HELENISTIČKA NAUKA

Helenistički gradovi, naročito Aleksandrija, privukli su veliki broj umetnika, arhitekata, filozofa i
naučnika. Hramovi, palate, ali i sve druge zgrade sagrađene su veće i grandioznije od onih u doba
klasične Grčke. Nova grandioznost odražavala je težnje helenističkih vladara da se veličaju kao
bogovi.

Novi vladari su podržavali sve što im je moglo doneti slavu, pa su pomagali matematičarima i
geografima da sa svih strana pokušaju da dobiju što je moguće više vrednih tekstova ... U takvoj
atmosferi nauka je cvetala.

NAPREDAK U PRIRODNIM NAUKAMA:

Tokom helenističkog razdoblja, naučnici su imali priliku da se usavršavaju na ranijim dostignućima
Grka, Babilonaca, Egipćana, ... posebno u astronomiji, geografiji i matematici. Veliki broj naučnika
mogao je da komunicira s drugima, jer su svi oni koji su nešto značili u nauci dolazili u veliku
biblioteku u Aleksandriji, kako bi mogli da raspravljaju međusobno i nadograđuju svoje teorije.

EUKLID, matematičar iz Atine je napisao Elemente u trinaest knjiga, u kojima predstavlja na

izvanredno logičan način, celokupno elementarno geometrijsko znanje Grka njegovog vremena. To
uključuje geometriju ravni, geometriju prostora, teoriju brojeva i vrstu geometrijske algebre. Ovo
delo postalo je temelj moderne geometrije.

Poznat je i po algoritmu za izračunavanje najvećeg zajedničkog delioca koji je po njemu nazvan

Euklidov algoritam

Astronom i matematičar ARISTARH rođen na ostrvu Samos je, koristeći matematičko znanje i
oslanjajući se na pažljivo posmatranje, tvrdio da se Zemlja okreće oko svoje ose i kruži oko Sunca.
Ta heliocentrična teorija neće biti najbolje prihvaćena u sledećih gotovo dve hiljade godina.

Aristarhovo delo „O veličinama i udaljenostima Sunca i Meseca“- tačno je da su Aristarhovi

rezultati u velikoj meri bili pogrešni (zbog pogrešnih merenja), ali veličinu njegovog dela ne čine
tačna merenja nego ispravan geometrijski metod kojim je utvrdio da je Sunce daleko veće od
Zemlje, da je Zemlja veća od Meseca, kao i da je rastojanje između Zemlje i Sunca višetruko veće
od rastojanja između Meseca i Zemlje

ERATOSTEN, astronom, matematičar, geograf i pesnik iz Kirene, bio je to čovek izuzetnog

obrazovanja i velike inteligencije. Glavno mu je delo bilo „Geografija“ u tri knjige. Osnivač je
geografije kao naučne discipline. Na osnovu tada raspoloživih podataka, napravio je mapu sveta i
uveo pojmove geografskih širina i dužina. Obradio je svoje misli o obliku zemlje, koju je smatrao za
loptu. Dokazao je da je Zemlja okrugla i izračunao je njen obim. Ovo Eratostenovo otkriće se
smatra prvim tačnim određivanjem veličine jednog nebeskog tela.
ARHIMED matematičar, filozof i pronalazač iz Sirakuze bio je, bez sumnje, najpoznatiji helenistički
naučnik. Napisao je veoma značajne radove o geometriji, aritmetici i mehanici. Primenio je načela
matematike i fizike na praktične izume.

 proučavao je geometrijska tela, pa je tako zaslužan za otkriće i opis lopte i valjka.

 u mehanici je poznat kao čovek koji je otkrio princip rada poluge, pa se spominje njegova
navodna izjava: „Dajte mi dovoljno dugu polugu i dobar oslonac, pa ću pomeriti Zemlju!“.
 takođe mu se pripisuje i otkriće hidrauličnog propelera, koji može da prebaci vodu s nižih
nivoa na više.
 pored ovih otkrića, poznat je i po osnivanju hidrostatičkog zakona, tj. Arhimedovog zakona -
telo potopljeno u tečnost biva lakše za težinu istisnute tečnosti. Veruje se da je do ovog
shvatanja Arhimed došao kada je jednom prilikom ulazio u kadu i to ga je nateralo na
poznati usklik – „Eureka!“.
 pričalo se da je za vreme Prvog Punskog rata, Arhimed, kao stanovnik Sirakuze, sudelovao u
odbrani grada od Rimljana, i da je zahvaljujući njegovim idejama i odbrambenim spravama
grad odolevao pune tri godine.

NAPREDAK MEDICINE
Praznoverje po pitanju ljudskog tela i uverenost da bogovi i nadprirodne sile uzrokuju bolesti,
zaustavljalo je razvoj medicine sve do oko 400 B.C., kada je HIPOKRAT, ili „Otac medicine“
utemeljio školu koja se bazirala na proučavanju ljudskog tela i pažljivoj interpretaciji simptoma.

Osim traženja uzroka bolesti i načina lečenja, Hipokratova škola naglašavala je potrebu za
humanim i nesebičnim odnosom lekara prema čoveku, bez obzira ko je on bio. Na toj osnovi
postavljeni su etički standardi za lekare do današnjih dana. Taj antički etički kodeks lekara ili
poznatija Hipokratova zakletva, i danas se polaže u lekarskoj profesiji.

Uprkos istraživačkom pristupu ljudskoj anatomiji i bolestima, Hipokratova škola prihvatila je teoriju
o četiri glavne tečnosti u ljudskom telu – krv, sluz, crna žuč i bela žuč - čija ravnoteža predstavlja
temelj zdravlja. Ta teorija zadržaće se dugi niz vekova i malo usporiti medicinski razvoj.
FILOZOFIJA HELENIZMA
Helenističko razdoblje je poljuljalo osećaj sigurnosti i pripadnosti pojedinca, jer je život u relativno
malim polisima pružao važnosti svakom njegovom stanovniku. Ogromnom helenističkom carstvu,
pa tako i dosta većim helenističkim gradovima, falilo je unutrašnje povezanosti, pa se veći deo
stanovništva osećao otuđeno i izgubljeno. U takvim okolnostima filozofi su morali da ponude
mogućnost opstanka u takvom svetu, a najznačajniji predstavnici takve filozofije bili su Epikurejci,
Stoici i Kinici.

Epikurejci

Osnivač je EPIKUR. Epikur je smatrao da su osećaj i iskustvo (čulno saznanje) ono čime treba da se
služimo kada tražimo znanje.

 Za epikurejce najviše dobro je duša ispunjena zadovoljstvima, koja kasnije neće dovesti do
bolova i nemira u duši.
 U iskustvu se jasno pokazuje da je zadovoljstvo dobro, a bol loš. Mudrac treba da je u stanju
da razlikuje zadovoljstva i da više ceni ona trajnija koja proizilaze iz umerenog života.
 Pored neizbežnih fizičkih bolava, dodatne bolove duši može doneti strah od bogova. Zato je
Epikur uveravao učenike da se bogovi, iako postoje, ne mešaju u stvari ovoga sveta.
 Epikur je verovao u atomističku (Demokritovu) fiziku, po kojoj se sve sastoji od atoma, pa i
duša. Posle smrti ona više ne oseća, jer se njeni atomi rasipaju u okolni prostor. Dok jesmo
smrti nema, a kad ona nastupi nas nema, zato se ne treba plašiti kazni koje od bogova mogu
doći posle smrti.
 Danas se često oblik života pun užitaka naziva hedonizam (prema grčkoj reči hedon –
užitak), ali epikurejci su mislili na intelektualne užitke, a ne uživanje u jelu, piću i seksu, što
se danas podrazumijeva pod hedonizmom.

Stoici

Utemeljitelj je ZENON koji je podučavao u javnoj zgradi Stoa Poikile (Šareni trem), pa je otud
njegova filozofija i dobila naziv.

 Stoik će se truditi da se ugleda na Boga u želji da postigne duševni mir i nezavisnost od

telesnih potreba i od slučajnosti koje donosi sudbina.
 On će gledati da neguje vrline razuma i trudiće se da ne bude rob svog tela, već da telo bude
sluga njegovom razumu.
 S druge strane, stoik neće odbacivati bogatstvo, položaje i slavu poput kinika, nego će samo
gledati da ih ne smatra za najvišu vrednost, da ne bi dovele u iskušenje njegovu vrlinu.
 U uživanjima će biti maksimalno umeren, tražeći ona uživanja koja dolaze od vođenja
ispravnog života.
 Stoici su rado prihvatali ulogu u političkom životu
Kinici

Osnivač je bio DIOGEN iz Sinope zajedno sa Anistenom. Diogen je tvrdio da se sreća može postići
samo najjednostavnijim ispunjavanjem prirodnih potreba. Živeo je u jednom buretu, imao je plašt i
fenjer. Odlučio se na život u siromaštvu, kao prosjak. Dobio je nadimak "kynos" (pas), jer su Grci
smatrali pse besramnim životinjama, a njegovi istomišljenici nazvani su "kynikoi" (psoliki), a otuda i
naziv kinici.

 Zalagao se za prava žena i dece, a izjavio je: "ja sam građanin sveta", aludirajući na to da ne
bi trebalo zabranjivati ljudima da putuju gde god požele.
 Bio je jedan od boljih Sokratovih učenika. Proveo je život ismevajući ljudsku glupost i sam
način života koji je ostatak sveta vodio.
 Uvek je svima govorio ono što je i mislio.
 Mrzeo je licemerje i prezirao sve loše osobine koje čovek poseduje, smatrajući da ih se treba
odreći, tako što bi živeli nalik životinjama.
 Govorio je da sve što radimo, ne treba da radimo sami, daleko od očiju drugih, jer šta god da
radimo to je ljudsko, pa se toga ne treba stideti.

Iz ovog filozofskog pravca razvilo se i značenje koje reč "cinizam" ima danas, a koja označava
određeno podrugljivo neverovanje u dobrotu ljudskih motiva te pomalo prezrivo osećanje vlastite
superiornosti.

Literatura

https://www.prva.hr/
Prva gimnazija, Zagreb – Lekcije
Uspon Makedonije i helenističko doba (ALEKSANDAR VELIKI I HELENISTIČKO DOBA)

filozofijainfo.com
Kratka istorija filozofije – Antika filozofija (STOICI I EPIKUREJCI)

Učenici

Andrija Đurković I6
Boris Đurković I6