EKOLOGIJA

EKOLOŠKI POJMOVI
EKOLOGIJA
Ekologija je biološka disciplina koja proučava uzajamne odnose organizama, kao I odnose
organizama I sredine.

Izraz ekologija potiče od nemačkog biologa Ernesta Hekela.Međutim, stvarnim tvorcem

ekologije smatra se Čarls Darvin, osnivač učenja o organskoj evoluciji.Pojam borbe za
opstanak kako ga je Darvin postavio, u stvari pokriva čitav splet međusobnih odnosa živih
bića, jednih prema drugima I prema uslovima nežive sredine., a to je ono što proučava
ekologija.

Koren izraza “ekologija” potiče od dve grčke reči “oikos”-što znači dom, stanište I “logos”-
što znači nauka,znači nauka o staništu, tj mestu stanovanja organizama.

ŽIVOTNA SREDINA
Pod životnom sredinom podrazumeva se kompleks faktora u prostoru koji deluju na
organizme na onom mestu na kome oni žive.Ove uticaje spoljašnje sredine nazivamo
ekološkim faktorima.

Pod životnom sredinom podrazumevamo skup svih neophodnih uslova za život, kao što
su:toplota, vlaga, svetlost, vetar, hrana itd.Ovi uslovi života drugačije se nazivaju ekološki
faktori.

Postoje tri životne sredine:

 Vazdušna
 Vodena
 Zemljišna

ŽIVOTNO STANIŠTE-BIOTOP
Biotop je određen deo životne sredine sa specifičnom kombinacijom ekoloških
faktora.Kao primer možemo navesti potok, jezero, šuma, pustinja, morska obala,
planinski vrhovi itd.

ODNOSI U ŽIVOTNOJ SREDINI

Postoje tri vrste odnosa u životnoj sredini I to su:

 Uticaj sredine na organizme, što se naziva akcija,

 Uticaj organizama na životnu sredinu je reakcija
 Mađusobni uticaj organizama je koakcija

Primer za akciju:veličina ušiju polarne I pustinjske lisice uslovljena je temperaturom

staništa. Polarna lisica ima veoma male uši da joj se ne bi smrzle, a pustinjska lisica ima
velike uši koje joj služe za rashlađivanje čitavog tela.Veličinom ušiju obe vrste su
prilagođene temperaturnim osobinama staništa.

Primer za reakciju :kiseonik I najveći deo ugljen dioksida u vodi I vazduhu stvorili su
organizmi.Razlaganjem uginulih organizama, razlagači menjaju hemijski sastav zemljišta.

Primer za koakcije: odnosi razmnožavanja, odnosi stanovanja ,odnosi ishrane

Primeri odnosa:

Predatorstvo-odnos predator-plen

Parazitizam –odnos između parazita I domaćina, u ovom odnosu domaćin ima štetu.

Kompeticija-borba za hranu, kada vrste koriste istu hranu

Simbioza-zajednica dva organizma I simbioza može biti:

 Mutualizam –obe vrste imaju koristi, na primer simbioza raka samca I morske
sase.Rak živi u praznoj kućici puža, na koju se pričvršćuje morska sasa.Morska sasa
koristi raka samca da se kreće sa jednog mesta na drugo deo morskog dna, a rak
samac ima koristi od sase, jer ga ona svojim žarnim ćelijama štiti od grabljivica
 Komensalizam –jedna vrsta ima koristi, a druga nema ni koristi ni štete (epifitne
biljke) Primer komensalizma-morska sasa I riba klovn.Ribe žive među tentakulama
sase štiteći se na taj način od predatora, koji su osetljivi na otrov žarnih ćelija,
ribe klovn su otporne na ovaj otrov.Sase nemaju koristi od ovih riba ali ih nikada ne
napadaju.
  Amensalizam-jedna vrsta ima štetu, a za drugu vrstu odnos je neutralan.
Primer neke bakterije I gljivice luče antibiotike koji koče raazviće drugih
mikroorganizama. Više biljke luče fitoncide, koje inhibiraju rast
mikroorganizama(na primer crni I beli luk, četinari, slačica…)

EKOLŠKA VALENCA
Ekološka valenca je amplitude variranja ekoloških faktora u čijim granicama je moguć
opstanak određene vrste.

Ekološka valenca može biti široka (eurivalentna), to znači da organizam podnosi velika
variranja ekoloških faktora, I uzana (stenovalentna), kada organizam ne podnosi velika
variranja ekoloških faktora.

Svaka vrsta ima svoju ekološku valencu za svaki ekološki factor, tako da može da pripada
I stenovalentnim I eurivalentnim organizmima, uzavisnosti koji se ekološki factor
posmatra.

Primeri

1. Odrasli komarac malaričar u našoj zemlji izdržava velika temperaturna variranja

( od +30 stepeni do -30 stepeni u toku godine);ali je osetljiv na kolebanja vlažnosti
vazduha, traži vlažnost preko 90% (zbog čega se danju zavlači u travu,stočne
staje…)
2. Larva mušice Liponeura, koja živi u tekućim vodama ,eurivalentna je za
temperaturna kolebanja, ali je osetljiva na promene količine
kiseonika(stenovalentna) I živi na mestima gde je voda bogata kiseonikom, gde je
vodeni tok brz.

Stenovalentni organizmi za temperature (stenotermni organizmi):

 Sprudotvorni korali žive u uzanom pojasu okeana, oko ekvatora, gde su godišnja
variranja od 2-3 stepena.
 Stenotermna je I čovečija bela vaš koja normalno živi na temperature od 24-32
stepena, koja je ostvarena između kože čoveka I odela
 Stenotermne su I izvorske planarie Crenobia montenigrina I Crenobia alpine, koje
naseljavaju hladne planinske izvore sa prosečnom temperaturom od 8,2-9,2
stepena, I ekstremnim temperaturama od 3-17 stepeni.

Eurivalentni organizmi za temperature (euritermni):

  Tiger koji živi u toplim džunglama Indije,a I u Sibiru gde je zimska temperature I do
-40 stepeni
 Američka puma, koja je rasprostranjena od Kanaden a severu do Patagonije na
jugu.
 Dvogrba kamila,u pustinji Gobi izdržava godišnja temperaturna kolebanja od 38
stepeni leti do -37 stepeni zimi.

Stenovalentni organizmi u pogledu hrane (stenofag):

 Leptiri čije se gusenice hrane jednom biljnom vrstom, naprimer leptir mlečikar
vezan je za mlečiku
 Leptir Parnassius Apollo, čije se gusenice hrane na biljci Sedum album
 Svilena buba , čije se gusenice hrane dudovim lišćem.

Eurifag je:

 Gubar(Lymantria dispar),njegove gusenice napadaju 477 različitih biljnih vrsta

 Gusenica kukuruznog moljca napada, pored kukuruza, još 160 drugih biljnih vrsta.

ŽIVOTNA FORMA
Životna forma je skup morfoloških, anatomskih I fizioloških osobina kojima je vrsta
prilagođena svojoj životnoj sredini.

Životna forma je ekološka kategorija I nije vezana za sistematsku pripadnost.Na primer,

slepo kuče I veverica su glodari (sistematska pripadnost), a pripadaju različitim životnim
formama.Slepo kuče prema mestu stanovanja pripada podzemnoj životnoj formi, a
veverica životnoj formi koja se vere po drveću.

Slepo kuče ima niz prilagođenosti na podzeman način života: cilindrično telo,kratke noge ,
naoružane snažnim kandžama ,bez repa.Spoljašnje uvo je redukovano, oči su mu
zakržljale.Ovakvim oblikom tela je prilagođeno pod površinom zemlje.Zemlju kopa
moćnim sekutićima,iskopanu zemlju izbacuje nogama I glavom na površinu

Čitava građa slepog kučeta,način života I ponašanja čini posebnu životnu formu.

Slična životna forma ostvarena je kod krtice,(bubojrd),insekta-rovca, larve cvrčaka I

gundelja…
Veverica pripada istoj sistematskoj kategorijik ao I slepo kuče, glodarima ali ima drugačiju
životnu formu.

Veverica ima malo i veoma gipko telo pokriveno je gustom dlakom, koja je po boji slična
kori drveća.Ova vesela životinja celog dana skače s grane na granu ili sa jednog drveta na
drugo, odbacujući se snažnim zadnjim nogama, koje su mnogo duže od prednjih.Dugim
repom, koji je obrastao dugačkom rastresitom dlakom, održava ravnotežu ili se njime
služi kao padobranom kada, bežeći pred neprijateljem, mora da skoči sa vrha drveta na
zemlju.Neverovatnom brzinom uspuže se na drvo prihvatajući se za neravnine na kori
oštrim i savijenim kandžama.

Sve organizne na osnovu prilagođenosti možemo grupisati u određene životne forme.

Na primer

 Životne forme na osnovu kretanja :plivanje,rijući način života, puzanje (zmije), hod,
skakanje, pentranje, letenje.
 Životne forma na osnovu razmnožavanja
 Životne forme na osnovu ishrane I td

EKOLOŠKA NIŠA
Ekološka niša je mesto, položaj I uloga koju organska vrsta zauzima u životnoj
zajednici.Možemo reći da je ekološka niša I iskorišćavanje određene životne mogućnosti
od strane jedne organske vrste.Svaka određena vrsta iskorišćuje određene životne
mogućnosti date u ekosistemu, pre svega mogućnosti ishrane, zaklona, razmnožavanja.

Primer

U šumi živi veliki broj vrsta tvrdokrilaca,svaka vrsta odlikuje se posebnim načinom života I
igra različitu ulogu u životu šumske zajednice.Većina su biljojedi, ali je tip ishrane
različit.Bube listare, gundelji, španska buba I mnogi surlaši hrane se u odraslom stanju,
zelenim lišćem.Kod drugih vrsta lišćem se hrane njihove larve.Larve izvesnih surlaša žive u
semenju šumskog drveća, u hrastovom žiru I lešniku, s druge strane larve
strižibube,drvotočaca žive u unutrašnjosti stable šumskog drveća, pri čemu izvesne vrste
žive pod korom dok druge prodiru duboko u drvo, gradeći u njemu složen sistem
hodnika.Neke vrste radije se useljavaju u zdrava, uspravna stable, dok druge napadaju
obolela ili oborena I uginula stable.

Veliki je broj tvrdokrilaca koji se hrane biljnim I životinjskim detritusom(larva nosoroga,

jelenka)Poseban oblik predstavljaju vrste koje se hrane izmetom,naročito stočnom
balegom.Neki se hrane leševima.

Nasuprot ovima postoje grabljivi tvrdokrilci, kao što su iz grupe bauljara I

bubamara.Bauljar I njegova larva uništava gusenice šumskih leptira među njima I
gusenice gubara.

Bubamare se hrane biljnim vašima, a bilne vaši biljnim sokovima. Šumske pčele,mnogi
leptiri I muve roda Bombiyus hrane se cvetnim sokovima.

Svežim lišćem drveća hrane se gusenice gubara, smotavca, borovog prelca, larve borove
zolje I gusenice mnogih drugih leptira.

Larve skočaca I rovac nagrizaju korenje mladog drveća

Jedna ekološka niša može biti obimna, na primer niša koju zauzimaju planktonski račići
Copepoda u jezerima I morima, što se hrane planktonskim algama ili niša koju koriste
biljne vaši.Uloga ovih vrsta u jednom ekosistemu je velika, jer sa tim nišama vezane su
posebne niše grabljivica, npr bubamara , što se hrani biljnim vašima ili ribe koje se hrane
copepodama.

Ekološka niša može biti I uzana, nprekološka niša afričke ribe Genyochromis, koja se hrani
isključivo krljuštima drugih riba, ili larva voštanog moljca koja živi u saću domaće pčele I
hrani se materijama saća.

POPULACIJA
Populacija je skup jedinki iste vrste na određenom prostoru.

Na primer: populacija maslačaka na livadi, ilipopulacija leptira gubara u hrastovoj šumi…

Osobine populacije:
  Gustina
 Prostorni raspored
 Natalitet
 Mortalitet
 Uzrasna struktura
 Potencijal rastenja populacije

Gustina populacije je broj jedinki na jedinici površine ili zapremine (npr broj drveća
lipa na 1 ha šume, ili broj račića u 1m2 morske ili slatke vode)

Prostorni raspored populacije može biti:

 Neravnomeran raspored po principu slučajnosti,
 Ravnomeran(uniformni ) raspored
 Neravnomeran grupni raspored.

Prva dva tipa su srazmerno retka u prirodi.Prostorni raspored po principu slučajnosti

ostvaren je kod vrsta koje žive u homogenoj sredini ,npr. Larve insekata koje žive u
skladištima brašna.Uniformni raspored, sličan onome kakav čovek veštački stvara sa
svojim biljnim kulturama, može se javiti na pimer kao rezultat borbe za opstanak pod
uslovima male vlažnosti kod pustinjskih biljaka.

Grupni raspored je najčešći tip prostornog rasporeda unutar populacije.Jedinke se javljaju

u većim ili manjim grupama. Ovakav raspored uslovljen je nizom faktora: različit raspored
hrane,ili različita pogodna mesta za zaklon, dnevnim I sezonskim promenama uslova na
staništu, seksualnim privlačenjem polova, obrazovanjem porodičnih grupa, društvenim
pojavama kod nekih životinjskih vrsta

Natalitet –je faktor rasta populacije;on označava produkciju novih jedinki u populaciji
u određenom vremenu.Porast ili opadanje brojnosti zavisi od odnosa nataliteta I
mortaliteta tj odnosa produkovanih I uginulih jedinki.Za održavanje vrste neophodno je
da kapacitet razmnožavanja, u čitavoj njenoj istoriji, bude takav da obezbedi veću
produkciju jedinki nego što je njihovo uginjavanje.Stopa nataliteta zavisi od brojnog
odnosa polova,uzrasne structure, od plodnosti ženke, brzine razvića, odnosno trajanja
životnog ciklusa jedne generacije, od uslova sredine.
Mortalitet, tj. smrtnost jedinki u populaciji(broj uginulih jedinki u funkciji vremena),
negativan je faktor rastenja populacije.

Uzrasna struktura, je starosni sastav populacije I u tesnoj je vezi sa natalitetom I

mortalitetom I oni predstavljaju faktore kretanja populacije.Ako u populaciji ima više
mlađih jedinki, pretpostavljamo da će u narednom period natalitet biti veći od
mortaliteta, pa samim tim će doći di povećanja brojnosti populacije.

Potencijal razmnožavanja je maksimalna moguća plodnost date vrste koja bi se

mogla ostvariti u optimalnim uslovima, I ona predstavlja faktor rasta populacije.

BIOCENOZA (ŽIVOTNA ZAJEDNICA)

Biocenoza je skup svih populacija na određenom prostoru, na primer šumska
biocenoza,livadska,morska,barska,planinska…..

Biocenoza je jedan dinamički sistem kroz nju stalno protiče energija istovremeno sa
kruženjem materije.Populacije što ulaze u njen sastav u stalnom su kretanju kroz
pridolazak mladih jedinki I nestajanje starih.

Biocenoza ima svoju strukturu, koja se ogleda u njenom kvalitativnom sastavu, u

prostornom I vremenskom rasporedu organskih vrsta što ulaze u njen sastav.

Prostorni rapored ili spratovnost određen je različitom visinom pojedinih biljnih vrsta
koje grade datu biocenozu I različitim ekološkim potrebama pojedinih vrsta biljaka I
životinja.Broj spratova je različit u različitim biocenozama(šumski, livadski, žbunasti).U
nekim biocenozama spratovi su jasno izraženi, kao na primer u hrastovim šumama, dok u
drugim je slabije izraženo kao što je u stepama I tropskim kišnim šumama.

Najveći broj spratova je u šumama , na primer spratovnost hrastove šume:

1. sprat visokog drveća(hrast)

2. sprat niskog drveća(beli grab, klen, divlja trešnja)
3. sprat žbunja( leska, glog)
4. sprat žbunića(kurika, likavac, kalian )
5. sprat visokih zeljastih biljaka (paprat bujad)
6. sprat nižih zeljastih biljaka( šafran, bela breberina)
7. sprat prizremnih biljaka(mahovine, gljive)
vrste koje svojom masom I gustinom određuju osnovne uslove u biocenozi nazivaju se
graditelji date biocenoze ili njeni edifikatori.

Pored nadzemne, postoji I podzemna spratovnost.Ona se izražava u tomr što su biljni I

životinjski organizmi I delovi biljaka raspoređeni u zemlji na različitim dubinama.

Primer podzemne spratovnosti, spratovnost stepske vegetacije, gde se razlikuju 3sprata.

1. Sprat rizoida mahovina

2. Sprat korenja jednogodišnjih biljaka, lukovica, krtola
3. Treći sprat čine korenje trava( kovilje,vijuk,)

U šumskim zajednicama poslednje spratove zauzima korenje drveća I žbunja (ono

najdublje prodire)

ZNAČAJ SPRATOVNOSTI

Raspored po spratovima omogućava da na jednom istom mestu, mogu zajedno da žive

veliki broj vrsta koje se međusobno razlikuju u ekološkom pogledu .

U šumi hrasta I graba krune drveća prvog sprata su pod uticajem punog intenziteta
Sunčeve svetlosti.Sprat niskog drveća prima tu svetlost već oslabljenu, dok do sprata
žbunova dopire samo deo Sunčevog zračenja.Biljke prizemnih spratova nalaze se
uglavnom u senci I u uslovima velike vlažnosti.

Zahvaljujući spratovnosti na određenom prostoru mogu da žive ekološki različite vrste;

hrast koji je prilagođen punoj dnevnoj svetlosti, I zeljaste biljke( bela breberina) koje ne
podnose uslove pune dnevne osvetljenosti I sušu, već traže senku I veliku vlažnost.

VREMENSKI RAPORED BIOCENOZE

Vremenski raspored zasnovan je na promenama kroz koje članovi biocenoze prolaze

tokom vremena.Mogu biti promene :

u toku godine, to su sezonske promene uslovljene smenom godišnjih doba,i

promene tokom dužeg vremenskog perioda koje mogu dovesti do
smenjivabja biocenoza, a što se naziva sukcesija

Primer sezonskih promena u listopadnim šumama u jesen drveće zbacuje lišće, a u

proleće opet olistava; za savane je karakteristično da u vreme sušnog perioda većina
biljaka prestaje sa vegetacijom(zeljaste biljke se suše, a drveće I žbunovi zbacuju lišće),
tako da one tada imaju sasvim drugi izgled nego za vreme kišnog perioda.

Smenjujući se vremenom, ekološki različite vrste koriste I različite spoljašnje uslove koji
vladaju u pojedinim godišnjim dobima.Značaj ove pojave isti je kao I kod prostorne
organizacije Fenološke smene (olistavanje,cvetanje, plodonošenje, zbacivanje lišća)
omogućavaju velikom broju vrsta da se nastani na jednoj istoj površini (jer se smenjuju u
vremenu).To omogućuje život na istoj površini vrstama koje su između sebe ekološki
krajnje različiti.

SUKCESIJE

Sukcesije su smene biocenoza na praznom prostoru.

Prazan proctor može nastati:

 Stvaranjem nanosa peska prilikom poplava u rečnim dolinama ili za vreme peščanih
bura u pustinjama.
 U planinskim predelima zatrpavanjem nižih predela odronjenim materijalom,
 Šumskim I stepskim požarom
 Vulkanskim erupcijama
 Stvaranjem novih ostrva u morima I okeanima

Na praznom prostoru prvo se razvijaju početne, pionirske zajednice.

Primer sukcesivnog naseljavanja praznog prostora

1883. godine na tihookeanskom ostrvu Krakatau došlo je do vulkanske erupcije, koja je

potpuno uništila živi svet na njemu stvorivši na taj način jedan biološki prazan
proctor.Međutim odmah po prestanku erupcije otpočinje process naseljavanja, tako da je
već posle tri godine vulkansko zemljište bilo obraslo slojem različitih algi, bakterija I
mahovina.Bilo je nekoliko vrsta paprati I cvetnica, ali zastupljenih samo malim brojem
primeraka.Deset godina posle erupcije živi svet je već masovno naselio ostrvo.Razvila se
bujna vegetacija zeljastih biljaka I drvolikih paprati.Cvetnica je bilo oko 50 vrsta.Životinjski
svet bio je zastupljen insektima, paucima I jednom vrstom guštera-varana. 23 godine
posle erupcije, razvila se bujna vegetacija koju su sačinjavale 114 vrsta biljaka, među
njima je bila I kokosova palma koja je osvoila čitavu obalu ostrva.Životinjski svet bio je
zastupljen sa 263 vrste, pretežno insekti I drugi zglavkari, zatim bilo je puževa, gmizavaca
I ptica. Nakon 38 godina, životinjski svet se povećao na 573 vrste, među njima je bilo I tri
vrste sisara.

Uzroci sukcesija mogu biti unutrašnji uzroci, uzroci u samoj biocenozi.Primer ovakve
sukcesije je smena različitih biocenoza u jednom jezeru.

U početku je jezero naseljeno biocenozom vodenih biljaka I životinja.Svake godine izumrli

ostaci organizama talože se na dno, tako da se ono postepeno, sporo ali stalno uzdiže.Na
taj način dno postaje sve bliže površini jezerske vode.U priobalnom pojasu ovaj process
teče znatno brže I zato se ovde najzad, umesto vodenih biljaka, nastanjuju močvarne I
livadske biljke, obrazujući sasvim druge biocenoze.Kada se dno dovoljno podigne na
čitavom jezeru ( tj. Kada se jezero zatrpa organskim I drugim materijalom) vodena
biocenoza potpuno iščezava ustupajući mesto livadskoj biocenozi.U toku dalje sukcesije
livadu naseljava šumaska zajednica.

ODNOSI ISHRANE U BIOCENOZI

Jedan od osnovnih odnosa u svakoj biocenozi je odnos ishrane.Ko šta jede? I Ko koga
jede? su osnovna ekološka pitanja.

Odnosi ishrane javljaju se u vidu lanca ishrane.

Članovi lanca ishrane su:

1. Proizvođači( producenti)
2. Potrošači (konzumenti)
3. Razlagači (reducenti)

Proizvođači, su biljke, koje u procesu fotosinteze iz neorganske materije stvaraju

organsku materiju(hranu).za rast, razmnožavanje I druge životne aktivnosti biqke troše
samo jedan deo organske materije koju proizvode, a drugi deo akumuliraju u svojim
organima (list,plod,koren, stablo..)

Potrošači (heterotrofni organizmi), su životinje, koje nisu sposobne da samostalno

proizvode hranu za svoje životne procese.Zbog toga oni moraju da traže hranu.U
zavisnosti čime se hrane potrošači mogu biti:

1. biljojedi
2. mesojedi
3. svaštojedi
4. detritojedi-hrane se raspadnutim delovima biljaka I životinja ( kišna glista)
Prema vrsti hrane potrošači se često dele I na :

potrošače I reda-biljojedi

potrošači II reda-mesojedi, koji se hrane biljojedima.

Potrošači III reda, mesojedi koji se hrane biljojedima I drugim mesojedima (oni obično u
prirodi nemaju neprijatelje I nalaze se na vrhu ekološke piramide (piramide ishrane)

Potrošač Potrošač Potrošač

proizvođač
I reda II reda III reda

Razlagači (bakterije I gljive-saprofitski organizmi)-hrane se trulim, uginulim delovima živih

bića. Ovi organizmi razlažu organsku materiju u neorgansku.

Kroz odnose ishrane, koji počinju sa biljkama idu preko životinja, a završavaju se sa
gljivama I bakterijama ostvaruje se jedan deo kruženja materije u ekosistemu.

Svaki lanac ishrane možemo prikazati grafički, I tada se dobija lanac ishrane u vidu
piramide, koja se naziva ekološka piramida, piramida brojeva ili trofička piramida.

Brojnost I ukupna masa biljaka su najveći u ekosistemu. Posle njih po masi dolaze
potrošači I reda(biljojedi), pa potrošači II reda I na kraju potrošači III reda

Zakon o veličini članova lanca

ishrane

Zakon o brojnosti članova lanca

ishrane
EKOSISTEM
Ekosistem predstavlja jedinstvo biotope I biocenoze.To je određen prostor(biotop) sa
svim organizmima na tom prostoru (biocenoza)Ekosistemi su : šuma,livada, bara, more,
jezero, stepa…..

Jedinstvo biotope I biocenoze ostvareno je kroz process kruženja materije I proticanje

energije.Materija kruži kroz lanac ishrane. Proizvođači uzimaju neorganske materije iz
biotopa ( vodu, soli, ugljen dioksid u prisustvu svetlosti) I od njih stvaraju organsku
materiju , na račun organske materije žive potrošači . Razlagači razlažu uginule organizme
ili njihove delove do neorganskih materija pa proizvođači mogu ponovo da ih koriste.

Dok materija kruži u ekosistemu, energija protiče jednosmerno, transformiše se iz

jednog oblika u drugi, koristi se u mnogim životnim procesima I jedan deo energije
(toplotna) se nepovratno gubi.Znači energija u ekosistem ulazi kao sunčeva energija, a
napušta ga kao toplotna energija.
Ukupna količina organske materije koju organizmi proizvode u određenom periodu
naziva se orgaska produktivnost ekosistema.

Produktivnost može biti :

 Primarna produktivnost i
 Sekundarna produktivnost

Primarna produktivnost je brzina kojom proizvođači (producenti, zelene biljke) u procesu

fotosinteze vezuju Sunčevu energiju I akumulišu je u novostvorenim organskim materijama.U
toku primarne produktivnosti organska materija se stvara neposredno od neorganske pri čemu
se u njoj vezuje određena količina Sunčeve energije.Deo ove materije, što znači I energije koriste
I same biljke , a deo koriste kao hranu različiti potrošači I razlagači.

Sekundarna produktivnost označava biomasu koju produkuju potrošači.Potrošači se hrane

organskom materijom koju su stvorili proizvođači, ali ,u procesu sekundarne produkcije,
stvaraju od njih druge svoje specifične organske materije. U procesu sekundarne produkcije
jedan deo hemijske energije iz upotrebljene organske materije se gubi, a takođe se postepeno
smanjuje I prvobitna količina organske materije.

Od 92 prirodna elementa, samo 6 učestvuje u izgradnji većine jedinjenja u ćeliji I čine 99% žive
materije.To su: ugljenik, vodonik, kiseonik, azot, fosfor I sumpor.
KRUŽENJE UGLJENIKA

Ugljenik se nalazi u atmosferi u obliku ugljen dioksida, biljke u procesu fotosinteze ga vezuju I
stvaraju organsku materiju.

U atmosferu se vraća u procesu :

 Disanja kao ugljen dioksid

 U procesu razlaganja uginulih organizama koje vrše razlagači (bakterije I gljive).
 Sagorevanjem fosilnih goriva (uglja, nafte) vraća se u vidu ugljen dioksida.

KRUŽENJE KISEONIKA

Kiseonik se nalazi u atmosferi (ima ga oko 21%) I rastvoren u vodi.Koristi se u procesu disanja
organizama, a vraća se u spoljašnju sredinu procesom fotosinteze .

KRUŽENJE VODE

KRUŽENJE AZOTA

Azota u atmosferi ima 78%, ali u elementarnom obliku koji je za većinu organizama
nepristupačan I mogu da ga usvajaju samo: azotne bakterije, koje žive na korenju
mahunarki, I modrozelene alge.

Biljke azot usvajaju iz zemlje, vode u obliku njihovih soli, nitrata koriste ga za stvaranje
belančevina.Razlaganjem belančevina nastaje amonijak , mokraćna kiselina koje
organizmi izlučuju tokom života, a nitrifikacione bakterije koje se nalaze u zemlji , void
pretvaraju ova jedinjenja u nitrate, koje biljke nmogu da koriste.
KRUŽENJE FOSFORA

Biljke fosfor usvajaju u obliku njihovih soli, fosfata I koriste za sintezu organskih
materija.Organski fosfor iz živih bića oslobađa se iz njihovih ekskremenata,otpadaka I leševa
koje će razlagači da ga dovedu do pristupačnog fosfata (fosfatacija), pa ga biljke ponovo koriste.

KRUŽENJE SUMPORA

Sumpor ulazi u sastav nekih aminokiselina (cistin, cistein, metionin).

Biljke ga usvajaju iz zemljišta u obliku sulfata (soli sumpora).Razlaganjem uginulih

organizama, sumpor se oslobađa u vidu sumpor vodonika, a zatim se u prisustvu
mikroorganizama sumporvodonik oksidiše do sulfata koje biljke mogu da koriste.
GRUPISANJE EKOSISTEMA
екосистем Екосистеми са сличним особинама и структуром образују
сложеније системе-биоме
биом Више екосистема у једној области представљају

Животне области
Све животне области на земљи чине најсложенији систем
биосфера

Biom je kompleks sastavljen od većeg broja ekosistema u okviru jedne klimatske oblasti
Na primer

Biom tajgi na severu Evrope, Azije I Severne Amerike, biom listopadnih šuma,biom tundri,
biom mora,jezera….
ŽIVOTNE OBLASTI

Biomi se dalje grupišu u 3 velike celine-životne oblasti:

1. Oblast mora I okeana ( biom mora, biom okeana)

2. Oblast kopnenih voda (biome: reka, jezera, bara, močvara)
3. Suvozemna kopnena oblast( biom tropskih šuma,savana,
pustinja,stepa,listopadnih šuma,četinarskih šuma-tajgi,biom hladnih pustinja-
tundri, biom zimzelenih šuma I šikara)

BIOSFERA-Ona je najviši nivo jedinstva živog I neživog na planeti Zemlji.

Biosfara je deo atmosfere, litosfere I hidrosfere sa organizmima.

Gornja granica biosphere nalazi se u atmosferi na visini od 10 -12 kmod Zemljine

površine, a donja na kopnu na dubini od 2-3 km.. Donja granica biosphere u okeanima
dolazi do dubine od 11km..Najveća masa I broj vrsta u biosferi skoncentrisani sun a
površinske delofe kopna I plitkovodne delove mora.Najveća gustina biosphere na kopnu
nalazi se u površinskom sloju od nekoliko desetina metara iznad zemljišta I u morima I
okeanima do dubine oko 200m I dokle prodire Sunčeva svetlost.

Neke bakterije koje žive u slojevima nafte

naseljavaju najdublje delove biosfere.

Nasuprot njima, spore bakterija i gljiva

nađene su u stratosferi na visini od čak 22
km.