RAZDEO GOLOSEMENICA

 prve biljke na kopnu kod kojih se pojavljuje SEME

 seme je nezaštićeno u šišarci ili obavijeno sočnim omotačem koji podseća na bobicu
(kod TISE)
 Životni ciklus potpuno NEZAVISTAN OD VODE
 Pojavile su se pre oko 360 miliona godina (KARBON)
 Razdeo golosemenica obuhvata pet klasa:
1. semena paprat (izumrle)
2. cikasi
3. ginko
4. gnetum
5. četinari

SEMENE PAPRATI
 NAJSTARIJA grupa
 Bile su slične drvenastim papratima
 Stablo je bilo negranato, uspravno
 Veliki perasto deljivi listovi na čijim vrhovima ili po obodu su se nalazila KRUPNA
SEMENA

CIKASI
 oko 130 vrsta tropskih i subtropskih biljaka
 po izgledu su slične palmama – veliki perasti listovi na vrhu stabla
 rastu i do 25m visine i do 1m u prečniku

GINKO
 jedini živi predstavnik je Ginkgo biloba.
 Ostale vrste izumrle krajem TERCIJARA
 Visoko listopadno drvo sa bočnim granama skoro pod pravim uglom
 Listovi su LEPEZASTOG oblika urezani po sredini
 Kao samonikla vrsta raste u prašumama Kine
 Sadi se širom sveta u parkovima, botaničkim baštama i dvorištima kao ukras.
GNETUM
 3 sasvim različita reda
1. EFEDRA (forma lijane)
2. GNETUM (forma drveta)
3. VELVIČIJA (u pustinjama, jako skraćeno stablo sa listovima koji neograničeno rastu)

ČETINARI
 NAJŠIRE RASPROSTRANJENA vrsta
 Najveći broj vrsta
 Najčešće DRVENASTE biljke, ređe ŽBUNASTE
 Listovi su mali, igličastog oblika- ČETINE, a ređe LJUSPASTI
IGLIČASTI listovi: crni i beli bor, jela, smrča, ariš, kleka, Pančićeva omorika-endemit
istočne Bosne i zapadne Srbije
LJUSPASTI listovi: tuja i čempres
 DŽINOVSKE biljke – sekvoja (visine preko 100m, prečnika i 10m, živi preko 4000 god.)

GOLOSEMENICE
 Uvek su DRVENASTE biljke
 Dobro razvijen KOREN i STABLO
 U STABLU su sekretorni kanali u koje se izlučuje SMOLA koja ima zaštitnu ulogu
1. Forma DRVETA
 cikasi,
 ginko,
 pojedini gnetumi i
 većina četinara (bor, jela, smrča, ariš, kedar...)
2. Forma ŽBUNA
 Određeni četinari (kleka, tisa, tuja...)
3. Forma LIJANE
 neki gnetumi (efedra)
  uvek HETEROSPORNE - razlikuju mikrospore – polenova zrna i megaspore –
embrionove kesice

MUŠKA ŠIŠARKA: MIKROSPORE (polenova zrna) nastaju u MIKROSPORANGIJAMA

(polenove kesice) koje se nalaze Na MIKROSPOROFILIMA
 Muške šišarke su obično na vrhovima grana

ŽENSKA ŠIŠARKA: MEGASPORE koje nastaju u MEGASPORANGIJAMA (semeni

zameci), po 2 semena zametka na jednom MEGASPOROFILU (oplodni listić) i zajedno
sa zaštitnim ljuspama (koje odrvene pri sazrevanju semena)
 Ženske postavljene bočno, na kratkim izdancima

 JEDNODOME biljke – muške i ženske šišarke nalaze se na jednoj biljci

 DVODOME biljke – muške šišarke su na jednoj a ženske šišarke na drugoj biljci
(cikasi i ginko)

RAZMNOŽAVANJE I CIKLUS RAZVIĆA GOLOSEMENICA

 Smenjuje se bespolni i polni proces.

 SPOROFIT je odrasla biljka
 GAMETOFIT je veoma redukovan.
Muški gametofit – klijalo polenovo zrno
Ženski gametofit – embrionova kesica (u kojoj se nalazi hranljivo tkivo i 2 jajne ćelije)
Vetar raznosi klijala polenova zrna do ženske šišarke, spermatične ćelije dolaze do
jajnih ćelija, spajaju se i dolazi do OPLOĐENJA.
Iz oplođene jajne ćelije razvija se embrion –KLICA obavijen ENDOSPERMOM –
hranljivo tkivo i oni zajedno čine SEME.
ULOGA I ZNAČAJ GOLOSEMENICA

 Četinari grade prostrane šume na severnoj Zemljinoj polulopti – TAJGE ali ih ima i u
oblastima sa umerenom klimom
OPŠTI ZNAČAJ:
 Proizvođači organskih supstanci i kiseonika kroz fotosintezu
PRAKTIČNI ZNAČAJ:
 CIKASI uglavnom služe za dekoracju
 Ulja GNETUMA – za masažu
 GINKO – u narodnoj medicini
 iz smole borova izdvaja se TERPENTIN čije ulje se koristi u farmaceutskoj industriji
 Etarska ulja kleke i bora služe za inhalaciju
 Stabla se koriste za izradu papira i u građevinarstvu

KOD NAS

IGLIČASTI listovi
 Crni bor – tamnija kora stabla
 Beli bor – svetlija boja stabla

 Jela – uspravne šišarke, četine su na vrhu oble

 Smrča – šišarke vise naopako, četine su na vrhu oštre (bodljikave)

LJUSPASTI listovi
 Tuja – šišarka u obliku cvetića
 Čempres – okrugla šišarka (kao loptica)

 Kedar – iz jednog čvora polazi veliki broj iglica

 Ariš – svake godine zbacuje sve listove (ostali četinari na 5 godina)

 Tisa – četinar sa sočnim omotačem (otrovno stablo, koren i list), bobicu jedu ptice i tako
učestvuju u rasejavanju semena