Osnovni ekoloki pojmovi i discipline

Discipline u ekologiji:

- Idioekologija (autekologija) prouava odnos organizama i uslova sredine.

- Sinekologija prouava populacije, biocenoze i ekosisteme.

ivotne oblasti: -oblast mora i okeana

-oblast kopnenih voda (stajae, tekue i podzemne)
-suvozemne oblasti

Ernest Hekel je prvi upotrebio re ekologija to u prevodu znai nauka o

ivotnoj sredini (oikos- dom, stanite; logos- nauka). arls Darvin je prvi uveo
pojam ekologije.
Ekoloki faktori predstavljaju skup faktora spoljanje sredine koji na
organizme ispoljavaju pozitivno ili negativno dejstvo. Karakteristike ekolokih
faktora su brojnost, uzajamno dejstvo, promenjivost, interakcija... Ekoloki faktori
se dele na abiotike, biotike i antropogene.

Abiotiki faktori predstavljaju uticaj neive prirode (fiziki i hemijski).

- Hemijski- hemizam pedosfere, hidrosfere, atmosfere.
- Fiziki- skup meteorolokih elemenata (t, p, vetrovi, padavine, svetlost...).
Biotiki faktori- meusobni uticaji organizama jednih na druge.
Antropogeni faktori- ovek deluje na prirodu i menja je.

Dejstvo ekolokih faktora i ekoloka valenca:

Ekoloki faktori deluju direktno ili indirektno, pozitivno ili negativno.

Direktno: poikilotermni organizmi (kolouste, ribe, vodozemci, gmizavci) reaguju
na t tako da su pri veim t vie aktivni. Vodozemci reaguju i na vlanost, pa su
aktivniji kada je vea vlanost. Primer za indirektno delovanje ekolokih faktora
je gustina populacije biljojeda koja zavisi od gustine populacije biljaka, a na
gustinu populacije biljaka utie klima. Poveanje populacije biljojeda uslovie
porast broja mesojeda.
Na svakom stanitu deluje kompleks ekolokih faktora. Amplituda
kolebanja ekolokih faktora u ijim je granicama mogu opstanak vrste naziva se
ekoloka valenca. Van ovih granica ekoloki faktori postaju ograniavajui
faktori. Ekoloka valenca ima tri kardinalne take: minimum, optimum i
maximum. Minimum i maximum predstavljaju zone pesimuma (iznad i ispod ovih
vrednosti organizam ne opstaje). U optimumu je gustina populacije najvea.
Optimum ima tri poloaja: mezotip- u sredini, oligotip- blie minimumu, politip-
blie maximumu. Minimum i maximum nisu uvek isti i zavise od interakcije
ekolokih faktora, a letalni efekat zavisi od duine delovanja nekog ekolokog
faktora.
Postoje dve grupe organizama u odnosu na ekoloku valencu:
stenovalentni- uska ekoloka valenca (stabilni uslovi, mala kolebanja- tropske
kine ume, peine, podzemne vode, dubine mora i okeana...) i eurivalentni-
iroka ekoloka valenca. U odnosu na neke ekoloke faktore organizmi mogu biti:
konc O2 t vlanost ishrana salinitet stanite
stenooxibio stenoter stenohi stenofag stenohal stenotopne
nti mni gni ne ne (stenoeke)
eurioksibio euritermn eurihign eurifagn eurihalne euritopne (eurieke)
nti i i e

1
 Stenotermni:
Tropske kine ume, izvori reka, sprudotvorni korali (uzan pojas oko ekvatora).
Temperatura vode ne silazi ispod 20 C, a godinja kolebanja su 2- 3 C.
Trematomus bernacchi- naseljava arktike vode (t -2C).
Euritermni:
Proteulus concolor - puma, (kuguar): Kanada-Patagonija;
Pantera tigris - Azija: Sibir- Indija.
Postoji 5 vrsta tigrova: bengalski, sumatranski, sibirski, amurski, indo- kineski.
Torbari: valabi (Australija), Phascolomus ursinus- vombat (Australija).
Stenofagni:
Phascolarctos cinerus (koala) hrani se eukaliptusom,
Ailuropoda melanoleuca (veliki panda) hrani se bambusom i ivi u Kini- inhin.
Panda je zadrao crevni trakt mesojeda. Aktivan je 16 sati preko dana, a preko
noi prelazi u stanje ukoenost (trofiditet) kako bi ouvao energiju.
Eurifagi:
Tapiri i lenjivci (J. Amerika); lenjivci koriste 96 vrsta u ishrani, jedu mlade listove
jer imaju manje toksina. Tapiri odlaze uz tokove reka i pronalaze glinu (koalin) koji
im oblae eludac i titi od toksina.
Stenotopne: Jos jedna podela ekoloskih faktora:
irafa (savane Afrike, nekada su ivele i u Aziji), 1. materijalni (faktori koji su neophodni za
opstanak organizma, odnosi vezani za
Lutra lutra- vidra (vodeno stanite), ishranu, razvice, razmnozavanje)
Castor fiber- dabar (vodena stanita). 2. kondicioni (odnose se na dinamicka
Euritopne: razvica organizama)
Corvus corax- gavran, 3. eventualni (tu su grupisani svi faktori
koji se tesko mogu definisati)
Vulpes vulpes- ria lisica,
Canis lupus- sivi vuk.
Rana silvatica- cela Kanada, t +2,5C, razvie u vodi
Rana colomitans- jug Kanade, t 11C, razvie u vodi.

Ekoloki spektar je skup ekolokih valenci za pojedine faktore ili ekoloki

spektar jedne vrste. Apodemus silvaticus-sekundarno napustio umsko stanite i
preao u agro ravnice.
Libigovo pravilo minimuma-faktor koji najvie odstupa od optimuma
postaje ograniavajui faktor u kompleksu faktora.
Pravilo minimuma- opstanak jedne vrste odreen je faktorom koji se
nalazi najblie pesimumu iako su svi drugi u optimumu.

ivotna forma (ekobiomorfa, ivotni oblici)

Prilagoavanje je menjanje morfolokih, ekolokih i fiziolokih

karakteristika. ivotna forma predstavlja odgovor organizma na stanite.
Bejbijenko je prvi dao definiciju ivotne forme: ivotna forma je skup adaptivnih
oblika jedne organske vrste usaglaenih sa konkretnom sredinom u kojoj se ona
susree sa odreenim ekolokim uslovima. ivotna forma je ekoloka, a ne
taksonomska kategorija (delfini, foke, ribe... oblikom tela su prilagoeni na ivot u
vodi). Rovac (insekt), Talpa europea- krtica (bubojed), Spalax leucodon - slepo
kue (glodar): svi ive pod zemljom i imaju istu ivotnu formu. Slepo kue nema
one jabuice ni oni nerv, nema une koljke ni rep. Krtica ima one jabuice, ali
nema une koljke i rep.
Arborealni nain ivota-na drvetu: Histrix cristata- bodljikavo prase
(glodar), Atelis panicus-pauk majmun (irokonosi majmun), Tamandua
tetradactyla-tamandu (krezubica), Bradypus tridactylus-lenjivac (krezubica).

2
 Primeri nonih prstiju kod ptica:
- dugaki i tanki prsti-movare
- plovne koice, 4 prsta napred-pingvini
- 2 prsta-noj-savane, tvrda podloga
- 3 prsta-kazuar (australijski noj)
- 2 prsta napred, 2 pozadi za prihvatanje za grane-papagaji i detlii.

Primeri kljunova ptica prilagoenih razliitoj ishrani:

- detli-larve insekata
- krstokljun-semenje etinara
- aplja kaikara-ribe
- papagaj-voe
- kivi-kine gliste
- sekretar-zmije

Ekoloki ekvivalentni oblici

Trkai fitofagi:
- amerika antilopa-prerije, odbacuje rogove, najbri je trka na duge staze
(kratke- gepard)
- Lama gvanako-J. Amerika
- Saiga tatarica-stepe Rusije, ima duge nozdrve da bi zagrejala vazduh
- Orix antilopa-savane
- magarac kulon-stepe Adaptivna radijacija:
- rii kengur-Australija I grupa:
- africko slepo kuce - pustinje Afrike
- patuljasti zec, Mara - Juzna Amerika, otvoreno staniste
Trkai zoofagi: - cincila - Juzna Amerika, planinska stanista
- kojot-endem u S. Americi, - veverica - sumsko staniste, arborealni nacin zivota
- prugasta hijena-savane Afrike, - leming - tundre - otvorena stanista
Svi su glodari, razlicita stanista, razlicite zivotne forme
- azijski leopard
- stepska lisica-Azija, II grupa:
- dingo-Australija - ridji kengur (biljojed)
- kengur penjac - nova Gvineja, sume (biljojed)
- Cus cus - falanger (biljojed)
Podzemne rijue forme: - Torbarska krtica (mesojed)
- zlatna krtica-peana stanita Afrike, - Torbarski mravojed(mesojed)
- torbarska krtica-Australija Svi su torbari, razlicita stanista, razlicite zivotne forme
Adaptivna radijacija podrazumeva skup prilagoenosti na razliite
ekoloke uslove u okviru jednog taksona. Adaptivna radijacija glodara: veverica
(arborealan nain ivota), bodljikavo prase (kamenite obale), prerijsko kue
(prerije), paka (uma); svi imaju razliita stanita i razliite forme.

Klasifikaciju ivotnih formi dao je u XVIII veku Karl Line. U odnosu

na ishranu podeljeni su na biljojede i predatore, u odnosu na kretanje- plivai i
trkai.

3
 Tilerova podela je malo drugaija: edafobionti, atmobionti, aerobionti.
Edafobionti: limicola (mulj), arenicola (pesak), tericola (zemlja), petricola (stene),
sklericola (vrsto zemljite), lapidicola (ljunak), saksicola (ispod kamenja),
cavernicola (peine), nivicola (jazbine).
Atmobionti: herbicola (biljke), lignicola (drvee), zoobionti (ivotinje).
Aerobionti: letai.

Matvejev i Dimovski (Jugoslavija) su 1963. dali sledeu podelu:

- petricola- povrina stena,
- planicola- otvorena stanita,
- arenicola- peana stanita
- nivicola- obilje snega,
- akvaticola- vodena stanita,
- drimicola- bunje,
- silvicola- uma
- kriptobionti- peine, podzemne vode,
- fanerobionti- otvorena stanita
- limnofili- jezera,
- reofili-tekue vode
- triglobionti (peine)
o troglofilni (danovanje i zimovanje),
o troglokseni (peinski gosti).

Ljiljci:
- dendrofilni- duplje u stablu
- litofilni- peine
- antropofilni- urbana naselja

Ekoloka nia

Ekoloka nia je specijalni akcioni prostor, iskoriena ivotna mogunost.

To je mesto koje zauzima jedna vrsta u spletu odnosa u okviru biocenoze. U
svakom ekosistemu vladaju odredjeni uslovi i svaki ekosistem pruza odgovarajuci
broj zivotnih mogucnosti. Strategija prirode je da se izbegne kompeticija.
Najznacajniji nacin da se izbegne kompeticija je biranje odgovarajuce ekoloske
nise. Npr. na jednom etinaru ivi 6 vrsta ptica koje se hrane insektima, a hranu
trae na razliitim delovima drveta od onih donjih do najviih delova kronje: crni
kos, kralji, arena muharica, puzi, veliki detli, krstokljun (on se hrani
semenjem etinara).
Parus ceruleus- plava senica i Parus major- velika senica koegzistiraju
zajedno u kronji drveta ali je velika nie, a plava je vie u kronji drveta. U
ekolokoj nii se odvija stanovanje, razmnoavanje, ishrana i druge aktivnosti
(jedne su aktivnije danju, a druge nou, a hrane se istom hranom). Najsloeniji
ekosistem su tropske kine ume.
Ekoloka nia podrazumeva i tehniku lova. Tako npr. pet vrsta aplji
Ardeidae imaju razliite naine lova iako se sve hrane ribom. Razliite ekoloke
nie zahtevaju razliitu tehniku lova. Zelena aplja lovi sa grane ili neke izboine
na obali. Crvena aplja gaca po vodi, iri krila i pravi hlad u koji se sakupljaju ribe,
pa tako lovi. Siva aplja lovi u najdubljim delovima. Trobojna aplja lovi u pliaku,
a svilasta ima tehniku gacanja, ali malo dalje od obale.
Dva roda insekata Notonecta i Corixa naseljavaju stajae vode i
koegzistiraju zajedno zahvaljujui razliitim trofikim niama. Notonecta je
predator, a Corixa detritofagna ishrana.

4
 Apodemus flavicolis (utogrli mi) se hrani insektima, semenjem...
Clethrionomus gloreolus (ria voluharica) je biljojed (lie, plodovi), a imaju
razliite trofike nie i koegzistiraju zajedno u umama sa dosta zeljastih
komponenti.
Analogne ekoloke nie: Primer placentalnih sisara i torbara-torbari u
Australiji naseljavaju ekoloke nie koje na drugim kontinentima naseljavaju
placentalni sisari.
Ekoloka nia - iskoriena ivotna mogunost u odnosu na zaklon i zatitu.
Npr. Viscacia (viskaa)- glodar J. Amerike naseljava planinske regione, a u
njihovim jazbinama ive dve vrste ptica i nekoliko vrsta insekata. Taj biotiki
odnos je komensalizam (jedan ima korist, a drugi nema tetu, ali ni korist).
Spermophylus citelus (tekunica)-u njihovim jazbinama ive buve, krpelji,
balegari. Balegari iste jazbine, tako da je korist obostrana (simbioza).

Klimatski faktori

Kompleks faktora (temperatura, vlanost, pritisak, vetrovi, sunevo

zraenje, padvine...). Skup meteorolokih elemenata atmosfere ini klimu, dok
trenutno stanje klimatskih faktora ini vreme.
Makroklima zonalna, klima velikog podrucja
Mezoklima lokalna ili mesna (pr. Vojvodina)
Mikroklima klima malog stanista (pr. Livada)
Ekolima klima ekosistema (pr. Listopadne sume); u formi ekoklime
najvazniju ulogu imaju biljke - vegetacija
Toplota je abiotiki, primarni, neophodan, neposredan ekoloki faktor. Mera
intenziteta toplote je temperatura. Toplota utie na ishranu, aktivnost,
razmnoavanje, gustinu populacija. Postoji nekoliko izvora toplote: sunce,
zemljino jezgro, oksidacioni procesi, mesec... Zraenje moe biti infracrveno
(toplotni zraci), vidljivi spektar i ultraljubiasto.
Termiki reim stanita predstavlja temperatura zemljita (varira u
zavisnosti od smene dana i noci i smene godisnjih doba) i temperatura vazduha
(smena dana i noci i promene godisnjih doba, najmanja temperatura je u zoru, a
najveca izmedju 13h i 15h).

Horizontalno i vertikalno zraenje temperature

Horizontalno-klimatske oblasti. Sa svakim stepenom geografske irine od

ekvatora prema polovima temperatura opada za 0,58C.
Vertikalno-odnosi se na nadmorsku visinu i na svakih 100 m visine
srednja godinja temperatura opada za 0,58C.
Idui u dubinu zemlje na svakih 33 m temperatura se poveava za 1C.

Toplotni uslovi u atmosferi

Na kopnu dosta varira temperatura (od -70C u Sibiru, Artiku i Antarktiku,

do +60C u pustinjama. U vodi je temperatura od -2,5C pa do +36C, izuzev
termalnih voda gde je temperatura i do +90C.
Dnevna kolebanja t su najvea u pustinjama (pesak se brzo greje i hladi,
pa tako izostaje efekat staklene bate, nema vegetacije i takve uslove ipak bolje
podnose ivotinje.
Milankovicevi brojevi: on je ispitivao ljusturu foraminifera od CaCO3,
shvatio je da je doslo do promena klime. Nekada su ziveli odredjeni beskicmenjaci

5
u odredjenom broju, prebrojavanjem je shvatio da je broj beskicmenjaka
porastao/smanjio se, a uzrok je klima.
Toplotni kapacitet je kolicina toplote koja je potrebna u ekosistemu da se
nesto promeni. Ohridsko jezero ima veliki toplotni kapacitet pa utie i na
mezoklimu- klimu okoline, ono apsorbuje toplotu leti I oslobadjaju u toku zime.
Bilecko jezero je vestacko jezero, od reke Trebisnjice, u vodi je niza temeratura
nego u daljem toku, oko jezera je industrijska, prljava voda. Ove organske
materije cine jezero oligotrofnim. Ovde se gnezdi Srebrni galeb I do promena je
doslo usled pojave pantljicare (Liquila intestinalis). Ukoliko dodje do povecanja
broja kopepoda kojima se hrani klen, sto je dobro za ribe I rezultat je akumulacije
kopepoda u srebrnom galebu.

Termika razmena organizma i sredine

Metabolizam ekosistema je kruenje materije i proticanje energije. U

odnosu na morfofizioloke adaptacije i ponaanje razlikujemo 2 vrste organizama:
poikilotermne i homeotermne.
Poikilotermni (ektotermni): toleriu manja kolebanja t, gmizavci su
heliotermi- koriste sunevu toplotu da podignu svoju t za osnovne ivotne
procese, treba im manje hrane, guteri u razliito vreme zauzimaju razliit poloaj
u odnosu na sunce. Guteri menjaju boju tela zahvaljujui pokretljivim
hromatoforima. Hromatofori se ire dok organizam ne primi dovoljnu koliinu
toplote, a zaim se skupljaju i odbijaju toplotu. Varani i pitoni su bliski
endotermnim kimenjacima. Drugi poikilotermni organizmi temperaturu tela
podiu aktivnim radom (pele mahanjem krila temperaturu tela podiu na 30C, a
leptiri na 33C). Od niskih t pele se tite skupljanjem u konici. Pustinjski
organizmi se zakopavaju u pesak jer je pesak lo provodnik toplote. Estivacija je
faza mirovanja kojom se ivotinje brane od gubitka toplote. Guteri se od visokih
t brane otvaranjem eljusti.
Homeotermni (endotermni) organizmi imaju stalnu t tela i dva vida
regulacije temperature- fiziki i hemijski. Ptice imaju telesnu temperaturu oko
32C (polarne koke 33C, a t okoline je -37C). Hemijska termoregulacija je
odgovorna za stvaranje toplote (oksidacija masti, mrko masno tkivo). ivotinje
sunih krajeva nemaju hemijsku termoregulaciju. Fizika termoregulacija-
odavanje vika toplote. Pokrovna tkiva (perje, dlaka) stvaraju tanak sloj vazduha
izmeu koe i pokrovnog tkiva to takoe ima ulogu u termoregulaciji. Sisari
hladnih oblasti imaju poddlaku koja spreava odavanje toplote. Morska vidra ima
najgue krzno. ivotinje arkih oblasti imaju redak dlakavi pokriva (slon, nilski
konj, afriki mravojed...).

Termoregulacija:

1. Etoloska: promena mesta i promena polozaja tela; pustinjske zivotinje se

zakopavaju u pesak, beze u hladovinu, dok heliotermne zivotinje kao sto su
gusteri idu na sunce i greju se.
2. Morfo-fizioloska: oblik i boja tela; gusteri i zmije i neki vodozemci imaju
sposobnost promene boje tela u periodu parenja. Gmizavci su u pocetku suncanja
tamnije boje, dalje apsorbuju svetlost zahvaljujuci pigmentnim celijama
hromatoforama, koje su pokretne i sire se.
3. Fizicka: provetravanje; mahanje krilima, disanje, znojenje kod poikilotermnih
zivotinja, ali i homeotermnih (leteci pas kada mu je vruce mase krilima), sisari se
znoje, dahcu, ubrzano disu i tako snizavaju temperaturu, kenguri se rashladjuju
lizanjem.
4. Hemijska: sagorevanje; temperatura se oslobadja kada je niska spoljna temp.
7

6
 Kada poikilotermne miruju, temperatura tela je slicna temperaturi
spoljasnje sredine. Gusteri redje jedu, pa koriste suncevu energiju za svoje
metabolicke procese, oni nemaju stalnu temperaturu tela.
Poikilotermne zivotinje:
1. niska temperatura, pcele 300C, leptiri 330C, pri visim temperaturama gmizavci
otvaraju celjusti, odredjene zivotinje se zakopavaju u pesak
2. kada temperatura poraste, pcele masu krilima da bi rashladile kosnicu
3. ukoliko je povecana vlaznost, telesna temperatura vodozemaca je bliza
temperaturi spoljasnje sredine, sto je niza vlaznost, razlika se povecava.
Homeotermne zivotinje: ptice i sisari. Za njih je karakteristicna
heterotermija, telesna temperatura se menja, kod sisara koji padaju u zimski san,
a ova pojava je zapazena i kod jedne vrste price severnoamericke vrste. U toku
letnjeg mirovanja, niza je temperatura tela. Kod homeotermnih zivotinja
izrazenije su etoloska i fizicko-hemijska termoregulacija, hemijska za stvaranje
teoplote, fizicka za odrzavanje odgovarajuce temperature, tj. sprecavanje
odavanja toplote kada je hladno. Povecanje telesne temperature je izrazenije kod
ptica nego kod sisara. Usled nagle promene temperature, moze doci do uginuca.
Hemijska termoregulacija: drhtanjem skeletne muskulature oslobadja se
toplota, sagorevaju masne naslage, oslobadja se toplota, mrko masno tkivo imaju
polarne zivotinje, ono je veca kolicina energije; zivotinje zarkih klimatskih oblasti
nemaju hemijsku termoregulaciju, sisari tih oblasti nemaju znojne zlezde.
Fizicka termoregulacija: mreza kapilara, usne skoljke, perje, salo (dobar
izolator), kao i masno i pokrovno tkivo.
Izolacione strukture su dlakavi i pernati pokrivac plus podlaka kod zivotinja
u polarnim oblastima.
Suzavanje i sirenje krvnih sudova i obrnut tok krvi: morz koji se hrani
mekuscima i mora da roni da bi se prehranio, krv sakuplja u periferiji oko srca,
pluca i kada izroni svetlije je boje, nego kada je zaronio; zivi u severnom-ledenom
okeanu.
Grupno ponasanje: muzjaci carskih pingvina cuvaju jaja, a zenke traze
hranu, oni zive na juznom polu i formiraju tvorevinu u vidu kornjace da bi
prezivele temperature koje idu i do -60 0C, a vetrovi duvaju brzinom od 100km/h,
dok se kamile bokovima priljubljuju jedna uz drugu, pa je samo jedna strana tela
izlozena visokoj temperaturi, inace, kamile su autohtone za Aziju, jednogrba je
introdukovana u Afriku, a dvogrba u Australiju. Polarni medved zivi na severnom
polu, zenka spava zimski san, a muzjak ne. Hrane se fokama koje nalaze na
kopnu, dobri su plivaci, mogu preplivati 100km.

U odnosu na termoregulaciju, razlikujemo tri grupe mladunaca:

1. mladunci sa telesnim pokrivacen koji predstavlja potpunu
fizicku termoregulaciju, to su zec, hijena, daman (placentarni
sisar).
2. goli mladunci sa nedovoljno razvijenom fizickom
termoregulacijom: mis, kunic
3. mladunci pasa, macaka koji su bliski odraslima, ali nije
daman potpuna fizicka termoregulacija.
Termoregulacija se ne uspostavlja odmah, za goluba je to nakon 15-20
dana, za jeza oko 30 dana, za tekunicu 20-25 dana. Najprimitivniju
termoregulaciju imaju ljiljci, danju se ponasaju kao poikulotermi i tada miruju, a
nocu kao homeotermi i tada su aktivni.

7
 Temperaturna valenca

To je variranje temperature u cijim granicama je moguc opstanak. Manja variranja

temperature su u vodi, nego na kopnu, samim tim vodeni organizmi uvek imaju uzu ekolosku
valencu. U odnosu na temperaturnu valencu razlikujemo stenotermne i euritermne organizme.
Stenotermni organizmi zahtevaju manja kolebanja temperature, najcesce zive u vodi, pod zemljom
ili u pecinama.
U odnosu na polozaj optimuma razlikujemo oligostenotermne i polistenotermne organizme.
Oligostenotermni imaju temperaturni optimum blize minimumu i to su hladnoljubive zivotinje
(pingvin, grenlandski kit). Polistenotermni imaju optimum blize maksimumu i to su toploljubive
zivotinje (stonoge, orangutani, salpe, korali).
Termofilni ili toploljubivi organizmi vole visoke temperature i to su mikroorganizmi, larve
insekata, termalne alge i korali. Frigrofilne ili termofobne vrste vole niske temperature i to su
mekusci, ribe, crvi. Snezna alga preferira -8 do -10 stepeni.
Stenotermni organizmi zahtevaju manja kolebanja, za njih su neophodne stabilne
temperature. Pastrmka roda Sarvenilus ima optimum na 4oC, a tolerise variranja 0-12oC i tada
polaze jaja. Echidna zivi u Australiji, optimalna temperatura je 32oC,a za njih je letalna 38oC.
Euritermni organizmi: Leopardova zaba (Rana pipiens) zivi u Severnoj Americi, razvija jaja
na 0-30oC vode. Arkticka vrsta ribe Cyprinodon macularius zivi u slatkim i slanim vodama
(eurihalna vrsta) i trpi kolebanja temperature 10-40 oC. Sarka (Vipera berus) i zivorodni guster
(Zootoca vivipera) imaju siroko rasprostranjenje, obe vrste dopiru do arktickog kruga.

Echidna Zootoca Rana Vipera

Dejstvo ekstremnih temperatura

Dejstvo visokih temperatura: Poikilotermni organizmi tolerisu kolebanje od -1.5oC do

o
52 C. Van ovih granica dolazi do poremecaja u metabolizmu i javlja se letalni efekat. Jedna vrsta
australijski ribe koja zivi u termalnim vodama tolerise do 60 oC. Hometermne zivotinje bolje
tolerisu niske temperature. Kada se temperatura poveca one se hlade, lizu, sire krvne sudove, znoje
se, dahcu ili sklanjaju u hladovinu, sve to zbog odavanja viska toplote. Pas polerise do 42oC,
kokoske do 47oC, a ehidna do 38oC.
Dejstvo niskih temperatura:
Poikilotermni organizmi se mogu podeliti u tri grupe. U prvu grupu spadaju ekstremi koji
podnose temperature i do -273oC, sto je temperatura apsolutne nule i tu spadaju ciste, protozoe,
tardigrade. One prelaze u stanje anabioze dok se ne poboljsa temperatura. U drugu grupu se
ubrajaju one koje ugibaju na temperaturi mrznjenja vode i to su kontinentalne i polikontinentalne
vrsste. Treca grupa su one koje ugibaju na temperaturi nesto iznad mrznjenja vode i to su stanovnici
subkontinentalnih oblasti. Pod uticajem niske temperature moze doci do prehladjivanja telesnih
tecnosti. Ako temperatura nastavi da se smanjuje, pocinje stvaranje kristala, a nakon toga do stanja
ukocenosti i na kraju do zamrzavanja telesnih tecnosti, razaranja celije i smrti. Postoji i odredjeni
izuzeci. Komarac malaricar podnosi temperature od -30oC do +30oC. Jedna vrsta kanadske zabe
(Rana sylvatica) moze da zamrzne i do 70% svog tela, dok ne pocne bolje vreme. Ona u svojim
telesnim tecnostima sadrzi antifriz molekula ili krioprotektore u obliku glicerola, sorbitola, glukoze.
1. Repati vodozemac (Salamandra keyserlingi) zivi u Sibiru i tolerise temperature do -45oC
2. Rodovi Rana i Hyla u Severnoj Americi mogu da tolerisu do -8oC
3. Bezrepi vodozemci (Anura) tolerisu 3-35oC, a repati vodozemci (Caudata) od -2 do 30oC.

8
Salamandra keyserlingi Rana sylvatica Komarac malaricar

Homeotermne zivotinje bolje podnose nisku nego visoku temperaturu, zato sto mogu da
stvaraju toplotu dahtanjem, drhtanjem, oksidacijom masnog tkiva. One zbog nedostatka hrane
upadaju u zimski san. Ako se temperature ekstremno snize, one padaju u hipotermiju (ukocenost),
mogu da se povrate, ali mogu i da umru. Temperatura prestanka srcanog rada nije ista kao
temperatura letalnog efekta.
Kod poikilotermnih organizama, sa porastom temperature dolazi do porasta intenziteta
zivotnih procesa. Vant-Hoff-ovo pravilo glasi da sa porastom temperature za 10 oC, procesi se
ubrzavaju 2-3 puta. Ovo ne ide u nedogled, jer preko 55oC dolazi do smrti.
Termicko prilagodjavanje mogu biti u vidu termicke adapacije koja je istorijska, svaka vrsta
je morala da se prilagodjava i postoji termicka aklimatizacija koja predstavlja fiziolosko
prilagodjavanje na termicke uslove prethodnog stanista.
1. Tvrdokrilac Malacosoma populi: Jedna grupa zivi na temperaturi od 12 oC, a druga na 25oC. Kada
se pomesaju i izloze drugoj temperaturi, potrosnja kiseonika je veca kod onih koji su ziveli na 12oC
2. Vodenjaci i dazdevnjaci: Jedna grupa zivi na 10oC, a druga na 30oC. Kada se pomesaju, prva
grupa ima vecu frekvenciju srcanog rada.
Termicka aklimatizacija je reverzibilan proces. Manic (Lota lota) ima veliku sposobnost
aklimatizacije. Mlade jedinke biraju mesta sa visim, a starije sa nizim temperaturama. U
laboratorijskim uslovima, one zauzimaju mesto izmedju toploljubivih i hladnoljubivih zivotinja.
Temperatura kod poikilotermnih organizama utice na razvice, pa se razlikuju temperaturni
prag razvica i ekoloska temperaturna nula. To je temperatura na kojoj se odvija razvice, ali ne ide do
kraja. Kod male vodena zaba (Pelophylax lessonae), 11oC duze traje ispiljavanje iz jajeta (nekoliko
nedelja) nego na 34oC (nekoliko dana). Temperatura utice i na metamorfozu, larvalni stupanj moze
da traje nekoliko nedelja do vise meseci.
Rubnerova hipoteza: Rubner je hteo da dokaze da li postoji veza izmedju intenziteta
metabolizma i duzine zivota, sto je i dokazano. Sto je metabolizam intenzivniji to je kraca duzina
zivota. Bubojedi imaju intenzivan metabolizam, a zive kratko. Rovcice zive svega 18 meseci.
Glodari zive 4-5 godina. Najduze zivi slon, 70-80 godina.
Herterov aparat: Herter je eksperimentisao sa slepim kucetom (Spalax leucodon), prostoriju
je podelio na dva dela da bi video kako ce se muzjaci i zenke podeliti. Prostor je podelio i
pregradama sa razlicitim temperaturama. Tamo gde su se jedinke koncentrisale, to je nazvao
temperaturom preferenduma:
Muzjaci: temperatura tela 25.9oC, a temperatura preferenduma 36.66oC.
Zenke: temperatura tela 25.07oC, a temperatura preferenduma 35.58oC.
Temperatura utice na razmnozavanje, tj. Polnu zrelost: Bodorka (Rutilus rutilus) u vodama
Juzne Evrope polno je zrela za 3 godine, a u Severnoj Evropi za 5-6 godina. Mrka zaba (Rana
temporaria) u Finskoj se razmnozava u maju, a u Francuskoj u januaru. Velika zelena zaba, kod nas
se razmnozava u aprilu, a u Srednjoj Evropi u maju.
Temperatura utice na produkciju gameta: Kukuruzni moljac (Pyrausta nubilalis)
maksimalan broj jaja polaze na temperaturi 26-29oC. Kod sivog pacova spermatogeneza se prekida
pri nepovoljnim uslovima. Ciprinidae su toploljubive vrste. Saran se mresti pocetkom leta (18-
25oC), stuka, grgec, smudj se mreste pocetkom proleca.

9
Bodorka Slepo kuce
Rovcica

Mala vodena zaba

Mrka zaba

Temperatura utice na migracije: U periodu jesen-prolece, poikilotermi su u fazi zimske

ukocenosti i u zimovnicima su, a migratorne vrste se krecu ka zimovnicima. Ova kretanja se
nazivaju zavicajnost. Obicno na temperaturi oko -10oC odlaze, a na temperaturi +10oC se vracaju iz
zimovnika.
Temperatura utice na aktivnost: Arkticki bumbar je aktivan na +4oC, a osa na pescanim
dinama na +30oC. Termotaksija je kretanje organizama na stanistu tamo gde im je temperatura
najpovoljnija.
Temperatura utice na diferencijaciju pola:
1. Kod krokodila i aligatora je zastupljen polni dimorfizam, muzjaci su krupniji od zenki. Na
visokim temperaturama ispiljavaju se muzjaci (inkubacija na 34 oC), na nizim se ispiljavaju zenke
(inkubacija na 30oC).
2. Kod morskih kornjaca (Caretta caretta) dimorfizam je suprotan, zenke su krupnije od muzjaka.
Posto se one ispiljavaju na pesku, temperatura peska od 32oC dace zenke, 28oC dace muzjake, dok
je na temperaturi od 30oC ravnomeran odnos polova.
3. Africka kandzasta zaba (Xenopus laevis) ukoliko polaze jaja na 22 oC, 90-100% ce biti zenke, na
25oC ce biti ravnomeran odnos polova.

Xenopus laevis Pyrausta nubilalis Caretta caretta

10
Klimatska pravila

I pravilo: Bergmanovo pravilo: Kod homeotermnih zivotinja, masa je odgovorna za

stvaranje toplote, a povrsina tela je odgovorna za odavanje toplote. Srodne vrste u hladnijim
predelima krupnije su od onih u toplijim predelima. Izuzeci ovog pravila su migratorne vrste ptica i
sisati koji zive u jazbinama, kao i ostrvska fauna.
1. carski pingvin; 120cm; Antarktik - magelanov pingvin; 65cm; Patagonija
2. grizli; Aljaska mrki medved; Evropa
3. polarna lisica pustinjska fenek lisica
4. beli vuk sivi vuk

II pravilo: Alenovo pravilo: Zastupljeno je kod zivotinja susnih stanista, one imaju izduzene
ekstremitete, vrat, usne skolje, rep kako bi odavale visak toplote preko povrsinskog spleta kapilara.
1. pustinjska lisica fenek lisica 3. azijski slon africki slon
2. evropski zec pustinjski zec 4. kanadski ris pustinjski ris

11
 III pravilo: Glogerovo pravilo koje se odnosi na pigmentaciju, tj. Intenzitet obojenosti u
odnosu na vlaznost i temperaturu. Zivotinje tropskih kisnih suma, gde je visoka temperatura i
vlaznost, u hromatoforima imaju eumelanin koji ima daje tamno mrku boju, a kod ptica, pernati
prekrivac je jarkih boja. U susnim, aridnim predelima, eumelanin se razgradjuje i stvara se
feomelanin koji daje zuto-mrku ili crveno-mrku boju. Kod zivotinja pustinskih regiona postoji
sivkasta boja ili pustinjska voja koja ima vaznu ulogu kao kripticna obojenost, kako bise uklopile u
zivotnu okolinu. U polarnim predelima, usled dejstva niskih temperatura razgradjuju se i eumelanin
i feomelanin, pa su organizmi bele boje.

1. lenjivac (J. Amerika) 3. bubojed (J. Amerika) 5. prerijsko kuce (Amerika) 7. lama gvanako
2. tamarin (J. Amerika) 4. hoacin (J. Amerika) 6. merkat (Afrika) 8. vombat (Australija)

12
Voda i vlaznost kao ekoloski faktori

To su abioticki, neophodni, primarni i neposredni ekoloski faktori. Voda je vazna za

metabolizam, ona je mesto razmnozavanja, ulazi u sastav organizma, mineralni je rastvarac,
termoregulator. Zahvaljujuci njoj je nastao prvi organizam. Homeotermi tolerisu 15-20% gubitka
vode, dok poikilotermni organizmi tolerisu veci gubitak vode. Kisna glista moze da izgubi 62%
vode, vuneni moljac 42%, a punoglavac 92%. Kod Cestus veneris telo sadrzi 99% vode.
Vodozemci su jako osetljivi na gubitak vode, osim jedne vrste zabe iz familije cesnjarki,
koja moze da izgubi i 60% vode, a da zadrzi vitalne funkcije. Kod sisara, gubitak vode od 15-20%
dovodi do letalnog efekta. U mangrovim sumama je doslo do mesanja slatke i slane vode i toj vodi
se prilagodila jedna vrsta zabe koja tolerise takvu vodu zbog visoke koncentracije uree u krvi.

Cestus veneris Guster sa djerdanom Gila Molok

Vodna razmena predstavlja unosenje i odavanje vode. Vodeni organizmi mogu da unose i odaju
vodu putem osmoze. Kopneni organizmi vodu unose: pijuci, povrsinom tela (gmizavac molok u
pustinjama Australije sistemom kapilara unosi vodu). Pustinjski organizmi unose vodu preko hrane,
skocimis stvara metabolicku vodu, a kamile oksiduju masno tkivo u grbi/grbama i produkuju vodu,
a neke zivotinje (guster sa djerdanom, gila guster) cuvaju hranu u repu. Odavanje vode moze se
vrsiti osmozom, ekskrecijom, isparavanjem, preko koze, disanjem, znojenjem...
Vodni rezim je odnos kolicine vode u zemljistu i kolicine vode u atmosferi. Voda moze da
bude dostupna i nedostuna voda. Dostupna voda je gravitaciona i kapilarna, a nedostupna je u
obliku vodene pare i higroskopna voda. Vodni bilans je odnos izmedju unete i odate vode i on uvek
mora biti pozitivan.
Vlaznost predstavlja kolicinu vode u g/m3. Relativna vlaznost je stepen zasicenosti vodenom
parom pri datoj temperaturi. U zavisnosti od vlaznosti vazduha, razlikujemo tri grupe zivotinja:
1. kserofilne susna, aridna stanista
2. mezofilne umereno vlazna stanista
3. higrofilni zastevaju stanista sa velikom kolicinom vlage

Kserofilni organizmi su se najvise morali odaptirati na smanjenje gubitka vode. To su

zivotinje koje su aktivne nocu, sisati su bez znojnih zlezda, svetlije su boje, gmizavci imaju rozne
krljusti, kod zaba se javlja estivacija u obliku zakopavanja u pesak, a one zalihe vode cuvaju u
mokracnoj besici ili limfaticnim meskovima, obicno nagomilavaju masti. Sve su to adaptacije na
susna stanista.
Kamile imaju masne naslage u grbi i to je izvor metabolicke vode, mokraca je
koncentrovanija, a izmet suv. Insekti imaju kutikulu. U toku estivacije, zabe mogu da prezive i do 2
godine. Neke zabe imaju lipidni sloj koji luci materiju u vodu voska koja sprecava odavanje vode.
Mast u repu nagomilavaju i torbari. Neke zabe i gmizavci imaju viseslojni rozni omotac.
Higrofilne vrste su vodozemci, kiisna glista, stonoge, malaricni komarac, puzevi golaci i oni
uglavnom naseljavaju tropske kisne sume.

Relativna vlaznost utice na aktivnost organizama: Dazdevnjak je aktivan nocu, a u vreme

obimnih padavina, aktivan je i danju. On ima aposematsku obojenost. Komarac malaricar naseljava
mesta sa vlaznoscu 90-95%. Mokrice takodje naseljavaju vlazna stanista.

13
 Relativna vlaznost utice na ponasanje: higrotaksije su kretanja uslovljena vlaznoscu, pa
tako vodozemci biraju mesta sa vecom vlanoscu, sem indeiferentnih vrsta.
Relativna vlaznost utice na rasprostranjenje: bezrepi i beznogi vodozemci 80% su vezani
za tropske kisne sume, jer je visoka vlaznost, dok se repati vodozemci nalaze na severnim i juznim
delovima i oni uglavnom naseljavaju vodena stanista.
Relativna vlaznost utice na fekunditet: Putnicki skakavac (Lacusta migratoria) na vlaznosti
od 70%, zenka polaze najveci broj jaja, dok na vlaznosti od 40% ne polaze jaja. Takodje, mladunci
se najbrze razvijaju na 70% vlaznosti. Kod stenica i moljaca, vlaznost ne utice na razvice.
Relativna vlaznost utice na duzinu zivota: Xenopsylla cheopsis (buva crnog pacova) bila je
prenosilac kuge u Evropi, kada je za 3 godine umrlo preko 25 miliona ljudi. Ona je napadala crne
pacove, a problem je resen kada je u Evropu introdukovan sivi pacov koji jekrupniji od crnog i on je
potisnuo crnog pacova.
Relativna vlaznost utice na boju perja: Zeba u Australiji u aridnim stanistima ima sivkastu
boju, dok ista vrsta introdukovana u Veliku Britaniju dobila je sareni pokrivac zbog visoke
vlaznosti.

Vodeni talozi

Najznacajniji vodeni talozi su kisa i sneg. Oni mogu da imaju pozitivan ili negativan,
posredan ili neposredan uticaj.
Pozitivan uticaj snega: stiti prizemni sloj vegetacije i sprecava mrznjenje. Microtus arvalis
(poljska voluharica) je biljojed. Kada ima snega, ima i vegetacije, a kada ima hrane, ima i
reprodukcije i to je indukovana reprodukcija. Na dubini snega od pola metra, temperatura je 0 0C, pa
polarne zivotinje se u snegu stite od niskih temperatura. Sneg je takodje i izvor vlge, pa koristi pri
nedostatku vode.
Negativan uticaj snega: Otezava ishranu biljojeda, pa onda oni migriraju iz tundri u tajge
(irvasi), a njih prate mesojedi i to su horizontalne migracije. Postoje i vertikalne migracije, pa se
biljojedi spustaju sa vrha planine u podnozje. Sneg otezava i kretanje, pa su se organizmi prilagodili
velikim stopalima: polarni medved, sibirski tigar, polarni zec, kanadski ris. Polarna koka ima i perje
izmedju prstiju.
Pozitivan uticaj kise: Kisa deluje na vegetaciju, pa se samim tim povecava hrana za
biljojede, koji se razmnozavaju i postaju hrana za mesojede. Mis huskas (Mus musculus hortilocus)
u periodu kisa povecava brojnost populacije.
Negativan uticaj kise: Poplave uticu na zivotinje, najcesce pedofaunu i sisare u jazbinama,
povecava se nivo podzemnih voda, na taj nacin se povecava smrtnost, a smanjuje brojnost. Vodena
voluharica (Arvicola terestris) u perodu kisa smanju brojsnost usled poplava.

Microtus arvalis Lacusta migratoria Arvicola terestris Australijska zeba

14
 Vazduna strujanja

Vetrovi su abioticki klimatski faktori, koji nastaju usled razlicite zagrejanosti. Na vetrove uticaj ima
reljes, raspored kopna i mora. Vetrovi se dele na periodicne (monsuni, pasati), stalne (na okeanskim
ostrvima, planinskim masivima), sezonske i lokalne (jugo, bura, kosava). Vetrovi deluju na reljef, na
zivotinjski svet.
Jaki vetrovi duvaju u tundrama, na planinama, u polarnim predelima, na visoravnima... U takvim
predelima, ptice lete u periodu zatisja. Evolucija ovih organizama isla je u pravcu redukcije krila, da ih ne bi
odneo vetar i povecanje telesnih dimenzija, jer nema predatora. Doslo je do redukcije krila kod ptica
neletacica (kivi, kakapo, takaha), insekti ne lete. Na Novom Zelandu je najstarija fauna na Zemlji, insekti ne
lete, nemaju autohtone ljiljke, vec su doleteli i oni love na zemlji krupne insekte.
Vetar utice i na kretanje. Let moze biti propelerni i planerni. Albatrosi koriste vazdusna strujanja za
svoj let. Termali su ulazne tople struje koje se izdizu iz zagrejane podloge, pa pomazu pri letu grabljivica,
lesinara i tako pticama stede energiju. Beloglavi sup se tako izdize 2500m iznad zemlje i preleti i do 16km.
Vetrovi utiu i na ponaanje tako da ptice lete u smeru vetra, a perje spreava odavanje toplote.
Predatori se kreu uz vetar, jer im on donosi miris plena, a odnosi njihov sopstveni miris.
Vetar utie i na raseljavanje. Egipatska apljica je preletela Atlantik i dola u J. Ameriku i tu ostala jer je
nala praznu ekoloku niu. Takoe je preko Sredozemlja dola i u Evropu na slian nain. Iz S. Amerike
kanadska guska je dola u Evropu zahvaljujui vazdunim strujanjima.
Anemohorija je pasivno raseljavanje uz pomo vetra- leptiri. Pauci ispletu nit zastavicu koja im
slui u letu i ovo je tzv. vazduni plankton. Putniki skakavac migrira uz pomo vazdunih struja.

kakapo takahe kivi

albatros kanadska guska egipatska capljica

15
 Svetlost

To je abioticki klimatski faktor, primarni, neposredni faktor koji nije neophodan za zivotinje.
Pecinski, dubinki i organizmi u zemljistu su aktivni nocu. Adaptacije na zivot u potpunom ili
delimicnom odsustvu svetlosti su redukovane ocne jabucice (kod slepog kuceta redukovan je i ocni
nerv), dobro razvijena hemijska i taktilna cula, ispustanje zvukova niske frekvencije (ljiljci),
teleskopske oci (vertikalne zenice, imaju ih zivotinje aktivne nocu, jer se mogu maksimalno
prosiriti u mraku).

1. Dubinski organizmi nemaju pigmente (morski djavo).

2. Kod covecje ribice oci su redukovane, slabo je pigmentisana i dobro razvijena hemijska cula.
3. Zaba cesnjarka (Pelobatidae) ima vertikalne zenice i aktivna je nocu, kao i gekoni
4. Siva sova je aktivna danju, ima krupne ocne jabucice, naseljava S. Ameriku i Evroaziju.
5. Misji lemur je najmanja vrsta lemura, do 15 cm, aktivan je nocu, a ostali lemuri su dnevne
zivotinje. On ima krupne ocne jabucice.
6. Slepi misevi imaju los vid, a eholokacija traje 3 milisekunde.

misji lemur siva sova cesnjarka morski djavo

Od ukupnog zracenja, cak 25% biva raspreseno na molekulima vazduha, cesticama prasine i
kapljicama vode. Od toga se svega 9% vraca nazad. Cak 33% suncevog zracenja se odbija nazad od
oblaka. Na taj nacin, 42% uopste ne dopre do zemlje. Pored toga, 15% svetlosti se apsorbujje kroz
atmosferu. To znaci da do zemlje stize 43% (16% difuzne i 27% direktne) svetlosti. U zavisnosti od
toga da li je nebo oblacno ili vedro, ovi odnosi se menjaju. Na polovima sunce ide nisko po
horizontu, a oko ekvatora pada pod pravim uglom. Na intenzitet i kvalitet svetlosti uticu nadmorska
visina, polozaj stanista, vegetacija.
Na nadmorskoj visini od 1800 metara dopire 75% sunceve radijacije i zivotinje su tamnije
obojene. Na nivo mora dopire oko 50% radijacije. Svetlost utice na ponasanje zivotinja, aktivnost,
metabolizam, ishranu, reprodukciju, rast...
Postoje razliciti tipovi obojenosti:
1. strukturna obojenosto je boja dlakavog pokrivaca, koze, krvi, hemolimfe
2. obojenost nastala kao proces metabolickih procesa i unete hrane.
3. obojenost nastala skupljanjem i sirenjem hromatofora; pigmentne celije su pokretne i pigmenti
mogu da se grupisu na razlicite nacine
4. obojenost usled pokazivanja raspolozenja i pozivanja na parenje. Muzjak kokoske menja boju
kreste, muzjak zelembaca dobija svetlo-plavu boju za vreme parenja, gmizavci i vodozemci
promenom boje pokazuju spremnost za parenje, muzjak iguane dobija crveno ispupcenje na vratu.
Promena boje moze biti i u slucaju opasnosti.
U odnosu na svetlost postoje:
1. afoticne (fotofobne, heliofobne) zivotinje koje zive u tami: dubina mora, pecine, podzemne vode
2. foticne (fotobiontne, heliobiontne) zivotinje koje zive na svetlosti.

16
 Fotoperiodizam

Predstavlja odnos duzine dana i noci. Na ekvatoru jednako traju dan i noc, ka jugu, tj ka
severu dan se produzuje i razlikuju se godisnja doba.
Fotoperiodizam utice na rasprostranjenje: Sumski mis (Apodemus sylvaticus) aktivan je
nocu, leti je eliminisano rasprostranjenje ovog misa. On se rasprostire na sever do 62 stepena
geografske sirine, ali ne dalje, jer su noci kratke.
Fotoperiodizam utice na ponasanje: Polarna sova koja zivi u Kanadi, leti je aktivna danju, a
zimi je aktivna nocu.
Fototropizam se odnosi na sesilne organizme, oni okrecu svoje telo prema svetlosti.
Fotokineza je svetlost koja indukuje lokomotorne pokrete, tj. Stimulise aktivnost bez
odredjenog pravca kretanja.
Fototaksije su kretanja usmerena prema svetlosti. One mogu biti pozitivne, tj. kretanje je
prema izvoru svetlosti i tu spadaju insekti. Negativna fototaksija je kretanje od izvora svetlosti i to
su stonoge, kisne gliste. Na fototaksiju utice i temperatura, pri visim temperaturama negativna je
fototaksija, a pri visim temperaturama je pozitivna fototaksija.
Fotoperiodizam utice na rast i razvice: sivi pacovi okoceni u prolece postaju pre polno zreli
od onih okocenih u jesen.
Fotoperiodizam utice na migratorna kretanja: migracije ptica nastaju iz dva razloga:
nedostatka hrane i duzine dana. Ptice umerenog regiona imaju vise gnezdjenja i vise mladunaca
zbog duzeg dana koji im omogucuje da pronadju dovoljno hrane. Cak 2/3 ptica su migratorne vrste.
Ptice koje se sele danju, orjentisu se pomocu polozaja sunca, reljefa (rode iz Evrope prate tok
Dunava), prate magnetne talase zemlje (svi kicmenjaci prate magnetne talase). Ptice koje se sele
nocu orjentisu se pomogu polozaja meseca, zvezda, magnetnih talasa, a kada su noci oblacne,
migracije se prekidaju. Migratorna kretanja su urodjena ponasanja.
Fotoperiodizam utice na polnu aktivnost: produzetak dana stimulise rad hipofize da luci
gonadotrpne hormone i pocinje sazrevanje gonada i tako se povecava reprodukcija velikog broja
ptica.
Fotoperiodizam utice na fekunditet: veci broj mladunaca (broj polozenih i ispiljenih jaja)
bice kod ptica umereno-kontinentalne klime zbog duzine dana.
Fotoperiodizam utice na linjanje, mitarenje i dijapauzu kod insekata, to je menjanje
obojenosti, jer se menja i boja okoline. Jeleni se pare u jesen, menjaju rogove u jesen, a signal za to
je kraci dan.

Smena dana i noci utice na:

1. vertikalne migracije planktonskih organizama, preko dana su dublje u vodi, a nocu su na
povrsini, na taj nacin mogu da predju dubinu i po 100 metara
2. aktivnost organizama, uslovljena spoljasnjim i unutrasnjim klimatskim faktorima. U odnosu na
period aktivnosti, zivotinje se dele na dnevne, nocne, sumracne i indiferentne.
Dnevne zivotinje su sve ptice osim pomrakusa i sova, papkari, insekti i gusteri osim gekona.
Sumracne su neki vodozemci, zmije i glodari. Aktivnost predatora zavisi od aktivnosti plena.
Nocne zivotinje su pomrakuse, nocne caplje, sove, zveri, vecina zmija, gekon i glodari.
Indiferentne su aktivne i danju i nocu. To su mali vodenjak, Rana ridibunda, barska
kornjaca, Rana esculenta, ridja i poljska voluharica, crni i sivi pacov.

Podela na osnovu smene aktivnosi i mirovanja:

1. monofazne zivotinje imaju jedan period odmora i jedan period ativnosti i to su ljiljci, nilski konj
(aktivan je jer mu koza ne tolerise UV zrake), jez (aktivan novu, a danju miruje), veliki panda
2. difazne zivotinje imaju dva perioda odmora i dva perioda aktivnosti i to su mala usara, divlja
macka
3. polifazne zivotinje imaju vise perioda odmora i aktivnosti: bubojedi, glodari moraju stalno da
jedu kako bi trosili zube koji im stalno rastu, zveri su takodje polifazne.

17
 Faza mirovanja

U ovoj fazi dolazi do prekida aktivnosti i zastoja u razviu. Faza mirovanja

predstavlja adaptaciju organizama jer se na taj nain izbegava nepovoljan period
godine ili dana. Faze mirovanja: hibernacija, estivacija, torpiditet (obamrlost)-
izbegavanje nepovoljnih uslova u toku dana.

Hibernacija: (tri tipa):

Zimska ukoenost (poikilotermni organizmi)- oni odlaze

na mirovanje zbog niske t spoljanje sredine. Kada ona padne
ispod 10C poikilotermni organizmi odlaze u zimovnike da ne bi
dolo do smrzavanja telesnih tenosti. Ovo migratorno kretanje
poikiloterma ka zimovnicima se zove zaviajnost. To rade i neke
ribe (kara koji miruje u mulju). Rana dalmatina i Rana cl.
Esculenta miruju na dnu vodenog basena. Bombina variegata i Rana dalmatina
Hyla zimuju na kopnu. Gmizavci zimuju u grupama. Grupa od
100 slepia miruje u rupi nekih glodara. Zmije zimuju u
podrumima, grobnicama, takoe u grupama. Zvearke mogu da
provedu i do 6 meseci u zimovniku.
Zimski dreme (homeotermi)- poto tada menjaju svoju
t oni su heterotermi. Sisari se povremeno bude iz zimskog Bombina variegata
dremea. Ovde spadaju medvedi. Mujaci polarnog medveda ne
padaju u dreme jer imaju hrane u izobilju (foke), dok se enke
do tada kote. U grupu ivotinja koju zahvata zimski dreme
spadaju veverice, rakuni, jazavci, ljiljci (ne mogu bez vode, pa se
zato povremeno bude). Kod njih u toku dremea moe da doe i
do parenja, ali se oploenje odlae do prolea. Rakunopas u
decembru pada u dreme, u martu se budi i pari, pa zatim Rakunopas
nastavi sa dremeom. On ivi u Aziji, ali se naselio i u Evropi i
jedini je pas koji ne laje. Telesna t sisara koji padaju u dreme ne
pada ispod 15C.
Prava hibernacija (pravi zimski san bez buenja): ovi
organizmi u tano odreeno vreme odlaze, ali se u tano vreme i
bude iz zimskog sna. Na ovo ne utie t, ve je ova pojava
hormonski regulisana. Telesna t moe da padne i do 0C. Pravi Obicni puh
hibernanti su puh, je, mrmot, tekunica. Tekunica (Spermophilus
citelus): telesna t 10C, otkucaji srca 4-5/min. Puh (Glis glis):
telesna t 0C, otkucaji srca 7-10/min. Je: telesna t 6C. Ovi
organizmi energiju u ovom periodu obezbeuju iz masnih
naslaga. Masne naslage mogu da se potroe i do 35- 40%. Zato
se ove ivotinje pre sna intenzivno hrane. Nedostatak hrane Mrmot
(biljaka) je razlog odlaska u san. Phalenoptulus mutalis
(severnoamerika pomrakua) je jedina ptica koja odlazi u zimski san. Mrmoti
ive u porodicama: 1 mujak, 1 enka i erke. Da ne bi bilo mnogo mladunaca
kako bi preiveli zimu majka tue erke i tako dovodi do pobaaja. Mladunci
(erke se grupiu unutar skupine, a roditelji spolja i tako preivljavaju zimu.

Estivacija (letnji san):

Uzrok estivacije je nedostatak vode i izbegavanje sue (insektivore, lemuri,

ikov, barska kornjaa, puevi, kina glista, abe). Njima se takoe sniava
telesna t, usporavaju otkucaji srca i metabolizam. Ribe dvodihalice: Afrika, J.
Amerika, Australija su vezane za reke koje presuuju. One se udubljuju u mulj i
1

18
oko sebe stvaraju omota sa jednim otvorom kroz koji ulazi atmosferski vazduh
koji usvajaju preko ribljeg mehura (primitivna plua). One u toku estivacije troe
svoju popreno- prugastu muskulaturu i tako mogu skratiti telo i do 3 cm-
autokanibalizam. U ovom periodu se poveava otpornost na parazite, infekcije i
radijaciju.

Torpiditet: 1. kolibri se spustaju iz visoko-planinskih

delova ekvatorske oblasti, razlog je duzina dana I noci, koja je
jednaka 12h-12h, da ne bi uginuo, on stedi energiju. Drugi
razlog je sto je na planinama hladnije. 2. veliki panda naseljava
planinska stanista, hrani se bambusom I miruje 8 sati. Niska
mu je telesna temperatura I u fazi mirovanja se usporava
metabolizam. 3. ljiljci spavaju danju, nocu im je visoka telesna Mali vinski ljiljak
temperatura I tada su aktivni.
Poseban slucaj faze mirovanja u toku individualnog razvica oznacen kao dijapauza
Poseban Dijapauza
javlja se kodslucaj broja(knjiga!!!):
velikogfaze mirovanja u mirovanje u tokurazvica
toku individualnog
insekata. Morfogeneza je zaustavljena ili individualnog
oznacen kao
jako usporena, razvia insekata
dijapauza gde
javlja se kod velikog
se
ali usporava
se odvijaju morfogeneza
fizioloski procesi. dok se fizioloki procesi odvijaju. Moe
broja insekata. Morfogeneza je zaustavljena ili jako usporena, ali se odigravaju fizioloski procesi biti obligatna
(jedna
neophodni generacija godinje) i fakultativna
za dalju morfogenezu. Moze da se javi (vie
u bilo generacija godinje).
kom stadijumu. Obligatna ili stabilna dijapauza
javlja se kod vrsta koje po pravilu imaju samo jednu generaciju godisnje i kod kojih sve jedinke stupaju
u fazu mirovanja. Njeno trajanje Fenoloke
moze da budepojave (knjiga!!!)
relativno dugo, kod gubara traje preko 8. meseci.
Obligatna nije izazvana dejstvom spoljasnjih faktora. Kod insekata koji imaju 2 generacije godisnje,
To stupaju
u dijapauzu su periodine pojave
samo larve druge u ivoj
generacije. Ali ako prirodi uslovljene
usled hladnog prolecabioklimatskim
prva generacija zadocni,
promenama; biotop ili ire geografske oblasti.
vise od50% njenih jedinki moze stupiti u dijapauzu. Ovakva dijapauza je fakultativna i izazvana je
Fenofaze
spoljasnjim faktorima.su skup fenoloskih
DIjapauza pojava
ima sezonski u zivotnom ciklusu jedne vrste.
karakter.
Fenoloki niz je skup fenofaza (larva-lutka-mlada gusenica-gusenica-leptir),
u periodu olistavanja dolazi do razvica, a ako ne dodje do razvica, dolazi do
uginuca.
Fenoloske Kalendari
pojave: Zavisnost prirode ili fenoloski
organskih kalendari
vrsta od klime su i srednja
ugleda se vrednost
u sezonskom rokova
ritmickom smenjivanju
fenoloskih
mnogih zivotnih pojava
pojava,za duzi niz godina,
uslovljenih za pojedine
vremenskim promenama biotope.
u toku godine i niza godina. Na sva ta
variranja,Fenoloki kalendar
zivi svet reaguje ptica
nizom Beograda
periodicnih (razlikuju
promena koje 7
sugodinjih
oznacene doba):
kao fenoloske pojave.
- prevernalni,
Sukcesivne fenoloske pojave u zivotnom ciklusu jedne organske vrste oznacene su kao fenofaze.
- vernalni,
Pojava mladih gusenica gubara iz legla u prolece, postepeno smanjivanje uzastopnih gusenicnih
- estivalni,
stupnjeva, pojava pronimfi i lutaka, najzad pojava krilatih leptira, trajanje njihovog leta, parenje i doba
- serotinalni,
polaganja jaja predstavljaju karakteristicne fenofaze, a one sve zajedno cine fenoloski niz. Srednje
- autuminalni,
vrednosti duzine trajanja fenofaza sluze za uspostavljanje kalendara prirode ili fenoloskog kalendara.
- postatumnalni,
Fenoloski kalendar ptica Beograda razlikuje 7 godisnjih doba: prevernalni, vernalni, estivalni,
- hibernalni.
serotinalni, autuminalni, postautuminalni i hibernalni.

Estivalni i hibernalni su nepokretni.

Edafski faktori (zemljite)

To je kompleks faktora biotickih I abiotickih. Litosfera, tj pedosfera

predstavlja podlogu za kretanje, ishranu I razmnozavanje. Treba razlikovati
geoloki supstrat i zemljite. Zemljite je bioloki aktivni deo zemlje nastao
dejstvom klimatskih faktora i organizama. Geoloski supstrat su stene razlicitog
sastava I porekla.
Zemljiste moze da bude cvrsto, tecno I gasovito. Cvrsti deo su organske i
neorganske supstance, grubi pesak, pesak, prah, glina. Tecna komponenta su
rastvorene soli i voda. Gasovita je vazduh zasicen vodenim talogom, parom i
CO2. Pedogeneza moze biti humifikacija ili stratifikacija.
Na vertikalom profilu zemljista se razlikuju 3 horizonta: gornji ili iluvijalni
na kome dolazi do formiranja humusa i talozenja sumske stelje, srednji ili
eluvijalni sloj i donji sloj, geoloski supstrat ili podloga.
2

19
 Najgue naseljeni sloj je na dubini od oko 50 cm gde su naseljene upljine
ispunjene parom.
Pedofauna se moze podeliti na osnovu dubine na kojoj organizmi zive, na
osnovu vrste zemljista, velicinskih odnosa, taksonomske pripadnosti, lanaca
ishrane, nacina kopanja...
Velicinski odnosi:
1. Makrofauna (kine gliste, rovci, stonoge, krtice i slepo kue).
2. Mezofauna (pseudokorpije, akarine, larve insekata)
3. Mikrofauna (protozoe, nemtode, rotatorije)
Organizmi tla, 3 sprata:
1. Epiedafon na povrsini stelje, humusa
2. Hemiedafon povrsinski delovi zemljista
3. Eudafon u dubini zemljista
Cvrstina zemljista: Krtica
1. terikola (naseljavaju rastresito zemljite),
2. sklerikola (vrsto zemljite),
3. arenikola (peskovito zemljite),
4. lapidikola (muljevito zemljite).
Kopacke aktivnosti: pod zemljom uvek zive krtice i
slepo kuce, koje se u mnogome razlikuju, ali im je to zaje-
Slepo kuce
dnicka karakteristika.

Fizika svojstva zemljita predstavljaju temperatura, vlanost, mehaniki

sastav... Najgue su naseljena rastresita zemljita. Uloga zivotinja pod zemljom
je aeracija zemljista, buse jame, prave kanale. Uloga kisne gliste: ishrana
detritusom, mesanje organske i neorganske materije.
Postoje razliite prilagoenosti ivotinja na uslove mekanog zemljita -
prilagoenost zmija za kretanje pustinjom. Takoe je poveana povrina
ekstremiteta da ne bi propadali u mekanu podlogu (gekoni). Kamile imaju
jastuie na dva prsta takoe da ne bi propadale.
Prilagoenosti na vrsta zemljita: manji broj prstiju- kopitari afrikih
savana (zebra) imaju jedan prst i to srednji. Nosorozi imaju 3 prsta, afriki noj 2
prsta.
Adaptacije na muljevitu podlogu, te podloge su bogate vodom, ptice
imaju duze noge, tanke prste, sisari imaju bocni prst (irvas i los).
Temperatura zemljita: tip i boja zemljita utie na toplotnu provodljivost.
Dobri provodnici su vlaznija zemljista, jer se brzo zagrevaju i brzo hlade. Losi
provodnici se slabije zagrevaju. Vlaznija zemljista su bolja od suvih (pesak).
Tamnija zemljita se bre zagrevaju. Temperatura se menja sa dubinom zemljita
i to na 1 m smena dana i noi, a na 15-20 m se oseaju sezonska variranja t. U
zemljitu postoje vertikalne migracije. Vlanost zemljita zavisi od gravitacione i
kapilarne vode. Gravitaciona voda ponire u dubinu i potiskuje vazduh. Podzemne
vode rastu u periodu padavina.

Hemizam zemljita: pH, koliina gasova (O2, CO2), konc. Ca.

Veina organizama ivi u neutralnom i slabo alkalnom zemljitu.

Osvetljenost zemljita je razliita. Na konc. O2 su osetljive krtice (treba im vie
kiseonika). Zemljita sa visokim postotkom organskih materija u raspadanju su
nepovoljna jer se troi kiseonik i oslobaaju otrovni gasovi.
Hemizam sredine znaajno utie na mesto i ulogu organizma u kruenju
materije. Kruenje azota se odvija jer azot iz atmosfere i elementarni N koriste
azotofiksatori. Amonijane soli nitriti nitrati...

20
 Kruenje O2 i CO2: na visinama je vazduh razreen, manji je pritisak
vazduha, pa je tu organizmima sporiji metabolizam, vie eritrocita i vie
hemoglobina. Kiseonik nastaje u procesima fotosinteze, trosi se u oksidacionim
procesima. Na 5500 metara, atmosferski i parcijalni pritisak opadaju na polovinu,
koncentracija O2 se menja, vazduh se razredjuje. Zivotinje prezivljavaju zbog
velikog broja eritrocita i hemoglobina. Tamnija im je boja.
Apodemus flavicollis (zutogrli mis) naseljava i ravnice i
planinske predele prilagoavajui se razliitim uslovima.
Apodemus agrarius (poljski mis) ivi u brdskim predelima i samo
tu moe da opstane jer nema mogunost poveane produkcije
hemoglobina. Slina je situacija i sa riom voluharicom.
Ozon spreava prodor UV i IC zraka. Ozon se stvara putem zutogrli mis
elektrinog pranjenja i UV zraka. Posledice ozonskih rupa su
globalno otopljavanje, isusivanje ekosistema kopnenih voda,
najugrozenije vrste su vodozemci, menja im se DNK, napadaju ih
grabljivice. Ozon je toksican, dovodi do smanjenja disajnog
kapaciteta pluca.
Fosfora ima u dva oblika: organski i neorganski. Biljke ga
poljski mis
unose procesom fotosinteze. Deo se guvi putem ekskremenata.
Ugljen-dioksid je tetan u visokim koncentracijama, trosi se u procesu
fotosinteze, visoka koncentracija CO2.
Hemizam hidrosfere: bitne su soli Ca, P i N. Soli Ca u morima i okeanima u
obliku CaCO3, koji ulazi u sastav ljustura beskicmenjaka, u sastav skeleta
kicmenjaka. Koncentracija soli sa dubinom raste. Potrosnja Ca zavisi od
temperaturnih uslova. Hloridi i sulfati su u morima, a karbonati u kopnenim
vodama.
Najmanja kolebanja svih soli su leti, trose se u procesu fotosinteze, tj.
organska produkcija je intenzivnija tokom leta. Manje se trosi u dubini, jer nema
potrosava, na povrsini se najvise trosi. Tokom zime je najveca koncentracija.

Salinitet:
Stenohalne sa uskom ekoloskom valencom za koncentraciju soli
Eurihalne sa sirokom ekoloskom valencom za koncentraciju soli
1. oligohalne vrste (tolerisu nizak salinitet)
2. mezohalne vrste (jednako tolerisu i visoke i niske koncentracije soli)
3. polihalne vrste (tolerisu veci salinitet, estuari, Mrtvo more, lagune)

Ribe mogu biti anadrome koje migriraju iz slanih voda

u slatke na mrest i katadrome koje migriraju iz slatkih voda
u slane na mrest.
losos
Primarno stanite im je tamo gde se razmnoavaju.
Anadrome vrste su losos i jesetra, a katadroma vrsta je
jegulja koja se mrste i Meksickom zalivu i tu umire, a larva
putuje 3-4 godine golfskom strujom do Evrope. Eurihalne
vrste su este u mangrovim umama (Rana cancrivora).
Kopnene vode mogu biti tvrde i meke (u njima zive jesetra
slatkovodni sundjeri), jer sadrze karbonate u sebi. Soli fosfora
i azota prave dva tipa stratifikacije: vertikalna stratifikacija
(koncentracija raste sa dubinom), sezonska stratifikacija (leti
je manja konc. soli, jer ih koriste biljke).
Znaajan izvor organskog fosfora je ostrvo ina
(guano-ekskerment ptica)- ihtiofagne ribe izluuju velike
jegulja
koliine fosfora.
4

21
 Jezera
Jezera se u odnosu na organsku produkciju mogu podeliti na oligotrofna i eutrofna. Oligotrofna jezera su
duboka, sa niskom temperaturom, imaju malo organskih materija i bogata su kiseonikom. Eutrofna jezera imaju visok
nivo organske produkcije, uglanom se nalaze u oblastima tropske i subtropske klime.
U dubinskim zonama oligotrofnih jezera i leti uvek ima kiseonika, za razliku od eutrofnih koji ostaju bez
kiseonika i uzrokuju vertikalne migracije, tj. organizmi odlaze u gornje slojeve. Cirkulacija ili mesanje vode je
karakteristicno za prolece i jesen. Kod tropskih jezera dolazi do cirkulacije gornjih slojeva i to se zove meromikticno
mesanje, dublji sljevi su trajno bez kiseonika. Ugljen-dioksid moze biti slobodan ili vezan u obliku karbonata i
bikarbonata.
Najopterecenije organskim materijama su kopnene vode, tj hidrosfera. Pomocu indikatora se odredjuje stepen
organskog zagadjenja (ribe, alge, oligohete i vodozemci su pokazatelji kvaliteta vode). To su tzv bioindikatorske vrste.
Podela jezera u odnosu na opterecenje:
1. oligosaprobna: ciste vode u kojima dominiraju larve trihoptera, efemeroptera, od riba: smudj i som.
2. polisaprobna: najopterecenije, najzagadjenije u kojima zive oligohete i prazivotinje
3. alfa-mezosaprobne: zagadjena voda: pijavice, slatkovodne skoljke, slatkovodni puzevi, aselus, od riba: azijska babuska,
zlatni karas, patuljasti somic, riba suncanica...
4. beta-mezosaoprobna: larve komaraca, od riba: saran, linjak, stuka, grgec.

smudj azijska babuska zlatni karas grgec saran linjak

Biotiki faktori
Predstavljaju meuodnose i meudejstva organizama. Odnosi mogu biti izmeu jedinki iste vrste-intraspecijski
ili izmeu jedinki razliitih vrsta-interspecijski.
Interspecijski odnosi:
- jednostrani i reciproni
- obligatni i fakultativni
- pozitivni, negativni, neutralni

1. Interspecijski odnosi po obimu:

- neutralizam: dve jedinke koegzistiraju, ali ne ispoljavaju nikakvo dejstvo
- kompeticija: obavezan reciprocan odnos koji je negativan
- mutualizam: obligatan, reciprocan i pozitivan (simbioza)
- protokooperacija: fakultativan, jedinke koriste jedna drugu
- komensalizam: jednostravni odnosi
- amensalizam: jednostrani odnosi
- predatorstvo: obligatni
- parazitizam: obligatni

2. Interspecijski odnosi po znaaju:

- predatorstvo - mutualizam - parazitizam - kompeticija - komensalizam

3. Prema efektima:
- probioza: za jednu jedinku pozitivan, za drugu neutralan
- simbioza: reciprocan, obligatan, pozitivan za obe jednike
- antibioza: moze biti pozitivno-negativna, negativno-negativna ili negativno-neutrana

22
 4. Po grupi efekata:
- kooperativni: simbioza, protokooperacija, komensalizam
- predator- plen: predatorstvo i parazitizam
- kompetitivni: kompeticija i amensalizam

PROBIOZA:

1. Parokija
Prokija koja je za jednu vrstu pozitivna, za drugu neutralna. Jedna vrsta trazi zastitu od druge
vrste. Pr. 1: kreja i mravi: kreja sleti na mravinjak, mravi se brane tako sto prskaju mravlju kiselinu,
ali time i ociste kreje od ektoparazita. Pr. 2: crvenotrba kornjaca i aligator u S. Americi: aligator
pravi gnezdo sa jajima, cuva gnezdo, ne hrani se 3 meseca zbog cuvanja, kada se sklonu, kornjaca
postavlja svoja jaja. Pr. 3: pilot riba i alkula. Pr. 4: riba klovn i sasa. Pr.5: lemur i stonoga.
2. Entokija je koriscenje rupa, jazbina za zaklon i zastitu. Pr. 1: crevo krastavaca i riba. Pr. 2: dabar pilot riba
i bizamski pacov.
3. Epokija kada na povrsini jedne vrste zivi druga vrsta, karakteristicno za sesilne i hemisesilne
vrste. Pr: rak samac i sasa.
4. Forezija kada se jedinska pricvrsti za drugu i tako se prevozi. Riba cunak se pricvrscuje za ajkule
ili raze.
5. Komensalizam kada ostatak hrane jedne vrste jede druga vrsta. Pr. 1: lesinari (koriste ostatike bizamski pacov
hrane lava ili hijene), lisice, svrake, vrane. Pr. 2: patka zvizdarka koristi ostatke hrane od sarke.

SIMBIOZA:

1. Mutualizam predstavlja obligatni odnos izmedju biljaka i zivotinja i odnosi se na razmnozavanje i raseljavanje. Moze
da se vrsi oprasivanje: insektima (entomofilija), pticama (ornitofilija), puzevima (malakofilija). Od sisara
ptica oprasivanje vrse
kakandzu,
i oposum, slepi misevi takodje vrse oprasivanje. Biljke koje cvetaju nocu, njih oprasuju ljiljci Raseljavanje
biljaka od ptica vrse papagaji, kaguar,
z rajske ptice, kolibri. Najcesce se raseljavaju plodovi kojima se te zivotinje hrane.
Za raseljavanje akacija zaduzeni su slonovi koji migriraju zbog smene kisnih i susnim perioda. Mravi i veverice takodje
vrse raseljavanje.
2. Trofobioza su obligatni odnosi u ishrani i to su odnosi medju biljojedima. Pr. 1: Kunici stvaraju izmet u dva oblika,
mekani i tvrdi izmet. Oni jedu mekani izmet zbog toga sto se hrane biljaka, a u izmetu se nalaze bakterije koje razlazu
celulozu. Mlade koale lizu analni otvor svojih roditelja iz istih razloga. Pr. 2:Mravi sekaci u tropskim kisnim sumama
Juzne Amerike gaje gljive i hrane se njihovim micelijama. Pr. 3: Ptica nedovodja koja zivi u Africi dovede jazavca
medojeda do pcela, on on raskopava med, posto ima veoma debeo omotac (otporan je cak i na ujed kobre), a ptice
nakon toga pojedu ostatak.
3. Simfilija su obligatni odnosi insekata i mrava. Mravi cuvaju biljne vasi koje daju nektar kojima se mravi hrane. Na taj
nacin insekti dobijaju zastitu, a mravi hranu.
4. Alijansa ili protokooperacija predstavlja fakultativni odnos koji traje neko vreme, a nakon toga prestaje. Dok traje,
on je pozitivan za obe vrste. Pr. 1: crvenokljuna govedarica i krupni sisari, najcesce biljojedi: nosorog, slon, zirafa.
Govedarica cisti ekoparazite sa sisara. Pr. 2: egipatska caplja i slon. Pr. 3: Sova utina i slepa zmija: sova hvata zmiju i
ubacuje je u duplju u kojoj zivi, tako da se insekti, koji smetaju pticima koji se razvijaju, razbeze. Pr. 4: Curkasti lesinar i
kapibara u Juznoj Americi: u toku porodjaja, lesinar kapibari izvadi posteljicu i pojede je, a na taj nacin olaksa porodjaj.
Pr. 5: sivi soko, polarna sova i ridjovrata guska koje zive u tundrama, u periodu gnezdjenja se gnezde jedni blizu drugih,
a za predatore vazi pravilo da ne loze blizu svog gnezda. Guske upozoravaju na prisustvo polarne lisice, pa su
istovremeno svi zasticeni. Kada se ptici izlegu, savez se raskida.

ANTIBIOZA

1. Kompeticija je obligatan, reciproan i negativan odnos za obe jedinke. Meu istim vrstama se javlja pri porastu
gustine populacije, a interspecijski (meu razliitim vrstama) kada one imaju sline ekoloke zahteve.
Intraspecijska kompeticija: Pr. 1: Kobac i jastreb su dnevne grabljivice, polni dimorfizam je izrazen, zenke su
krupnije od muzjaka i one love krupniji plen. U periodu podizanja mladih, javlja se subordinacija, muzjaci se
potcinjavaju zenkama, zenke hrane mlade, a muzjaci love. Pr. 2: Kod vukova postoje dve dominantne jedinke (mujak i
enka), tako da se kod njih ishrana i parenje odvijaju prema hijerarhiji. Pr. 3: Kod merkata i mungosa, dominantne su
zenke.

23
 Interspecijska kompeticija: Pr. 1: Beli i crni nosorog naseljavaju isto stanite, stim da beli nosorog pase, a crni
brsti. Pr. 2: Obina i siva vetruka imaju isti plen, a to su sitni sisari, ali ive na razliitim stanitima, obicna vetruska
naseljava urbana naselja, a siva naseljava listopadne sume. Pr. 3: Zebra, gnu, gazele su papkari afrikih savana, ali zebra
uzima gornje delove, gnu srednje, a gazela donje delove trave. Jedu istu travu. Pr. 4: Dik dik, impale, irafoidna antilopa,
irafa i slon se hrane akacijom, ali na razliitim visinama (dik dik jede lisce do 1m visine, zirafoidna antilopa moze da se
propne za zadnje noge i jede lisce za vecih visina, irafa ima jezik dug 45 cm, a slon rui drvo i hrani se liscem koje se
nalazi na vrhu, jer ono nema bodlje).
2. Amensalizam je jednostran odnos koji je negativan za jednu vrstu, a neutralan za drugu. Antibioza je odnos izmedju
aktinomiceta i bakterija. Gljive luce toksine koji unistavaju bakterije.
3. Predatorstvo je pozitivno za predatora, a negativno za plen, samim tim predstavlja obligatan, reciprocan odnos.
Predatori su samo mesojedi, ne i biljojedi.
Prilagoenosti predatora: ula su im dobro razvijena, imaju snane onjake i zube
razdirae, dobro su im razvijene kande (make, gmizavci, ptice grabljivice, medvedi, gepard-ne
moe da uvlai kande to je bitno za brzinu). Poseduju homohromiju- utapaju se u boju okoline
(tigar). Mnogi poseduju otrov (zmije, gila guter i guter sa erdanom imaju otrovne lezde u
donjoj vilici). Predatori imaju i dobro razvijen vid, poseduju promenu obojenosti, imaju dobru
tehniku lova. Poloaj njihovih oiju je napred jer ne moraju da gledaju bono poto im ne preti leopard
opasnost.
Komodski varan ima otrovan ujed, plen dobija sepsu. Pritisak vuka na plen je 180 kg, a
hijene i do 400 kg. Bela ajkula se hrani morskim lavovima (fokama), a surfere napada jer ih
daska za surf podsea na foku. Ajkule poseduju i lorecinijeve ampule pomocu kojih moze da
oseti plen promenom elektricnog polja. Mujak kljunara ima bodlju povezanu sa otrovnom
lezdom. Od maaka samo lavovi ive u grupama, dok su ostale solitarne. Azijski leopard ne nosi komodski varan
plen na drvo jer u blizini nema konkurenciju, dok afriki penje svoj plen zbog lavova i hijena.
Polarni medvedi su odlini plivai, puma je odlian skaka. Make posebno korise vrlo
dobro ulo vida, a psi i medvedi dobro razvijen njuh. Jamiarke love nou i imaju termolokatore
izmeu nozdrva i onih jabuica koji reaguju na infracrvene zrake toplokrvnih ivotinja. Udavi
imaju termolokatore na gornjoj usni (pitoni i anakonde). Make gue, a psi kolju plen. Krokodili
na telu imaju receptore za promenu pritiska uz pomo kojih pronalaze plen. Delfini pronalaze gepard
plen eholokacijom. Zmije ne uju i ne vide dobro, ali reaguju na treperenje podloge. ljuka vidi u
punom krugu, a da i ne pomera oi, zato to je est plen lisici. Leinari imaju odlian vid. U
odnosu na oveka afriki bivo je ubica No. 1 u Africi. U odnosu na nacin lova razlikuju se
solitarne vrste koje love same i socijalne predatore koji love u grupama i imaju razlicite tehnike
lova.
Prilagoenosti plena: takve ivotinje su brze, imaju dobro razvijena ula kako bi na ljuka
vreme uoile predatora, imaju rogove za odbranu (antilope, jeleni), papke i kopite takoe koriste
i za odbranu, ive obino u grupama, neke imaju otrovne lezde u koi i aposematsku
(upozoravajuu) obojenost. Homohromija- utapaju se u boju okoline (kriptobranhide-najkrupniji
vodozemci, rogata aba- zapravo je gmizavac, zmije). Homotipija- podseaju na lie, grane,
cvetove (bogomoljka podsea na cvet, gusenice na granu, neke abe na ekstremitet ptica...).
Mimikrija- podseaju na opasne vrste, ali to zapravo nisu (neki noni leptiri podseaju na
rogata zaba
solinarne ose, ak su i danju aktivni, ali nemaju otrovnu aoku, smuk podsea na koralnu zmiju).
utotrba ognjena aba se ukoi, pa izgleda kao da je uginula, a poznato je da predatori
vole sve plen pa je ne diraju. Samo slatkovodne i kopnene kornjae mogu da se uvuku u oklop,
ali ne i morske. Je se skuplja jer ima dobro razvijenu konu muskulaturu. Bodljikavo prase ima
bodlje. Ljuskari se sklupaju jer imaju rone krljuti. Oklopnik je prekriven kotanim ploama.
Severnoameriki tvor ima analne lezde koje prskaju na predatora. Jelen ima rogove. Afriki
bivo, zebra, antilope ive u grupama. Autotomija- odbacuju delove tela (odbacuju rep ili imaju ljuskar
zone odbacivanja na nivou prljena). Da bi izrastao nov rep potrebno je godinu dana i moe se odbaciti dva puta u ivotu.
Bube pricaju tenost i na taj nain se brane od mrava, mieva i sl. korpija osea plen zahvaljujui uoavanju
vibracija. Merkati (vrsta mungosa) love korpije izbegavajui njenu aoku. Muica se brani od pauka tako to oponaa
hod nekog drugog pauka koga ovaj ne bi napao. Kengurski pacov prilikom odbrane baca zmiji pesak u oi. Ipak i pored
svih ovih reenja, najefikasnija odbrana od predatora je bekstvo.

24
4. Parazitizam je obligatni reciprocni odnos. Negativan je za domacina, pozitivan za parazita. Za parazita, domacin je
zivotna sredina. On ne ubija domacina, jer bi ubio i sebe.
Piratstvo jedna vrsta otima plen drugoj vrsti ili cak istoj vrsti. U Africi hijene otimaju
plen lavovima i gepardima. Hijene imaju veliko srce u odnosu na telo i zbog toga mogu dugo da
trce. U S. Americi vukovi i pume otimaju plen kojotima. Galebovi otimaju plen jedni drugima.
Fregate (ptice) otimaju plen (ribu) tropskim pticama.
Hiperparazitizam kada parazit ima svog parazita, npr. pseca buva ima neke larve.
Superparazitizam kada jednog domacina napada vise parazita. kojot
Povremeni parazitizam kod hematofagnih insekata, tj. onih koji se hrane krvlju i uzimaju
je dok se ne zasite.
Fakultativan parazitizam se javlja samo onda kada se javlja jedno vreme i nakon toga
prestaje. Petromizam maritimus (zmijuljica) je parazit na ribama, a moe biti i predator larvi i
ikre. Petromizon marinus
Periodini parazitizam: kukavica u periodu gneenja polae jaja u gnezda 84 vrste ptica
pevaica. Kada se male kukavice ispile, one izbacuju jaja drugih ptica iz gnezda, pa ih hrane druge
ptice. Domaini ija gnezda najee koriste druge vrste su galebovi, patka gluvara, ubasti
gnjurac, veliki kormoran. Vrste koje koriste tua gnezda su kukavica, gak, vorak, sivi soko,
vetruka. Vetruka i soko ne znaju da grade gnezda.
Socijalni parazitizam (mravi, ose). Mravi jedne vrste upadaju u jazbine druge vrste i vetruska
teraju ih da im budu robovi. Kod dubinskih riba mujaci parazitiraju na enkama (jer ive u
mraku,pa da se ne troe). Od enki uzimaju hranu, ali ih i oplode.
Sluajni parazitizam: veliki metilj je parazit ovaca (uni kanali), a sluajno moe dospeti
kod pasa i maaka.
Aberantni parazitizam: parazitizam u nespecifinom organu. Svinjski askaris parazitira u
crevima, a moe se nai u nosu, telesnoj duplji ili jetri. Domain za parazita predstavlja ivotnu cubasti gnjurac
sredinu.

Paraziti se dele na ektoparazite, endoparazite i mezoparazite. Ektoparaziti se nalaze na

povrsini i to su pijavice. krpelji, buve, vasi, redje trematode. Kod pijavica je slavo razvijen
digestivni trakt, nemaju cula, najbolje razvijen polni sistem. Ektoparaziti kicmenjaka su kolouste,
paraziti riba, zubi, rozne tvorevine. Endoparaziti zive u organima i mogu biti gonohoristi
(nematode) i hermafroditi (metilji, pantljicare). Produkuju veliki broj jaja. Mezoparaziti zive u fregat
telesnim dupljama. U odnosu na razvojni ciklus, razlikuju se biohelminti i geohelminti. Biohelmiti imaju prelaznog
domacina u ciklusu razvica i to su metilji, pantljicare i manji broj nematoda. Zarazavaju se preko otvora kloake.
Geohelmini su bez prelaznog domacina i to su nematode. Oni su fakultativni paraziti, mogu biti paraziti ili
slobodnozivuce zivotinje, npr: Petromzyon marinus.

Specifinosti u odnosu na domaina:

1. lokalizacija: krvni i vezivni paraziti su ue specifini od crevnih,
2. termoregulacija: Neke vrste zive u poikilotermnim, a neke u homeotermnim zivotinjama. Fam. Echinostomatidae
parazitira samo u homeotermnim kimenjacima, Fam. Dicrocoelidae parazitira i u homeotermnim i u poikilotermnim, a
Fam. Diplodiscidae parazitira u poikilotermnim.

Podela u odnosu na ekolosku valencu:

1. stenoksene (uska ekoloska valenca) mogu biti monoksene kada parazitira jednog domacina ili oligoksene kada
parazitiraju 2-3 vrste domacina
2. euriksene (siroka ekoloska valenca) mogu biti euroligoksene kada parazitiraju 4-5 domacina ili poliksene kada
parazitairaju 6 i vise domacina.

Antagonizam: Haematolokhus (trematoda) i Rabdias (nematoda). Obe su paraziti u pluima vodozemaca, ali
ako ima jednih, nema drugih.

25
 Populacija
Pearl- ova definicija: Populacija je prostorno i vremenski integrisana grupa zivih jedinki
iste vrste, koja raspolaze zajednickim skupom naslednih faktora, naseljava odredjeni prostor,
pripada odredjenom ekosistemu (1925. god.) i u okviru koje su jedinke povezane medju sobom
odnosima razmnozavanja (dodato 1948. god.). Osnovni atributi svake populacije su gustina,
prostori raspored, natalitet, mortalitet, uzrasna struktura, potencijal rasta populacije i rok rasta
i odrzavanje.
Subpopulacija-odnosi se na ptice: uslovno prostorno i temperaturno vremenski ograniene
populacije, ali ne moraju biti reproduktivno izolovane.
Metapopulacija- (abe Ranae): lokalne populacije izmeu kojih dolazi do razmene
jedinki i usporen je protok gena. Rekolonizacija je kada ponovo formiraju ove male populacije,
a ekstinkcija kada nestaju.
Svojstva populacije: (fertfegel)
Formalni strukturni elementi populacije ukazuju na trenutni izgled populacije (gustina,
habitus, polna struktura, zdravstveno stanje, uzrasna struktura),
Funkcionalni strukturni elementi ukazuju na potencijalne mogunosti populacije-
etoloka sposobnost populacije, fertilitet, mortalitet, konstitucija, sposobnost preivljavanja.
ekoloka

I Formalna struktura:

Gustina populacije je kvantitativni izraz velicine populacije u odnosu na jedinicu

prostora. Ona se moze iskazati brojem jedinki ili njihovom tezinom na jedinici naseljene
povrsine ili zapremine u datom trenutku. Krupnije jedinke obicno imaju manju gustinu i
obratno, manje jedinske najcesce imaju vecu gustinu. Broj jedinki na jedinici povrsine
koristimo za izrazavanje gustine populacije onda kada su jedinke priblizno iste velicine. U
suprotnom, bolje je korisiti biomasu. Biomasa se moze izraziti sirovom ili suvom tezinom
jedinki po jedinici prostora.
Treba razlikovati opstu gustinu, izrazenu sednjom vrednoscu broja jedinki, odnosno
njihove biomase na jedinicu citavog biotopa u kome data populacija zivi od ekoloske gustine,
izracunate na jedinicu stvarno naseljenog prostora. Prosecna gustina populacije planktonskog
racica, izracunata na jedinicu prostora citave vodene mase Ohridskog jezera iznosi leti oko 900
ind/m3. Zivotinja, medjutim zivi preko leta pretezno u vodenim slojevima od 20 do 40m, u
kojima gustina populacije iznosi oko 4000 ind/m3.
Uzrasna struktura predstavlja izraz brojnog odnosa uzrasnih stupnjeva koji ulaze u
sastav populacije. To je vazna karakteristika populacije koja utice na kretanje nataliteta i
mortaliteta. Uzrasna struktura jedne populacije u datom trenutku je indikator za pravac njenog
kretanja:
1. ako dominiraju mlade jedinke u populaciji, takvu populaciju karakterise brz tempo rasta;
2. ako postoji ravnomeran raspored uzrasnih klasa, tada je populacija u stacionarnom stanju,
odnosno u tendenciji ravnoteze;
3. kada dominiraju starije jedinke, takva populacija opada.
Uzrasne kategorije predstavljaju stadijume zivotnog ciklusa. Bodenhajmer je definisao
tri osnovne kategorije uzrasnih struktura:
1. prereproduktivna tu spadaju jedinke u fazi razvica, do polno zrelog stupnja;
2. reproduktivna predstavlja polno zreli stupanj, traje dok je jedinka reproduktivno sposobna;
3. postreproduktivna koju cine polno zrele jedinke koje vise ne ucestvuju u reprodukciji.
Rovcice od proleca do jeseni imaju 1-2 okota. U tom periodu imamo 2 uzrasne
kategorije. S jeseni starije jedinke uginu i nestaju iz populacije, tako da od jeseni imamo
prereproduktivnu kategoriju. S proleca, sticu polnu zrelost i krece sve ispocetka.
Los zivi 20-25 godina, a polnu zrelost stice nakon 9-12 meseci.
U svakom momentu, populacija se sastoji od 10-11 uzrasnih grupa:
- 2 grupe polno nezrelih jedinki razlicite starosti
- 2 grupe polno zrelih jedinki koje jos uvek ne ucestvuju u reprodukciji
- nekoliko nekoliko grupa jedinki razlicite starosti koje ucestvuju u
reprodukciji
- postreproduktivna grupa jedinki razlicite starosti koja ne ucestvuje u
reprodukciji.
Zelene abe: polno zrele sa 2- 3 god. a ive 11- 12 god. los

26
Mrka krastaa: polno zrela sa 3- 4 god. a ivi 36 god.
Mali vodenjak: polno zreo sa 3 god. a ivi 30 god.
Crna roda: polno zrela sa 3 god. a ivi 70 god.
Suri orao: polno zreo sa 4 god. a ivi 100 god.
utogrli mi: polno zreo sa 7- 8 nedelja, a ivi 2- 4 god.
Veliki ljiljak: polno zreo posle 1 god. a ivi 10 god.
Lisica: polno zrela posle 9 meseci, a ivi 10- 12 god.
Medvedi: polno zreli sa 2- 4 god. a ive 25- 30 god.
Vuk: polno zreo sa 2 god. a ivi 14- 16 god. suri orao
Ris: polno zreo sa 2 god. a ivi 16- 18 god.

Ekoloske razlike izmedju uzrasnih klasa: u ishrani, gradji, nacinu kretanja, stanistu.
Najvise se uocava kod organizama koji imaju razlicite stupnjeve (larve). Npr: punoglavci se
hrane detritusom, planktonom, a zabe su predatori, punoglavci plivaju, a zabe imaju
ekstremitete, punoglavci zive u vodi, a zabe na kopnu.
Zdravstveno stanje populacije ili morbiditet predstavlja broj obolelih jedinki, nastaju
usled dejstva nekog patogena. Bolest se javlja lokalno u periodu povecanja populacije i deluje
kao regulatorni mehanizam u cilju smanjenja populacije. Razlikujemo opstu stopu morbiditeta
koja predstavlja broj obolelih jedinki izrazen po velicini cele populacije i specificni morbiditet,
izrazen u odnosu na polnu i uzrasnu strukturu.
Habitus populacije predstavlja skup morfolokih karakteristika jedne populacije koje su
nastale u sadejstvu sa okolinom. Razlikujemo prostornu i vremensku dimenziju. Prostorna
podrazumeva da populacija naseljava odreeni prostor i razlikuje se od centra prema periferiji,
a vremenska da je habitus nepromenjen dok se ne promene uslovi sredine.

Polna struktura

Predstavlja odnos broja mujaka i enki izraen u procentima (1:1;

50%:50%). Kod veine vrsta polna struktura je ravnomerna, dok je kod
manjeg broja ona neravnomerna. Primer ravnomernog odnosa je
rakunopas (azijska vrsta koja ivi u Evropi). Primer gde dominiraju
mujaci ili enke je afriki lovaki pas (savane), vuk 4:1 u korist mujaka,
tvor 2:1 (mujaci), mrmoti (dominiraju enke), kokoke (enke su
brojnije), afriki noj (enki ima vie). osti. Neki guteri (Lacerta i gekoni) africki lovacki pas
imaju samo enke- partenogeneza. utogrli pingvin ima 10 godina
ravnomeran odnos, dok se nakon toga poveava smrtnost enki, pa
odnos postaje 2:1 u korist mujaka.
Kod veine vrsta pol je odreen endogeno. Kod krokodila i morskih
kornjaa odreen je endogeno
egzogeno i zavisi od temperature. Kod kengura je
sluaj da mlade enke raaju keri, a starije mujake, a takoe vai i
pravilo da kada je suno kenguri raaju enke, a kada je kino, raaju se
africki noj
mujaci. Polna struktura moze biti:
- primarna polna struktura: pol se formira od oploenja do poroaja,
- sekundarna polna struktura: pol se formira nakon raanja,
- tercijarna polna struktura: pol se formira nakon sticanja polne zrelosti.

Faktori koji utiu na polnu strukturu:

- letalni geni vezani za pol
- klimatski faktori (vie utiu na eliminaciju enki)
- nedostatak hrane (deluje naroito tokom graviditeta enki
- predatori (mujaci vie stradaju)
- kod sisara i nekih gmizavaca mujaci se bore za enku, na taj nain bivaju povreeni ili
lak plen.

Mujaci i enke se razlikuju po morfoloskim karakteristikama, u ponasanju, u fizioloskim

osobinama, a ponekad u iskrani.
Morfoloke razlike:
- ptice-mujaci imaju kreste i veinom su krupniji
- morske kornjae - enke su vee
- kopnene kornjae - mujaci su vei i bore se za enku

27
 - krokodili - mujaci su krupniji
- kameleon - mujak ima rogove
- kazuar (Australija, Novi Zeland)- mujak ima kotani lem
- paun- mujak ima lepe perje, a enka je neupadljiva jer uva jaja
- rajske ptice- mujak je lepi (vrlo subjektivna procena J , lini stav)
- morski slon- mujak je krupniji i ima surlu
- azijski slon- mujak ima kljove, a enka ne rajska ptica
- afriki slon- mujaci imaju vee kljove od enki
- svinja (babarusa)-
i mujaci imaju kljove
- irvas- samo mujak ima rogove
- lavovi- mujak ima grivu
- make- mujaci su krupniji, jedino je kod hijena enka krupnija i
ima lani kopulatorni organ.

Polna zrelost: morski slon

- Rana ridibunda: nakon 2 prezimljavanja, nakon 3.
- Bufo bufo: isto kao i Rana
- Cyprinus carpio (aran): nakon 2 god. nakon 3- 4 god.
- pravi majmuni: enke ranije postaju polno zrele
- lavovi: nakon 5 god. nakon 4 god.

Prostorni odnosi

Prostorni odnosi su razliiti u pogledu vagilnosti (pokretljivosti). Meu kimenjacima su

najmanje vagilni vodozemci i gmizavci. Rezultat kretanja jedinki je prostorni raspored tipian
za svaku vrstu i on je promenjiv.
Prostorni raspored moe biti: neravnomeran - po principu sluajnosti; ravnomeran
(uniforman); neravnomeran grupni raspored - najei je.
Neravnomeran po principu sluajnosti se javlja u homogenim sredinama (okeani,
tundre, peine).
Ravnomeran se javlja kada su neki ekoloki faktori u pesimumu i javlja se borba za
opstanak (agroekosistemi pod antropogenim uticajem).
Neravnomeran grupni raspored se javlja kada je sredina heterogena, pa se jedinke
rasporeuju tamo gde im najvie odgovaraju ivotni uslovi.
Kada je u pitanju socijalno ponaanje treba istai da neke ivotinje trajno ive u
grupama. Unutar grupe odnosi mogu biti kooperativni i kompetitivni (kada gustina populacije
raste - regulatorni mehanizam).
Razlicitog su karaktera grupacije jedinki u okviru jedne populacije. To mogu biti grupe na
mestima skupine ishrane; koncentracije jedinki u pogodnim zaklonima ili uopste na pogodnim
mestima stanista; grupe jedinki na zajednickim mestima prenocista ili zimovanja; grupe jedinki
na mestima skupnog gnezdjenja i razmnozavanja; potpune ili nepotpune porodicne grupe.
Areal aktivnosti podrazumeva da ivotinje svoje dnevne aktivnosti obavljaju na
odreenim povrinama. U toma arealu jedinka zadovoljava svoje osnovne zivotne potrebe za
hranom, zaklonom i razmnozavanjem. Ovaj areal nije uvek isti. Ako je gustina populacije vea,
vei je i areal, to zavisi i od sezone, jer ako su uslovi povoljniji areal je manji, a moe zavisiti i
od dimenzija vrste npr:
- Vipera berus 60- 100 m2
- Salamandra salamandra 70 m2
- Bluna (areni dadevnjak) 32 km2
- Apodemus flavicolis 50 m2
- Lynx lynx 15- 20 km2 (Sibir), 60 km2 (evropski deo Rusije)
salamandra salamandra
- Canis lupus 25 km2
- Gulo gulo (deravac) 16 km2
- Pantera tigris 210 km2

Areal aktivnosti ili samo njegov jedan deo, aktivno je branjen od

strane jedinke, porodice ili grupe oja je u njemu. To dovodi do pojave
teritorijalnosti, vrste prostornog izlovanja, narocito razvijene kod ptica,
lynx lynx
ali isto tako i kod sisara, reptila i riba, delom i u drugim zivotinjskim
grupama. Jedinka brani aktivno svoju teritoriju i ne dozvoljava drugim zivotinjskim jedinkama

28
iste vrste da u nju prodru. Ribe su teritorijalne u periodu reprodukcije, vodozemci u periodu
parenja, gmizavci (guteri i zmije) u periodu reprodukcije, sisari-veinom teritorijalni, kod ptica
u periodu gnezdjenja.
Obeleavanje teritorije se vri na razliite naine i to mirisnim i hemijskim
materijama (fekalije, urin, sekret lezda), vizuelno i zvunim oznaavanjem. Psi, macke,
antilope, nosorozi obelezavaju teritoriju fekalijama i urinom. Siasti sa zlezdama oko analnog
otvora, na obrazima, vrati i izmedju prstiju obelezavaju teritoriju sekretom tih koznih zlezda.
Mungosi imaju zlezde na obrazima, lemuri ispod repa.
Veina koristi mirisne materije i vizuelno obeleavanje teritorije: Price zvucno i
vizuelno, macke otiscima kandzi, medved utrljava dlake u stablo i grebe ga, a lavovi na svakih
30 metara teritoriju obelezavaju mokracom i utrljavaju sapom.
Teritoriju zvuno obeleavaju ribe (oko 200 vrsta), vodozemci, gmizavci i ptice u
periodu parenja, svi sisari. Teritorija mora da obezbedi uspenu reprodukciju: za Hylu arboreu
to je 3 m, ubasti gnjurac zahteva 2- 10 m, bluna vie od duine kljuna jer se razmnoavaju u
kolonijama, Pantera pardus (leopard)- teritorija mujaka odgovara veliini 3 teritorije enke.

Migratorna kretanja
Od posebnog znavaja za regulaciju brojnosti populacije jesu migratorna kretanja
razlicitog karaktera i obima, koja se javljaju kod velikog broja zivotinjskih vrsta. Ona su
nejednaka po obimu, trajanju i njihovi stimulusi su razliciti. Moguce je razlikovati tri kategorije
takvih kretanja: migracije, emigracije i imigracije.

Migracijama su oznacena periodicna kretanja jedinki ili grupa jedinki dvojakog obima i
pravca. One mogu biti ogranicene samo na okvire biotopa u kome populacija zivi i ograniciti se
na periodicne prommene mesta sa naknadnim povratkom, u toku sezone ili dnevnog ciklusa.
Zooplankton je danju dublje, a nou na povrini. Dnevne vrste su tokom dana u gornjim, a
tokom noi u donjim spratovima. Za none vrste je obrnut raspored.
Migratorna kretanja se mogu vrsiti i van okvira biotopa, kada jedinke ili grupe jedinki
periodicno napustaju biotop u kome normalno zive ili se u njemu normalno razmnozavaju, da
bi se posle odredjenom vremena vratile. Ovakve migracije mogu biti interkontinentalne ili
intrakontinentalne, vertikalne i horizontalne. Vertikale su spratovnosti na planinama, u
zemljistu, sumama, morima i okeanima. Horizontalne imaju neke uzroke tipa nepovoljne klime,
razmnozavanja, prezimljavanja, ishrane.
Dobro poznati primer su sezonska seljenja mnogih vrsta prica selica koje zive i
razmnozavaju se u umerenim i severnim oblastima severne polulopte. Seljenja se vrse pred
nastupanje i po zavrsetsku nepovoljne sezone u pravcu sever-jug, cesto i po vise hiljada
kilometara. Prilikom selidbe postoji period odmora. Selidba im je uroeno svojstvo koje se
usavrava iskustvom. Postoje dnevne i none selice. Rekorder meu selicama je polarna igra
koja se sa Severnog pola seli da zimuje na Antartiku.
U umerenim krajevima, stanaricama su oznacene vrste koje su toku citavog zivota ne
napustaju staniste u kome zive i u kome se razmnozavaju. Meu stanarice spadaju vrapci,
galice, tetrebi, detlii, siva vrana, fazani, kukuvija, senica.
Letnji rezidenti su vrste koje dolaze u prolece radi gnezdjenja u severnije polozena
stanista, gde odgajaju mlade, da bi se pred jesen povukle u pravcu juga ka zimskim
stanistima. U letnje rezidente se ubrajaju aplje, crvenda, pelarica, golub duplja.
Zimski rezidenti su predstavljeni vrstama koje se iz svojih severnije polozenih mesta
gnezdjenja spustaju u juznije polozena stanista gde provode zimu. Zimski gosti su lisasta
guska, utokljuni labud, dral.

crvendac lisasta guska

galica tetreb kukuvija caplja

29
 Pojedinano se sele vivak, drozd peva. Manje
prilagodljive se sele, a one jae ostaju. Kada se sele ptice
menjaju kurs i visinu kako bi iskoristile povoljne vazdune
struje. Pingvini na Antarktiku leti odlaze na junije delove
zbog gneenja, a zimi se premetaju severnije. Adeli
pingvin za orijentaciju koristi sunce.
Mnoge vrste morskih riba (lososi, kecige, kuble)
mreste se u slatkim vodama i vrse u doba mrestenja obimnja
putovanja uzvodno u potoke. Razlicite vrste keciga koje zive jesetra
u Kaspijskom i Crnom moru, vrse migracije od vise stotina
kilometara u pritoke Dunava, Volge, Dnjepra gde polazu ikru,
odakle se mladunci vracaju u more. Takve vrste nazivaju se
anadrome. Petromizon marinus je takodje anadroma vrsta
Obrnut slucaj je sa jeguljom koja normlano zivi u
slatkoj vodi i mresti se u moru, pa je katadroma vrsta.
Odrasla jeuglja napusta u jesen evropske vode, migrira u
Atlanski okean kroz koji putuje vise hiljada kilometara sve do
Meksickog zaliva gde svoju ikru, koja je sazrela za vreme losos
putovanja, polaze na velikim dubinama, preko 1000 metara. Zenke jegulja zive u slatkim
vodama, a muzjaci u morima. Nakon oplodjenja, zenke ugibaju, a larve se vracaju u slatke
vode.
Kolouste migriraju zbog razmnoavanja. Ajkule migriraju radi ishrane. Vodozemci i
gmizavci: radi prezimljavanja, kada t padne ispod 10 C odlaze u zimovnike (zaviajnost). Oni
se orijentiu magnetnim talasima. Repati vodozemci imaju neparno oko - parietalni organ. I
abe imaju neparno oko koje uestvuje u migraciji.
Kralji se seli iz viih u nie delove planine. Ridlijeve
Riglijeve
kornjae prelaze i do 100 km. Losos se mresti u reci, grupie se
u jata. Grizli napada losose
Sisari u Africi se sele zbog sue: gazele, slonovi, gnuovi.
Irvasi migriraju iz tundre u tajgu (800 km). Neki slepi mievi
migriraju sa severa u Mediteran. Sivi kit migrira iz Meksikog
zaliva u Severni ledeni okean. Grbavi kit prolee i leto provodi
na Aljasci, a jesen i zimu na Havajskim ostrvima. Perajari su
razmnoavanjem vezani za kopno, a preko leta su u vodi. irvas

Emigracije su kretanja ivotinja koje naputaju stanite

bez povratka. Najee se deavaju zbog nedostatka plena i
porasta gustine populacije.
Usled poveanja gustine leminzi, voluharice, hrkovi su
poznati po emigracijama. Takoe emigriraju i irvasi, zatim
krstokljun, svilorepa, lenikara (ptice). Emigracije se uglavnom
zavravaju neuspeno, jer je teko pronai prazno stanite i
ekoloku niu.
Nomadizam je pojava da ivotinje lutaju u potrazi za
beloglavi sup
hranom i vodom. Mlade jedinke beloglavog supa lutaju pratei
stada ovaca.

Imigracije predstavljaju pridolazak jedne populacije u drugu. Pozitivne su jer donose

novi genetiki materijal. Imigracije se vre aktivno i pasivno (posrednik je vetar- anemohorija,
voda- hidrohorija, ivotinje- zoohorija).
Vukovi u Deliblatsku pearu i Vrake planine dolaze sa
junih delova Karpata u Rumuniji. Introdukcija je unoenje vrste na
dato podruje koje nije pre naseljavala. U Australiji je
introdukovano dosta pasa, maaka i ptica.
Reintrodukcija je ponovno osnivanje vrste na stanitu na
kome je nekada ivela. Na Zasavicu je reintrodukovan dabar (30
jedinki).
dabar

30
IIFunkcionalnistrukturnielementipopulacije

Ponaanje,natalitet,mortalitet.

Ponaanjejeekolokasposobnost(TimbergendiKonradLorens).Ponaanjejeskupaktivnostikao
t
odgovor na nadraaje. Razlikujemo individualno i populaciono ponaanje. Individualno ponaanje
predstavlja ekoloku valencu jedinke u odnosu na klimatske faktore (nemaju svi isti optimum).
Populacionoponaanjemoebiti1.teritorijalnoi2.socijalno.
Socijalno ponaanje predstavlja ponaanje jedinke u grupama. Kod ivotinja na nien stupnju
jedinkeseokupljajuokoatraktanta(gusenicenalistu).Kodivotinjanaviemevolutivnomstupnjupostoji
socijalninagon;grupesezovusocijeteti.
Uodnosunarasporedponaanjemoebitidistancijalnoikontaktno. Distancijalno imajujelen,
galebovi,psiu oporu,pacovi,konji. Kontaktno jezastupljenokod ivotinja kojeimajustalnitelesni
kontakt:lavovi,insekti,svinje,nilskikonji,perajari.
ivotinjske grupe mogu biti privremene i stalne. Privremene se javljaju na mestima za
razmnoavanje,ishranu,pojilite,migracije,noenje,zimovanje...Ovegrupesuneodreeneinajeesu
otvorene(menjajuse lanovi).Stalnegrupesuuvekodreeneizatvorene,vrloretkosuotvorene(par
porodicaopor,stado,krdo,jato).
Jataformirajukoralneribe,sardele,haringe,barakude,pirane,uklije,crvenperke.
Zeleneabeformirajulokalnepopulacijegrupe.
MorskeiguanesejavljajuugrupamanaGalapagosu.
Pticekojesuuparovimasu:dnevnegrabljivice,rodekojeimajusvojpardokrajaivota,albatrosikoji
trajnoimajuivotuparu.
Ujatimasejavljajuflamingosi,vorak,galebovi,pingvini.
Sisarikojisejavljajuuparusulisice,akali,rakunopas...
Porodice meu sisarima formiraju mrmoti, prerijsko ku e, mungosi, irokonosi majmuni, damani
(peinai),lavljitamarin.Orangutanivisolitarno.
Pegavahijenaiviuoporuienkajedominantna.
Rakunopas(kunopas),lisiceiakaliiveuparovima,dokostalipsiiveuoporu.
Crninosorogneiviugrupi,akitubicaiviuporodicama.

Privremenegrupe:
Zarazmnoavanje:afrikaaba,Bufobufo,Ridlijevakornjaa.
Tokommigracije:skakavci,dralovi,kaikaraijopticameuselicama,gnuovi.
Zajednikozimovanje:puhovi.
Ishrana:kormoraniigalebovikojisezajednohrane.
Noenje:avke,gaciprivremenosegrupiu.
Pojilita:zebreioriksantilopa
Namestimagneenja:urke,blune
Biolki znaaj grupe je u tome da zivotinje u grupama lakse nalaz hranu, lakse se brane od
predatora,zajednogradejazbine,laksepodizumlade,odrzavajutermoregulaciju,imajupodelurada.

Integriranegrupe:
Ovosutzv.obdanita.Unjimase uvajumladi,kodpingvinainkubacijajaja:mujaciuvajujaja
4meseca.
Velikeporodice:Putnikipacovikodkojihsvipotomcijednogparatrajnoostajuzajedno.
Liderstvo: Kodirvasasesmenjujuvoedominantno.Znaajliderstvajedaseiskustvostavljau
slubugrupe.ivotinjekodkojihsuenkevoesuhijene,lemuri,slonovi,kitovi,svinje.
Rangiranjehijerarhija:Kodpasauoporumujakkojijeivoaoporaienkasudominantni.
Rangiranje kod beloglavog supa je vezano za ishranu i ritualne borbe u cilju smanjivanja konflikata.
Postojedominantnikandidatiiposmatrai(najagresivnijiseprvihrani).Kodvukovaserazmnoavasamo
par.Onseprvihraniibiramestonoenja.Dunostdominantnihjeda uvaju opor,pronalazehranui
reavajurazmiriceunutaropora.
Naponaanjeutiu3faktora:signalnistimulus, ulainervnisistem,stanjeorganizma(glad,e,
nivopolnihhormona).
Signal moe biti zvuni, hemijski, vizuelni i taktilni (interspecijski i intraspecijski). Zvuni:
alarmnisignalroditelja,signalpriparenju,zaoznaavanjeteritorije...

31
 Hemijski signali su razliiti feromoni. Vizuelni signali su razliiti pokreti tela, promena
obojenosti...Taktilnidodir
Ponaanjemoebitiuroeno(instiktivno)savrenojekadaseizvodiprviput;paiironesamo
2hnakontoseispileiakoihtomenikonijeuio,i naueno (steeno).Uroenoponaanjeseodvija
brzo,arezultatjetonijeplastino(uvekseodvijanaistinain).Nau enoponaanjeimaprednostu
plastinosti.Sporijeseodvijaitojemana(prepoznavanjeroditelja,lanovagrupe,teritorije).
Etogramjekatalogformiponaanjaikarakteristianjezavrstu.Beleisekretanjeidrugividovi
pokreta,orijentacija,razmenamaterija(sabljarka(ptica)jaguar),odbrana,reprodukcija(svadbeniples
albatrosa,borbamujaka,putgalapagoskihkornjaa),grupnoponaanje,izgradnjagnezdailijazbine,
komunikacija,igra...
Postojedvekategorijemladunacaptica:
- goludravci(uavci)pelikan,sova,kukuvija,movarica,eja
- potrkuciplovue,kokoke,sabljarka.

Uroenoponaanjeseusavravaiskustvom;piliiodmahreagujunanadletanjeikrijuse,akasnije
sekrijusamokadaimpretiopasnost.Draiizspoljanjesredineutiunanauenioponaanje,dokje
instiktivno ponaanje kontrolisano iz unutranje sredine (samog organizma). Mladunci galeba koji su
odgajaniuinkubatoru enajviereagovatinabojukljunasvojihroditelja(iakoihnepoznajuuro eno).
Utiskivanje(inpriting)jevezanozasisareipticeipredstavljau enjezakratkovreme,ponaanjepraenja
(na ovaj proces utie i unutranja sredina, ali ga kompletira spoljanja sredina.). Prve jedinke koje
mladuncividesuroditeljiionipratenjihoveaktivnosti.Akopa i ivideprvo ovekaoni epratitinjegai
smatratigaroditeljom(sluajsainkubatorom).
Najjednostavnijeponaanjejeuishraniaba.Ranidaeimajunajpokretljivijijezikkojijeprivren
napoetkuusne.Njihovplenjesvakipokretanobjekatkojimogudohvatitijezikomkojijenavrhulepljiv.
Hranesetvrdokrilcima.Uroenosehraneinsektimaipuevima,anauenoponaanjeimomoguuje
izborhrane.Krastaveabehodajugegajuiseitraeplenjerimjeziknijedovoljnorazvijenkaokod
Ranida.
Osakopaicakopagnezdoiunjegadonosigusenicekojeusmrtikakobinahranilalarveuro eno
ponaanje.
Vidovi uenja su: mehaniko uenje, greka i popravni, uenje putem podraavanja, uenje
serijskimponavljanjem,razumnouenje.
Mehanikouenjejelanacpostupakaiusmeravajuadra.Pacovdraiizlazizlavirintatakoto
senanjemunalazinekahrana.Sledeiputenaiizlazibezdrai(hrane).
Grekai popravnikrastavaabajepojelavilinogkonjica,adrugiponueniinsektjeizfamijije
Bombilidae(podseanabumbare).Treiponueninsektjebumbarkojijeujedepagaonaispljune.Posle
toganeejestinibumbareniBombilidae.
Uenjepodraavanjemmladepevaiceodroditeljauepesmu.Sisaripodraavajupokretesvojih
roditelja.
Uenjeserijskimponavljanjemplavesenice:jednajeotvorilaflausamlekomkljuckajuifoliju,
adrugesujeoponaale.Makakimajmunsepovukaouplaninezbog oveka.Potojetamohladnojedna
jedinkajepoeladasekupautermalima,adrugejedinkesujepodravale.Nauilisuidagulekrompir.
Razumnouenjeprimatisuinteligentni.Vranesunajinteligentnijeptice.Gavrannau imnogo
toga,akidaseigra.oporvukovaseigraiprodubljujevezeu oporu.Igraju isemladejedinkeu eda
love.Morskavidrasehranimorskimjeevima.Jednajedinkaihrazbijakamenom,aostalejepodravaju.
Pelikanisunauiliishvatilidaimovekneenauditipazbogtogaostajuuz amcegdemoguna ihranu.
Kornjae pamte ukus vode oko Ansunsiona (???) pa i nakon 20 godina kada postignu polnu zrelost
ponovoganaudapoloejaja.

Komunikacijameuivotinjama

Komunikacijamoebitiinterspecijskaiintraspecijska.Svegrupekimenjakakomuniciraju.

Intraspecijskakomunikacija:
Kolouste komunicirajuhemijskimputem.Petromizonmarinusseprilikomrazmnoavanjaseliiz
morauslatkevode.Mujakgradignezdoihemijskimsignalimaprivlaienku.

32
 Ribe komuniciraju zvuno i preko 200 vrsta riba se oglaava. Mujaci zauzimaju teritoriju i
privlaeenku.Takoekodribapostojiivizuelnakomunikacija(promenaobojenostiipoloajaperaja).
Trobodljigregoracmujakosvojiteritoriju,gradignezdoiprivueenku.Zatimjeoplodiikasnije uva
jaja.

Vodozemcikomunicirajuzvuno,vizuelnoihemijskimputem.
Alpskivodenjakenkahemijskiprivlaimujaka.
Kod aba je izraeno zvuno komuniciranje. Zvuk se proizvodi prilikom izdisaja. abe Ranae
akvatikeseoglaavajustalno,asolitarnesamouperioduparenja(Ranaefuske).Vizuelnakomunikacijase
odvijatakotomujakmenjaobojenostuperiodureprodukcije(Ranalesonemujakjeintenzivnoute
boje).

Gmizavcikomunicirajuvizuelno,hemijski,zvuno,taktilno.
Kornjaekomunicirajuhemijskiitaktilnopodkarapalnelezdelueferomone,mujakkopnenih
kornjaaudaraenku.
Guteri imaju femoralne lezde na butinama, a komuniciraju i vizuelno, promenom obojenosti
mujaka.Zidniguterdobijanarandastubojugrla.Gekoniikameleoniseoglaavaju.Komodskivaran
komunicirataktilnotakotoekaenku.Zmijekomunicirajuzvunoitaktilno(ritualneborbe).
Krokodilikomunicirajunarazliitenaine.Oniizbacujumehurieitakotalasajuvodu.Hemijskim
putemkomunicirajutakotoimajulezdeokootvorakloakeiispoddonjevilice.Taktilnokomuniciraju
ritualnimborbamamujaka.
Feromoni:
- kopnenialkoholi,steroidi,terpeni,organskekiseline.
- vodeniaminokiselineisteroidi.

Ptice komunicirajuzvuno,vizuelnoitaktilno.Pomouzvukaoglaavajuteritorijalnost,toimje
alarmuperioduparenja,poetakaktivnosti.Vizuelnokomunicirajukadasumladuncigladni.Oniotvaraju
kljunove(sivavrana,parazitskazebakadaseispile,mladunciimaju4metaliziranakrugapaihroditelji
viehranenegosopstveneptie).Vizuelnopodizanjeisputanjekrila,pomoukljuna,kostreenjeperja.
Karakteristianjeipoloajtelapriparenju.

Sisarikomunicirajuzvuno,vizuelno,hemijski,taktilno.Zvunokomunicirajuroditeljmladun e.
Toimjealarm.Imajuglasneice.Hemijskikomunicirajuprekokonihlezda.Onioznaavajuteritoriju.
Pokazujuspremnostnaparenje.Komunicirajuizbogprepoznavanja.
Prerijskokueiviuporodicamaujazbinamapodzemljom. lanoviseljube,razmenjujumaterije,
poznajuseiakosejedinkaizgubiostalijetrae.Dominantnimujakseintenzivnooglaavapogotovo
kadapretiopasnostodjazavca,tvora,zvearke.
Primati posebno komuniciraju taktilno (timare se). Roditelji liu svoje mladunce. Vizuelno
komunicirajupokretomrepa,poloajemunihkoljki.Kodovekolikihmajmunajeizraenamimikalica.
Pasmoedasesmeje.Mogusekostreitiipokazivatizube.
Zverikadasuagresivnesputajuuiikostreese.Dominantanvukdierep.Damaiineizgube
majkuusavanamalaviceimajucrnukiankunarepuitamnajezadnjastranaunihkoljki(usavanama
semajkebojomuklapajuuokolinu).
Belugaproizvodizvukkojisedueprenosikrozvodu(4putaduenegotobiseprenosiokroz
vazduh).Mujaciirafaseboreuvijajuivratove.

Interspecijskakomunikacijamoebitizvuna,vizuelnaihemijska.Tosunajeeupozoravajue
poruke.Mara(glodarJ.Amerike)izujavac(ptica):zujavacupozoravamarunaopasnost. ukjamarpravi
jazbineukojimasekrijumladuncimara.Languriipaukoviupozoravajuaksisjelenenaopasnost.Babuni
upozoravajuTomsonovegazele.Aposematsku(upozoravajuu)obojenostimajuabeiguteri.Ribaista
ikrupneribeimajuvizuelnukomunikacijutakotoribaistaizvodiplesiobavetavaveeribedaotvore
ustakakobiihoistilaodparazita.Zmijezvearkerepomupozoravajudrugevrstedaseodalje.

33
 DODATAKUNOSENJUIODAVANJUTECNOSTIIPONASANJU
Kornjacejajaodlazuurupe,gusteritakodje.Nekezmijegradegnezda,kaoikajmaniialigatori.Izbog
mestaiizgradnjagnezdakodvecinazadatakjemuzjaka.Kodkormoranaikokosakazatosuzaduzenezenke.
Golubovi,patkeidestlici,izenkeimuzjacipodjednakoucestvujuupronalazenjuiizgradnji.Gnezdamogu
dakoristejednomiliviseputa,rodeigavranignezdakoristeviseputa.Smestajgnezda:natlu,zbunju,
dupljama.

Razlikujuse3kategorijemesojeda:
1.hipozogagi,do30%mesa:nekecibetke,medvedisempandeipolarnihmedveda,nekipsi,kikandzu.
2.mezokarnivorne,5070%mesa:psiikune
3. hiperkarnivorne, preko 70% mesa: polarni medved, pegava hijena i velikemacke (lav, tigar, leopard,
gepard,jaguar,puma,leopard)

Unosenjetecnosti(voda,krv(vampiriinekimesojedi),socnahrana(biljojedi))imetabolizamvoda.
Visevodejepotrebnomesojedima.Psumase20kg,potrebnojelitarvode.Kadanemavode,smanjujesei
unoshrane.Unosenjevodejezikom,kljunom,prednjimsapama,sistemomkapilara,kozom,usnama
Ekskrecija: Analne zlezde kod sisara daju odgovarajuci
mirisjedinki,mirisgrupe,uriniranjenaodredjenommestu,na
osnovumirisazenke,muzjakodredjujedalijezenkaspremnaza
parenje.Psiimackeobelezavajuteritorijuurinom.Lavurinirana
svakih30misapamaraznosimiris.Majmunvevericaurinirau
sake. Muzjak vuka urinira na savaka 3 minuta. Biljojedi ne
urinirajunaodredjenimmestima.
Gladovanje: kornjace, zmije, krokodili gladuju vise
godina, suri orao, sivi soko 35 nedelja, pas 23 nedelje, majmun veverica
insektivorneptice60sati,sitnisistari12dana.

Ponosanjepriodmoruispavanju:
1.monofazeljiljci(aktivninocu),zvero
2.dvofazne2periodaaktivnostii2periodaodmoraptice,divljamacka
3.polifaznebubojediiglodari

Odmaranjejekarakteristicnozavrstu:

Rodeicapljeosmarajustojecinajednojnozi
Patkeigalebovinapovrsinivodeilinaobalistojenajednoj
nozi,aglavustavljajuispodkrila
Paprkarisadolaskomnociiskopavajuudubljenjeukojelegnu
Konjiizirafeodmarajustojeci,konjimoguidalegnu
Psiimackelegnunabon,naledjima,nastomaku,aglavu
stavljajunasape
Covekoliki majmun svako vece pravi gnezdo u krosnjama
drveca,apolumajmunikoristeduplje
Puhoviivevericeudupljama
Koalenagranama
Bubojedi,miseviivoluhariceujazbinama
Pticeujatimakoristetrscake
glis glis
Solitarnepticedupljeiliposebnagnezda

Agresivnoponasanjesprecavaprekomerniporastpopulacijeiuticenatodanajkvalitetnijimuzjak
ostavi potomstvo, usled fizickih ostecenja usled borbe izmedju muzjaka, ranjeni postaju laksi plen ili
obolevaju
Faktorikojidovodedoagresivnogponasanja:
1. spoljasnji odbrana teritorije, hrana (obezbedjivanje i zadrzavanje), partner, rastojanje
(kontaktnoidistancionoponasanjepcelaricasegnezdiujatima,alizahtevadistancionoponasanje;kaoina
pojilistimaihranilistima),kodjedinkikojeziveuzatocenistvu,cestoseboredosmrtizbogprostora

34
 2. unutrasnji nivopolnihhormonakodmuzjaka(testostreonizazivaagresivnoponasanje),strah,
bol,glad,umor,zedj,zenkesapotomstvom.Paskadanemamogunostdapobegne,onnapada.Sumskipuh
imakontaktnoponasanje,ukolikojejedinkaranjena,dolazidoagresivnogponasanja.Kodsocijalnihzivotinja
uljezizazivaagresivnoponasanje,kaoipriuspostavljanjuhijerarhije,svedokseonaneuspostavi,muzjaciu
prisustvuzenkinasvojojteritorijipridolazakuljezaizazivaagresivnoponasanje,avansvojeteritorijeibez
zenskicetezitidapobegne.

Ciljagresivnogponasanjaje:

1.Osvajanjeteritorije
crvendac je agresivan preko cele godine i teritoriju obelezava
teritorijalnom pesmom, a agresiju prvo pokazuje pokazivanjem crvenog
peraja
gatalinka je teritorijalna u periodu aktivnosti, zenke se medjusobno
postuju,zvucnooglasavasvojuteritoriju
kod ptica pevanjem se pobelezava teritorija u periodu gnezdjenja
(podrucjeokognezdaiokolinagdenabavljajuhranu)
tetrebimestagdeseborenazivajusevikalista
papkariprezivarinisuteritorijalni
papkarineprezivarinisuteritorijalni,semnilskogkonja nilski konj
kokoskeborbezenkiuperioduparenja
2.Pronalazakizadrzavanjepartnera,tomogubitivizuelni,hemijskiilizvucnistimulusi
Zvizduk kodptica,oglasavajusemuzjaci(oznacavajuteritorijuiprivlacepartnera),vodozmci:muzjaci
krokodila,gekonaikamelenaseoglasavaju
Vizuelni talasastipapagaj,muzjakizenkaserazlikujupobojivoskovice(muzjaksvetloplavi,zenka
smedjavoskovica),zelembac(zenkaplaveboje),slepic(muzjakdobijacrvenecvetovepotelu),zidniguster
razlikujusepoboji
Hemijskikodsisara;prisusretudvapsa,oniseonjuseiprepoznajusepomirisuzenkeimuzjaci,uperiodu
reprodukcije,muzjakseprepoznajepomirisu,tukuseijurcajuzazenkom.
3.Pronalazakhrane

Inhibicijaagresivnogponasanja:

1. Pretece ponasanje: treba da spreci agresivno ponasanje u grupama gde psotoji hijerarhija,
dominantne jedinke odrzavaju hijerarhiju pretecim ponasanjem; roditelji teraju mladunce do odredjene
starosti,ciljjeobezbedjivanjehraneimirzenkidokkrinuopotomstvuilezenajajima,otokukocenja,u
tokuishranemladunaca.Razlikujuse:
pretecepozeodredjenistav
prikazivanjesprecavasukobemedjumuzjacimaiobezbedjujeprivlacenjezenki
prikazivanjeorudjazanapadaiodbranupticeisturesvojkljun,sisarizubeirogove
2. Roditelj potomak: Inhibicija dvosmerne agresije: zvucno (cviljenje, plac, kvocanje, poziv
roditelja),mladunciglodaraispustajuzvukoveniskefrenvencije;mirisni(sisatinakonkocenja,majkanauci
mirismladunacaiobrnuto),vizuelno(pernatiidlakavipokrivac),taktilno(hranjenje,dodirivanje,lizanje)
3. Umiljavanje i predavanje: Kod sisara i ptica predavanje. Ptice pokazuju najranjiviji deo tela,
glavu,nudese,prikazivanjeodredjenogobojenogdelatela(belabojanaglavisatke,barskakokaimacrvenu
bojuokokljunainaprednjemdeluglave,babuniokrecucrvenuzadnjicupremaagresivnimjedinkama.Psi:
nudjenjenajranjivijegdela(vratistomak),slabijajedinkaseponasakaostene.Majmunimitarenje.Ritual
pozdravljanjakodrodaicapljiinhibiseagresivnoponasanjemuzjakaprenazenkada.

pokazivanje rogova pokazivanje zuba

35
 Natalitet
Populacijasvakeorganskevrsteustalnomjepokretu,onabrojnomozedarasteiliopada.Natalitetje
faktorrastenjapopulacije.Onoznacavaprodukcijunovihjedinkiupopulaciji(rodjenih,ispilenih,isklijalih,
postalihdeobom...),kojesepridodajuvecpostojecim.Razlikujeseoptastopanatalitetabrojroenihu
odnosu na celu populaciju i specifina stopa nataliteta broj novoroenih izraen u odnosu na enke
odreenoguzrasta.
Faktorikojiuticunanatalitetsuodnospolova,klimatskifaktori(muzjacisutolerantijinaklimu,
zene ostaju eliminisane), resursi u prirodi graviditeta, predatori, bolesti i parazitizam. Vazan faktor je
gustinapopulacije,akosegustinapoveava,izraenijajeborbamujakazaenkuimnogeenkeostaju
neoploene,aonikojikoristedupljekaotosudetlii,senice,brgljez, vorak,veverice,puh,nekiljiljci
koristeneadekvatneduplje,pajeuspenostreprodukcijemanja.
Prvo koenje mladih enki zbog koga daju manje potomaka uslovljeno je ovim faktorima (kod
aligatoramladeenkeimaju3540jaja,astareido100jaja).
Kapacitetrazmnoavanjajekarakteristianzavrstu.Visokkapacitetrazmnoavanjaimajuglodarii
insekti. Kapacitet razmnoavanja zavisi i od toga da li postoji briga za potomstvo i ukoliko ne postoji
kapacitetjevei.Najveikapacitetrazmnoavanjaimajuparaziti.PrimerTaeniapantljiara.Homeotermni
organizmiimajusrazmernomaluplodnost,posebnooblicikrupnograsta.Slonradjautokusvogdugog
zivotasvega56mladunaca.Nosorogitapirdajusvegapojednomladuncegodisnje.
Uprirodi,kapacitetrazvicaseostvarujeuzavisnostioduslovasredine.Maksimalnamogucaplodnost
jedne vrste, koja bi se mogla ostvariti pod optimalnim uslovima sredine oznacena je kao potencijal
razmnozavanjailireproduktivnipotencijal.Trebarazlikovatipojamfekunditetaodpojmafertiliteta.Prvi
oznacava fizioloski moguci broj jaja koje jedna zenka moze produkovati, dok pod fertilitetom treba
podrazumevatistvaranbrojpolozenihjaja,odnosnobrojrodnjenihmladih.
Koloustenemajubriguopotomstvu.
Nekeribebrinuopotomstvu.Pastrmkapolae2.0003.000jajajernebrineopotomstvu.
Bufoviridis (aba)nevodibriguopotomstvupapolaeido12.000jaja. Reobatrachus (abaiz
Australije)prestajedasehranijergutajajapaih8nedelja uvauelucu(samoenke).Utomperiodune
lueHCl.Vodebriguopotomstvu. Pipaamericana(aba) uvajajanaleima. Rinodermadarvinimujak
uvajajaurezonatorimaituseispilepunoglavci(J.Amerika).
Gmizavci:enkekrokodilauvajugnezda(aligatori2meseca,anilskikrokodil3meseca).Krokodili
mogudaizdreido2godinebezhrane.Kada ujuzvukemladunaca,iskopavajuihizgnezdaiodvodeu
vodu,pabrinuonjimagodinudana.Kobre uvajusvojagnezda.Zve arkesu ivorodneijodesetdana
brinuopotomstvu.Kodkomodskogvaranainkubacijatraje9meseciienkauvajaja.
Ptice:kukavieikokehunkaicenebrinuopotomstvu.Kokehunkaicejajaprekrivajuliemkoje
truljenjemstvaratoplotu.Oraokrstavodibriguopotomstvu.
Sisaribrinuopotomstvu.ovekolikimajmuniraajujednomladune,alimoguroditiiblizance.

Tipovirazmnoavanjamogubiti:sezonskiuslovljenorazmnoavanje(kodveine)irazmnoavanje
nezavisnoodsezone.

Sezonskiuslovljenareprodukcija
tukasemrestiufebruaru Sivisokomart,april
aranumartuiaprilu Crvendamartapril,aprilmaj
Gatalinkamaj Jazavacjul,avgust
Zelembamaj Vukdecembarmart
Poskokapril,maj

Reprodukcijanezavisnaodsezone
Lasicakadasepoveagustinaglodaradolazidoreprodukcije
Obianmireprodukujesetokomcelegodine
Sivipacovnezavisnoodsezone
Fiksiranperiodreprodukcijejekadamladuncidolazeutanoodreenovreme:srnaicukmaj.
Indukovana reprodukcija je uslovljena dovoljnom koliinom hrane (Microtus nivalis poljska
voluharicasereprodukujekadaimadostahraneprekozime).
Uniparne vrste su one koje se reprodukuju jednom u toku ivota semelparizam (losos,
jegulja,morskazmijuljicajerugibajutokommreenja).Tiskicvet(insekt)juli,rojese,parepaugibaju.

36
 Multiparnevrstesereprodukujuvieputauivotu(veina).
Pojamfizioloskognataliteta,kojioznacavafizioloskimogucumaksimalnuprodukcijunovihjedinki
stosemozeostvaritipodoptimalnimuslovima,ustvarisepoklapasapojmomfekunditeta,tj.Potencijala
razmnozavanja. Njegatrebarazlikovatiodekoloskognatalitetakojipredstavljaprodukcijunovihjedinki
ostvarenupoddatimekoloskimuslovimaikojivarirauporedosavelicinompopulacijeinjenimuzrasnim
sastavom,kaoisapromenamauekoloskimuslovima.

Mortalitet
Mortalitetjefunkcionalniistrukturnielementpopulacije.Tojenegativanfaktorurastupopulacije,
tj.brojuginulihjedinki.Postoji opta stopamortalitetabrojuginulih uodnosu na itavupopulacijui
specifinastopamortalitetabrojuginulihuodnosunapoliuzrast.Akojeve agustinapopulacije,ve ijei
mortalitet.Namortalitetutiuklimatskifaktori,resursi,parazitizam.
Iovdetrebarazlikovatifizioloskimortalitetodekoloskog.Kakosvakajedinkanuznomorauginuti,
fizioloskimortalitetjesmrtnostusledfizioloskestarosti,kojasemanifestujesamopodoptimalnimuslovima
zivotaiuodsustvuogranicavajucihfaktora.Onzadatupopulacijupredstavljaspecificnukonstantu.Tonije
slucajsaekoloskimmoratlitetomkojiseostvarujepoddatimekoloskimuslovimaivarirashodnonjihovim
promenama. Fizioloska duzina zivota se ostvaruje pod optimalnim uslovima i razlikuje se od ekoloske
duzinezivotakojajeostvarenapoddatimekoloskimuslovima.Slonovinemajuprirodnogneprijateljapa
doivefiziolokuduinuivota.Umuruodgladijeristroezube(kutnjake).
Fiziolokaduinaivotapojedinihivotinja:
- Zeleneabe14god.
- Krastaveabe69god/ekoloka36god.
- Sivaaplja25god/ekoloka34god.
- Prugastimi45god/ekoloka18meseci2god.
- Sivi pacov 3.5 god./ ekoloka 1 god. (stopa smrtnosti je velika,
mladiugibajudo6meseci)
- Vukivi1416god.asmo10%populacijejestarijeod4godine.
- Tigar50%mladunacanenavri3godine prugasti mis
- Oraoosiarkodmladihjevelikastopasmrtnostii ak50%80%
ugibadogodinudana.
- Lavfiziolokastarostje90,aekoloka10godina.enkeivedueodmujaka.
Stopapreivljavanjajebrojpreivelihujedinicivremena.Naosnovustopesmrtnostipravesekrive
preivljavanjakojeukazujunakritineperiodeuivotujedinke.
Shodnostopismrtnosti,istopaprezivljavanjavarirasauzrastom,stosemozepredstavitikrivuljom
prezivljavanja.Oovompogledu,mogucejerazlikovati3osnovnatipakrivuljaprezivljavanja.Krivulja1koja
tece dijagonalno i predstavlja pravu liniju, odgovara slucajevima kada je stopa srmtnosti, odnosno
prezivljavanja vise ili manje konstantna u svim uzrasnim stupnjevima. To je na primer slucaj sa
populacijamahidreipuza.Krivulja2imakonveksanizgledipredstavljaslucajevekadajestopasmrtnosti
srazmernoniskautokuznatnogdelazivota,dabisenaglopovecalaustarosti. Tojenaprimerslucajsa
populacijamaljudiiliodraslevinskemusice.Krivulja3imakonveksanizglediodgovaraslucajevimakadaje
smrtnostvisokaumladjimuzrasnimstupnjevima,pazatimjakoopadaidaljetecesanikomstopomdokraja
zivota.Tojenaprimerslucajsapopulacijamaribailiskoljki.

Rastpopulacije
Populacija organskih vrsta promenljiva je velicina. Njena dinamika izrazava se u promenama
brojnostiibrojnihodnosaunjenim okvirima.Potencijalrazmnozavanja osnovni jefaktorrastenjajedne
populacije,alinijejedini.
Americki ekolog Chapman pokusao je da potencijalnu moc rastenja populacije izrazi pojmom
biotickogpotencijala. Tojeunekurukualgebarskasumabrojamladihujednomporodu,brojaporoda,
odnosnogeneracija,ufunkcijivremena,brojnogodnosapolovaiopstesposobnostivrstedaseodrzipod
datimuslovima.Biotickipotencijaljerazlicitkodrazlicitihvrsta.Ukljucujeusebedveosnovnekonstante:
potencijalrazmnozavanjaipotencijalprezivljavanja.
Uprirodisebiotickipotencijalsamodelimicnoostvaruje,jersenjemusuprotstavljaotporsredine,to
jeregulatornimehanizamismanjujebrojnostpopulacije.Akojeve iotporsredineondamorabitive ii
biotikipotencijal.

37
 Faktorikojipozitivnodelujunarastpopulacijesunatalitetiimigracije,anegativnodelovanjeje
izraenomortalitetomiemigracijama.Najveibioti kipotencijalimajuglodari,alioniimajukratakivotni
vek.Musmusculus1parimaido2.000potomaka.Sivipacov1enkaima2550potomaka(realanbrojje
manji).
Passerdomesticus (domaivrabac)napodrujuod100jutaraima585jedinkikadanemaotpora
sredine,alijerealanbrojdalekomanjiiiznosi913parova.
Leminzi(glodari)enkasekotisvakihpetnedeljaidaje58mladnaca.
Mrkilemingmoedapoveasvojugustinu125puta.Strategijaprirodejetakvada
seostvaripotomstvokojeepreiveti.
Ustabilnimekolokimuslovimapostojiredosleduishrani,jernemajusve
jedinkepravonareprodukciju,toomoguujepreivljavanjesamoonihnajboljih
kakobiseprenelanajboljagenetikakombinacija.
U nestabilnim ekolokim uslovima vrste imaju vei biotiki potencijal i leming
malihsudimenzija,reprodukujusevieputa,sviuestvujuureprodukcijiisvisehrane.Kadasuoptimalni
uslovi (npr. ima dovoljno hrane) dolazi do prenamnoavanja. To prenamnoavanje glodara se zove
kalamitet.Kadasunepovoljniekolokiuslovikodovihvrstadolazidopadabrojnostiinestankalokalnih
populacija.Crvenokljunetkalje(ptice)sehranesemenkamatrava,paseprenamnoeusavanamaAfrike.
Gnezdesenadrveu,amladiseizleguza10dana(breodbilokojedrugeptice).Njihovabrojnostse
udvostruizamesecdana.Kodveinevrstaipakikadaimadovoljnohraneoneseneprenamnoe.

Tokrastenjapopulacije
Analizapotencijalnemocirastenjapokazujekakobijednahipoteticnapopulacijauneogranicenoj
sredini mogla eksponencijalno rasti pod konstantnim optimalnim uslovima. Neogranicenom rastenju
organskihvrstanuznosesuprotstavljaogranicavajucikapacitetkonkretnesredineukojojsvakaodnjihzivi.
Mogucejeutokukretanjapopulacijejednevrsterazlikovatinekolikouzrasnihfaza,odkojihjesvakasa
svojimposebnimodlikama:
1.fazapozitivnograstenja
2.fazastacionarnograstenja
3.fazaoscilacijaifluktuacija
4.fazanegativnograstenja
5.fazaiscezavanja.
1. Pozitivno rastenje karakterise pocetnu fazu kretanja populacije. Jedna populacija moze se
zasnovatikadavrstaosvojidonenaseljenogprostorailiprodreubiotopukomeranijenijepostojala.Njeno
pocetnorastenjemozeuzetidvaoblika:
1. rastenje u neogranicenoj sredini sa optimalnim uslovima, gde je dejstvo ogranicavajucih faktora
odstranjeniilisvedenonaminimumili
2.rastenjeuogranicenojsredini(ogranicenprostor,zaklon,hrana,prisustvoneprijatelja).
2. Stacionarno stanje postoji samo u eksperimentalnim uslovima jerbi za ovakvo stanje uslovi
spoljanjesredinemoralibitiujednaeni.
3.Kolebanjabrojnostipopulacije,kojanastajuutokunjenogkretanja,odnajvecegsuznacaja,jer
ilustrujuslozenudinamikumedjusobnihodnosaizmedjuorganizamaisredine.
Oscilacijesuperiodinakolebanjabrojnostisaciklusomkojiseponavlja.Postojeciklicneisezonske
oscilacije. Ciklicne oscilacije pokazuju kolebanja brojnosti iz godine u godinu vise. Pr. 1: populacije
americkogzecairisauSevernojAmerici.Izmedjurisaizecapostojijasanodnosgrabljiviceiplenaito
objasnjavaparalitetuciklicnomponavljanjukolebanjaobepopulacije.Pr.2:Lemingjestanovniksevernih
krajevaEvroazijeiAmerike.Populacijadostizemaksimumbrojnistisvake
treceilicetvrtegodine,zakojimnaglodolazidoopadanjadominimuma.
Visokabrojnostpracenajeporastombrojnostilisicaigrabljivihpticakojese
njimhrane.
utogrlimipikjesvake3godine.
Apodemusagrarius(prugastimi)piknasvake2godine.
Luciliacuprina (zelenamuva)polaejajanaleevimagdeseispili
mnogolarvi.Mnogeostajuneuhranjenezbogvelikegustine,pasenine utogrli mi
razvijuuimago.

38
 Sezonske oscilacijesukarakteristinezaplanktontokomsezone.Svetlost,t,pH,O2semenjajui
takodolazidosezonskihpromenaabiotikihfaktora.Ujunujemaksimalna,auoktobruminimalnabrojnot.
Odnospredatorplen:maksimalnabrojnostplena,maksimalnabrojnostpredatora.
Fluktuacijesuodizuzetnogznacaja,tosuneperiodicnakolebanja
brojnostimnogihorganskihvrsta,narocitoinsekata.Pr.1:Gubarimasamo
ednu generaciju godisnje. Polno zreli stadijum javlja se pocetkom leta.
Oplodjena zenka polaze jaja na stablima sumskog drveca. Embrionalno
razviceobavi se vecu toku jeseni, ali mlada gusenica ne napusta jajne
opne i u njima prezimljuje. Polovinom aprila iduce godine dolazi do
gubar
piljenjamladihgusenica.Utokusvogzivotakojipribliznotraje2meseca,
gusenicasepresvuce5puta.Tokjednefluktuacijeoznacenjekaogradacija.Onaobuhvata3osnovnefaze:
progresionu, u toku koje gustina populacije gubara progresivno raste, kulminacionu sa maksimalnom
brojnoscu i regresionu u toku koje gustina populazije opadne do minumuma. Pr. 2: Kod pustinjskog
skakavcanastupajupovremenopromeneuponasanju,pracenefizioloskimimorfoloskimpromenama,kaoi
promenamafertiliteta.Zivotinjesetadaskupljajuuvecailimanjajatakojamigriraju.Ovafaza,kojanastupa
sa porastom gustine naziva se gregarna. Suprotna ili solitarna faza karakterise zivotinje u doba niske
gustinepopulacije.

Faktorikretanjazivotinjskihpopulacija
Svakazivotinjskavrstapripadaodredjenomekosistemu,uokvirukogaonanuznostupauodnosesa
fizickimuslovimabiotopa,kaoisadrugimbiljnimizivotinjskimvrstamaistogekosistema.Faktorikretanja
populacije mogu biti unutrasnji i spoljasnji. Spoljasnji faktori deluju stalno i to su klimatski faktori, a
unutrasnjimogubitiintraspecijskiiinterspecijskiinjihovodejstvosepovecavasagustinompopulacije.

Klimatski faktori: Dejstvo tih faktora na kretanje zivotinjskih populacija, posebno temperatura,
vlaznost i vodeni talozi ispoljava seurazlicitom obimu.Oni mogudelovati neposredno na fekunditeti
fertilitet,nabrojniodnospolova,natrajanjerazvica,nabrojgeneracija,namortalitet.Mogubitiiposredni,
rekodejstvanaizvorehraneinavremenskupojavukretanjapopulacijeneprijatelja.

Intraspecijskiodnosi:Promeneugustinijednepopulacijenuznomnjajuuzajamneodnoseizmedju
jedinkikojejecine.Saporastomnjenegustine,smanjujesekapacitetsredineukojojsepopulacijarazvijau
pogledu zadovoljstva individualnih potreba za prostorom, hranim, oslovima za razmnozavanje i
prezivljavanje.Timedolazidokompeticije:
Kompeticijazahranu:Luciliacuprina(zelenamuva)zbogneuhranjenosti
larve ne metamorfoziraju. Kod biljojeda je ova kompeticija manja, dok je kod
mesojedavelika.
Kompeticijazaprostor: Sitophylusorizae (pirinani iak)polaejajau
zrnodokjebrojzaraenihzrna11putamanjiodzdravih.Miolikiglodarikada
doedomaksimalnebrojnostinastajeoskudicazaprostoritodovodidofizioloke
promene,toopetdovodidohipoglikemije,kanibalizma,poveanesmrtnosti. Lucilia cuprina
Kanibalizam: Kodabasejavljakanibalizam(iodrasliilarve)kadanemadovoljnohrane.Ovaj
sluajjeistiikodriba,zmijaikrokodila.Mladivaraniboravenadrve udanebibilipojedeni.Kanibalizam
sejavljaikodbelihmedveda,jersumesojedi.Kodajkulauembrionalnomstanjujedanmladunacsehrani
drugimembrionima.
Kronizam:pojavadaodraslijedumladunce.Tojesluajsanilskimkonjimailavovimagdemujaci
jedumladuncedanebidrugiostavilisvojepotomke.Kodze evamujakubijamladunce.Glodaritakoe
jedu svoje mlade. Meka odvodi i skriva svoje mladunce da ih medved ne ubije (da bi se pario). Kod
majmunamujakubijeiliproterujemlade.
Kainizam:pojavadajedanmladunacubijadrugog.Javljasekodptica.Kodorlovaserazvijasamo
jedanmladunackakonebibioprevelikipritisaknaplen(dvojicanebiimalidovoljnohrane).Onisene
ubijajuodmah,jersemeusobnogreju.Kadaseuspostavitermoregulacijajaiubijaslabijeg.
Izmenasredine:pirinaniiakiviuhrani.Akojepopulacijagustadeavasedasezbogizluevina
sredinaizmeniipostanenepovoljnazaivot.

39
 Interspecijskiodnosi:Uanaliziuzajamnihodnosaizmedjupopulacijadverazlicitevrste,posebnosu
studiraniodnosigrabljiviceiplena,odnosnoparazitaidomacina,kaoiodnosikompeticije.
Predatorplen:predatorpoveavastopusmrtnostiplena.Akoimavieplena,bievieipredatora
(ameriki zec i ris). Predator spreava prekomeran rast populacije plena. Predator eliminie kart iz
populacije(bolesne,slabe,stare)itakopoveavakvalitetpopulacije.
Strixaluco(umskasova)sehranisitnimglodarima.Uperioduniskepopulacije
plena, niska je i reprodukcija predatora. Predatori su EURIFAGI, ali postoji
preferencija. Ishrana predatora e zavisiti od dostupnosti plena. Gustina populacije
plena epoveatiigustinupopulacijepredatora.Predatoruprincipuneunitavau
potpunostisvojplen.Moegaunititiukolikojeonalohtonavrsta(sisarinisupostojali
naNovomZelandu,akadasuuneti,naruilisuautohtonufloruifaunu).
Populaciji belorepih jelena, predatori su kojot, puma, vuk. Kada je
organizovana hajka na predatore, jeleni su se prenamnoili. Preko zime zbog
sumska sova
nedostatkahranebrojjedinkijelenajepao(100.00040.00010.000).
UjugoistonojSrbijisutrovalimesojede(vukove,lisice,akale),azbogtogasuseotrovalemnoge
pticeisvatojedijerjeotovuaoulanacishrane.Predatoriimajuznaajnuuloguukvalitetulovnedivlja i.
VukjezatienuVojvodini,aimagauDeliblatskojpeariinaVrakimplaninama.
Volterje1926.zakretanjepopulacijepredatoraiplenapostavio3osnovnamatematickazakona:
1. Zakonperiodicnihciklusa: Kolebanjabrojsnostipopulacijepredatoraiplenasuperiodicna.Periodicna
kolebanjazavisesamoodpocetnihbrojevaiodkoeficijentarastenjaiopadanjaobejupopulacija.
2.Zakonodrzanjasrednjihvrednosti:Srednjagustinaobepopulacijeostajekonstantnabezobziranapocetne
brojeve, akos u uslovi sredine konstantni i ako su u isti mah stopa rastenja populacije i efikasnost
predatorstvakonstantni.
3. Zakonporemecajasrednjihvrednosti: Akosuobepopulacijepodjednakounistavanesrazmernonjihovoj
relativnojgustini,srednjagustinapopulacijeplenaraste,predatoraopada.

Ulogaodnosa parazitaidomacina senerazlikujeodulogeodnosapredatoraiplena.Odnosje

uzajaman i ispoljava se u promeni brojnosti njihovih populacija. Paraziti povecavaju stopu smrtnosti.
Parazitizam je jedan od regulatornih mehanizama. Morbiditet je broj obolelih. Masovna oboljenja koja
parazitiizazivaju uprirodnimpopulacijama,oznacavaju sekaoepizotije,zarazlikuodepidemijastoih
patogeniorganizmiprouzrokujuuljudskimpopulacijama.
Manjeprostasuuzajamnadejstvaparazitaidomacinakodparazitskihoblikasaslozenijimzivotnim
ciklusom.Onisunarocitoprouceninaentomofagnimparazitskiminsektimakojinapadajudruge,narocito
biljojedneinsekte.Postojinekolikorazlicitihodnosaparazitskihinsekatainjihovihdomacina:
1.jedandomacinmozebitinapadnutodvecegbrojavrstaparazita.
2.pojedinevrstenapadajuodredjenestadijumerazvicadomacina,takoseutokunjegovogzivotnogciklusa
cestosukcesivnosmenjujecitavnizrazlicitihparazita
3.vecinaparazitnihinsekatapolifagnajeinapadavecibrojdomacina
4.mogucnostsusretaparazitaidomacinazzavisinesamoodgustine,negoiodaktivnesposobnostiparazita
5. od posebnog znacaja je sinhronizam u sezonskoj pojavi parazita i odgovarajuceg razvojnog stupnja
domacinakoganapada.
Multiparazitizam je pojava da se u istom domainu javlja vie parazita meu kojima vlada
kompeticija.

Interspecificna kompeticija: Kompeticija obuhvata najveci broj dejstava

izmedju dve vrste, koji se nepovoljno odrazavaju na rastenje i prezivljavanje.
Prisustvo kompetitorske vrste smanjuje kapacitet sredine za drugu vrstu, koja
zauzimaistuekoloskunisu.
Dvesrodnevrstekormorana(Phalacrocorax)iakoivenaisommestuiloveu Phalacrocorax carbo
istim vodama imaju razliit reim ishrane. P. carbo lovi na veoj dubini, a P.
aristotelisnamanjojdubini.Pravilojedadvesrodnevrstesaistimekolokimniama
nemogutrajnodaseodrezajedno.Takouoko80%ivotnihzajednicarodovisu
predstavljenisasamojednomvrstomkakobiseizbeglakompeticija.

Phalacrocorax aristotelis

40
 ivotnazajednicabiocenoza
Organske vrste vode u prirodi zajednicki zivot, zaive u zajednicama van kojih se ne bi mogle
odrzati.Zivotnezajedniceilibiocenozepredstavljajunajvisistupanjekoloskeintegracije,celinerealnodate
uprirodi.Uodnosunaekosistemkaonajpotpunijuekoloskucelinu,biocenozajesamonjegovabioticka
komponenta.
Primerbiocenozeume:utotrbaognjenaaba,gatalinka,umskaaba,zelemba,smuk,belouka,
Viperaberus,crnaroda,jastreb,malauara,pupavac,ejalivadarka,rusisvraak, avka,kos,puhlenikar,
utogrlimi,prugastimi,jazavac,kunabelica,zec,riijelen.
PrimerbiocenozeCarskebare:lokvanj,trska,kara,grge,amerikisomi (visokojetolerantani
konkurent je naim vrstama), bodarka, zelena aba, barska kornjaa, sabljarka, kaikare, gak, brkata
senica,trstenjak.

Osnovnekarakteristikesvakebiocenozesu:
1. biocenoza je uvek odredjena kombinacija razlicitih biljnih i zivotinjskih populacija koja se
uspostavljaiodrzavakaotakvapoddatimuslovimabiotopa.
2.spletodnosaimedjusobnihdejstavakojiseuspostavljajuizmedjupopulacijakojeulazeunjen
sastav,cinidaonapredstavljaintegriranfunkcionalnisistem.
3.biocenozaimasvojustrukturu,kojaseogledaunjenomkvalitetivnomsastavu,uprostornomi
vremenskomrasporeduorganskihvrstakojeulazeunjensastaviubrojnimodnosimanjihovihpopulacija.
Onaimaifunkcionalnuorganizacijukojapocivanaspletuunutrasnjihodnosa.
4. biocenoza je dinamican sistem. Zahvaljujuci odnosima ishrane koji se uspostavljaju izmedju
izmedjunjenihclanova,kroznjustalnoproticeenergijaistovremenosakruzenjemmaterije.Populacijekoje
ulazeunjensastavustalnomsukretanjukrozpromenljivuigrunatalitetaimortalitata.Biocenozajeu
stalnomrazvitkuipreobrazajimaufunkcijivremena.
5.biocenozaseodrzavairazvijakaodinamickifunkcionalnisistemjerjesposobnadaregulisesvoje
unutrasnjeproceseipromene.

Svakabiocenozaima: Strukturabiocenoze:
Energetiku Kvalitativnisastav
Ekonomiju Strukturneodlike
Regeneraciju ivotnikompleksi
Transformaciju Stratifikacija

Kvalitativnisastavseodnosinadiverzitetizavisiodivotnihuslovaiivotnihaktivnosti(ekoloka
nia).Peaneadeimajunizakdiverzitet,alisenikadanejavljasamojednavrsta.Najve idiverzitetjeu
tropskim kinim umama zbog optimalnih uslova i malim variranjima tokom godine. Antropogene
biocenozesuagroekosistemigdesunarueneprirodnebiocenozeidiverzitetjemali.Diverzitetzavisiiod
togadalijebiocenozaprirodnailivetaka,dalijebiocenozanaruena,dalijebiocenozamladailistara.
Ukolikojeveidiverzitet,veajeistabilnostbiocenoze.
Biocenoze se razlikuju po fiziognomiji (tekue, stajae vode, etinarske ume) i strukturi
(jednostavneisloene).Malidiverzitetjeupustinjama,tundrama,tajgama.Poredfizickih,postojeidruge
kategorijefaktorakojemoguigratiodgovarajucuuloguubrojuiizboruvrstakojeulazeusastavjedne
biocenoze.AustrijskizoologHeroldihjepodeliona:
1.istorijski:vrstajosnijedospeladodatogbiotopa
2.klimatski:usloviklimenedozvoljavajudasevrstanaseliudatombiotopu
3.topografski:topografskepreprekesprecavajuvrstudaprodreunovibiotop
4.bioticki:kompeticijailikojadrugavrstabiocenotickihodnosasprecavavrstudaosvojidatibiotop
Primeri istorijski i topografski uslovljenog odsustva mnogih organskih
vrstaujednom biotopusumnogobrojni. Citavnizdunavskihriba(som,stuka,
grgec, deverika) ne susrecu se uopste u dovama Dinarskog krsa, kao ni u
Ohridskomjezeru,jerteribenisumoglesavladatitopografskupreprekudinarskih
planinakojeizolujuzapadnideoBalkanskogpoluostrva.Tekunicasesrecesamo
nalevojobaliSave,neinadesnoj.Istorijskiitopografskifaktorjeitostojeslepo
kuceuBanatuusvomrasprostranjenjuzaustavljenoDunavom.Australijskaoblast
odvojilaseodostalogkopnauvremekadasusepojedinesisrskegrupetekpocele deverika

da diferenciraju. Otuda jeAustralija naseljena samo grupom torbara, sa izuzetkom vrsta koje je covek
preneo,naimekunicilisica,pokrajdomacihzivotinja,kojisuseodomacilisauspehom.

41
 Biotickifaktoritakodjemogudaonemoguceprisustvojedneorganskevrste
u odredjenoj biocenozi. Kompeticija je najmoniji gradijent. Triturus vulgaris
izostajeizjuneFrancuskejersugaspreileT.boscariiT.marmorotus.Vikariranje
jesmenjivanjevrsta.Kunazlatica(Evropa)isamur(Azija)sukompetitori.Istotako
su istoni i zapadni slavuj. Diverzitet zavisi i od veliine ostrva ili poluostrva.
BalkanskopoluostrvojebogatijeodApeninskog.Geometrijski:diverzitetzavisiiod Triturus vulgaris
oblikastanita.Stanitauoblikukrugaimajunajveidiverzitet.Zasienebiocenoze
su kada su popunjene ekoloke nie, a nove vrste dolaze samo kada neka vrsta izumre. Nezasi ene
biocenozesuonekodkojihpostojeslobodneekolokenie.Egipatskaapljicajepostala lanJ.Amerike,a
kasnijeiEvrope.

Strukturneodlike:Usastavbiocenoze,poredkombinacijevrsta,ulaziicitavnizdrugihstrukturnih
odlikakojeseodnosekakonakvalitativnuzastupljenostirelativnugustinupojedinihpopulacija,takoina
prostorniivremenskirasporedjedinkipojedinihvrsta.Najosnovnijestrukturneodlikesu:
1.Brojnost(abudantnost)jekvalitativnazastupljenostpojedinihpopulacijaijednajeodosnovnih
strukturnih karakteristika zivotne zajednice. Apsolutna brojnost je ukupan broj jedinki biocenoze, a
relativnabrojnost sukvantitativniodnosipopulacijarazliitihvrsta.Sracunavanjemrelativnebrojnosti,
dolazisedopojmadominantnosti.Dominantnevrstesuonekojesvojombrojnoscu,odnosnobiomasom,a
narocitojosiulogomkojuigrajuuzivotuzajednice,dominirajuunjoj.
2.Stalnost(konstantnost) oznacavastupanjsakojimsejednavrstasusreceudatojbiocenozi.
Razlikujusetrividastalnosti:
Prisutnost oznacava stupanjstalnostisakojimsejednavrstasusreceupojedinimsastojinama
biocenozeistogtipa.,dokkonstantnostuuzemsmislupokazujeukolikoseprobnihpovrsinapojedinacnih
sastojinaistogtipabiocenozejavljaistsaorganskavrsta.Razlikujuse4stupnjakonstantnosti:slu ajne
vrste025%,akcesorne2550%,konstantne5075%,eukonstantne75100%.
Cestoca (frekventnost) izrazava procentualni stupanj javljanja iste vrste u pojedinim probnim
povrsinamajednogistogbiotopa.Vrstesanajvisimstepenomcestoceoznacenesukaokonstantebiocenoze.
Vezanost. Izvesne biljne i zivotinjske vrste vise ili manje jasno su vezane za odredjeni tip
biocenozeiunjojjejavljajusavecomkonstantnoscunegoudrugimtipovimazajednica.Primeri:
*Salamandraatra(crnidadevnjak)visokoplaninskavrsta,
*Tetraourogallus(tetreb)ikrstokljunetinarskeume,
*velikadropljastepskastanita,
*hrakkulturnastepa,
*Picusviridis(zelenaunja)listopadneume,
*tekunicastepskastanita.
3.Disperzija:Biocenozesesastojeodvecegbrojapopulacijarazlicitihvrstakojesuizmesaneiciji
je prostorni raspored razlicit za svaku vrstu. Kod populacija zivotinjskih vrsta, obdarenih sposobnoscu
kretanja,prostornirasporedneprekidnosemenjauvecojilimanjojmeri.
Prostornirasporedilustrujetipdisperzije.Teorijskijemogucezamislitidajedinskebuduhomogeno
rasporedje,alitakavrasporedseretkoostvaruje,naprimer,ubukovojilismrcovojsumi,utundramaili
tajgama.Mnogojecesciheterogenitip,tj.urazlicitomstupnjuseudaljavaodidealnoghomogenogtipa.Sa
porastomvelicineprostora,najpresejavljajuvrstesavisokomfrekventnoscu,pazatimpostepenoiostale.
Zasvakuvrstupostojiminimumarealaukomeseonapocinjejavljati.
4.Zivotnikompleksi:Neravnomerniprostornirasporedorganizamaubiotopudovodidolokalnih
grupisanjadelovapopulacija.Grupisanjemozebitiuslovljenotopografijomireljefom.Razlikujemo:
Organizmi koji su povezani ishranom nekrofage, bakterije, muve polau jaja jer su larve
nekrofage,predatoriartropode.
Organizmi vezani za ekskremente koprofage. ak 4.500 tvrdokrilaca, muve, balegar, gljive,
stonoge,predatoripauciiinsekti.
Organizmi vezani za jazbine, termitnjake, duplje nidikolna. U ovom ivotnom kompleksu se
javljaju i ektoparaziti na vlasniku gnezda (buva), saprofagi (hrane se uginulim materijama u gnezdu
dlakom, perjem, uginulim jedinkama), predatori. U gnezdima mrava i termitnjacima vladaju posebni
kompleksimirmekofilne,komensalne,simbiotneitermofilnevrste.
Kamenjekaostanitepredstavljaposebanivotnikompleksmekuci,puevi,stonoge.
Mikrostanitalie,grane,cvet,stablo...Nalisnojploikadasejednavrstahranilistompojava
senazivaminiranjeakadasevrstaubuujeulistdaseskloni,tkivobujaipojavasenazivagala.Ucvastima
Centoreamemoralisjenastanjeno25vrstainsekata.

42
 Stratifikacijabiocenoze
Postojivertikalna(spratovnost)ihorizontalna(zonalnost)stratifikacijaukojimapostojiosvetljenii
neosvetljeni sloj. U umovitim zajednicama postoji samo vertikalna stratifikacija. U dobro razvijenoj
hrastovojsumimogucejerazlikovatiunjenomnadzemnomdelu:
1.spratmahovinasasumskomsteljom
2.spratnizihzeljastihbiljaka(podlesak,biskupskakapica...)
3.spratvisihzeljastihbiljaka(paprati)
4.spratnizihzbunova(kurika,kalina)
5.spratvisokihzbunova(leska,glog)
6.spratkrunenizegdrveca(grabiklen)
7.spratkrunevisokogdrveca(hrastovaipokojestablobrestaijavora)
Ovimnadzemnimspratovimatrebadodatiipodzemneslojevekojihimanajmanje3:spratkorena
zeljastihbiljaka,spratkorenazbunovaispratkorenahrastova.
Znaaj spratovnosti je u maksimalnom iskoriavanju prostora i
izbegavanju kompeticije. to je vie spratova, vei je i diverzitet. Vrste su
vezanezaodreenisprat.Kodpticajespratovnostizraenautokugneenja
(meovitasugnezdamalogkormoranaisive aplje).Uspratukronjeive
insektikojisehraneliem,polenom,drvnommasom,zatimpticekojesetu
gnezdeihrane.Naseljestabalaodlikujeseinsektimakojiziveuunutrasnjosti
stabala:sipci,krasci,strizibube.Njihkaoishranukoristeptice.Dupljeustablu
drvecakoristezagnezdjenjepticedupljarice,puhovi,veverice,ljiljci,avlane
gatalinka
dupljekoristekomarci,gatalinke,protozoe.Upticedupljaricespadajudetli i,
puzgavac,golubduplja,pupavac, vorak,senice.Sisarikojiiveudupljisu
raninonjak,veverice,puhovi.

Spratovnost u tropskim kisnim sumama: Ovde je zastupljen

arborealan nain ivota i kod takvih ivotinja je dobro razvijen rep,
ekstremitetiikande.Lenjivacimadobrorazvijenekande.Kikanduspadau
rakune (J. Amerika). U umerenim oblastima arborealan na in ivota vodi
gatalinka (ima proirenje na prstima), veverica i puhovi. Padobranski let je
naindaseivotinjeprebacujusajednenadrugukronjuitakviorganizmisu
zastupljeniuAziji,atosuleteikaguan,leteaveverica,lete ezmije,lete a
aba.Ovakavnainkretanjaserazviozbogtogatoazijsketropskekineume
imaju razdvojena stabla. Kameleon ima srasle prste napred i pozadi Kikandu
sindaktilia.Kuskustorbar.irokonosimajmuni(J.Amerika)paukmajmun.

Listopadnesume:umskesteljenemautropskimkinimumamajerjerazgradnjaintenzivna.U
listopadnim umamaimadosta umskestelje.Nju iniopalolie,grane,plodovi, mahovineiuginule
ivotinje.Detritogogevrstesuoligohete,mokrice,mravi,termiti,diptera.Zabiocenozujekarakteristi an
ivini efekat na mestu gde se sustiu 3 razliite biocenoze (uma, livade i voda) i tu imamo najvei
diverzitet.Ekotanjeprelazizmeudvebiocenoze.Tusejavljavelikibrojpticakojesegnezdeuumama,a
lovenaotvorenimterenima.

Uvodenimzajednicamapostojiivertikalnaihorizontalnastratifikacija.
Uotvorenimvodamauvertikalnojstratifikacijisesadubinommenjat,pritisak,koncentracijasoli,
gasoviisl.Vodenumasujezeramogucejepodelitiudvaosnovnasloja:1.povrsinskitrofogenislojilisloj
epilimniona, dobro osvetljen, koji se proteze izmedju 0 i 4050 metara dubine i 2. trofiliticki ili sloj
hipolimniona,neosvetljen,kojiseprotezeizmedju4050metaraikrajnjihdubina,do285metara.Glavna
masafitoplanktonaogranicenajenaosvetljenipovrsinskislojukomejemogucahlorofilnaasimilacija.Zimi
jetoplijenadnu,aletiupovrinskomsloju.Uproleeijesensevodamea. Mora iokeani:svetlost
(eufotina: do 200 m dubine, disfotina: 200 400 m dubine, afotina: preko 400 m u dubinu).
Koncentracijakiseonikaopadasadubinom,akoncentracijaugljendioksidaraste.Koncentracijasoliraste
sadubinom,asolinastajuraspadanjemorganskihmaterija.
Horizontalnastratifikacija:dno(bental),slobodnavoda(pelagijal).
Dnojezera:litoral:do30mdubine,sublitoral:30180m,bental:ispod180mdubine.
Bentalmora:litoral:do60m,sublitoral:do200m(ovadvasuneritskopodru je).
Okeanskopodrujemora:batijal:2001.000m,abisal:preko1.000mdubine.

43
 Periodizam
Periodizam je karakteristian za mnoge biocenoze i predstavlja smenu dana i no i, smenu
godinjihdoba.Polarnalisicaipolarnakokamenjajubojusasezonom.Sapromenomabioti kihfaktora
menjaseirazmnoavanje.Organizmireagujunaritmickepromeneuokviruekosistemainjihoverazlicite
fizioloskeaktivnosti.Pojavarazmnozavanjapokazujejasnusezonskuperiodicnost.Toistovaziizapojave
ishraneiponasanjazivotinja.Periodicnesezonskepromeneufizioloskimidrugimmanifestacijamazivih
bilja predstavljaju izvanredno osetljive indikatore sezonskih klimatskih promena i oznacene su kao
fenoloske pojave. Periodizam odlikuju egzogeni i endogeni ritmovi. Egzogeni ritmovi su uslovljeni
abiotikimfaktorimaodkojihjejedanuvekdominantan,doksu endogeniuslovljenigenetikimkodom.
Periodizammoebitisezonski,dnevnononiilunarni.
Sezonski (cirkanuarni) periodizam je uslovljen revolucijom Zemlje i on spada u adaptivne
ritmove. Menja se gustina populacije, uslovljava migratorna kretanja, zimsko mirovanje, dijapauzu,
mitarenje,promenuobojenosti,parenje,linjanje,utienaishranu(ujesenuishranidominirajuplodovi).
Naselje ptica u planinama semenja: stanaricese sputaju iz viihu nie predele, a selice odlaze. U
vodenim zajednicama zooplankton se menja tokom sezona, kopepode dominiraju u jesen. Postoje i
vertikalnemigracijemorskihorganizama.Geobionti(stanovnicizemljita)menjajudubinutokomsezona.
Uumerenimipolarnimoblastimanajvievarirasvetlostitemperatura.Letopredstavljapolarnidan,a
zima polarnu no. U tundrama i tajgama su zimeduge, a leta kratka, pa su zastupljena migratorna
kretanjazbognepovoljnihuslova.Utropskimisubtropskimoblastimaletojesunopasejavljaestivacija
(letnjisan).Sezonautienarazmnoavanje.
Dnevnononi(cirkadijalni)periodizamjeuslovljenrotacijomZemlje(smenadanainoi).Ne
ogleda sesamoupromenama intenziteta ikvaliteta svetlosti, negoipromenetemperature,relativne
vlaznosti,intenzitetaispravanja.Zivotinjemogudasegrupisuudnevne,nocne,sumracneiindiferentne
forme.Samimtimdolaziidosmenjivanjadnevnoginocnogaspektasamezajednice.Takousumskim
zajednicama, sisarsko naseljeobuhvata 3040% dnevnih i 6070% nocnih oblika. Nocnom aktivnoscu
odlikuju se kisne gliste, puzevi, mnogobrojni insekti tvrdokrilci, nocne grabljive ptice, slepi misevi,
glodari,krezubice,lemuri.Izmedjudnevnihinocnihzivotinjadolazidovremenskeizolacijeidoodsustva
njihovogsusreta,stosmanjujekompeticiju.
*Merkatiiveuporodicama,enkajedominantnaiaktivanjedanju,aglodar
kojiiviunjihovojjazbinijeaktivannou,takodanesmetajujedandrugom.
*Riaipoljskavoluharicasuindiferentneaktivnesuidanjuinou.
*umskiipoljskimisutakoeindiferentni.
*Hermelinjeaktivandanju.
*Malauarajeaktivnanou(lovipoljskuvoluharicu).
*Poljskimijeindiferentan,pagaoraomiarlovidanju,asovanou.
merkat
*Divljamakajeaktivnanouidvofaznojeaktivna(Ifazaod1621h,aIIfaza
od36h).Dominantniplenjojjepoljskavoluharica,anjenipikovisuuperiodu
aktivnosti divlje make. Apodemus silvaticus zauzima drugo mesto u ishrani
divljemake.
Mnogi nocni oblici sa smirajem dana odaju pocetak svoje aktivnosti
razlicitimglasovimaizvucima,auzoruseoglasavajumnogeptice,dokpreko
danavladarelativnimir.
Vertikalna migracija planktona je uslovljena smenom dana i noi.
Dnevnevrstesilazeizviihuniespratove,anoneizniihuvie.
hermelin
Lunarniperiodizamjevezanzaplimuioseku.Onuslovljavapromeneu
ishraniikretanjumorskihorganizama.Moraivelikajezeraseodlikujuplimomi
osekom.RibaLeurestestenuiserazmnoavauvisokojplimidvaputameseno.
Visoka plima je za vreme punog i mladog meseca. Gravitaciona sila Sunca i
Mesecasepoklapaju.Jajaserazvijajuuplitkimbaricamagdejetemperatura
vea, a sa sledeom plimom ribice se vraaju u okean. Ridlijeve
Biglijeve kornja e
prelazeipo1.000kmdapoloejajazavremevisokeoseke.Ulitoralnojzonise
biglijeve
ridlijeve kornjae
najvieosetidelovanjeplimeioseke.Sadolaskomosekeostrigezatvarajusvoje
ljuture.
Plimaiosekautiuinaishranu.Majmuninakonosekenalazedostahraneitakooboga ujusvoju
ishranu.Zavremeosekesehraneajkuleidelfini.Ribeskokuniceiveumangrovimumamaimogudase
kreunasuvom,azavremeplimesepenjunakorenjebiljakadasezatiteodpredatora.

44
 Bioritam:Suncedajeosnovniritamsvimorganizmima.

* vorci,koristeisebiolokimsatomutanovremeodlazenaspavanje.
Ujutro voraknaputagnezdo,automemupomaeSuncekojemuslui
kaokompas.
* Pele usklauju aktivnost sa otvaranjem cvetova pa je Sunce i njima
kompas. Pele mogu razlikovati ak devet razliitih otvaranja cvetova
(cvetovi se otvaraju u razliito vreme), tako da u ta no vreme uzimaju
nektar.
*Kobactempirasvojepotomstvopremaletnjojetviplavesenice,aplava kobac
senicaserazvijakadasenamnoegusenice,agusenicekadaolistadrvee.
*Promenasvetlostistimulieseksualnuaktivnostjelena.
*Kodpolarnogzecasanastupanjemhladnihikraihdanakrznopostaje
debljeibelje.
*Brojotkucajasrcasekodpuhauzimskomsnusa300smanjujenasamo6
uminutu.
*Sardinepolaujajananajveojtakiplime.Mujacioplodejaja,aonase
polarni zec
izleguzavremedrugevelikeplime.

Trofikiodnosi
Najupadljivijioblikuzajamnepovezanosti clanovasvakezivotnezajednicejesuodnosiishrane.
Osnovu ishrane zivotne zajednice cine zelene biljke. One su oznacene kao autotrofne, dok svi ostali
organizmi(bezhlorofila)koristeorganskumaterijukaoizvorenergijeizovuseheterotrofniorganizmi.
Stvaranjecelokupnenoveorganskematerijeuekosistemuvrsisesamouautotrofnimclanovima
zajednice i oni se nazivaju proizvodjaci ili producenti. Heterotrofni organizmi predstavljaju clanove
potrosavailikonzumenata.Nakrajupostojeireducentiilirazlagacigdespadajuheterotrofnebiljkei
gljiveionisusaprotrofi.
U odnosu na ishranu razlikujemo herbivore (biljojedi), karnivore (mesojedi), omnivore
(svatojedi),isaprofage(hraneseuginulomideliminorazgraenomhranom).
Herbivore(fitofagi):umorimaiokeanimatosusirenekojesehranealgama,kitoviplo anikojise
hrane fitoplanktonom i imaju rone ploice za filtraciju, zatim kit ajkula koji filtrira i hrani se
planktonom,suneriikoljkekojitakoefiltriraju.Vodenekravesehranemakrofitskomvegetacijom.
Morskaiguanasehranialgama.Morskekornjaesetakoehranealgama.Nakopnusubiljojedigmizavci
(kornjaeiiguane),pticeisisaripreivari.Hrakmagacionirahranujerpadauzimskidreme.Slepo
kuesehranilukovicamaimagacioniraoko25kglukovica.Ononespava.Kreja,
kojaspadauCorvidae,magacionirahranu.Ohotonespadajuuze evei iveu
planinamaS.Amerike,EvropeiAzije.Onenehiberniraju,alisakupljajuhranu.
Prvokoristehranusamanjetoksina,pazatimonusavietoksina,jersutoksini
nekavrstakonzervansa,paonahranasavietoksinadueostajesvea.Biljojedi
su u boljoj poziciji jer je do nedostatka hrane i to samo lokalno kompeticija
meunjimamala. kreja
Karnivoresumesojedi.Tosupredatoriiparaziti.Meunjimajekompeticijave a.Prvomorajuda
pronauplen,padagauhvateitekondapojedu.
Omnivoresusvatojediitosusvinje,medvedi,nekiglodari(mievi).
Saprofagisehraneuginulom ilideliminorazgraenommaterijom.Oni razgra ujumaterijei
omoguujukruenjematerije.
Reimishranezavisi odkoliinehrane(menjasesasezonama),gustine populacije (gustinai
predatoraiplena),tipastanita.Tipbiotopa(stanita)utienareimishranekukumavkasovanaseljava
brdovitaiurbananaselja.Ubrdimasehraniglodarima,auurbanimkrajevimabubavabamainonim
leptirima.Divljojmakisudominantanplensisari(89%),kaoipoljskojvoluharici(62%).Uforlandskim
umamadominantanplenjeriavoluharica.Utravnatimzajednicamaudolinama,dominantanplenje
prugastimi.Mezofilnasastojinapodnojanasipaimazadominantanplenumskogmia.Uoranicamaje
dominantanplenpoljskavoluharica.

45
 Sezonagodineutienareimishrane.Mesojedi(medved)ipticeinsektivoresehraneplodovima
ujesen.Medvediposebnointenzivirajuovajprocesujesenzboghibernacije.
Uzrasno se menja reim ishrane. Kukubara (ptica smejaica) se hrani
ribom, a mlade jedinke guterima, insektima i glodarima. Kukubara ivi u
porodicama.Komodskivaranmladisehraneinsektima,guterima,glodarimai
pticamajersunadrvetudaihstarijinepojedu.Starijejedinkesehranesvinjama
ijelenima.Komodskivaranivinaizolovanimostrvima.Nanekimostrvimagde
su nestali mujaci enke se razmnoavaju partenogenetski i raaju iskljuivo
mujake.Punoglavcisehraneplanktonom,ekskrementima,ametamorfozirane
abesupredatori.Beloukamladesehraneinsektima,astarijepunoglavcima, kukubara
abamairibama.Biljojednepticemladuncehraneinsektima.

Specijalizacijaishrane

Specijalizacijajeizraenaikodbiljojedaikodmesojeda.Ishranautienagra u,morfologijui
fiziologiju.
Biljojedisehranesokovima,liem,plodovimapauvezisatimimajuiodreenekarakteristike.
Kadaseuishranikoristedrvenastebiljkeondajetobrst,akadasekoristezeljaste,ondagovorimoopai.
Brstemajmuni,irafe,koale,lenjivci,apasuovce,konji,medvedgrizli,jeleni,nekiglodari.Zimovkase
hraniplodovimakupine.Papagajisehranesemenjem,letipasplodovima,mednioposumkoristiuishrani
nektaripolen,amednipuzisehraninektarom.Zelenaiguanabrstiihraniseliem,dokvalabibrste,a
nekivalabiipasu.Lemuribrste.ivotinjekojebrsteutropskimpredelimajedumlaeliejeronosadri
manjetoksina.Divljikonj,oriksantilopa,gnuizebrapasu.
Zoofagi mogudasehranekrvlju(zebasaGalapagosa,paraziti,ljiljci,junoamerikivampiri),
jajima,vezivnimtkivom(paraziti),mravima,termitima.Oraobradansehranikotanomsri.
Medju saprotrofima moguce je razlikovati detritofage ( kotrosace detritusa, uginule biljne
komponente), koprofage (potrosace zivotinjskog izmeta morska zmijuljica) i nekrofage (potrosace
zivotinjskihlesevaajkulaspavac).
Uodnosunaekolokuvalencurazlikujemo1.stenofagnei2.eurifagne.
Monofagneovejava,gusenicamleikara(hranisesamomleikama).
Stenofagnekoala(eukaliptus),velikipanda(bambus),krstokljun(semenaetinara).
Polifagneokapibrsti(slinairafi,alinemadugvrat),lenjivac,tapiri.

Strategijaishrane

ivotinjekoristeorueiliimajuposebnutehnikuzaubijanje.
*impanze koristekamenza razbijanje tvrdihplodova, travom pecaju
termiteimrave,akoristeikoplje.
*Zelenaapljanepojedehleb,vepomounjegapeca,ubacigauvodui
ekadaseribiceokupeokonjega.
* Bela kanja (ptica leinar) koristi kamen za razbijanje nojevog jajeta.
(nauenoponaanje)
*Oraobradanbacakostsavelikevisinedaserazbijeiondajedekotanu bela kanja
sr.Mladiuetehnikurazbijanjakostiaksedamgodina.
*Morskavidrakamenomrazbijakoljke.
*Ajaj(vrstalemura)ivinaMadagaskaruizubimaskidakorusadrveta,
prstomprobijadrvoilovitermite.Negovsrednjiprstjedobrorazvijen.
*Sekretar(ptica)skaepozmijamaitakoihubija.
* Slepi mievinou idu u lov na krv,trae vee sisare,pronau
mesto,ugrizugaiubaceantikoagulacionutenosturanuipo nudapiju
krv.Jedandeoostajesamladimatakodatoneradesviizporodiceioni orao bradan
kojisupilikrvdajumaloonimakojisuostali.

46
 Lanciishrane
Odnosiishraneuokviruzitovnezajednicecvrstopovezujumedjusobomsvekategorijeclanova.U
spletu tih odnosa, proizvodjaci su na osnovi, oni predstavljaju polaznu kategoriju od koje zavise
potrosaci. Potrosaci, zajedno sa pojedinim vrstama proizvodjaca od kojih polaze cine najupadljivije
posednezivonekompleksezivotnezajednice, cijiclanovi zivejedannaracundrugihihranesejedni
drugima. Sveto predstavlja lanac ishrane, linearan niz organizama ciji je svaki clan karika sa tacno
odredjenimmestom,vezanazakarikuispredsebeikarikuizasebe.
Pr.1:jezerskazajednica:planktonskealgeplanktonskiraciciukljevapastrmkakormoran
Pr.2:sumaskazajednica:biljnavaspaukpticapevacicapticagrabljivica
Pr.3:vodenazajednica:fitoplanktonzooplanktonkarasstukavidra
Pr.4:brojmozebitiimanji:liegusenicagubaraplavasenicakobac
Pr.5:brojmozebitiimanji:fitoplanktonzooplanktonkit
Pr.6:napocetkunemorabitibiljojed:detrituskisnaglistapticapevacica soko
Pr.7:suvozemnazajednica:podbelj(biljka)pelamargaretasirfide(osolikemuve)paukRanaCl.
Esculentabeloukamiar

piramida ishrane Pr. 7: suvozemna zajednica lanac ishrane

Tipovilanacaishrane

Spletishraneneobuhvatasamodosadapomenutitiplancaishranekojisenazivapredatorski.U
njemuucestvujunuznoiparazitisasvojimosobenimrezimomishrane,pasetakavnazivaparazitski.
Saprotrofskitiplancaishraneukljucujemikroorganizmekojijedandeomaterijekoristeuishrani,adrugi
deorazgradjuju.Primerpredatorskogiparazitskogtipalancaishrane:gusenicaleptira larvaparazitske
oseparazitskaosapauciobinasenicajastreblisica.Parazitskilanacishranesejavljaondakada
parazit ima svog parazita: sisar krpelj bakterija (lajmska bolest). Pr. 2: Gmizavci vodozemci
krpeljiToxoplasmagondii
Svakilanacishraneseodlikujeveliinskimibrojnimodnosima.Veli inski
odnosi podrazumevaju da su poetni lanovi najsitniji (sem drvea), pa onda
sledesveveeiveejedinke.Kodpredatoraimamopreferencupremaveliinii
oblikuplena.Kodkarnivoraplensuobinokrupnijiorganizmi.Krupnevrstekoje
se zadovoljavaju malim plenom su kitovi ploani. Mravojed se hrani sitnim
plenom (termiti i mravi). Kada su u pitanju brojni odnosi vai pravilo da su
poetnilanoviulancuishranebrojniji,azavrnimalobrojniji.Ibrojniiveliinski piramida brojeva
odnosisuobrnutisamokodparazita.Domainjevelikimalobrojan,aparazitisu
sitniimnogobrojni.Hranljivematerijeseugraujuumasu,adrugideosepotroi
naenergiju(disanje,temperatura,razmnoavanje).
Brojne odnose izmedju clanova lanca ishrane oznacio je Elton kao
piramidubrojeva. Svakiprethodni clanulancusvojom brojnoscu obezbedjuje
opstanaksledecegclana,cijibrojindividuamorabitimanji.Npr:zelenebiljke
piramida biomase
5.000.000, biljojedi 700.000, mesojedi 300.000. Piramide biomase se
sainjavajuukolikoulancuishranetrofikestupnjeveprikaemoprekonjihove
biomase. Na kopnenim ekosistemima je uvek vea biomasa proizvoaa od
biomasepotroaa.Uvoditonemorabitisluaj(fitoplanktonjemalobrojnijiod
zooplanktonaVlasinskojezero),patakvapiramidaimaobrnutoblik. Piramida
energije se odnosi na protok energije iji se jedan deo gubi u vidu toplote.
Zadrava se nekih 10% energije to ograniava broj lanova u lancu ishrane. piramida energije
Maksimalanbrojlanovaulancuishraneje6do7.

47
 Ekosistem

Biotop kao neiva komponenta i biocenoza kao iva komponenta ine ekosistem.
Ekosistem je strukturna i funkcionalna jedinica biosfere. Ekosistem je dinami an sistem i u
okviru njega se odvija kruenje materije i proticanje energije to se naziva metabolizam
ekosistema.Kruenjematerijeiproticanjeenergijejedetaljnijeopisanouknjizi.
PojamekosistemajeuveoTensli1935.godine.Rusikoristeterminbiogeocenoza.
Formiranje ekosistema na nenaseljenom prostoru proti e tako to se prvo formiraju
pionirske vrste (mahovine, liajevi, jednogodinje zeljaste biljke). Njih prati fauna (insekti,
pauci)iovdenemakompeticije.Biljkepoveavajugustinupopulacije,delujunatloistvaraju
humus. Zahvaljujui promenama javljaju se drvenaste i viegodinje biljke biljke, a prati ih
fauna.Ondapoinjedasepoveavakompeticijaipionirskevrsteiezavaju.
Postojetrikategorijeodnosauekosistemu(dinamikaekosistema):
- Akcijestanitesakompleksomfaktoradelujenabiocenozu
- Reakcijebiocenozadelujenastanite
- Koakcijemeusobniuticajulanovabiocenoze.

Akcije:klimatskifaktoridiktirajustrukturuifiziognomujubiocenoze.
Postoji horizontalno i vertikalno zoniranje. Horizontalno podrazumeva da od severa
premajuguimamosledeepojaseve:pojastundri(suroviuslovi),zatimtajge( etinarskeume),
ondalistopadneume,umostepe,stepe,polupustinje,mediteranskaoblast(zimzelenaoblast),
asviovipojaseviimajuodgovarajuufaunu.Vertikalnozoniranje:do600msuhrastoveume,
do1.000mbukoveume,od1.000do1.400subukovojeloveume,od1.400do1.800su
jelovosmreveume,anaveimvisinamajeborkrivuljivisokoplaninskipanjaci.

listopadne sume mediteranska oblast

tundre tajge

Reakcije(uticajbiocenozenabiotop):
biljke uzimaju hranljive materije iz zemljita, ugibanjem organizama i njihovom
mineralizacijomsemenjasastavtla,stvaraseumskastelja.Vegetacijamenjaiklimatskefaktore
(mikroklimaume).Nadnuvodesetaloimulj,aunjegovsastavulazeorganskematerijeod
ostatakabiljakaiivotinjaineorganskematerijeizpodlogezbogerozijeobale,vetroviduvajui
nanose prainu,skelet beskimenjaka. Travertin u okolini Plitvikih jezera nastaje stena
travertinpoduticajemmahovinaialgi.

Koakcije:
trinajvanijesuodnosiishrane,odnosirazmnoavanjainalaenjezaklona.US.Americi
senakaktusimagnezdigrlicaisova,akoristegatako eikaomestozarazmnoavanje.Ljiljcise
hranecvetovimakaktusa.Ukronjamasegnezdisiva aplja,gaac,sivavetruka.Utracima
segnezdevelikabela aplja,drozdtrak,mrkaaplja.Belasenicaimaviseegnezdo.Pelikani
gradeostrvo(gnezdoodgranjaiprua)navodi.Sabljarkaipatkesegnezdenatlu.Gnjurac
gradiploveagnezda.Vegetacijaobezbeujezaklonimestozareprodukciju.
Metabioza je vid protokoperacije gde jedna vrsta svojim radom obezbe uje uslove za
pojavuiopstanakdrugevrste.Primersubakterijeazotofiksatoriibiljke.

48
Sukcesijeipreobraajekosistema

Dinamika i promenjivost su karakteristike ekosistema koji se ostvaruju putem

akcije,reakcije i koakcije. To su kvalitativne promene. Sukcesije ozna avaju preobraaj
ekosistema (postepene promene). Ameriki ekolog Klements je izdvojio glavne stupnjeve
razvitkaekosistema:
1.Migracije(migrirajupioniri)
2. Ecezija (uspena kolonizacija, zakon ishrane i razmnoavanja)samo one vrste koje sebi
obezbedeprostorihranu.
3.Kompeticijameusrodnimvrstama(boljeprilagoenajepobednikipotiskujeonudrugu)
4.Reakcija(kolonizatoridelujunastanite)
5.Stabilizacija(brojvrstasenepoveava)usporenorazvi enovezajednice,osnovneekoloke
niesuvezauzeteibrojvrstaseuzajednicinemenjakaotojetobiloranije.
Postojeprimarnesukcesije(naseljavanjepraznogprostorasporijeseodvija)isekundarne
sukcesije(tamogdejeivotuklonjenbreseodvija).
Faktorisukcesija:
- Endodinamini(faktoriusamomekosistemukadapionirskavrstadelujesafaktorima
sredineistvarauslovezasvevrste).
- Egzodinamini(delujuizvoriokviraekosistema)klimatski(izmenjenaklima),edafski
(menjasezemljite,erozija,sputanjeilipodizanjenivoavode),antropogenifaktori.
Pojam klimaksa se odnosi na stabilan ekosistem, odnosno period kada se zadri
vremenski period stabilizacije, tj. kada vie godina vladaju isti odnosi. Primer klimaksa su
tundre,tajge,pustinje,tropskekineume(vezanisuzaodreeneklimatskezone)
Tueseponovoformiratiistitipvegetacije,kre eodpioniraasliseuvekzavr avaistim
tipomvegetacijejerjeklimatakva.
Biomisumeusobnopovezaniekosistemiduireggeografskogpodruja(ekosistemina
stupnjuklimaksabiomtundre,tajge...).

49
 ivotneoblasti

Ekosistemikojiulazeusastavbiosfererazlicitisuposvomsastavuiobimu,gradegotovo
nepregledan mozaik na povrsini zemlje. Njih je moguce grupisati u dve glavne kategorije:
vodene i kopnene. To grupisanje pociva na sredini u kojoj organizmi zive. Osnovne razlike
izmedjuvodeneikopnenesredinebilebisledece:
1. voda kao tecna sredina daleko je gusca od gasovite vazdusne. Vodena sredina
omogucavalebdenjeiliplanktonskinacinzivota,aliisesilninacinzivota.Ipak,kretanjekroz
guscusredinujetezenegokrozvazdusnu.
2.Svetlostprodireuvodenusredinuudalekomanjojkolicininegouvazdusnu.
3. Voda se odlikuje daleko vecom specificnom toplotom. Prirodne vode se mrznu na
relativnoniskojtemperaturiod0oCitosamopovrsinskislojevi,dubljiostajuutecnomstanju.
4.Gasovineophodnizazivotnalazeseuvodiurastvorenomoblikuirespiratornefunkcije
vodenih organizama obavljaju se preko posebnih organa kakvi ne postoje kod vazdusnih
organizama.
Saovakorazlicitimuslovimazivota,prirodnevodeikopnocineuokvirubiodfereposebne
oblastizivot.Biosferajejedandinovskiekosistemiobuhvataatmosferu,litosferuihidrosferu
(najviejenaseljenapotpunonaseljena).Postojesledeeivotneoblasti:
- Morskiekosistemi
- Ekosistemikopnenihvoda
- Kopneni(terestrini)ekosistemi
- Domestificiraniekosistemi

Morskiekosistemi

Oviekosistemizauzimaju2/3planete.Svamoraiokeanipovezanisumedjusobomigrade
kontinuiranovodenoprostranstvo.Njihovakarakteristikajesalinitet(halinitet)35,hloridi,
sulfati.Vrednostisalinitetazapojedinamora:
- Sredozemnomore:3740
- Baltikomore:0.612
- Mrtvomore:250
Poredsaliniteta,jedanodosnovnihekoloskihfaktoramorskesredinejetemperatura.Od
ekvatora,gdetemperaturapovrsinepremasuje25 oC,tatemperaturaopadaiducikapolovimaiu
polarnim moraima silazi ispor 0 oC. Postoji vertikalna i horizontalna stratifikacija. Kada je u
pitanjutemperaturavoderazlikujemotopledo500mdubine,termoklineod500do800mi
hladnevodevieod800m.Okeanisuprostranstvasastenotermnimorganizmima,jersezbog
izuzetnovelikepovrinenjihovatnemenjaznaajno.Pritisaknasvakih10mdubinerasteza
jednuatmosferupaprematomepostojestenobatniieuribatniorganizmi.Uodnosunasvetlost
vodamoebitieufotinado200m,disfotinaod200do400miafotinapreko400m.Sa
dubinomopadakoncentracijakiseonika.Karakteristikaovihekosistemasuiplimaioseka,talasi,
topleihladnestruje.
Stratifikovanivertikalniihorizontalnirazporedosnovnihekoloskihfaktoraumorimai
okeanim uslovljava zonalni raspored njihovog zivog naselja. Obe osnovne okeanske oblasti,
slobodnavodailipucina(pelagijalnaoblast)imorskodno(bentalnaoblast)naseljenesuzivim
svetom. Deo morskog dna koji se postepeno stpusta od obale do dubine od 200 metara
predstavlja neritsko podrucje.Preko200metaraje okeansko podrucje.Neritskideomozese
podelitiudveglavnezone,jednuplicu(litoralnuod0do4060metarabudine)ijednudublju
(sublitoralniod60do200metaradubine).Usastavokeanskogpodrucjaulazedvevertikalne
zone,povrsinskaosvetljenailiepipelagijalnazonadodubineod200metaraidubokamracnaili
batipelagijalnazona,kojapokrivadubokookeanskodno.Najdubljideloviokeanskohpodrucja,
ispod1000metaradubinecineabisalnuzonu.

50
ivotuslobodnojvodi:

*Nektonslobodnoplivajuiorganizmi
*Planktona)meroplankton(larvenistupnjevibodljokoaca)ib)holoplankton(jednoelijski
zooplankton).

ivotnamorskomdnu:
*Vagilnipokretni
*Hemisesilnislabopokretni(morskezvezde,jeevi,koljke)
*Sesilninepokretni(korali,suneri,hidre).

Neosvetljenuzonunaseljavajusvetleiorganizmi,nepigmentisaniorganizmi,vrstekoje
nemajuiliimajuteleskopskeoi,imajuzube,javljasebioluminscencija.Muijakparazitirana
enki da je ne bi izgubio. ajkula spava (1000m dubine), zlatna ajkula(2000m hrani se
leevima),ribatrozubac,jeguljaguta
Najvei diverzitet u morima je na koralnim ostrvima,litoralna boocenoza,visoka
produktivnost,koralipruajuzaklonanekesenjimahrane.Eurihalnevrstenaseljavajupodru ja
okouarekaumora.

Ekosistemikopnenihvoda

Kopnenevodeseuodnosunakarbonatedelenamekeitvrde.Uodnosunapokretljivost,
vodedelimonastajaeitekue.Delimoihinanadzemneipodzemne,privremeneistalne,
slaneislatke.Potamologijajenaukaorekama,limnologijaprou avajezera,apaludilogijabarei
jezera. Ramsarska konvencija je potpisana 1971. godine i odnosi se na vlana stanita.
RamsarskapodrujauSrbijisu:
*Carskabara *Obedskabara
*Peterskavisoravan *Slanokopovo
*Labudovookno *Ludokojezero

Slatkovodnajezeraibaremogubitiprirodnaivetaka.Postoje slanaialkalnajezera.
Jaminesudepresijekojeispunepodzemnevode,lokvesupovremene,stati nevode,mrtvajesu
stalakoritareka,odsenimeandri.Velikerekesuspore. Forlandjedeoizmeurekeinasipai
bitanjezamreenjeriba,revesukanalikojidovodevoduubaru,afokovisukanalikojiodvode
vodu iz bare. Ritovi su plitka voda koja je obrasla trakom, a vodu dobijaju podzemno.
Movaresujezerakojaizumirudistrofnajezera.Belerekesubrzeplaninskerekeiimajuveliku
vodenusnagu.Potocisutekuevodedo5mirine.Tresavesumovarnastanitagdevladaju
nisket,zastupljenesumahovineSphagnumirazlaganjejesporo.

Stajaevode:

Jezera imaju utoku i istoku kao i neosvetljenu zonu. Bara nema utoku i istoku, a ni
neosvetljenuzonu.Jezerapopostankumogubitiprirodnaivetaka,pohemijskomsastavu
slatkaislana,apoorganskojprodukcijieutrofna,oligotrofnaidistrofna.Intenzitetorganske
produkcijezavisiodedafskih,morfometrijskih,klimatskih,antropogenihfaktora.Tropskajezera
sueutrofna.
Oligotrofnajezerasuduboka,neosvetljenazonazauzimaveuzapreminu,azastupljena
jemakrofitskavegetacijaiplanktonajemalo.Njihovavodajeprozirnaisadriveukoliinu
kiseonikadovoljnuizadubinskezone.Unjimajezastupljenovievrstadubinskihorganizama.
Ovdeivestenotermniorganizmi

51
 Eutrofnajezeraobrnutouodnosunaoligotrofna.
Distrofna jezera: zastupljene su oligohete (velika gustina). U ovim jezerima je niska
razgradnjaiovevodesuprekrivenetrskom.

Vertikalnaihorizontalnastratifikacija:
- Neustonnapovrinivode:vodenapaprat,soivica,ciliate,vodenestenice.
- Perifitonobrataj:organizmikoji ivenavodenimbiljkamaalge,bakterije,protozoe,
nematode,puevi,larveinsekata,vodenobilje.
- Plankton
- Nekton
- Bentos
Organizmikojinaseljavajustajauvoduineivotnuformulimnofita.

Tekuevode:

Tekuevodesedelenabrzeplaninskerekeisporevelikereke.
Svakarekaimaizvor,tokuue.Urekamanepostojivertikalnastratifikacija,alipostoji
horizontalnastratifikacijafizikihihemijskihparametara:brzina,t,O2,CO2...Najveabrzina
jeugornjimtokovima.Supstratjepodlogapokojojrekate eimoebitikamenita(naizvoru),
ljunkovita,pesakimulj.
Najviekiseonikaimanaizvorureke,augljendioksidajenajmanjeutompodru ju.Leti
setempertaturapoveavaodizvorakauu,azimisesmanjuje.Uodnosunasveovefaktore
razlikujemogornji,srednjiidonjitok.
Gornjitoknaseljavajustenotermniorganizmi.Onimakamenitotloizastupljenesualge,
dijatomeje,vodenemahovine,alinemaplanktona.Prilagho enoststanovnikaovogdelareke
kakoihvodanebiodnelajedorzoventralnospljotenotelo,kukiceipijavke,izraenpozitivan
reotaksis(orijentiuseuvekusmerusuprotnomodtokareke),stavljajukamen i enasvoje
telo.
Srednjitoknaseljavajueuritermniorganizmi,mahovine,zelenealge,dijatomeje.
Podlogajeljunkovita,manjejekiseonikanegonaizvoru,manjajesnaga(brzina)vodei
javljasemaloplanktona.
Donjitokpodlogajepesakimulj.Ovajdeotokaimanajmanjumehani ku
Snaguinajveuirinu.Imainajveidiverzitet(oligohete, koljke,puevi,ribe,larve,
makrofitskavegetacija,najvieplanktona),azastupljenisuherbivori,zoofagiidetritofagi.U
detritofage se ubrajau oligohete, koljke, ostrocode, tuhoptera. Hemizam tekuih voda je
postojanijiimanjejepodloanpromenama.

Podelapozonama:
- Zonapastrmkepotok:kalifornijskapastrmka,potonapastrmka,palovipe.
- Zonalipljenaprelazpotokaugornjitok:lipljen,pastrmka,mrena,klen,podust.
- Zonamrenegornjitok:smu,podust,bodorka,uklija,klen.
- Zonadeverikesrednjiidonjitok:deverika,aran,som,linjak,grge,tuka,crvenperka,
kara,krupatica.

Podzemnevode:

Ove vode dobijaju vodu od meteorolokih i povrinskih voda dok one ne dou do
nepropustivog sloja. Ovde je karakteristina nepromenjivost ekolokih uslova: stabilna je
temperatura, povrine su zatvorene i tu ive kriptobionti. Njih karakterie reliktna fauna
(ovejaribica,oligohete,puevi,raii,ribe,vodozemci),stenotermnisuorganizmi,predatori
suidetritofage.

52
Antropogenifaktor

MarkTvenjerekao:ovekjejedinaivotinjakojamoeitrebadapocrveniodstida.
Sviabiotikiekolokifaktorikojiutiunadrugevrste,utiuina oveka. oveksenemarnoi
nezahvalnoponaapremaprirodi.
Antropogenepromenemogubiti:
Degradacione unitava regeneratorne mehanizme ekosistema, naruava stanita i
biodiverzitet
Progradacionepoveanjediverziteta, tojeuveinisluajevaopetnegativnonadui
periodzbogintenzivneispaetojenegativnozabiljke,apozitivnozatekuniceistepskevrste
kojeiveugrupamairanoujutrosehraneniskimtravama.Ukolikobitravabilavisokaovevrste
kvasesvojekrzno,prehladeseiugibajuodupaleplu a.Sanitarnase ajese astarihdrvetasa
dupljama,atojeopetnegativnozadupljaice,paimsebrojnostsmanjila,apovealasebrojnost
insekata.

ovekpretvaranjempovrinauagroekosistemedajeansusamopojedinimvrstama,pa
moemoreidasutetnevrsteistoovekovatvorevina.
ovekzagaujeprirodunarazliitenaine:
- Fizikozagaivanjevrstiotpad(metali,plastika)
- Hemijskiotpadherbicidi,pesticidi
- Organskiotpad
- Termikozagaenjetoplavodaiztermoelektrana
- Radijacionozagaenje
- Genetskoukrtajusepsiivukovi,aliisveopasnijeigresagenetskimininjeringom.

Pozadinsko (normalno) izumiranje obuhvata gubitak jedne vrste na godinu dana.

Masovnoizumiranjeobuhvatagubitak20.000vrstagodinje.Razlozigubitkavrstasu,naalost,
brojniiraznovrsni:
- Gubitakstanita
- Unoenjealohtonihvrsta
- Preteranaeksploatacijaikrijumarenje
- Pravljenjerazliitihmedikamenataoddivljefloreifaune(tigrovi,medvedi)
- Upotrbadivljefloreifaunezaishranu(ajkule,morunazbogkavijara)
- Nakit,suveniri,ukrasi(oklopkornjae,slonovaa,korali)
- Pravljenjeodee(mladefoke,krokodili)
- Kuniljubimci
- Trofejiiamajlije
- Kolekcionari
- Zagaivanje
- Bolesti(donoseihalohtonevrsteebolajefatalnazaimpanze)
- Globalneklimatskepromene(nestajanjekoralnihgrebena)

Ugroenevrste:
- Pandahranisesamobambusomitekosereprodukuje
- Slongubitakstanitaipreteranaeksploatacijazbogslonovae
- Gorilagubitakstanitailovnamladunce
- OrangutanAzija,krenjeuma,ivisolitrarnoimladune9godinaprovodisamajkom.
Dabiodvojilimladuncaodmajkemorajuubitimajku.
- impanzegubitakstanitailov
- Amerikapikaglobalneklimatskepromene
- Nosoroziodsecanjeroga(tradicionalnamedicina)

53
 - SnenileopardAzija,trovanje,ilegalnatrgovina
- Tigargubitakstanita,lov
- Marinskisisarikitovi:ribarskemree,gliseri,buka,lov(Japanci)

Ugroenekarnivore:
- Cibetka
- LeopardAzijaiAfrika
- Azijskigepardmladunadnapadajuhijene
- Make se meusobno ubijaju lavovi ubijaju geparde i leoparde kako bi njihovo
potomstvoimaloviehrane
- Puma
- IberijskirissamonaPirinejskompoluostrvu
- KuniiunetiuAustralijusupotisnulitorbarebiljojede.Zatimsuunetelisicedapotisnu
kunie,aonesulovilebiljojednetorbare...
- Azijskilavimamalojedinkiizastupljenojeukrtanjeusrodstvu
- Afrikilavovskipaskompeticijasalavovimaihijenama
- Etiopskivuklov,bolestidomaihpasa
- MorskavidranaseljavaoblastiobalaJ.Amerike

USrbijisuzatienivuk,lisica,mrkimedved,ris(zatienucelojSrbiji).Napodruju
Srbijesutakoezatienisvibiljojedi(ljiljci,Hyroptera).
Glodari tekunica, slepo kue, skoimi (Deliblatska peara), snena voluharica,
dinarskavoluharica,puhoviiveverice.
Zveri:
- Vojvodina:kunabelica,kunazlatica,jazavac,vuk.
- Srbija:vidra,ris,arenitvor,stepskitvor,lasica,hermelin.

kuna zlatica jazavac sareni tvor

kuna belica

Svekarnivoreosimakala,rielisiceirakunopsasupredloenezacrvenulistuSrbije.
Evropskiendemisuglavativodenjak,umskaaba,velikiljiljak...
enjarka(aba)jebalkanskiendem.Jednakolousta(???)jedunavskiendem.Mo varna
abajepanonskiendem.Nekevrstekojesenalazenaevropskojcrvenojlistisu:umskaigrka
kornjaa, apljica,kaikara,crnaroda,suriorao,oraobelorepan,belakanja,vuk,vidra,ris,
divokoza.

Domestificiraniekosistemi

Uoveekosistemeubrajamo:
- Urbanoindustrijskitehnoekosistemi(velikigradovi)
- Ruralniekosistemi(saobraajnikoridori,industrijskicentri)
- Agroekosistemi
- Vetakiekosistemi

54
Terestrinibiomi

- Tundre
- Tajge
- Listopadneume
- Travnatezajedniceumerenihoblasti
- Travnatezajednicetropskihoblasti
- aparal
- Pustinje
- Polutrajnozelenetropskeume
- Trajnozelenetropskeume***stavkepod8i9sezovuhylea

Tropskeisubtropskekineume

Ovdejezastupljenaekvatorijalnaklima.Odlikujese
veoma sloenom strukturom i zastupljene su
polidominantne zajednice. Izraena je niska frekvencija
populacije (veliki broj ekolokih nia sa posebnim
mikroklimatskim uslovima i nisu ujednaeni uslovi na
velikoj povrini. Lanci ishrane su sloeni. Izraen je brz
promet materije i energije. Zastupljeni su stenotermni i
stenohigniorganizmi,jerekolokifaktorimalovariraju.
rasprostranjenje
Velikajekoliinavlagepasuprisutnihigrofilniorganizmi:
- Beznogi vodozemci Apoda, Fam. Cecilidae, J.
Amerika
- OtrovnivodozemciJ.Amerika
- IguananajveiguterAmerike
- Boaconstrictorudav,amerikajezera
- Kajman
- HoacinprimitivnapticaJ.Amerike
- Kolibri
- MakaopapagajiJ.Amerika
ekologija
- ZlatnilavljitamarinJ.Amerika
- KraljevskitamarinJ.Amerika
- Jaguar
- Ocelotmaka
- Kojoti
- Azijskislon
- Gimnophyones boa constrictor
iguana
- Piton
- Potopolumajmun,Loriscidae
- Gorila
- Patuljastinilskikonj
- Okapizebrairafa
- Tarsidepolumajmuni,aveti
piton
- Sijamong ocelot
- Orangutan
- Makeribarice Rajskaptica
- Sunevmedved KokahunkaicaAzija,Australija
- Malajskitapir FalongerNovaGvineja,vrstatorbara
- Kazuar

55
Tropskeisubtropsketravnatezajednice

Ekvatorijalna klima. Fiziognomija je takva da je

zastupljeno pojedinano drvee (akacije, baobab).
Spratovnost nije posebno izraena. Karakteristino je
prisustvogrupa (opor,krdo).Brzjeprometmaterijei
energije.Uovomdelujeizraenjedansuniperiodkoji
ivotinje provode u fazi mirovanja estivacija. Ekoloki
ekvivalentnevrstesu:
- Savanskivaran
- Nilskikrokodil
- Leinar
- Sekretarptica rasprostranjenje
- Prugastahijena - Zebra
- Ard vuk vrsta hijene, jede insekte i - Bradaviastasvinja
termite - irafa
- Crnorepiakal - Bongoantilopa
- Afrikilavovskipas - Kaferskibivo
- Afrikislon - Dikdiknajmanjaantilopa
- Belinosorog

Australija
- Vombat
- Kengur
- Valabi(sliankenguru)
- Agamabodljikaviguter
- Zlatnivaran
agama zlatni varan

Pustinje

Rasprostiru se u S. Americi, Africi, Australiji,

Aziji,Arabijskompoluostrvu...
Zastupljena je ekstremno aridna klima.
Prisutna su velika dnevna i sezonska kolebanja.
Izraenajeestivacija.
Afrika:
- Karakalris
- Merkati rasprostranjenje
- Fenek
- Jednogrbakamila
S.Amerika
- Pticatrkaica
(vrstakukavice)
- Pustinjskizec

karakal
merkat

56
Zonatvrdolisnihkserofilnihvenozelenihumaiikara

Makija(Sredozemlje)i aparal(Kalifornija).Ovdevladajublageivlanezimeitoplo,
sunoleto.Jonekekarakteristikesupolidominantnostiestivacija.
Vrste:
- GekoniKoijevgekon - etvoroprugastismuk
- Blavor - KoalaAustralija
- Leopardovsmuk

Listopadneumeumerenihoblasti

Umerena klima okeanska i umereno

kontinentalna.Takoejeistrukturaumerenosloena.
Diverzitet je nizak i prisutna je oligodominantnost.
Frekvencija i gustina populacije su umerene.
Zastupljena su migratorna kretanja u nepovoljnom
perioduizimskomirovanje.
Vrste:
- Ranadalmatina
- Gatalinka
- Smuk
- arka
- Miar
listopadne sume Stare planine
- Jastreb - Kunabelica
- Malauara - Jazavac
- Bioglavavrstadetlia - Malirisbobket,S.Amerika
- Grlica - Rakun
- Crvenda - Crniamerikimedved
- Malislavuj - Prugastitvor
- utogrlimi - VapitijelenS.Amerika
- Puh - SikajelenAzija
- Divljamaka - Rakunopas
- Kunazlatica

Travnatezajedniceumereneklime(stepe)

Nemadrvea.Zovuseiprerije(S.Amerika),pampasi(J.Amerika).Vlanostjemalau
ovim zajednicama i struktura ekosistema je jednostavna. Prisutna je fenolokadominantnost
(jednavrsta,zeljaste).Izraenajesocijalnost.Postojefluktuacijeklime,pajezastupljenozimsko
mirovanje.
Vrste:
- ukjamarS.AmerikaiJ.Amerika - Konjprevalskog
- Prerijskokue - Velikadroplja
- Amerika antilopa odbacuje rogove, - Maladroplja
najbritrka - Sabljarka
- Amerikibizon - Vivak
- Nanduvrstanoja,J.Amerika - Evropskizec
- Zomagvanako - Tekunica
- Saigatataricaantilopa,Rusija

57
Borealneetinarskeume,tajge

ZastupljenesuuS.AmericiiEvroaziji.Karakteriu
se hladnom klimom i sa etiri neravnomerna godinja
doba. Sloenost struktura je niska i bez sprata zeljaste
vegetacije. Ovo su monodominantne zajednice visoke
frekvencije.Uslovisuujednaeni.zastupljenesumigracije
izimskomirovanje.Metabolizamekosistemajespor. Rasprostranjenje
Vrste:
- Tetreb - Sibirskitigar
- Krstokljun - Kanadskiris
- Jelovasenica - deravac
- Kralji - Irvas
- Veverica - Los

Tundre

Postojeartikeialpsketundre.CirkumpolarnorasprostranjenjeHimalaji,Alpi...Uslovisu
ekstremnisapolarnomklimom.Postojedvagodinjadoba(zimanotraje24h,letodantraje
24h).Tlojesmrznuto(podrujepermafrostaimastalnosmrznutotlo).Zastupljenesumahovine
iliajevi.Frekvencijajevisoka.Lanciishranesuprosti,ametabolizamekosistemajeusporen
(sirovihumus).Postojizimskomirovanje.
Vrste:
- Pikazeevi - Grizli
- Leming artika i sibirska vrsta, koti - Snenaguska
sesvakih8nedelja - Labudtruba
- Mrmot - Artikivuk
- Snenileopard - Belimedved
- Mousnijelen - Snenakoza
- Tardivljakoza - Mousnogovee
- Jak - Snenasova

jak
mrmot mosusni jelen polarna sova

Raseljavanje

Doraseljavanjadolazi kada sepoveagustinapopulacije.Naperiferiji suuslovi uvek

nepovoljnijiidolazidopulsacijakojedovodedomenjanjagranicaekosistema.Raseljavanjeje
naputanje jedne take u prostoru u raznim pravcima. Raseljavanje moe da bude aktivno
(tranje,plivanje),pasivno(kadajeposrednikvoda,ovek,vetar,ivotinje)ikombinovano.
Anemohorija,antropohorija,zoohorijasurazli itiprimeriraseljavanja.Raseljavanjenije
estozbograzliitihbarijera.

58
 Postojeetirigrupebarijera:
- Fizikezastanovnokelivadeumajebarijera,planinskivenci,reka...
- Ekoloke
- Bioloke
- Prostorneivremenske

Fizikebarijere

Zakopneneorganizmefizikabarijerajevoda,azavodenetojekopno.Zaslatkovodne
vrstefizikabarijerajemore.PticeiinsektimogudapreleteAmazon,alitonerade.Volgau
donjemtokuimazapadnugranicuzarasprostranjenjeEversmonovoghr kaipegaverov ice,a
istonuzarasprostranjenjeslepogkuetaipegavetekunice.
Mora i okeani su ujednaene povrine. Ipak stanovnici litorala se tee raseljavaju od
stanovnikaabisalaipelagijala.Uslatkimvodamavodopadimogubitibarijerazaraseljavanje.
Jezerskiekosistemisuizolovani,reprodukcijaizolacija.Tuevolucioniprocesiidubre.
Mozambikikanal(400km)razdvajaAfrikuiMadagaskaripredstavljaozbiljnubarijeru,
izuzimajuiptice.Vodozemcinemogupreiovubarijeru.ZbogtogaMadagaskarimadruga iju
faunu od etiopske oblasti. ak devet od deset vrsta koje se tamo sre u ivi samo na
Madagaskaru.Planinesutakoefizikabarijera.Dinaridispre avajuribeizSaveiDunavada
doudojadranskogsliva.

Ekolokebarijere

Sanadmorskomvisinomsemenjaklima,podloga,pasamimtimifauna.Planinesui
ekoloka barijera. Himalaji su mona prepreka koja razdvaja Holartik II i indomalajsku
zoogeografskuoblast.
Pustinjesuekolokabarijeraivrlo malibrojvrstaseprilagodioekstremnimuslovima
pustinje.SahararazdvajaHolartikIIIietiopskuzoogeografskuoblast.Postoje arkeiledene
pustinje.Urbananaseljapredstavljajukulturnepustinjeibarijerasuzaraseljavanjefaune.

Biolokebarijere

Bioloke barijere su hranidbeni odnosi, kompeticija, predatori, nedostatak odgovaraju eg

stanita.
- Kompeticija:TriturusboscaiT.marmurotusspreavajudrugedaseraseljavaju.Samur
jespreioraseljavanjekunebeliceikunezlaticeuAziji.
- Hranidbeniodnosi:nedostakplenaibiljakaspreavaraseljavanje
- Adekvatanbiotop:okorekeJenisejsaobestranesenalazeume.
- Predatorstvo:mladejedinkebizamskogpacovasulakplen,pajeoteanoraseljavanje.

Prostorne i vremenske barijere: krompirova zlatica je 1918. godine stigla iz Amerike u

Francuskuiza50godinaseraselila4.000kmnaistokjernijeimalaprirodnogneprijatelja.
Hirundorupestris(planinskalasta)jedo1965.god.doladoRumunije,adokle ejostii
zavisiodklime,jerjojodgovaramalavlanostitemperatura.

Pregradeuodnosunatrajanje
Relativnobrzomenjajupregrade.
- UMiocenuseMadagaskarodvojioodGondvaneiostaojekanal.
- Jangcejangjemenjaotokdevetputaudonjemdelutoka.
Male pregrade dele bliska stanita (moreuzi), a velike dele razliita stanita (granica
izmeutundriitajgi).

59
 Ljudska aktivnost ruenje pregrada (ljudi grade mostove, kanale, ispravljaju re na
korita).Sueckimkanalomje40vrstaribapreloizCrvenoguSredozemnomore.Slinostii
razlike faune ukazuju na starost pregrade. Istoni Sibir i Aljaska imaju sli nu faunu, pa to
ukazujedajeBeringovmoreuznovijegdatuma.IstojeizaLaMankojirazdvajaEngleskui
Francusku.

Aktivno,pasivnoikombinovanoraseljavanje

Aktivnokretanjem,tranjem,plivanjem,letenjem...
Neprekidnifrontsedeavasaporastompopulacije(sivatekunica,zeckojiseuRusiji
raseljavao6kmgodiinje)

Ekolokiljeb

- Kineskastrnaricajezaraseljavanjekoristilaibljakeilivadevodoplavnihreka.
- Bibulkusibis(egipatskaapljica)jepreletala.
- GrlicajeizMaleAzijedolanaBalkaninaselilaceluEvropu.
- RakunopasjeAzijskavrstakojajeunetauRusijuzbogkrzna,pakadasuputene onse
raselioinaselioistonuEvropu(kombinacijaaktivnogipasivnograseljavanja).
- Lynxlynx(karpatskiris)jevrstakojajedolaizRumunijeuSrbiju.
- Rakun je poveao gustinu 20 puta, a areal za 2/3 zahvaljuju i tome to se prilagodio
kulturnoj(urbanoj)sredini.
- Rialisicajeveomaplastinaipriagodilaseurbanojsredini.
- Crnarodajemigratornavrsta,alijedeopopulacijeostaonamestimazimovanjaujunoj
Africiinevraasevie.
- Belimedvedisudobriplivai(preplivajuido100kmbezodmora)paseraseljavapreko
santileda.
- Polarnelisiceseraseljavajukaoibelimedvedi.
- Nilskikonjmoedaprepliva30km,pajetakonaselioZanzibar.
- PumajerasprostranjenaodS.AmerikedoPatagonije(krajnjijugJ.Amerike).

Pasivnoraseljavanje

- Anemohorija:beskimenjaci,pticeuzpomovetra.
- Hidrohorijaraseljavanjemorskihorganizamazahvaljujuimorskimstrujamailivodenim
tokovima(reke,bujice,santeleda).
FaunaKrakatausebrzoobnovilanakonerupcije,a93%vrstajedolopasivno.
- Zoohorija raseljavanje zahvaljujui ivotinjama. Forezija je privrivanje pa tako
mnogepticemovarnihstanitaraseljavajuikru,mekuciraseljavajularveisl.Domaini
raseljavaju parazite (migratorne ptice). Larve majske bube se raseljavaju pomo u
bumbara.
- Antropohorijaraseljavanjeuzpomoovekaimoebitisvesnoinesvesno.

60
Svesno:

- Prenetisukunii.
- SvinjajeprenetanaMauricijusiistrebilajepticudodo.
- BizamskipacovjeprenetizAmerikeuEvropu.
- NutrijajeprenetaizJ.Amerikezbogkrzna.
- MousnogoveejereintrodukovanouSibir.
- Kodnasjereintrodukovandabar.
- BelorepijelenjedovedenulovitaEvrope.
- NaNoviZelandsuprenetivorci,jeleni,divljesvinje,lisica,je...
- Amerikisomijeprenet,kaoisunanica,tostolobik,amur,babuka(aktivacijanjenejajne
elijeuzpomospermearanskihribaginogeneza).
- Bufo marinus krastaa, J. Amerika. Uneta je u Australiju da suzbije iak. Nije imala
predatorajerjetoksina.Raseljavase27kmgodinjeiunitavaautohtonevrste.

Nesvesno:

- U luku Hamburg stiu razni insekti, vodozemci, gmizavci, ali tu ne opstaju. Tako e su
prenetibubavabe,mievi,pacovi.
- GubarjeprenetizEvropeuS.Ameriku.
- Naruene biocenozesu pogodneza kolonizaciju (npr. agrobiocenoze, sa ene ume i sl.).
tetnostvrstepostojisamouvetakimekosistemima.

61