Glava insekata

1 par pipaka
1 par sloenih oiju
3 prosta oka?
3 para usnih noica
(delovi usnog aparata)

USNI APARAT ZA GRICKANJE

LABRUM GORNJA USNA
MANDIBULLAE GORNJE VILICE
MAXILLAE DONJE VILICE: cardo - ep
stipes - stablo
lobus internus-grizaljke
lobus externus - kacige
palpes maxillares
donjo-vilini senjaci
LABIUM DONJA USNA: prementum, mentum,
postmentum, glossae, paraglossae, palpes labiales
Epypharinx, hypopharinx

Glava skakavca

Usni aparat

za bodenje i sisanje

Prisutan kod: Homoptera, Hemiptera, Thysanoptera

Delovi: rilica donja usna: najrazvijeniji deo
stileti gornje i donje vilice: za usisavanje
hrane, za isputanja sekreta
gornja usna: slabo razvijena

Biljna va: stileti dopiru do floemskih elija

ulni organi insekata

Raznovrsna i dobro razvijena ula.
Uloga: primaju nadraaje iz spoljanje sredine.
Sastoje se od jedne ili vie ulnih elija,
nerva i
receptornog aparata.
Postoje: ulo mirisa,
ulo ukusa,
ulo dodira,
ulo vida,
ulo sluha,
ulo za vlanost,
ulo za toplotu...

ulne dlake - senzile

Najei ulni organi.
Svuda na integumentu, najvie na pipcima.
Za razliku od pravih dlaka povezane su sa nervima i
perforirane.
Imaju jednu ili vie ulnih elija.
Najjednostavnija i najrairenija je
sensillum trichodeum - izduena
i zailjena (sa debelim zidovima
preko 0.5 m).

Mirisna
ulna dlaka
insekata

Pipak nonog leptira

ulo mirisa
Najrazvijenije i najznaajnije
Na pipcima
Gundelj mujak 50000 ulnih dlaica,
enka 8000
Leptiri
Va ljudi samo 10 senzila za miris
Samo odreeni mirisi se registruju.

Mujak Lymantria dispar moe da pronae enku ak na 4 do 5

km udaljenosti zahvaljujui feromonu koji ona lui.
Socijalni insekti po mirisu se poznaju lanove svoje kolonije.
Mravi - trag radnika u potrazi za hranom prate drugi radnici i nikad
ne pogree.
Jajni parazit Trichogramma evanescens (Hymenoptera,
Trichogrammatidae) po mirisu poznaje ve parazitirana jaja
domaina.

Mikroskopski izgled antene sa

ulnim dlaicama

Uzduni presek kroz ulnu

dlaicu

Aksoni neurona se
pruaju do
antenalnih lobusa
gde se zavravaju
kao kvrice
(glomerule) organa
ula mirisa.

Obino se pretpostavlja da se svaki neuron zavrava jednom kvricom

i da svi neuroni koji reaguju na neko odreeno jedinjenje ili grupu
jedinjenja zavravaju u istoj kvrici.

ulo ukusa
Na senjacima
Pele oseaju slatko, slano, kiselo i gorko
Leptiri oseaju 100-200 puta manje
koncentracije eera od oveka.

ulo dodira
Jednostavne ulne dlaice, najvie ih ima na pipcima i delovima
usnog aparata.
Slui za medjusobno raspoznavanje jedinki iz istog legla.
Socijalni insekti se veoma esto dodiruju medjusobno.
Ples pele u obliku osmice uz isptanje
odgovarajuih zvunih signala govori
o pravcu i udaljenosti pae.

ulo sluha
Dobro razvijeno samo kod insekata koji komuniciraju
putem zvuka: zrikavci, skakavci, cvrci...
Osnovna jedinica je skolopidija.
Delovi skolopidije su: ulna elija,
omotna elija i
kapasta elija.

Graa skolopidije
a kutikula,
b- kapasta elija
c- scolops
d- vrni konac
e- omotna elija
f- ulna elija

Tipovi ula sluha

Hordotonalni organi - najjednostavniji,
nekoliko skolopidija razapetih izmedju dva
mesta na kutikuli, na raznim delovima tela.

Donstonov organ: na 2. segmentu pipka.

Registruje vazdune struje, potresi, promene
mesta tela, brzina kretanja, zemljina tea.
Timpanalni organi: ine ih hordotonalni
organi i opna (timpana).

Hordotonalni
organ

Donstonov organ

Timpanalni organi

Timpanalni organi

ulo vida

Glava vilinog
konjica

ulo vida
Bolje razvijeno kod dnevnih nego kod nonih
insekata. Najrazvijenije kod predatora (vilini
konjici, bogomoljka).
Ne vide otro, ne vide na daljinu.
Osnovna jedinica: faceta ili omatidija

Tipovi oiju
Facetovane (sloene) oi kod imaga
Ocele (temeno-eone oi) kod insekata koji leta
Stemata (bone oi) kod larava

ulo vida

Glava muve

ulo vida

Vilini konjic

stenica

Sloene oi,
detalji

Graa omatidije

Boje koje vidi ovek

Boje koje vidi insekt

Mozaina slika
kakvu vidi insekt

Anatomija insekata

Unutranja graa tela insekata

U telesnoj duplji postoje dorzalna i ventralna dijafragma.

One stvaraju 3 sinusa:

Perikardijalni sinus
Viscelarni sinus
Perineuralni sinus

Organi za disanje
Traheje kod najveeg broja vrsta.
Trahealne krge kod nekih vodenih insekata.
Disanje preko koe kod primitivnih i parazita.
Traheje: ektodermalnog porekla, gradja kao
integument.

Organi za disanje
Stigme, 10 pari najee, atrijum,
stigmina usta i apasrat za zatvaranje
Tenidijum
Traheole, trahealne elije
Grananje traheja
Vazdune kese
stigma

Raspored stigmi na
telu rovca

Graa stigme,
grananje traheja,
trahealna elija i
traheole

Graa traheja

A - trahealna elija i traheole

B - graa stigme, grananje traheja, a-atrijum, s-stigma, ffilter aparat, t-traheja, m-mii, u-stigmina usta

Traheje mikroskopski preparat

Ledjne,
trbune i
sredinje
grane
traheja

Raspored traheja u telu insekta

na uzdunom preseku

na poprenom preseku

Trahealni sistem sa vazdunim kesama kod skakavca

Broj stigmi na telu insekta:

Holopneustiki tip: 2 para na grudima i 8 pari na trbuhu
Hemipneustiki: pojedine stigme nedostaju.

Vazdune kese pele (V)

Razmena kiseonika i ugljen dioksida- difuzija izmedju

traheola i okolnog tkiva.
Koliina tenosti u traheolama je zavisna od tenosti u tkivima.
Dizanjem i sputanjem tenosti ritmiki se usisava vazduh koji
sadri kiseonik. Osmotskim pritiskom se tenost iz traheola usisava
poveavajui koliinu kiseonika u njima.
Tc trahealna elija, T tenost, V vazduh, m-mii

Disanje vodenih insekata

Larva i imago gnjurca

koriste atmosferski kiseonik.

Disanje vodenih insekata

Trahealne krge
kod larvi
vodenih
insekata

Krvotok insekata

Krvotok
Krv tenost koja ini do 40% ukupne telesne mase.
Krvotok je otvorenog tipa.
Organi: ledjni sud (srce i aorta)
pulsirajui organi

Leni sud (ema):

A-aorta,
S-srce,
V-prednji otvor komore,
O-ostijum,
Km-krilasti miii

Protok krvi i graa srca

Srce sastavljeno od komora (do 8).

Komora je krukastog oblika, proirena u zadnjem i
suena u prednjem delu. Bono sa svake strane su
otvori ostije koji slue za ulazak krvi u telo. Zalisci!

Ostije
Zalisci
Krilasti miii

ema protoka krvi

Dodatni pulsirajui organi: u osnovi pipaka,
nogu i krila

Popreni
presek kroz
trbuh
insekta:
S-srce, C-crevni
trakt, km-krilasti
miii

Krv ine: krvna plazma (hemolimfa)

krvne elije (hemociti)
Boja krvi: bezbojna, zelena, uta, smedja, crvena

Sastav krvi: rastvorene organske i neorganske

materije.
Neorganske: hlor, fosfor, ugljenik, natrijum, kalijum,
kalcijum, magnezijum.
Organske: belanevine, eeri, masti.