Razvoj insekata

Razvoj obuhvata sve procese od oploenja jajne

elije do polne zrelosti imaga.
Deli se na:
- embrionalni razvoj
- postembrionalni razvoj
- postmetabolni razvoj

Embrionalni razvoj
Poinje odmah posle polaganja jaja, zavrava se
sa pojavom larve.
Traje: nekoliko sati (muva),
9 meseci (gubar),
2 godine (Phasmidae).
Oplodnja insekatskog jajeta se deava dok
prolazi kroz neparni jajovod u vreme
ovipozicije.

Jaja leptira
kupusa.
Horion je
reljefne
strukture.

mikropila
Spermatozoid
ulazi u jaje kroz
otvor koji se
naziva mikropila.

horion

Omota jajeta
naziva se horion.

Jaje insekta

Glavne faze embrionalnog razvoja:

Brazdanje jajeta i stvaranje blastoderma
Obrazovanje klicinih listia
Blastokineza (okretanje klicine trake)
Stvaranje organa
Segmentacija tela

Brazdanje jajeta
Poinje deobom
oploenog jajnog jedra.
Novonastala jedra
migriraju u svim
pravcima prema opni
jajeta i obrazuju sloj
elija blastoderm.
U unutranjosti jajeta
nalaze se elije
umanceta.

Obrazovanje klicinih listia

Jedan deo jajeta je
centar diferencijacije, tu
se formira zametak.

Usled ubrzane deobe elija zametak ulegne

stvarajui dva sloja izmeu kojih je upljina
amnionska upljina. Seroza je spoljni omota
oko umanceta koji nastaje od elija blastoderma
koje ne grade klicinu traku.

Stvaranje
srednjeg
creva od
endoderma

Spoljni klicin list, na povrini jajeta, predstavlja

ektoderm, unutranji je mezoderm, na njihovim
krajevima umnoavaju se elije koje e dati
endoderm.

Razvoj amniona i seroze. Am amnion, kt

klicina traka, s seroza, -umance

Blastokineza
Strujanje sadrine jajeta i pokreti rastenja

Zato?
Embrion se pomeranjem dovodi u
kontakt sa novim esticama umanceta
Zbog nedostatka prostora

Zbog zatite embriona

Stvaranje organa
Svaki klicin list procesom rasta i diferencijacije
stvara organe:
ektodermalne, endodermalne i mezodermalne.

Iz ektoderma nastaju: integument i kone lezde,

nervni sistem, ulni organi, organi za disanje, prednje
i zadnje crevo i delovi polnog aparata.
Endoderm stvara srednje crevo i krvne elije
Mezoderm stvara telesnu duplju, dijafragme, miie
i masno telo.

Segmentacija tela
Segmentacija prvo zahvata prednji deo klicine trake.
Prednji deo je procefalon i na njemu su zaeci pipaka.
Segmentiraju se grudi i trbuh, kasnije se javljaju
noge.
Protopodna faza: glava i grudi lankoviti, trbuh jo
uvek nije
Polipodna faza: abdomen segmentiran, ima zaetke
ekstremiteta
Oligopodna faza: trbuh je opet bez ekstremiteta.

Razvie embriona: 1, 3, 5. i 7. dana

Kod svih vrsta insekata embrion zauzima isti poloaj

u jajetu

Stupnjevi
embrionalnog
razvia
vilinog konjica

Postembrionalni razvoj

Piljenje larve
Presvlaenje
Rast insekata
Preobraaj (metamorfoza)

Presavlaenje
Presvlaenje odraslih - samo kod nekih Apterigota.
Presvlaenje poinje stvaranjem pukotine na prvom
trbunom segmentu sa lene strane.
Deavaju se kontrakcije miia trupa i nogu.
Broj presvlaenja konstantan za vrstu, isti za i
ili vei kod .
Moe da zavisi od kvaliteta hrane.
Najee 5 presvlaenja, do 9: Lepidoptera.

Presvlaenje
skakavca

Presvlaenje biljne vai

Neki termini:
Nimfa: stadijum koji prethodi imagu kod
hemimetabolnih insekata;
Pronimfa: prethodni stadijum.

Predlutka: poslednji stadijum larve koji prelazi u

lutku.
Jajna larva: larva prvog stupnja.
Stupanj: period izmedju dva presvlaenja larve.

POSTMETABOLNI RAZVOJ
Poinje sa pojavom imaga iz lutkine egzuvije i
zavrava se smru.
Sastoji se od:
-perioda sazrevanja
-parenje (kopulacija)
-polaganja jaja
-mnogih drugih aktivnosti
-Duina: nekoliko asova do vie godina

Razmnoavanje insekata
1. Parenje
2. Polaganje jaja
3. Nega potomstva

Parenje osolikih muva

enka je dobila
poklon koji jede
dok se pari sa
mujakom

Parenje buba zlatica

Polaganje jaja
Gde?
Na ili u biljku, na ili u zemljitu, u vodi, u
drugu ivotinju

Kako?
Pojedinano (paraziti, vodeni cvetovi,
Phasmidae)
U grupama: jajna legla, ooteke

Jaja insekata

Bubamara
polae jaja

Jaja: ooteka bogomoljke, ooteka bubavabe, leglo gubara

Bubavaba sa ootekom

Skakavac
(enka):
jaja poloe
u ooteke

Nega potomstva (briga za potomstvo)

Socijalni insekti,
Bubavaba,
Rovac, uholaa,
Parazitske vrste,
Fitofagne vrste (polau jaja na biljku
kojom se larva hrani).

Pela:
veoma izraena
nega potomstva

Rovac: enka uva jajno leglo i mlade larve

Polno i bespolno razmnoavanje

Gametogeneza polno razmnoavanje
Postoje: spermatogeneza i oogeneza (ili ovogeneza)
Partenogeneza bespolno razmnoavanje
(parthenos - devica i genes- roen).

Oviparitet (polaganje jaja, um ili ovum =jajna

elija)
i viviparitet (ivorodnost)

Partenogeneza:
sluajna (sporadina): Lepidoptera, Phasmida
redovna: pela

iskljuiva: Otiorrhynchus ligustici velika

lucerkina pipa
Ciklina: biljne vai

Iskljuiva partenogeneza:
Otiorrhynchus ligustici - velika
lucerkina pipa

Ciklina partenogeneza kod biljnih vaiju

TIPOVI PREOBRAAJA
NEMA PREOBRAAJA: AMETABOLA
(jaje, larva, imago)
NEPOTPUNA METAMORFOZA: HEMIMETABOLA
(jaje, larva, imago)

POTPUNA METAMORFOZA: HOLOMETABOLA

(jaje, larva, lutka i imago)

Ametabola

Hemimetabolno razvie
kod stenice.

larva i imago stenice

Holometabolno razvie kod bubamare

Holometabolno razvie kod muve

Holometabolno razvie kod leptira

Larve
Podela prema razvijenosti glavene aure:
Eucefalne
Hemicefalne
Acefalne

Podela prema broju nogu:

Protopodne (samo grudne noge)
Polipodne (i grudne i trbune)
Oligopodne (ostaci nogu na 10. segmentu)
Apodne (nemaju noge)

Larve
Prema slinosti sa odraslim insektima.
PRIMARNE (insekti sa hemimetabolnim
razviem)
SEKUNDARNE (insekti koji ive u vodi)
TERCIJARNE (insekti sa holometabolnim
razviem)

Larve stenica
primarne larve

Maska za lov

Larva vilinog konjica:

sekundarna larva

Larve:
Silphidae,
Pele,
Skarabeidna,
Kokcinelidna,
cerambicidna

gusenice

Acefalna,
apodna
larva
muve

Pupa coarctata:
lutke muve

Lutke insekata
Drugi nazivi: pupa, chrysalis

3 osnovna tipa:
- pupa libera

- pupa obtecta
- pupa coarctata

Pupa
obtecta:
Lutka leptira
kupusara

Lutke:
bubamare, zlatooke,
striibube,
osolike muve
pele

Lutke
leptira
(pupa
obtecta)

Duina ivota: najkrae oni koji se ne hrane

(vodeni cvetovi)
Najdue oni koji se pare vie puta: mravi (do 15
godina), matica (5 godina), tvrdokrilci (oko
godinu dana).
Najdui postmetabolni razvoj: cikada - 17 godina
Najdui zabeleeni ivot: striibuba u stadijumu
larve, eksperiment, 32 godine

Rojenje
Let mujaka i enki koji za cilj ima parenje
U odredjenom mesecu, na karakteristinom
mestu, odgovarajui deo dana.
Primeri: Ephemeroptera
Komarci
Gryllotalpidae
Scarabaeidae
Tipulidae
Formicidae

Migracije
Jata
Uzroci: nedostatak hrane, nepovoljna vlanost i
toplota, svetlost, nagon parenja, hormoni...
Primeri:
Skakavci: Locusta migratoria -putniki
Schistocerca gregaria-pustinjski
Leptir monarh: Danaus plexipus
Leptir arenjak:Vanessa cardui
itne stenice
bubamare

Polimorfizam
Postoji 4 tipa polimorfizma:

Sezonski dimorfizam
Polni dimorfizam
Polimorfizam socijalnih insekata
Regionalni polimorfizam

Polimorfizam
kod pele:
matica i radilice

Polimorfizam biljnih vaiju

Krilata forma

Beskrilna forma

Polni dimorfizam
Ogleda se u:
Veliini tela,
veliini pipaka i broju lanaka u pipcima,
razvijenosti i arama na krilima
dodacima na telu
Primeri:
Buba nosorog - Orictes nasicornis
Livadski gubar - Hypogimna morio,
dnevni leptiri

Polni dimorfizam:
Oryctes nasicornis, mujak i enka

Polni
dimorfizam kod
fam. Pieridae:
enka i mujak

Prekid u razviu
Mirovanje:
Hibernacija
Estivacija
Dijapauza:
Promenjen metabolizam
U stadijumu imaga: lucerkina buba, krompirova
zlatica...
U stadijumu jajeta: gubar, kukavija suza...
Larve: kukuruzni plamenac
Lutke: kupusar

DIJAPAUZA
Samo jedan stadijum,
uglavnom poslednja generacija
Postoje: fakultativna i obavezna dijapauza
Obavezna kod ins. sa jednom gen. god.

Ponekad samo deo populacije ulazi u

dijapauza (npr. lucerkina bubamara)

Krompirova
zlatica dijapauza
u stadijumu imaga
u zemljitu

Leptir kupusar,
dijapauza u
stadijumu lutke

Kukuruzni plamenac- dijapauza u stadijumu larve