DIKOTILEDONE MONOKOTILEDONE

Klica sa dva kotiledona Klica sa jednim kotiledonom

Listovi sa mrežastom nervaturom, obično sa Listovi sa lučnom nervaturom, obično

jasno izdvojenoom liskom i lisnom drškom, neraščlanjenim na lisku i lisnu dršku, često sa
retko sa lisnim rukavcem lisnim rukavcem

Sprovodni sistem stabla običnood jednog Sprovodni sistem stabla obično od razbacanih
prstena otvorenih kolateralnih sprovodnih zatvorenih kolateralnih sprovodnih snopića,
snopića bez ikakvog reda;

kora i centralni cilindar jasno razgraničeni kora i centralni cilindar nisu jasno razgraničeni
Cvetovi petočlani ili, ređe, četvoročlani Cvetovi tročlani ili, ređe, četvoročlani ili
dvočlani; nikad petočlani

Polenova zrna obično sa tri brazde Polenova zrna obično sa jednom brazdom

Korenak klice se razvija u glavni koren Korenak klice rano odumire i zamenjuje ga
adventativni korenovi

Drvenaste ili zeljaste biljke Zeljaste biljke

FAMILIJA - dikotile FAMILIJA - monokotile
LJUTIĆA – zeljaste višegodišnje LJILJANI– zeljaste višegodišnje
kukurek, poljski ljutić, vodeni ljutić, sasa, ljiljan, košutica, baloća, lala
gorocvet lukovi, špargla

RUŽA – žbunovi, šiblje, zeljaste višegodišnje ŠAŠEVI– zeljaste (liče na trave)

ruže, kruška, jabuka, kajsija, šljiva, višnja, u močvarama
trešnja, malina, kupina

BREZA – drveće i žbunje TRAVE– zeljaste,

Bela breza, Leska,Grab, Jova pšenica, pirinač, kukuruz, ječam, ovas, šećerna
trska, perunika, visibaba, đurđevak,
drvenasta - bambus
BUKVA - drvenaste
bukva, hrast

KRSTAŠICE - zeljaste
kupus, raštan, karfiol, keleraba

POMOĆNICE- zeljaste
krompir, paradajz, paprika

MAHUNARKE – zeljaste, žbunaste, lijane, više i

jednogodišnje
lucerka, grašak, pasulj
drvenaste - bagrem, mimoza

USNATICE- zeljaste
nana, majčina dušica, ruzmarin, kopriva

GLAVOČIKE - zeljaste ili žbunaste višegodišnje

ili jednogodišnje biljke
bela rada, kamilica, suncokret, maslačak,
različak, cikorija, zelena salata

LOKVANJI – višegodišnje vodene

beli, žuti, kraljevski
SKRIVENOSEMENICE
posedovanje pravog cveta, čiji su
reproduktivni delovi znatno složeniji nego
kod golosemenica.
kod skrivenosemenica se seme nalazi unutar
ploda,
Skrivenosemenice mogu biti jednogodišnje i
višegodišnje (ruže, kaktusi,glavočike,ljutići
itd..),
skrivenosemenice se razmnožavaju tako što
polenov prah dospeva na žig tučka, nakon
oplođenja iz oplođene jajne ćelije nastaje
klica, iz plodnika tučka nastaje plod, iz
semenog zametka nastaje seme,
Kod golosemenica polni organi razvijaju se u
jednopolnim šišarkama.
za razmnožavanje skrivenosemenica potrebna za razmnožavanje golosemenica nije
voda potrebna voda
skrivenosemenice mogu biti i u vodi i na
kopnu.
Skrivenosemenice ili cvetnice su
najraznovrsnija vrsta biljaka tako da su one i
drvenaste i zeljaste i žbunaste
Kod skrivenosemenica su semeni zameci u
plodniku tučka
cvetnica ima 250000
GOLOSEMENICE
prostiji cvet – nje pravi
reproduktivni delovi prostiku
kod golosemenica semeni zametak nije
zatvoren u listolike ogranke.
golosemenice uvek drvenaste i visegodisnje
(borovi, jele, smrče, Pančićeva omorika,
čempresi, ginko).
kod golosemenica odvija na sledeći način:
kada polen iz polenove kesice nošen vetrom
dospe do semenog zametka dolazi do
oprašivanja.
Nizom procesa, nakon oplođenja embriona
formira se seme.
golosemenice su kopnene biljke,
golosemenice drvenaste
kod golosemenica semeni zameci nisu
zaštićeni.
golosemenice mnogo manje raznovrste,
naime njih ima samo oko 1000 vrsta