ИСХРАНА

Нове речи: аутотроф, хетеротроф, миксотроф, хемосинтеза, археје, детритоједи

Храна је основни извор енергије и градивних супстанци.

Градивне супстанце добијене из хране организми уграђује у себе, своје тело.

Жива бића се хране на различите начине. У природи разликујемо три типа исхране:

1. АУТОТРОФНА ИСХРАНА
У аутотрофе убрајамо организме који имају способност да сами себи створе храну
Један такав начин је фотосинтеза, а други начин је хемосинтеза ( о којој ћете учити у старијим
разредима).

У аутотрофе убрајамо:
 Биљке
 Алге
 Цијанобактерије

- Фотосинтеза је процес путем којег биљке, алге и цијанобактерије од угљен-диоксида и воде уз

помоћ сунчеве светлости стварају себи храну (шећере). При томе, као спосредни производ , ослобађа
се кисеоник. Тај се процес одвија у посебним органелама у ћелијама листова и свим зеленим
деловима биљке.
Хемосинтезом се користе неке бактерије и организми слични бактеријама зване АРХЕЕ (учићемо о
њима касније), ови организми стварају сами себи храну али НЕ уз помоћ Сунчеве светлости

2. ХЕТЕРОТРОФНА ИСХРАНА
У хетеротрофе убрајамо организме који узимају већ готову храну. Нису у стању да сами себи створе
храну већ морају да је узимају као готову. Ту убрајамо:

1. Биљоједе – хране се биљкама

 крава, коза, жирафа, коала, многе птице али не све, многи инсекти, итд
2. Месоједе - хране се животињама
 мачка, вук, пас, ајкуле, делфини, орао, сова, детлић, жаба,..
3. Сваштоједе - хране се и биљкама и животињама
 медевед, човек, свиња, ракуни
4. Лешинаре - користе свеже угинуле животиње
 птице лешинари (кондор, суп), хијене
5. Детритоједе - користе мртво лишће, опале гране, мртве животиње, презреле опале плодове
 кишна глиста, гљиве, многе бактерије-организми који стварају плодно земљиште –хумус.
6. Паразити (спољашњи и унутрашњи) који живе у или на другим организмима и хране се на пример
крвљу или биљним соковима, итд
 буве, вашке,биљне вашке, комарци, крпељи, цревне глисте (пси и мачке врло често имају
цревне глисте)

3. МИКСОТРОФНА ИСХРАНА
У миксотрофе убрајамо организме који могу да се хране и
аутотрофно и хетеротрофно.
Као миксотрофе можемо да наведемо алгу еуглену
У природи је све повезано, тако су жива бића у животној заједници међусобно повезана на различите
начине, а једна од тих веза је ОДНОС ИСХРАНЕ или ЛАНАЦ ИСХРАНЕ.

У животној заједници :
 аутотрофи су ПРОИЗВОЂАЧИ
 хетеротрофи су ПОТРОШАЧИ
 хетеротрофи су и РАЗЛАГАЧИ

Смер стрелице показује смер кретања енергије кроз ланац исхране.

Трава је извор енергије и градивних материја за скакавца. Скакавац је извор енергије и градивних
материја за жабу, жаба је извор енергије за змију. Змија је извор енергије и градивних материја за
сокола. Соко када угине,као и сви остали живи организми када угину су извор енергије и градивних
материја за разлагаче попут гљива и бактерија.
 ВЕЖБА:

Размисли и одговори.

У коју групу потрошача ћеш сврстати човека?

a) потрошач првог реда
b) потрошач другог реда
c) потрошач трећег реда
d) крајњи потрошач

У коју групу потрошача ћеш свртати свињу?______________________

У коју групу потрошача ћеш сврстати пчелу? _____________________

У коју групу потрошача ћеш сврстати паука?______________________

Градивне и енергетске супстанце из хране

Зашто организми имају потребу да се хране?

Храна (компоненте које се налазе у храни) је основни извор енергије и извор градивних супстанци
које су потребне организму за раст, кретање, размножавање, итд

Компоненте из хране које служе као извор енергије и градивних супстанци су:

1. Шећери или УГЉЕНИ ХИДРАТИ

Шећери или угљени хидрати из хране организми користе као извор из којег ће добити ЕНЕРГИЈУ.
Значи угљени хидрати дају организму енергију

Храна богата угљеним хидратима: кромпир, пиринач, производи од житарица (шпагете, хлеб,
тестенина,..), кукуруз, поврће и воће.

2. Протеини или БЕЛАНЧЕВИНЕ

Протеини из хране користе се као градивни блокови које ће организам да искористи за раст и
развој свог тела, за обнаваљање ћелија,.. Значи протеине ће организам да угради у своје тело.

Храна богата протеинима: све врсте меса (пилетина, риба, јунетина, зечетина, свињетина), млеко и
млечни производи, јаја, пасуљ, соја , печурке

3. Липиди или МАСТИ

Масти имају и градивну и енергетску улогу. Масти дају дупло више енергије него угљени хидрати.

Храна богата мастима: уља и свињска маст, сланина и чварци, жуманце из јајета, бутер и маргарин.

4. Витамини и минерали
Витамини и минерали немају енергетску вредност, морају сваког дана да се уносе и уносе се у малим
количинама.
Храна богата витаминима и минералима: поврће, воће, месо, изнутрице, итд