PITANJA ZA SKRIVENOSEMENICE

1. Šta spada u familiju Ljiljana i za šta one služe?

 4 roda: ljiljan, košutica, baloća i lala
 predstavlaju značajne povrtarske kulture kao sto su lukovi i špargla.
2. Morfologija Šaševa?

3. Primeri za familiju trava

4. Morfologija trava
5. Šta sve spada u gradju monokotila I kakvi su listovi kod ovih biljaka?
6. Kakvo seme imaju monokotile?
7. Kako je nastao naziv skrivenosemenica?
8. Kako je nastao naziv cvetnica?
9. Koje su osnovne razlike izmedju golosemenica i skrivenosemenica?
10. Kako se dele skrivenosemenice i po čemu su podeljene?
11. Gradja lista kod dikotila?
12. Gradja stabla kod dikotila?
13. Razlike izmedju monokotila i dikotila
14. Gde rastu breze?
15. Kako su grupisani cvetovi?
16. Kakvi su listovi ruža?
17. Cvetni omotač, cašični listići, listići krunice kakvi su?
18. Podela ruža na familije I kriterijum podele
19. Gde rastu ljutići
20. Kakvi su listovi ljutića?
21. Kakvi su cvetovi, cvetni omotač kod ljutića?
22. Oplodni listići, plod kod ljutića
RAZDEO SKRIVENOSEMENICA
NAZIV

 U cvetu se obrazuju i klijaju spore, razvijaju gametofiti, odvija polni proces, obrazuje

seme koje je organ polnog razmnožavanja skrivenosemenica i obrazuje plod koji
takođe postoji samo kod skrivenosemenica, zato sto nastaje iz plodnika tučka, dela
cveta karakterističnog samo za skrivenosemenice.
 On je izgrađen od jednog ili više oplodnih listića (karpela), koji obavijaju semene
zametke, po čemu su skrivenosemenice i dobile ime, a oni se kasnije oslobađaju kao
zrela semena.
 One su dobile ime skrivenosemenice jer se kod njih seme nalazi unutar ploda. Takođe
se nazivaju cvetnice jer poseduju cvet.

GRAĐA
 KOREN, STABLO, LIST, CVET, PLOD, SEME

ODLIKE
 poseduju pravi cvet, čiji su reproduktivni delovi znatno složeniji nego
kod golosemenica.
 seme se nalazi unutar ploda
 mogu biti jednogodišnje i višegodišnje (ruže, kaktusi,glavočike,ljutići itd..)

RAZMNOŽAVANJE
 polenov prah dospeva na žig tučka, nakon oplođenja iz oplođene jajne ćelije nastaje
klica, iz plodnika tučka nastaje plod, iz semenog zametka nastaje seme.
 Za razmnožavanje potrebna je voda.

STANIŠTE
 mogu biti i u vodi i na kopnu.
 Skrivenosemenice ili cvetnice su - drvenaste i zeljaste i žbunaste.
 Kod skrivenosemenica su semeni zameci u plodniku tučka
 cvetnica ima 250000.

KLASIFIKACIJA
Dele se u dve klase:
 MONOKOTILE - Magnoliopsida (di-dva kotiledona)
 DIKOTILE - Liliopsida (mono-jedan kotiledon)
DIKOTILEDONE biljke:
Breze, Ljutići, Ruže
 najbrojnije i najvarijabilnije,
 seme ima dva zametna listića po čemu su i dobile naziv
 Koren: pravi, osovnski, iz klicinog korenka, dugovečan, bočno razgranato korenje
 Stablo: zeljasto ili drvensato, a provodni snopići ravnomerno rasporedjeni, stablo
drvenastih skrivenosemenica se može debljati
 Listovi: različite morfologije i građe mrežasta nervatura, potpun, složen ili prost
 Cvet: četvoročal ili petočlan, najčesće oprašivan vetrom ili insektima
 Plod: sočan ili sušan
 Grupu dikotila čine i drvenaste i zeljaste biljke, sve drvenaste ulaze u ovu grupu.
 ruža, kesten, šargarepa, kesten

Familija ljutića (Ranunculaceae) – npr. pužarka, zvezdasta šumarica

 2450 vrsta grupisane u 62 roda.
 Kosmopolitski je rasprostranjena, ali većina predstavnika naseljava umerene i
severne predele severne Zemljine polulopte. To su uglavnom kopnene biljke, mada
ima i manji broj vodenih predstavnika.
 sadrže toksična jedinjenja koja štetno deluju na domaće životinje
 Predstavnici familije ljutića rastu kao livadske, korovske, i šumske biljke, pretežno na
vlažnijim zemljištima.

Morfologija
 najčešće zeljaste višegodišnje
 ređe jednogodišnje biljke.
 Poznati su predstavnici iz kategorije drvenastih biljaka.
 Listovi su najčešće naizmenični, složeni (kod pojedinih vrsta naspramni, retko
prosti), spiralno raspoređeni
 Cvetovi su najčešće dvopolni, najčešće aciklični, (kod manjeg broja ciklični)
 Cvetni omotač može biti dvojan ili prost. U dvojnom perijantu čašica se sastoji od
3 do 5, a krunica od 5 ili mnogo listića, a retko tročlana.
 Kod cvetova pojedinih vrsta čašica je braktealnog porekla. Po obliku, nektarije su
veoma raznolike, a ponegde preuzimaju ulogu krunice.
 Prašnici su uvek slobodni i ima ih veliki broj
 Oprašivanje uz pomoc insekata (entomofilno).
  Oplodni listići su na izduženoj loži spiralno raspoređeni.
 Plod je najčešće zbirni. Kod manjeg broja predstavnika plod je bobica ili čaura.
 Klica je najčešće sitna, izuzetno sa jednim kotiledonom.

Familija ruža (Rosaceae) – npr. jabuka, mušmule

 geografski najrasprostranjenija biljna familija. Postoji oko 3000 - 4000 biljnih vrsta
koje spadaju o ovu porodicu.
 prisutne su zeljaste jednogodišnje i višegodišnje biljke, žbunovi i drveće
 skoro je nemoguće definisati ovu familiju i njene razlike od drugih familija.
 karakteristike koje je odvajaju - prisustvo zalistaka, često nazubljeni listovi, veliki broj
prašnika, nektarije koje su dobro razvijene u osnovi tučka i prašnika, postojanje 1-2
semena zametka po lokuli, prisustvo cijanogenih glikozida kod većeg broja
predstavnika.

Morfologija
 žbunovi, šiblje ili zeljaste višegodišnje (ređe jednogodišnje biljke)
 Listovi naizmenični, ređe naspramni, listopadni ili zimzeleni. Zalisci uvek postoje,
ponekad su srasli sa lisnom drškom, ostaju ili otpadaju.
 Cvetovi su dvopolni ili jednopolni, aktinomorfni, pojedinačni ili grade cimozne,
grozdaste, metličaste ili glavičaste cvasti.
 Cvetni omotač je najčešće dvostruk, retko krunični listići nedostaju.
 Čašičnih listića ima pet, ređe manje ili više, najčešće su jednostavni, često sa
spoljnom čašicom, zeleni, pretežno ostaju.
 Listića krunice ima koliko i listića čašice, poređani su po obodu cvetne lože, beli ili
obojeni.
 Prašnika obično ima mnogo, retko samo 1 – 5, nalaze se na obodu cvetne lože.
 Prašnički konci su slobodni, najčešće končasti.
 Semenih zametaka ima 1-2.
 Plod može biti orašica, ahenija, suva koštunica, zbirna orašica, zbirna koštunica.
 Rosaceae su podeljene na četiri potfamilije po tipu ploda: Rosoideae - orašica,
Spiraeoideae - mešak, Prunoideae - koštunica, Maloideae - jabuka (pomum).
Familija breza (Betula)
 rod drvenastih biljaka iz porodice Betulaceae.
 oko 40 vrsta drveća i žbunja, od kojih se 11 nalazi na Crvenoj listi Međunarodne unije
za zaštitu prirode kao ugrožene vrste.
 obuhvata i lešnike (rod Corylus), jove (rod Alnus) i grabove (rodovi Carpinus i Ostrya).
 rastu u hladnom i umerenom pojasu Evrope, Azije i Amerike. Većina vrsta može rasti
u veoma nepovoljnim uslovima.
 Otporne su na niske temperature i najčešće mogu rasti na siromašnim zemljištima,
suvim, kiselim i slično.

Morfologija
 oko 40 vrsta drveća i žbunja. 
 bela ili veoma svetla boja kore debla. 
 Listovi su nazubljenog oboda, na dugim drškama, spiralno raspoređeni na
granama.
 Jednodome su vrste; i muški i ženski cvetovi grupisani su u cvastima.
 Plod je jednosemena orašica.
MONOKOTILEDONE biljke: kukuruz, razne vrste trava, ljilja, palmi, lali itd.
Ljiljani, Šaševi, Trave
 Klica sa jednim kotiledonom (jednodelno seme)
 Listovi - uzani, dugački, sa paralelnim žilicama
 Sprovodni sistem stabla obično od razbacanih zatvorenih kolateralnih sprovodnih
snopića, bez ikakvog reda; kora i centralni cilindar nisu jasno razgraničeni
 Cvetovi tročlani ili, ređe, četvoročlani ili dvočlani; nikad petočlani
 Polenova zrna obično sa jednom brazdom
 Korenak klice rano odumire i zamenjuje ga adventativni korenovi
 Zeljaste biljke
 čašicni listići (koji prihvataju pupoljke) liče na latice oba dela nazivaju se laticama.

Gradja monokotila:
1) Koren
2) Stablo
3) List
4) Cvet
5) Pupoljak
 Oprašivanje - oprašivanje se kod svih vrsta cvetnica obavlja na isti način.
 Oplodnja - spajanje muške i ženske polne ćelije

Familija Ljiljana (Liliaceae)

 4 roda: ljiljan, košutica, baloća i lala.
 2800 vrsta grupisanih u 170 redova.
 u umerenim oblastima Evropoazije, Afrike i Severne Amerike - šume, pašnjaci, livade.
 Veliki broj vrsta se gaji kao ukrasne biljke
 predstavlaju značajne povrtarske kulture kao sto su lukovi i špargla.

Morfologija
 Višegodišnje zeljaste biljke - podzemni izdanci krtole, lukovice.
 Listovi izduženi ili linearni sa paralelnom lisnom nervaturom. Nalaze se pri osnovi
stabla ili su duž stabla naizmenično raspoređeni.
 Cvetovi mogu biti pojedinačni ili skupljeni u cvasti (grozd, klas, štit). Uglavnom su
cvetovi dvopolni (aktinomorfni)
 Cvetni omotač se sastoji iz 2 pršljena od po 3 listića.
  Prašnici su rasporedjeni u 2 kruga po 3 prašnika.
 Tučak čine 3 oplodna listića.
 Plod je čaura sa mnogo semena.
 Broj hromozoma se kod predstavnika ove familije najčešće kreće izmedju 3 i 27.

Familija Šaševa (Cyperaceae)

 samo 1 rod sa 6 vrsta.
 žive pretežno u hladnim oblastima.
 Rastu na vlažnim mestima i močvarama. Možemo je sresti na zapadnim delovima
Severne Amerike.

Morfologija
 Zeljaste biljke koje liče na trave.
 Njihova stabiljka je trouglasta.
 Listovi su im uzani, dvoredi i slatko mirisni.
 Cvetovi su sitni, pentaciklični i imaju zigomorfnu simetriju.
 cvetni omotač nemaju, sakupljeni u klasiće.
 Plod je trostrana orašica.
 Predstavnik svih plodova je bobica.
 Osnovni broj hromozoma biljaka ove familije je 9,11,12.

Familija Trave (Graminae ili Poaceae)

 poseban ekološki i ekonomski značaj u biljnom carstvu. Tri najvažnija izvora hrane su
pripadnici familije trava: pšenica, pirinač i kukuruz.
 Najveći broj su zeljaste biljke
 bambus je drvenasta

Morfologija
 razvijen žiličast korenov sistem, rizome ili stolone.
 Stabljike su šuplje, cilindrične, izdeljene na čvorove i članke.
 Listovi su sedeći sa lisnim rukavcem koji obavija stabljiku, pri osnovi liske nalazi se
naročita opna-ligula.
 Cvetovi se oprašuju vetrom, vrlo su sitni i sa redukovanim delovima. Sakupljeni su
u klasiće
 Plod je orašica, kod koje je oplodnica srasla sa semenjačom-krupa
 Seme sadrži skrob.