24.

час
Основне карактеристике царства животиња –
ANIMALIA
Животиње се одликују следећим особинама:
- вишећеличност
- полно размножавање
- развиће
- план телесне организације
- хетеротрофија
- кретање

Вишећеличност – Све животиње су прави вишећелијски организми. Садрже

мноштво ћелија специјализованих за разне задатке у циљу преживљавања и
репродукције организма као целине. Чак и оне које немају права ткива, имају
макар ћелије специјализоване за полно размножавање (размену делова ДНК
са другим јединкама исте врсте). Појединачне ћелије вишећелијских
организама нису способне самостално да функционишу. Код већине
животиња ћелије су организоване у ткива, ткива у органе, органи у системе
органа, а системи органа у организам. Организам је сложени систем органа
који утичу један на други на начин који им омогућава да функционишу као
стабилна целина. Сваки организам се рађа, расте и развија и
размножава( репродукција), енергу неопходну за живот добија из хране
( метаболизам), у мањој или већој мери има могућност да осети и одговори на
стимулусе из средине (сензибилитет), да се креће у простору, и да има
способност хомеостазе (самоодржавања).
Полно размножавање –Животиње могу да се размножавају полно и
бесполно.
Приликом бесполног размножавања не долази до размене генетичког
материјала. Тако настали организми не разликују се од својих родитеља ни
по генетичком материјалу ни по изгледу. Бесполно размножавање може бити
1.пупљењем (хидра), 2.регенерацијом (морска звезда). Деобом се
размножавају једноћелијски организми (амебе...) који не спадају у царство
Анималиа.
Већина животиња се размножава полним путем, путем удруживања и
сједињавања различитих гамета (ћелија са н бројем рекомбинованих
хромозома). Током формирања јајних ћелија формира се и жуманцетни
материјал ( за исхрану ембриона) и информациони молекули развића
( информациона РНК). Животиње имају различита “решења” у вези са

1
одвојеношћу полова и полне улоге јединки које учествују у репродукцији.
Најчешће, полови су одвојени – једна јединка производи само једну врсту
гамета (на пример, јајне ћелије) и мора да их удружује са гаметима јединке
која производи другу врсту (сперматозоиде) - једнополне животиње.
Постоје и врсте чије јединке производе обе врсте гамета – двополне
животиње (хермафродити). Врло ретко, медђутим, у царству Анималиа
долази до оплодње гамета исте јединке. Најчешће хермафродити своје полне
ћелије обе врсте удружују са гаметима других јединки у, понекад, врло
компликованим полним ритуалима који укључују удварање и борбу.Мали
број животиња се размножава и бесполно, помоћу ћелија насталих митозом.
Код таквих, често, постоји смена полне (медуза) и бесполне генерације
(полип).
Партеногенеза је ембрионално развиће организма из неоплођене јајне ћелије
. Она се сусреће код неких животиња као нормална појава (дафнија). Код
инсеката је партеногенеза или случајна или обавезна за извесно време (нпр.
код паличњака) или се јавља циклично, тј. организам се развија прво
партеногенезом затим полно (нпр. биљне ваши). Организми код којих се
најчешће јавља су: биљне ваш, косци, мужјаци пчела ( трутови) и др.
Развиће – Све животиње могу да настану из оплођене јајне ћелије (зигот) и
постају полно зреле јединке (адулти, имага) током процеса који се назива
развиће (онтогенија). Зигот се бразда, дели митотички на већи број ћелија-
бластомера и ствара бластулу. У бластули ћелије гаструлацијом почињу да
се крећу и групишу у 3 основна ткива гаструле. Та ткива органогенезом
формирају органе ембриона, а ембрион расте до момента рођења односно
излегања.
Развиће животиња може да буде директно, када се из јајета или тела мајке
појављује јединка која има сличне телесне структуре И начин живота као
одрасла јединка само што је мала и полно незрела (на пример, нимфа, пиле,
беба,штене, ждребе...). Развиће може да буде и индиректно, када се из јајета
појављује јединка која има потпуно различите структуре и начин живота од
одраслих и разликујемо више различитих ступњева током развића јединке
(ларву, лутку, пуноглавца... адулта).
План телесне организације – Код свих животиња се током развића
остварује план телесне организације по обрасцу развића карактеристичном за
врсту. Пошто се план организације тела реализује у потпуности, животиња
има одређени тип симетрије, облик тела и специфичну унутрашњу грађу.
Већина животиња је грађена тако да су супротне стране тела подударне и
стоје једна према другој као предмет и лик у огледалу. Ова појава се назива
симетријом. Разликујемо асиметричне( сунђери), билатерално симетричне

2
(већина животиња) и радијално симетрични организми (хидра, медуза,
морска звезда).
Хетеротрофија – Све животиње су организми који метаболишу органску
материју других органзама,њихових делова или продуката. Већина су
предатори који хватају, гутају, гризу, жваћу... друге организме или њихове
органске продукте. У односу на начин исхране животиње имају развијене
вилице и зубе, као и цео систем органа за варење. Неке животиње ( птице)
немају зибе или им зуби нису у функцији жвакања ( отровнице). Преживари
имају специфичан начин исхране јер преживају храну( по чему су и добили
име). Животиње у односу на исхрану делимо на :
1. Карниворе
2. Хербиворе
3. Омниворе
4. Паразите
5. Стрвинаре
Стрвинари једу мртве организме и њихове делове. Паразита живећи у тесној
заједници са домаћинима, полако исцрпљују њихове органске материје
изазивајући разне болести и/или смт.

Кретање – Све животиње су, макар само у појединим ступњевима развића

или фазама живота, активне. Кретање је у тесној вези са чињеницом да оне
до органске материје других организама долазе тражењем и/или хватањем тј.
ловом (за разлику од гљива које туђа жива или мртва тела освајају
инфективним спорама – ћелијама које им служе за размножавање и
освајање).
Развој мишића, а касније у еволуцији са одговарајућим скелетом на који се
преноси сила мишића а све то под контролом нервног система омогућило је
кретање у води на копну или у ваздуху. Животиње се могу кретати трчањем,
скакањем, пузењем, пливањем, летењем. Летење је најсложенији и
најзахтевнији начин кретања.