPLIKA
CIJA
Deoba elije se razlikuje u somatskim i
polnim elijama. Somatske elije se dele
mitozom, kod polnih elija se obavlja
redukciona deoba mejoza, u kojoj nastaju
gameti sa haploidnim brojem hromozoma.

2n

Mejoza
HomologiI
hromozomi

Mejoza
II

elijski
ciklus
Regulacija faza i
podfaza elijskog
ciklusa
EKSTRACELULARNI
MEHANIZMI
Pod delovanjem
spoljanje sredine
Tokom ivota elije su
sposobne da obavljaju
metabolike procese
Rastu
Komuniciraju sa okolinom
Dele se ili umiru

Traje razliito za
svaku vrstu elija
INTRACELULARNI
MEHANIZMI-signali iz

same elije
kontrolne take i signalni mehanizmi
ubrzavaju, usporavaju ili zaustavljaju
interfazu i mitozu
Kod vieelijskih organizama odrava se
stalan broj elija, a to se postie
kontinuiranim stvaranjem novih elija
proliferacijom (mitoza) i uklanjanjem
ostarelih elija to se ostvaruje preko
aktiviranja elijske smrti (apoptoze).

Obezbeuje rast elije do veliine

koja je karakteristina za vrstu;
elija koja ne dostigne odreenu
veliinu nee moi da se podeli
Smena
elijskih
ciklusa guava
rast i obnavljanje
tkiva
kod
vieelijskih
organizama,
dok
kod jednoelijskih
dovodi
do
uveanja
broja
jedinki.

INTER FAZA
ELIJSKOG
CIKLUSA
Omoguuje replikaciju DNK

obezbeuje
da
u
deobi, erke elije, dobiju
istu koliinu DNK, odnosno
iste
gene;
sestrinske
hromatide su u stvari,
budui hromozomi erke
elije
koje
e
nastati

DEOB
A

IVOTNI CIKLUS
ELIJE
rast

G1

G2

INTERFAZ
A

citoplazme i
jedra, i
metaboli
poveava se
ka
ukupna masa aktivnost
elije.
U jedru se
elije
deava
Udvaja
despiraliza
ju se
cija
centrio
hromatina,
le
koja je
neophodna
da bi se
odigrala
transkripcij
ai

IVOTNI CIKLUS
ELIJA SE ZAVRAVA
DEOBOM

PROCESOM ELIJSKOG
UMIRANJA

Do elijske
smrti dolazi
ako se elija
nalazi u
nepovoljnim
uslovimaNEKROZA
Ako elijski ciklus
prosenih

sisarskih elija traje od 20h,

onda se moe rei da G1 faza
traje najdue, u proseku od
8h, S faza oko 7h, a G2 faza
najkrae, i to oko 4h.

umiranje
moe biti i
programira
no-

apoptoza
Apoptozom umiru
mnoge elije
vieelijskog
organizmaposebno tokom
razvia

elijski ciklus obuhvata

vreme i dogaaje koji
se odvijaju izmeu dve
elijske deobe,
ukljluujui i samu
elijsku deobu.
MITOZ
A

G
1

G2

G0
Tokom
odvija

faze
se

G1 faza je interval izmeu

zavrene mitoze (M faze) i
poetka S faze, dok je G2
faza interval izmeu S faze i
poetka M faze.
Tokom interfaze, u eliji se
odvija transkripcija gena i
sinteza proteina neophodnih
za uveanje elijske mase,
kao i za kontrolu i odvijanje
elijskog ciklusa.
G1 i G2 faza omoguavaju
vreme eliji da uvea svoju
masu i udvostrui koliinu
elijskih organela.

Duina trajanja
elijskog ciklusa i
broj deoba mogu
imati ulogu u duini
ivota jedinke date

DEOBA

Proseni vek jedne elije je

oko 50 deoba.

G1 period kada elija

G2
G1

raste. najintenzivniji
proces sinteze proteina

-sintetiu se G
proteini deobnog
2
vretena
INTERFAZA
Hromatin je
G0
dupliran
Histoni su
elije koje
vezani za DNK,
nisu
to omoguava
S
opredeljene
postepenu
kondenzaciju
za deobu
sinteza DNK
Samo pri povoljnimhromatina
unutranjim i
(replikacija)
spoljanjim faktorima, elija je u
sinteza
stanju da u potpunosti ostvari
histona

G1 faza zapoinjedelovanjem signalnih

molekula

unutarelijski
h

spoljanji
moe dahue u

fazu mirovanja
G0 fazu koja
moe da
moe da traje
zapone
od nekoliko
diferencijacij
meseci do vie
u
desetina god.
Na eliju utiu brojni faktori rasta koji
predstavljaju produkte luenja drugih elijaspoljanji faktori , a koji su neophodni za rast i
diferencijaciju elije, kao i unutarelijski faktori,
koji omoguavaju adekvatan odgovor elije na
spoljanje faktore. Spoljanji biofaktori deluju
vezujui se receptore i aktiviranjem signalnih
mehanizmima koji dovode do ekspresije
specificnih gena. Kada elija pod delovanjem
moe

da
zapone nov
ciklus elijske
deobe

G1 FAZA
najdua i najvarijabilnija faza elijskog
ciklusa tokom koje elija donosi odluku:
da li da zapone nov ciklus elijske
deobe ili da ostane privremeno ili trajno
van elijskog ciklusa, u tzv. G0 fazi,
odnosno
da
zapone
proces
diferencijacije i specijalizacije.
ODLUKA SE DONOSI NA BAZI PRISUSTVA
FAKTORA RASTA, I INTERAKCIJE SA
DRUGIM
ELIJAMA
KONTAKTNA
INHIBICIJA

SPERMATOGEN
EZI
SERTOLIJEVE
ELIJE
BLOKIRAJU
SPERMATOGONI
JE U G0 FAZI
SVE DO
PUBERTETA

KADA JE POTROILA
KAPACITET
ZA
DEOBU
(OKO
50
DEOBA)
I
PREDODREENA JE
ZA APOPTOZU
KADA SIGNALNI
MEHANIZMI,
HORMONI,
APOPTOTSKI
FAKTORI
ZAUSTAVLJAJU
ELIJU U G0 FAZI
ILI JE VRAAJU U
ELIJSKI CIKLUS
KADA NEMA HRANJLJIVIH
MATERIJA,
VITAMINA,
TEMPERATURA
JE
NEODGOVARAJUA,
I
ELIJA MIRUJE DOK SE
USLOVI NE POBOLJAJU

ELIJA
ULAZI U G0
FAZU

elije koje nemaju

sposobnost deobe,
kao to su
poprenoprugaste
elije, nervne
elije, eritrociti,
stalno ostaju u G0 fazi

PRE NEGO TO ELIJA

UE U DEOBU
HROMOZOM-ODNOSNO
DNK MORA DA SE
DUPLIRA-REPLIKUJE

U G1 fazi hromozom je
nereplikovan i graen
je samo od jedne
hromatide, odnosno
jednog
molekula
DNK
U G2 FAZI
hromozom
se sastoji od dve
sestrinske hromatide,
meusobno povezane
specifinom
sekvencom DNK,
Centromere
su
centromerom

neophodne

za

razdvajanje
sestrinskih hromatida

KLJUNI MOMENAT

REPLIKACIJA DNK
DNK I HISTONI
-HROMOZOM
DNK
G1
replikacij
ai
kondenza
cija
centrome
ra
Sestrins
ke
hromati
de

G2

Svaka hromatida
autoreprodukcijo
m stvara
identinu
hromatidu.

S FAZA

roditeljski
molekul
DNK

razdvajanje lanaca
pri emu e svaki
posluiti kao
matrica za sintezu
novog lanca

C
A

G
T

C
A
G

komplementarno
sparivanje baza

dva
novonastala
molekula
DNK

Tokom S perioda elijskog ciklusa obavlja se i

sinteza histonskih proteina

S FAZADUPLIKACIJA DNKHROMATIDA SVIH

HROMOZOMA JE
NEOPHODNA ZA
ODRAVANJE
IVOTA

OMOGUUJE DA
SVAKA ERKA
ELIJA TOKOM
MITOZE DOBIJE PO
1 KOPIJU DNK
SVAKOG
HROMOZOMA

Nereplikovani
homologi
hromozomi

Replikovani
homologi
hromozomi

kinetoh
or

centrom
ere

Sestrinske
hromatide

U S fazi se odvija sinteza

histona i dupliranje centriola-od
jednog nastaju dva para
centriola koji se u deobi
rasporeuju na polove elije

Sdupliranje
centriola

G1

Centrio
li
CENTROZOM

G2

M-razdvajanje
centriola

dva centriolarna para od

kojih se u svim pravcima
pruaju
mikrotubule
POST-SINTETIKA
FAZA
traje najkrae i
podrazumeva period
NEPOSREDNO pred
deobu elije.
Uz jedro se mogu
zapaziti dva
centriolarna para od
kojih se u svim
pravcima pruaju
mikrotubule
Stepen
kondenzovanosti
hromatina se
drastino menja u
zavisnosti od faze
elijskog ciklusa.

DUPLIRANI
CENTROZOMDIPLOZOM

UDVOJENI
HROMATIN
POINJE DA SE
KONDENZUJE

G2
PLAZMA
MEMBRANA
ASTER
I

JEDROVA
MEMBRA
NA

NUKLEOLU
S

Mitoza
Period mitoze podrazumeva potpune
promene u morfolokom izgledu elije
koje se mogu pratiti pod mikroskopom.
Njemu predhodi niz promena u
interfazi, koje se deavaju u jedru-u
kome je dolo do udvajanja DNK, tako
da dva istovetna molekula DNK ine
hromozom ali i u citoplazmi elije, koje
su naroito uoljive na nivou
centrozoma.
Centrozom predstavljaju dve centriole
koje su udvojene u S fazi, tako da se u

centrozo
m

Dve
centiole

Kondenzacij
a hromatina

Plazma
membra
na

G2
INTERFAZA
Centrozom
sa parom
centriola

Dupliran
hromatin

Membra
na jedra
nukleol
nukleo
Plazma
us
Membra membra
lus
na jedra
na

Mitoza
podrazumeva
potpunu promenu
morfologije elije i
lako se prati pod
svetlosnim
mikroskopom
Tokom mitoze od
jedne elije nastaju
dve identine erke
elije, sa istim
brojem hromozoma
kao i majka elija.
citoplaz
deoba
me
jedrakariokinez citokinez
a
a
profaza,
metafaza,
telofaz
anafaza i
a
telofaza

hromozom
a
46
hromatida
46 DNK
92 pnl

Somatsk
e elije
oveka

G
1

G
2

46
hromozoma
92 hromatida
92 DNK
46
184 pnl
hromozom
a
46
hromatida

MITOZA je elijska deoba kojom se dele

somatske (telesne) elije i nezrele polne elije

majka-elija
(G1 faza)

majka-elija
(G2 faza)

replikacija

S faza
2n=4
Hromozoma 4
Hromatida 4
DNK 4
PL 8

MITOZA

2n=4
Hromozoma 4
Hromatida 8
DNK 8
PL 16

ERKE
ELIJE
(G1 faza)

2n=
4

Rana
kasna
profaza

metafaz
a

anafaz
a

telofaza

PROFAZA
rana

(2n = 4)

srednja

kasna

1
Hromozomi

postaju

uoljivi
22. Poinje
formiranje
deobnog
vretena

33. Kroz
4
Na kraju
profazu se
profaze
gubi
nukleolus da dezintegrie
nestaje
bi na kraju
jedarna
prestao da
membrana.
se uoava.

4 hromozoma
8 hromatida
8 molekula DNK
16 PNL

 Kod ivotinja se pojavljuje struktura koja je

karakteristina samo za deobu ivotinjske
elije, to su mikrotubule, koje se zrakasto
pruaju od centrozoma i zajedno sa
centriolama grade astere.
Na kraju profaze dolazi do iezavanja jedrove
membrane i nestajanja nukleolusa.
Astera i centriola nema kod biljaka, pa je
njihova mitoza acentrina i anastralna. Javlja
se samo segmentaciono vreteno, i fibrile se
pruaju izmeu suprotnih polova elije.

PROFA
ZA
HROMOZO

DEOBNO
VRETENO

CENTROME
RA

M-2
HROMATID
E

NUKLEOL
DIPLOZO
US
NESTAJE
M

CENTROM
ERA

Deobno vreteno
Udvojeni centrozom u S fazi daje dva para centriola, koji
putuju na suprotne polove elije i izmeu njih se formiraju
niti deobnog vretena.
Deobno vreteno se sastoji od proteina tubulina. Postoje 3
vrste niti deobnog vretena
-polarne (idu od jednog centriola do drugog)
-hromozomske (povezuju centriole sa centromeramakinetohore)
-astralne (okruuju centriole kao zraci)
ULOGA CENTRIOLA, ODNOSNO DEOBNOG VRETENA JE DA SE
OMOGUI RASPORED I DEOBU HROMOZOMA ZA VREME
ELIJSKE DEOBE.

Tubulin ima cilindrinu strukturu koja mu

omoguuje da se vlakna ponaaju kao
tegljai hromozoma, kaei se za
centromere i gurajui ih prvo prema
deobnom vretenu a kasnije na polove elije

Pol
deobnog
vretena

CENTROZO
MI

Astralne
mikrotubule

Replikovani
hromozomisestrinske
hromatide

Hromozomske
mikrotubule

KINETOHO
R

Polarne
mikrotubule

Kod ivotinja se pojavljuje struktura

koje
se
zrakasto
pruaju
od
centrozoma i zajedno sa centriolama
grade astere.

centrioliorganizatori
vretena

Polarne
mikrotubul
e

Astralne
mikrotubule
Astera i centriola nema
kod
biljaka,
pa
je
mitoza
acentrina
i
anastralna. Javlja se
samo
segmentaciono
vreteno, i fibrile se kinetoho
pruaju
izmeu
re
suprotnih polova elije.

Kinetohornehromozomske
mikrotubulek vlakna

Krajem profaze u oblasti primarnog

suenja, centromera svakog hromozoma
uoava se prisustvo kinetohora, za koga
se vezuju mikrotubule

KARAKTERISTIKE PROFAZE
1 Hromozom,

dve hromoneme koje su povezane sa

proteinima u hromatide, uoljiva intenzivna
spiralizacija hromatina u hromozome
Sestrinske hromatide su spojene preko
2
centromera
Sinteza RNK se smanjuje u ranoj profazi kada
3 hromozomi poinju da se spiralizuju i potpuno
prestaje u srednjoj profazi
Na poetku profaze u blizini jedra se uoavaju
4 dva para centriola koji kreu prema suprotnim
polovima elije i izmeu njih se formiraju niti
deobnog vretena od kojih se hromozomske niti
vezuju
za kinetohore
centromera
5
Na kraju
profaze
dezintegriu
se nukleolusi.
Jedrova membrana se fragmentie i potpuno
iezava i sadraj jedra se slobodno mea sa

Deobno
vreteno
je
formirano, i u okviru njega
moemo razlikovati tri tipa
niti; astralne (polaze od
centriola i zavravaju se
slobodno
u
citoplazmi),
hromozomske
(povezuju
centriole
i
kinetohore)i
kontinualne
(povezuju
centriole meusobno)

najkraa faza u
mitotikoj deobi
Hromozomi
su
maksimalno
spiralizovani,
nalaze se u
ekvatorijalnoj
ravni
period kariokineze
kada se hromozomi
najbolje vide pod
mikroskopom (dostiu
duinu 1/12 duine
profaznih hromozoma)

METAFAZA
Centromere
hromozoma su
vezane za
vlakna deobnog
vretena

POL
DEOBNOG
VRETENA
METAFAZNA
PLOA

PAR
CENTRIOL
A

MIKROTUBUL
E
ASTERI
KINETOHOR
SESTRINSKE
HROMATIDE

NITI
DEOBNOG
VRETENA
DIJAGRAM DVA METAFAZNA
HROMOZOMA SMETENIH U
METAFAZNOJ PLOI I ZAKAENI
NITIMA DEOBNOG VRETENA ZA
KINETOHORE NA SVAKOJ
HROMATIDI

NITI DEOBNOG
VRETENA

METAFAZA

HROMOZO
MI

CENTROZOMI
KINETOHOR

ELEKTRONSKA
MIKROGRAFIJA

Kinetohor jedne
hromatide povezan
je sa
mikrotubulama
koje polaze od
jednog pola
deobnog vretena
Kinetohor
druge
hromatide
sa
mikrotubulama
koje
polaze
od
naspramnog pola
deobnog vretena

CENTRI
OLE

METAFAZN
A PLOA

HROMOZO
MI

METAFAZA
MITOZE

NITI
DEOBNOG
VRETENA
HROMOZOMI U
EKVATORIJALNOJ
RAVNI NITI
DEOBNOG
VRETENA
VEZANE ZA
CENTROMERE

Karakteristike
metafaze
1

Deobno vreteno je
formirano

Hromozomi su
maksimalno
spiralizovani i preko
centromera su
povezani za niti
deobnog vretena
3
Formira se
metafazna ploa
(sitni hromozomi
orijentisani ka
centru ploe).
2

poinje podelom
centromera, pri
emu se hromatide
odvajaju i kreu ka
suprotnim polovima

ANAFA
ZA

SKRAIVANJE
NITI DEOBNOG
VRETENA

Vlakna deobnog
vretena
se
skrauju,
to
dovodi
do
kretanja
hromozoma
na
suprotne polove

ANAFAZA

ASTER
I

RAZDVAJA
NJE
SESTRINSK
IH
HROMATID
A

centriol
e
centrozo
m
Hromatide
hromozoma
IZDUIVA
mikrotubul
e NJE
ELIJE

podelom centromere sestrinske

hromatide se razdvajaju
hromozom se podelio na dva nova
hromozoma. Hromatide, sada novi
hromozomi, se kreu ka polovima
skraivanjem mikrotubula deobnog
vretena

Jedna hromatida odlazi na

jedan, a druga na drugi pol
elije time se na polovima
nalazi podjednak broj
hromatida

u obliku deobnog
vretena, ono se
izduuje i itava
elija prati to
izduivanje
kretanje
hromatidahromozoma se
obavlja zahvaljujui
naizmeninim
procesima
polimerizacije i
depolimerizacije
tubulinskih vlakana
deobnog vretena
Kraj anafaze se
postie u momentu
kada hromozomi
stignu na polove
elije

Niti deobnog
vretena

Pomeranje
hromatida ka
polovima

Izduivanje
elije

Karakteristike ANAFAZE
1

Svaka hromatida ima svoju

centromeru

Polimerizacijom-skraivanjem niti
deobnog vretena hromatide se kreu
ka suprotnim polovima elije

3 Do momenta odlaska na polove elije , broj

hromozoma hromatida je duplo vei nego
u polaznoj eliji.
4
Humana somatska elija ima 46 hromozoma,
kada se u anafazi podele hromatide, u eliji
e biti 92 hromozoma dok nestignu na
polove, kada e na svakom polu biti po 46

poslednja faza
mitoze u kojoj se
PORED
kariokineze
deava i
citokineza

Rekonstruie
se jedrova
opna

na ekvatoru
elije se
obrazuje
deobna
brazda kojom
se
ravnomerno
deli
citoplazmana
i nastaju dve
kerke-elije

TELOFAZA
Iezavaj
u niti
deobnog
vretena

pojavljuju
se
nukleolusi

hromozomi
postaju manje
kondenzovani,
raspliu se i
izduuju i vraaju
se u interfazno
stanje

upola manju
koliinu citoplazme
od majke-elije;
kada uu u
interfazu tokom
perioda rasta one
e dostii veliinu
majke elije

TELOFAZA
Telofaza i citokineza
Deobna
jedar
brazda
ce

Nove elije imaju

diploidan broj
hromozoma kao i
majka elija
Formiranje jedrove
opne

animalnih elija je
zasnovana na
aktivnosti aktinskih
filamenata i slina
je aktivnosti
proteina miozina
koji grade
prstenastu
strukturu u
miinim elijama,
koja ima
kontraktilne
sposobnosti
Zahvaljujui
tim
osobinama
elijska
membrana se ugiba i
deli citoplazmu na
dva dela

CITOKINEZA KOD BILJAKA

ELIJSKI
ZID

FRAGMOPLAST
FRAGMOZOMI
ELIJSKI ZID
NUKLEU
S

Kod ivotinjskih elija citokineza

se vri ugibanjem elijske
membrane.

2
n

2
n
U ekvatorijalnom delu animalne elije usled
konstrikcije elijske membrane dolazi do
suavanja elije, formiranja deobne brazde, koja
sve jaim usecanjem, u jednom momentu podeli
majku eliju na dve erke elije, sa relativno
ravnomernom podelom citoplazmatinih

Kontraktilni
prsten
Pol
elije

Pol
elije

ekvator

Deobna ravan

KARAKTERISTIKE TELOFAZE
1hromatide
2

su na suprotnim polovima
elije
Rekonstruie se jedrova membrana
Pojavljuju se nukleolusi, a
hromozomi se despiralizuju

Deobno vreteno iezava

Dele se elijske organele

Kod ivotinja konstrikcija citoplazme

poinje od periferije ka centru, dok kod
biljaka poinje od centra ka periferiji

MITOZA- DEOBA
SOMATSKIH ELIJA

Somatske elije se
dele mitozom.

Embrioni i bebe rastu

zahvaljujui mitozi, a
mitoza se deava i
sve vreme u telu
adulta
Mitoza
obezbeuje
nastanak novih
telesnih elija,
ime se
obezbeuje rast
organizma i
zamena
oteenih ili
ostarelih elija

KORENI LUKA

ELIJSKI
ZID

EMBRION
PASTRMKE

INTERFAZA

PROFAZA
CENTROZOMI

+
METAFAZA

ANAFAZ
A
CENTAR

DEOBNA
BRAZDA

TELOFAZA

PERIFERI
JA

FAZE ELIJSKOG CIKLUSA I NJIHOVE KARAKTERISTIKE

G1-(presintetika)

intenzivnu metaboliku aktivnost elije

rast elije i postizanje njene optimalne veliine,
Pripremua jedra da ue u S fazu
intenzivna transkripcija i translacija enzima
ukljuenih u replikaciju, kao i sinteza lipida.
Broj hromozoma je 2n, hromozom jedna
hromatida
Centrozom obuhvata jedan par centriola.

S-sintetika

udvajanje DNK molekula.

Svaka hromatida autoreprodukcijom stvara
identinu hromatidu.
sinteza histonskih proteina koji se vezuju za DNK
-hromatin.
Centrioli se udvajaju.

G2(postsintetika)

traje najkrae i podrazumeva period pred deobu

elije.
Sintetiu se proteini koji ulaze u sastav deobnog
vretena. hromozom je dupliran i sastoji se od dve
hromatide.
Histoni su vezani za DNK, to omoguava
postepenu kondenzaciju hromatina.
Prisutna su dva para centriola od kojih se u svim
pravcima pruaju mikrotubule

MITOZA

Profaza, metafaza, anafaza, telofaza

elije mogu da svoj ivotni ciklus okonaju

bio14.swf

BILKE

PROFAZA
ANAFAZA

IVOTINJE

METAFAZA
TELOFAZA

bio17.swf