Insekti

Vladan Nešić
 Entimologija
• Nauka koja se bavi proučavanjem insekata.
 Opšte činjenice
• Najbrojnija klasa životinja na Zemlji, do sada ih je
otkriveno oko 1,1 miliona vrsta.
• Ovakvom brojnošću oni čine preko 65% svih žibih
bića na ovoj planeti.
• Kosmopoliti su, žive na najrazličitijim staništima
pa su i sami veoma različiti.
 Gde žive?
• Ima ih u vodi.

• Gnjurac (Dytiscus) pliva, skriva se u vodenom

rastinju i lovi punoglavce.
 Gde žive?
• Leptir kupusar živi na
kopnu.

• Larva pravi velike štete ratarskim kulturama, a

odrasli insekt je oprašivač.
 Gde žive?
• Medonosna pčela takođe živi na kopnu, ali voli
da živi u društvu.

• Ona je od izuzetnog značaja za čitavu biosferu,

i kao oprašivač i kao proizvožač raznih
materija.
 Gde žive?
• Mogu živeti ispod
zemlje.

• Rovac je vrsta podzemnog insekta koga

uglavnom smatramo štetočinom.
 Gde žive?
• Neki insekti mogu živeti
na površini vode.

• Stenice gazivode se kreću površinom vode,

hvatajući plen koji upadne u njihovu baru.
 Način života

• Insekti su heterotrofni organizmi koji se

aktivno kreću.

• Zbog svog načina života su veoma značajni

čoveku i uopšte čitavoj biosferi.
 Značaj
• Insekti su veoma značajni kao oprašivači.
• Vrste kojima se pripisuje oprašivanje biljaka
su: pčele, bumbari, leptiri, muve...
 Značaj
• Mogu biti i štetočine...
• Gubar, larva kupusara, krompirova zlatica,
skakvci, rovci, termiti.
 Značaj
• Insekti mogu biti paraziti i prenosioci
oboljenja.
• Komarci, vaši, muve, buve.
 Značaj
• Insekti su jako bitni članovi lanaca ishrane.
Veliki broj drugih životinja se njima hrani.
 Značaj
• Insekti mogu biti mesojedi, i na taj način
(hraneći se) regulišu brojnost nekih
organizama.
• Najznačajniji mesojedni insekti su: bubamare,
ose.
 Značaj
• Insekti mogu biti i lešinari i na taj način
pomoći razlaganju organske materije.
 Značaj
• Neki insekti koji žive u zemljištu kopaju sebi
kanale i na taj način aerišu (provetravaju)
životnu sredinu. (Mravi)
 Značaj
• Insekti mogu biti prave fabrike korisnih
materijala. Pčele skupljaju nektar i proizvode
med, propolis... Svilene bube su sa druge
strani fabrikanti tkanine.
 Građa
• Telo insekata je člankovito, a članci su
grupisani u 3 telesna regiona: glavu, grudi i
trbuh.
Građa
Građa
 Građa
 Koža sa kutikulom, žlezdama i dlačicama.
 Potpun crevni sistem sa pomoćnim žlezdama.
 Dobro razvijena muskulatura usled aktivnog
kretanja (poprečno-prugasti mišići).
 Malpigijevi sudovi koji kreću sa srednjeg creva
služe za izlučivanje.
 Dišu trahejnim sistemom.
 Imaju otvoren krvni sistem.
 Lestvičast nervni sistem koji počinje trodelnim
mozgom.
 Građa
• Insekti su pored muskulature razvili i čulni
sistem. Poseduju:
 Čulne dlačice za dodir (na antenama i krilima)
 Čulo za pritisak
 Čulo sluha (timpanarni organ)
 Čula ukusa i mirisa
 Proste i složene oči

 Neki insekti imaju mogućnost luminiscencije

 Pitanja
2. Trahejni sistem insekata se
1. Koji tip mišića imaju insekti? sastoji od:

• Glatke mišiće • Stigmi i traheja

• Poprečno-prugaste mišiće • Pluća i bronhija

• Zvezdaste mišiće Površine tela i proreza na

• kutikuli
 Razmnožavanje
• Insekti su odvojenih polova.
• Razmnožavaju se polno. Nakon spajanja
gameta nastaje zigot, od koga se razvija
embrion.
Razmnožavanje
 Ponašanje insekata
• Neke vrste insekata pokazuju zanimljive
šablone ponašanja.
• Pčele – pokazivanje lokacije gde je
hrana, ples.
• Mravi – postoji društveni status jedinki
(kraljica, vojnici, radnici)
• Insekti imaju instinkt brige za
potomstvo.
 Pitanja
Koji oblik metamorfoze imaju
Navedi kaste u društvu pčela? skakavci?

• Potpuni preobražaj

• Nepotpuni preobražaj
 Raznovrsnost insekata
• Insekti su kosmopoliti, žive uglavnom na
kopnu ali su se sekundarno prilagodili i životu
u slatkoj i morskoj vodi.
 Raznovrsnost insekata
• Insekti se dele na dve grupe, beskrilne
(Apterygota) i krilate (Pterygota).
 Apterygota
1. Srebrne ribice. Česte su u šumskoj stelji, na
vlažnim i mračnim mestima. Jako su bitne za
stvaranje humusa, ali mogu biti i štetočine
kulturnih biljaka.
 Pterygot
a
1. Vodeni cvetovi.
Tiski cvet
Insekti sa krupnim mrežastim krilima, prednji
par je značajno veći.
Larve žive u vodi i po 2-3 godine, a odrasli
samo par sati do nekoliko dana na kopnu.
 Pterygota

2. Vilini konjici.
I larve i odrasli vilini konjici su grabljivice, hrane
se drugim insektima. Imaju izraženu obojenost
tela i dva para dugačkih krila. Žive u blizini
vode.
Pterygota

3. Pravokrilci.
Dobili su ime po svojim
čvrstim, pravim,
prednjim krilima. Zadnja
krila su im široka i
opnasta i pomoću njih
lete. Najznačajniji
pravokrilci su: popci,
rovci, skakavci i zrikavci.
Pterygota
4. Bubašvabe.

Imaju ovalno spljošteno

telo. Najbrojnije su u
tropskim oblastima. Vrste
koje žive kod nas su
bubašvaba i bubarusa.
 Pterygota
5. Termiti.

Grudi i trbuh su im široko spojeni. Imaju

uzana krila koja odbacuju kad odrastu. Žive u
društvima gde je primećeno raslojavanje na
kaste. Grade termitnjake i poznate su
štetočine.
 Pterygot
a
6. Uholaže.

Noćni su insekti, žive ispod kamenja. Imaju

veoma kratka prednja krila. Na kraju trbuha
imaju snažne viljuškaste nastavke. Ime su
dobili po tome što su ljudi uvereni da ulaze
u uši!
 Pterygota

7. Bogomoljke.

Krupni su i grabljivi insekti. Ženke nakon

parenja često pojedu mužjake.
 Pterygota
8. Stenice.

Imaju usni aparat za bodenje, kojim uzimaju

biljne sokove i telesne tečnosti životinja. Poznate
su i kao smrdibube jer luče neprijatne mirise.
 Pterygot
a
10. Jednakokrilci.

U ovu grupu insekata spadaju biljne vaši i cvrčci.

Biljne vaši se hrane biljnim sokovima i često
nanose štetu voću i povrću. Cvrčci su poznati po
stridulaciji odnosno zvuku koji proizvode
trenjem krila o zadnji par nogu. Žive uglavnom u
priobalnim delovima mora.
 Pterygota
11. Vaši.

Paraziti su životinja, hrane se krvlju i telesnim

tečnostima. Krila imaju samo u stadijumu
lutke. Poznate su vrste čovečje glavene vaši,
stidne vaši, čovečja odevna vaš (prenosi
tifus).
 Pterygota
12. Buve.

Imaju bočno spljušteno telo. Krila imaju samo u

stadijumu lutke. Paraziti su. Domaća buva živi na
telu čoveka, mačaka, pasa, pacova. Prenosilac
je kuge.
 Pterygota
13. Tvrdokrilci.

Najbrojnija su grupa insekata. Imaju čvrsta

prednja krila i opnastanja krila. Veoma su
zad raznovrsni po izgleduinu života.
i nač
 Pterygota
14. Leptiri.

U ovu grupu insekata se ubrajaju moljci, dnevni

i noćni leptiri. Njihove larve, gusenice, se hrane
biljkama i često nanose velike štete. Leptiri su
poznati po šarenimkrilim, čija obojenost potiče
od crepasto postavljenih ljuspi.
 Pterygot
a
15. Dvokrilci.
 Muve. Žive na đubrištima i u njihovoj okolini.
Crvolike larve se hrane otpacima, a odrasle se
hrane tečnom hranom.
 Pterygot
a
 Komarci. Hrane se krvlju životinja. Larve žive u
vodi a odrasli na kopnu. Mogu prenositi neka
oboljenja.
 Obadi i štrkljevi. Veoma su slični, zajednička
osobina im je da progrizaju kožu životinja u
potrazi za hranom ili mestom za polaganje
jaja.
 Pterygot
a
16. Opnokrilci.
Imaju tanka opnasta krila. Ženke imaju legalicu,
kod pčela i osa, radilice umesto legalice imaju
žaoku.
U ovu grupu spadaju: ose, pčele, mravi,
bumbari...
 Pitanja
• Kojoj grupi pripada • Navedi osobine grupe
vrsta sa slike? insekata kojoj
pripada vrsta sa
slike?
 Pitanja
• U opnokrilce spadaju: • Prepoznaj vrstu sa
slike

– Leptiri i moljci

– Ose, muve, bubašvabe

– Ose, mravi, pčele.

Hvala na pažnji!