Cvedarstvo

Posebni deo

Berberovid Marija

Berberovid Marija

Cvearstvo
-Posebni deo-

Cvedarstvo

Posebni deo

Berberovid Marija

Cvee otvorenog prostora

Za cvetno oblikovanje zelenih povrina koristi se veliki broj razliitih cvetnih vrsta i sorti. Smatra
se da se danas u te svrhe koristi neto vie od 4000 vrsta cveda. Ako se tome doda oko 20 000
sorti rua, 12 000 sorti georgina, 11 000 sorti lala i preko 4 000 sorti perunike, bogatsvo cvetnog
asortimana, te palete hortikulturalnog inenjera iz koje on slika svoju sliku promenjlivu u
prostoru i vremenu je ogromno i nesagledivo.
To ogromno bogatstvo biljnih vrsta podeljeno je u tri grupe : jednogoginje, dvogodinje i
perensko cvede.

Jednogodinje- sezonsko cvede

Ovoj grupi pripadaju one zeljaste dekorativne vrste ije se razvide od setve semena do
sazrevanja novog semena odvija u toku jedne kalendarske godine, tj.od rano u prolede do kasno
u jesen. Obian razvoj vrste iz ove grupe cveda zapoinju u februaru-martu u staklarama ili
toplim lejama i odmah po prolasku opasnosti od poznih prolednih mrazeva iznose se na stalno
mesto na zelenim povrinama gde ostaju do prvih jesenjih mrazeva.
Vrste iz ove grupe odlikuju se produenim periodom cvetanja. U naim klimatskim uslovima
taj period zapoinje sredinom maja i traje do prvih jesenjih mrazeva.
Cvede iz ove grupe koristi se na zelenim povrinama u vidu razliitih cvetnih kompozicija.
Najede primenjivani oblici koridenja jednogodinjeg cveda su cvetne rondele razliitih
oblika i veliina, proste ili sloene, cvetne leje (rabatne), zatim cvetne ivice i grupe. Pored
toga vrste iz ove grupe se koriste za cvetne partere, arabeske, tematske cvetnjake, sagove.
Primena ovog cveda je nezamenljiv biljni elemenat za ozelenjavanje uzidanih delova grada
(trgova, saobradajnih stanica, drugih trotoara, prilaza zgrada, terasa, balkona i dr.)

Ageratum (fam. Asteraceae)

Ime roda dolazi od latinske rei ageratos - uvek mlad, koji ne stari, to se odnosi na duinu
trajanja cvetova. Rod broji oko 30 vrsta koje su poreklom iz Amerike.

Cvedarstvo

Posebni deo

Berberovid Marija

Ageratum mexicanum poreklom je iz Meksika, Perua. Stablo je visine 10 30 cm, gusto

razgranato, kompaktno, listovi su pri osnovi srcoliki, maljavi, cvetovi su sitni, usko trubiasti,
okupljeni u cvasti. Boja cvetova je plava, svetloplava, bela, ree roza. Cveta 50-70 dana posle
setve i produava sve do prvih jesenjih mrazeva.
Poznato je nekoliko sorti :
A.m. blue ball visine 15-20 cm, tamno plave boje;
A.m. roseum compactum jako nizak, roza plave boje;
A.m. blue mink visine 20-25 cm;
A.m. little dorrit visine 15-20 cm.
Razmnoava se semenom i vrnim reznicama. Setva semena vri se u februaru- martu u staklari
ili toplim lejama. Biljke se presauju 1-2 puta, zatim se sade u saksije. Od druge polovine marta
dre se u polu toplim lejama. Na stalno mesto se iznose polovinom maja na razmaku od 10-20
cm. Lako se razmnoavaju oiljavanjem reznica u pesku.
Zahteva sunana do polusenovita mesta, nema naroitih zahteva u odnosu na zemljite. Cveta
na hranljivom zemljitu i uz normalno zalivanje. Suvinu vlagu u zemljitu ne podnosi. Veoma se
dobro i brzo obnavlja posle orezivanja.
Primenjuje se za rondele, cvetne leje, bordure, balkone, terase, ardinjere i ree kao saksijska
cvetna kultura.

Slika 1. - Ageratum mexicanum.

Cvedarstvo

Posebni deo

Berberovid Marija

Aster (ili Callistephus ) (fam. Asteracea)

Ime roda dolazi od grkih rei kallo lep i stehos venac , to se odnosi na lep cvet oblika
venca. Najede se gaji:
Aster chinensis (syn. Callistephus chinensis) lepa kata, poreklom je iz Kine i Japana. Ova
vrsta je jedini predstavnik ovog roda koji se gaji kao jednogodinja kultura te se esto naziva
i letnji aster. Raste kao uspravan piramidalan ili zaobljen bun visine 15 - 80 cm. Cvetovi su u
glaviastim cvastima raznog stepena punode (jednostavni, dupli i puni.) Po obliku cvetovi su :
centralni trubiasti, ivini lani- jeziasti; razliito su objeni i razne su veliine. Boja cveta je
bela-roza, crvena, plava razliitih stepena intenziteta na jednom cvetu, najree se sree uta
boja. Prenik cvasti se krede izmeu 4-15 cm. Cvet se u vodi odrava 10-15 a u jesen i do 20
dana.
U odnosu na boju, veliinu, oblik cveta, krunu i visinu stabla nastale su mnoge sorte. Prema
visini stabla asteri su podeljeni na : Visoke 50 - 80 cm
Poluvisoke 30 - 50 cm
Niske 15 - 30 cm.
Gaji se veliki broj sorti od kojih su najesde sledede :
Pomponuaster visine 50- 60 cm, cvast plitka, sastavljena iz trubiastih cvetova, u centru su
uti, a ivicom roze, tamno crvene ili plave boje.
Stranssenfedoraster visine 60 70 cm, jako razgranato stablo, grane su pod uglom od 60 75
stepeni. Cvasti su krupne, cvetovi su u vidu traka, dugi, na krajevima kovrdasto uvijeni na dole.
Prenik cvasti 10-12 cm, raznih boja. Koristi se kao rezano cvede.
Margaretenaster visine 60 70 cm, jako razgranat, cvasti plitke sa 1-2 reda jeziastih, svetlo
obojenih cvetova i sa uzdignutim diskom trubiastih utih cvetova. Prenik cvasti je 8-10 cm.
Koristi se za rezano cvede, grupe, leje.
Zimi se gaji Unicun, Triumpol, Paconieu, Chrysanthemum i druge sorte astera.
Razmnoava se semenom (1 gr. Sari 400- 500 semenki). Setva se vri u razmacima od marta do
juna meseca tako da imamo cvetove u toku celog leta, sve do duboko u jesen. U martu se seme
seje u tople leje, a kasnije na otvorenom polju. Izvri se po jedno rasaivanje (za sluaj izbora u
toplim lejama) pa se onda biljke sade na stalno mesto sa razmakom za niske sorte 20 cm, a
visoke 30 35 cm.
4

Cvedarstvo

Posebni deo

Berberovid Marija

Asteri nemaju velikih zahteva - vrlo su skromne. Najbolje rastu i bogato cvetaju na suglinastim,
neutralnim, organskim materijama bogatom zemljitu. Isto tako najbolje ih je saditi na
otvorenim, svetlim mestima, ne podnose sve stajnjak ni suvinu vlagu u zemljitu.
Asteri se mnogo gaje i koriste kao rezano cvede, a niske forme za razne oblike cvetnih
kompozicija u zelenim povrinama.

Slika 2. - Aster chinensis.

Calendula (fam. Asteraceae)

Naziv roda je od latinske rei calendae prvi dan u mesecu, mesec dana, ime se obeleava
duina trajanja cveta koji se redovno i kalendarski ujutru otvara a uvee zatvara. Rod obuhvata
oko 10ak vrsta koje vode poreklo iz Evrope, Severne Amerike i Zapadne Azije.
Calendula officinalis neven, poreklom je iz Sredozemlja, stablo je jako razgranato, visine 20
75 cm. Listovi su izdueni, eliptini, pri osnovi srcasti, svetlo zelene boje, karakteristinog mirisa.
Cvetovi su pojedinani u vidu korpica, prenika 10-12 cm. Ima dva tipa cvetova : muki su u
centru korpice a enski na periferiji. Cvetovi su svetlo ute do oran boje.
U kulturi se najede sredu : C.of.fl.pl. Orange konig
C.of.fl.pl. Radio
C.of.fl.pl. Golg kugel
C.of.fl.pl. Maisterstuck, i dr.
Razmnoava se setvom semena u hladne, tople leje ili na stalno mesto. Lako podnosi
presaivanje i brzo se razvija. Cveta 60 65 dana posle setve pa sve do jaih mrazeva. Razmak
sadnje na stalno mesto je 20 30 cm. Neven je biljka sa najmanjim zahtevima. Uspeva na svim
zemljitima, na sunanim do polusenovitim mestima uz umereno zalivanje.
5

Cvedarstvo

Posebni deo

Berberovid Marija

Koristi se za sve oblike cvetnjaka, za terase, balkone, a visoki varijeteti za rezano cvede.

Slika 3 - Calendula officinalis

Petunia (fam. Solanaceae)

Naziv potie od brazilskog naziva za duvan petun, ijim cvetu su slini cvetovi vrsta ovog roda.
Ovaj rod obuhvata oko 25 vrsta koje rastu u Junoj Americi. Poetkom 19og veka u Evropu su
donete dve vrste: P. nyctageniflora Juss, (visine oko 60 cm), sa belim mirisnim cvetovima i P.
violacea Lindi, (nia, sitnijih cvetova koji su purpurno-violet.). U Engleskoj, Francuskoj, pa zatim
u Belgiji izvrena su ukrtanja navedenih vrsta pa su nastali brojni hibridi obuhvadeni
zajednikim nazivom :
Petunia hybrida Hort. Smatra se jednom od najzastupljenijih vrsta jednogodideg cveda kod nas.
Ona jako varira po visini, formi stabla, izgledu, veliini i boji cveta. Kod najvedeg broja sorti
cvetovi su pojedinani, krupni, 1,5- 7 cm u preniku, trubasto-levkasti, mirisni, naroito posle
zalaska sunca. Boja cvetova je bela, roza, crvena, crveno-ljubiasta, ljubiasta, jednobojni su,
ree areni. Cveta obilno od juna do jesenjih mrazeva. Plod je aura sa mnogo sitnih semenki.
Listovi su okruglo ovalni, pokriveni lepljivim, lezdastim dlaicama. U Erfurtu je dobijena
krupnocvetna petunija P.H. gradniflora superbissima sa jako somotskim ivicama i gustim
spletom finih nerava na velikoj cvetnoj trubici. U poetku ovih hibrida razmnoavanih semenom
dobilo se neujednaeno potomstvo pa su uglavnom razmnoavane reznicama. Kasnije su
selekcionirane sorte koje daju dosta ujednaeno semeno potomstvo. Brojne sorte koje se
razlikuju po obliku cveta i stabla mogu da se podele u nekoliko klasa:
-

Petunia hybrida pendula- stablo duine 70-80 cm (Alba, Blaues Wunder, Dunkelrot,
Violaceae i dr.)
Petunia hybrida nana, stablo visine 20-30 cm (moe da bude Multiflora, Compacta,
Grandiflora)
6

Cvedarstvo

Posebni deo

Berberovid Marija

Penunia hybrida grandiflora, vrlo krupnog cveta, (moe biti nana, compacta,multiflora,
fimbriat, flora plena, sa sortama prema boji cveta)
Petunia hybrida fimbriata, visine do 80 cm (Tango original) i Petunia hybrida fimbriata
nana visine do 30 cm (Fire, Gleam, Robin i dr.)
Petunia hybrida superbissima, visina 60 80 cm sa jako krupnim cvetom,
Petunia hybrida superbissima nana , visine oko 45 cm,
Petunia hybrida flora pleno (America, Canadin Black Prince, Blue, White) .
Kod naziva pojedine klase se kombinuju tako na primer : Petunia hybrida nana compacta
(Himmelsroschen) ili Petunia hybrida grandiflora nana fimbriata (Spitzenshleier) itd.

Razmnoavanje petunija vri se uglavnom semenom. Seme je dosta sitno, pa u jednom gramu
ima 8 000-10 000 semenki, a klijavost zadrava 3-4 godine. Setva semena vri se u februaru u
sanduide. Setva se vri u smei lisnjae, klijaline zemlje i peska. Pri temperaturi od 16-18oC
seme nie u roku od 8-10 dana. Poto se formiraju prva dva lista izvri se pikiranje rasada, zatim
se sade u male saksije i gaje u toplim lejama. Cvetanje nastupa 75-80 dana posle setve semena.
Sredinom maja biljke se sade na stalno mesto na rastojanju 20-30 cm za niske ili 30-40 cm za
visoke sorte. Najbolje joj odgovaraju sunana, od vetra zaklonjena mesta, humusom bogata i
umereno vlana zemljita. Petunija moe da se razmnoava i vegetativno reznicama. Matine
biljke prezimljavaju u suvim, svetlim, dobro provetrenim staklarama ili toplim lejama uz
umereno zalivanje. Branje reznica vri se u martu mesecu. Reznice se oiljavaju u vlanom pesku
pri temperaturi od oko 20oC. Posle oiljavanja gaje se kao i biljke dobijene iz semena. Ovaj nain
razmnoavanja koristi se kod sorti sa punim cvetovima kod kojih je proizvodnja kvalitetnog
semena vrlo oteana.
Petunija se koristi za sve forme cvetnjaka na zelenim povrinama, a najede za cvetne leje,
ivice, grupe, masive, kao dodatak u perenskim zasadima, zatim kod ozelenjavanja uzanih delova
grada (trgova, duz ulica, trotoari, prilazi i ulazi zgrada, prozore, balkone, terase, za formiranje
cvetnih posuda razliitih oblika i namene. )

Slika 5 - Petunia hybrida sp.

Cvedarstvo

Posebni deo

Berberovid Marija

Portulaca (fam. Portulaceae)

Stari latinski naziv jo od Plinia. Po nekim autorima naziv dolazi od portula vratanca, ime se
pravi aluzija na lako vidljive otvore na plodu kroz koje ispada seme odmah po sazrevanju. Broji
oko 100 vrsta a kao cvetna kultura najede se gaji :
Portulaca gradniflora Hook. Ova vrsta poreklom je iz June Amerike gde raste kao viegodinja
biljka, dok se kod nas gaji kao jednogodinje cvede. Stablo je sono, mesnato, zadebljalo, visine
10-15 cm. Sone grane gusto su pokrivene sitnim, cilinrinim, mesnatim, zadebljalim listovima.
Cvetovi su pojedinani, jednostavni ili puni, prenika 3-5 cm, bez mirisa, raznih boja i nijansi
(bela, roza, crvena, ljubiasta i dr.). Cveta vrlo obilno od juna do mrazeva.
Portulaca se masovno razmnoava setvom semena, dok se sorte punih cvetova najede
razmnoavaju vegetativno- reznicama. Seme je vrlo sitno tako da u 1 gr.ima 9 000-10 000
semenki, a zadrava klijavost oko 4 godine. Setva semena vri se u martu i aprilu u toplim lejama
ili u aprilu na stalno mesto. Seme nie dosto sporo (2-3 nedelje.). Ova vrsta dobro podnosi
presaivanje. Sadnju na stalno mesto treba izvriti u razmacima na 10-15 cm. Ako se setva vri
direktno na stalno mesto, onda se poupavanjem biljke razreuju do propisanog razmaka. Dok
su biljke jo mlade paljivim posmatranjem izdvojiti one sa punim cvetovima. (razlikuju se po
tome to imaju kratka, zadebljala stabla, a listovi su krupniji) od onih sa prostim cvetovima
(stablo tanje, sitniji listovi i za isto vreme izrastu vede).
O ovome treba voditi rauna kod rasaivanja, odnosno propeivanja. Od setve semena do
poetka cvetanja proe 60 - 70 dana. Portulaka zahteva sunana, otvorena i topla mesta, suva
ocedita, topla i srednje hraljiva zemljita. Treba znati da se cvetovi portulake otvaraju pri
sunanom vremenu dok su pri oblanom vremenu zatvoreni. U toku gajenja treba ga retko
zalivati.
Zahvaljudi niskom rastu, obilnom i produenom cvetanju, raznovsnosti boja i oblika cveta,
malim zahtevima u gajenju, portulaka se ubraja u najcenjenije vrste letnjeg cveda za stvaranje
cvetnih tepiha, bordura, grupa, oformljene rondela, kamenjara, sozozidina, cvetne sanduke i
ardinjere.

Cvedarstvo

Posebni deo

Berberovid Marija

Slika 6 - Portulaca grandiflora

Tagetes (fam. Asteraceae)

Rod je dobio ime po Tagetu, lepom i pametnom mladidu iz etrurske mitologije. Ovaj rod
obuhvata oko 30 vrsta koje vode poreklo iz tropskih oblasti Amerike. Prvi predstavnici ovog roda
su doneti u Evropu u 16. veku, ali su iroku primenu u cvedarstvu nali tek krajem 19. veka. Vrste
ovog roda formiraju gusto razgranato stablo visine i do 80 cm. Listovi su naizmenino
rasporeeni, retko naspramni, duboko useeni ili raslanjeni, zgnjeeni miriu intenzivno i
neprijatno. Cvetovi su sakupljeni u glaviaste cvasti, sa trubiastim i jeziastim cvetovima, uti,
bronzano dvobojni, cvetaju od juna do mrazeva. Kao cvetne kulture gaje se sledede vrste:
Tagetes erecta, L. Ova vrsta vodi poreklo iz Meksika. Ima uspravno snano razgranato stablo,
visine i do 80 cm. Glavno stablo je u nivou ili je malo nie od grana prvog reda i zavrava se vrlo
krupnim cvetovima glavicom. Sve grane prvog reda odvajaju se pod otrim uglom prema vrhu i
zavravaju krupnim cvetovima prenika 5 - 10 cm. Boja cvetova je uto - oran. Prema visini i
formi, veliini, obliku i boji cvetova gaji se vedi broj varijeteta i sorti.
Najede se gaje: T.e.fl.pl. nana; T.e.fl.pl. Gupido; T.e.fl.pl.chrysanthemumblutig, itd.

Slika 7- Tagetes erecta

Cvedarstvo

Posebni deo

Berberovid Marija

Tagetes patula, L., Poreklom je iz Meksika. Glavno stablo grana je znatno nie od grana prvog
reda. Grane prvog reda pri vrhu se odvijaju pod otrim uglom, dok se sa donje odvajaju pod
skoro pravim uglom. Na bunu se obrazuje veliki broj cvetajudih granica prvog, drugog i tredeg
reda. Cvetovi su veliine 3-5 cm. Visina biljke krede se i do 60 cm, listovi su veliine 7x14 cm.
Najede se gaje:
T.p. Lemon gem; T.p.fl.pl. nana Harmony.

Slika 8 -Tagetes patula.

Tagetesi se razmnoavaju semenom. U 1gr.semena ima 300 semenki (T.erecta), odnosno 400
semenki (T.patula). Klijavost seme zadrava do 4 godine mada je setvu dobro izvriti u prve dve
godine posle branja semena. Na 1m2 leje norma setve je 3-5 gr. Setva semena vri se u tople leje
ili pak u hladne leje za kasniji zasad u toku marta odnosno aprila meseca. Seme nie 5-6 dana
posle setve. Biljke cvetaju 60-70 dana posle setve pa sve do jesenjih mrazeva. U toku maja
meseca biljke se sade na stalno mesto na rastojanju 20-30 cm za niske sorte, odnosno 30-40 cm
za visoke sorte.
Tagetesi imaju veoma male zahteve u odnosu na uslove sredine. Dobro se razvijaju na sunanim
do slabo senovitim mestima. Srednje hranljivim i umereno vlanom ali dobro ocednom
zemljitu.
Vrlo se mnogo koriste za cvetne leje, rondele, masive, terase, balkone, ardinjere, a visoke sorte
esto nalaze primenu i kao rezani cvet.

Salvia (fam. Lamiaceae)

Ime roda potie od Rimljana za S. officinalis, dolazi od salveo - spasavati ili od salvatus zdrav,
to se odnosi na lekovita svojstva koje imaju neke vrste iz ovog roda. Rod broji oko 700 vrsta, od
kojih se samo tri koriste kao dekorativno-cvetne.
10

Cvedarstvo

Posebni deo

Berberovid Marija

Salvia splendens, Ker. Ova vrsta je poreklom iz brazila, gde raste kao viegodinja, bunasta
biljka, dok se kod nas gaji kao jednogodinje cvede. Odlikuje se etvorolanim crvenkastim,
gusto razgranatim, obrnuto piramidalnim kompaktinim i uspravnim stablom, visine do 70 cm.
Listovi su iroko jajasti neto uzdignuti na gore, svetlo zelene boje, po obodu nazubljeni,
naspramno rasporeeni. Cvetovi su kao kod svih usnatica nepravilnog oblika, krupni, sa kratkim
cvetnim drkama. Cvetovi su brojni, po 2-6 zajedno u grupi, skupljeni su u metliaste cvasti,
duine 15-20 cm. U jednoj cvasti moe da bude 30-95 cvetova. Cvetovi u cvasti se otvaraju od
osnove ka vrhu cvasti, tako da je period trajanja jedne cvasti veoma dug. Salvia cveta od juna do
jesenjih mrazeva. Najede njene sorte su :
S. splendens Feuerball- cveta rano, obilno, visine oko 40 cm, na glavnom stablu u jednoj cvasti
ima 52-100 cvetova;
S. splendens Zurich cveta kasnije od predhodne, u jednoj cvasti ima 40-100 cvetova, visina
stabla je 45-50 cm;
S. splendens Vesuv kompaktno 40-50 cm visoko stablo, sa 50-80 cvetova u cvasti. Poreo ovih
sredu se jo i Scarlet, Piccolo, Bonifire i dr.
Salvia se masovno razmnoava setvom semena, a samo za manje obime proizvodnje se
preporuuje vegetativno razmnoavanje reznicama. U jednom gramu semena ima oko 850
semenki, a klijavost zadrava 2-3 godine, setva semena vri se januara-februara meseca, u
staklarama, u sanduidima u smei lisnjae, klijaline zemlje i peska. Kada se formiraju prva dva
lista izvri se pikiranje na razmaku 3x3 do 4x4 cm, zatim se biljke sade u male saksije u istu
zemljinu smesu kao kod setve. Posle sadnje u saksije gaje se u toplim lejama. Ako se
razmnoavaje vri vegetativno, vrne reznice sa matinih biljaka se beru u prolede i oiljavaju u
vlanom pesku, u staklarama pri temperaturi od 20oC. Biljke se iz toplih leja u maju sade na
stalno mesto na razmaku od 25-30 cm. Od setve semena do poetka cvetanja proe period od
100-120 dana.
Salvia se dobro razvija na sunanim do slabo zasenjenim mestima u hranljivim i rastresitim
zemljitima. Ako je suvie naubreno zemljite, razvija se bujna vegetaciona masa ali na raun
cvetova, veoma je osetljiva i na vrlo slabe mrazeve, kao i na nedostatak vlage u zemljitu. U toku
gajenja treba je obilno i redovno zalivati.
Salvia je jedna od najede i najmasovnije gajenih kultura jednogonjeg cveda kod nas. Ona se
mnogo koristi za cvetne rondele, bordure, cvetne leje i rabatne, grupne i masive, za terase,
balkone, ardinjere i ree kao saksijska kultura.

11

Cvedarstvo

Posebni deo

Berberovid Marija

Slika 9- Salvia splendens.

Zinnia (fam. Asteraceae)

Red je dobio ime po Nemakom floristi i profesoru medicine J.G.Zinnu koji je neke vrste iz ovog
roda doneo u Evropu. Ovaj rod broji oko 20 vrsta koje su, uglavnom, poreklom iz Centalne
Amerike. U kulturi je veliki broj sorti i to:
Zinnia elegans, Jasq. Poreklom je iz Meksika i Brazila. Odlikuje se uspravnim razgranatim
dlakavim stablom, visine 30-90 cm. Listovi su jajasto-lancetasti, hrapavi, naspramno rasporeeni
i obuhvataju stablo. Cvetovi su raznobojni (najede uti, krem beli, roze, crvenkasti, raznih
nijansi ljubiaste.), skupljeni u cvasti - korpice terminalno rasporeene na granama. Cvetna
drka je pri osnovi spljotena i uplja, a cvast se otvara postepeno od periferije ka centru i traje
oko jedan mesec. Boja, veliina, punoda cvasti kao i veliina stabla su razliite, pa se sve sorte
mogu grupisati u nekoliko klasa:
-

Obine pune, flora pleno, visine do 70 cm, prenik cvasti 8-10 cm, Farly Wonder;
Niske fl.pl.pumila, visine oko 40 cm, prenika cvasti 6-8 cm;
Liliput, visina stabla oko 30-40 cm, prenik cvasti 3-5 cm ;
Bogato cvetne, Dahliosidne, visina stabla oko 90 cm, prenik cvasti 10-15 cm;
Kalifarnische- bogato cvetne, visina stabla oko 90 cm, prenik cvasti 10-15 cm;
Chrysanthemumblutige - cvet slian cvetu krizanteme, visina 80 cm, a cvast 8 cm;
Kaktus visina stabla 80-90 cm a prenik cvasti 8-10 cm.
Uniflora visina stabla 80-90 cm, a prenik cvasti 8-10 cm.

Cinija se razmnoava setvom semena. U jedno gramu ima 180-200 semenki, a seme zadrava
klijavost 3-5 godina. Setva semena se vri u aprilu, u toplu leju. Seme nie vrlo brzo, posle 4-5
dana. U maju biljke se sade na stalno mesto na razmaku 20x30 cm za niske, a 30x40 za visoke
sorte. Biljke imaju jak korenov sistem i lako podnose pikiranje i presaivanje. Ako se eli rani
uzgoj onda se setva semena moe izvriti u staklari pri temperaturi od 18oC uz jedno pikiranje.
12

Cvedarstvo

Posebni deo

Berberovid Marija

Cinija je toploljubiva vrsta. Cveta obilno i produeno od poetka juna do jesenjih mrazeva. U
odnosu na zemljite veoma je skromna, a najbolje se razvija na dubokim, hranljivim i umereno
vlanim zemljitima. Veoma je otporna na suu i nisku vlanost vazduha i zemljita. Osetljiva je
na zahlaenja i manje mrazeve kao i na dui period jake sue, pri emu se dekorativnost cveta
umanjuje. Niske i srednje visoke sorte su veoma pogodne za cvetne leje, balkone, terase itd.
Visoke sorte mnogo se koriste za odvojene grupe i masive. Zahvaljujudi lepoti, veliini i formi
cveta, lakom kao i brzom uzgoju i posebno trajnosti cveta, cinija se mnogo koristi kao rezano
cvede za razne oblike araniranja.

Slika 10 - Zinnia elegans.

13

Cvedarstvo

Posebni deo

Berberovid Marija

Begonia (fam. Begoniaceae)

Ime roda dato je po prezimenu Micheala Begona, koji je u 17om veku bio francuski guverner na
ostrvu San Domingo (sada Haiti). Rod Begonia obuhvata preko 800 razliitih vrsta i sorti koje su
prirodno rasprostranjene u tropskim i suptropskim umama June Amerike, Afrike i Azije..
Begonije se meusobno veoma razlikuju po uzrastu, grai, boji, veliini cvetova i slino, to
dovodi do postojanja velikog sortimenta. Kod nas je najznaajnija:
Begonia semperflorens . Ova vrsta se ubraja u jednogodinje biljke, mada uspeno prezimljava.
Poznat je veliki broj sorti i selekcija. Za praksu su najznaajniji stalno cvetajudi hibridi visoki 15
30 cm. Meusobno se razlikuju po boji stabla, lista, cveta i po uzrastu. Predstavljaju najvaniju
cvetnu vrstu za sadnju na zelenim povrinama parkova, kunih vrtova, balkonskih sanduka i dr.
Postoji veliki broj hibrida od kojih su najznaajniji : Serija Ascot sa zelenim ili bronzanim
listovima, serija Eureca sa zelenim ili bronzanim listovima, serije Bayot i Victory, serije Roxy i
Swing, serije Ambasador, Senator itd.
Poetni period proizvodnje od setve do drugog pikiranja je najtei i najsloeniji, dok su ostali
radovi do realizacije znatno jednostavniji i laki.
Razmnoava se setvom semena. Jedan gram semena sadri od 70 000 do 120 000 semenki.
Vreme setve se protee od novembra do marta i obino se seje u dva navrata, kako bi se dobile
cvetajude biljke spremne za trite ved od marta i dalje. Moe da se seje omake u pikir sanduke
ili pojedinano u pikir sanduke ili kontejnere u formi piliranog semena. Zemljini supstrat treba
da je od najfinijeg treseta. Najbolje je sejati u gotov fabriki supstrat sa pH vrednodu 5,5.
Supstrat se pre setve dobro natopi a nakon setve se samo lako poravna i veoma paljivo zalije
roenjem. Posejane povrine se ne pokrivaju niti zamrauju. Za optimalno nicanje najbolje
odgovara temperatura vazduha i zemljinog supstrata od 22oC, uz visoku relativnu vlanost
vazduha. Nicanje je za 10-15 dana, a posle 6-7 nedelja biljice treba pikirati sa razmakom od 4-5
cm. U tom periodu rasad treba titi od direktnih sunanih zraka, te je blago senenje obavezno.
U ovoj fazi razvoja rasada posebnu paznju obratiti na preventivnu zatitu od bolesti poleganja
mladica.
Posle narednih 4-6 nedelja pristupa se zavrnom ulonavanju u saksije 8 x 8 cm ili okrugle saksije
prenika 10 cm. Nakon presaivanja poetna temperatura se odravan na 20-22 oC, a posle
ukorenjavanja sniava se na 15oC i odrava do realizacije.
Ulonene biljke se u toku odravanja nedeljno prihranjuju komleksnim ubrivima kao to je NPK
(20:20:20) u koncentraciji 0,5 do 1 gr na litar vode, ili se rasad tretira Wuksalom koncentracije
0,2 % .

14

Cvedarstvo

Posebni deo

Berberovid Marija

Zasad se titi preventivnim prskanjem protiv poleganja mladica protiv pepelnice, tripsa i pueva
golada. Preporuuje se jednokratno koridenje pikir sanduka i kontejnera.
Koristi se za ozelenjavanje zelenih povrina i kao saksijska kultura.

Slika 11 Begonia semperflorens

15

Cvedarstvo

Posebni deo

Berberovid Marija

Dvogodinje cvee
Ovoj grupi pripadaju cvetne vrste ije se razvide produava u toku dve kalendarske godine.
Setva semana poinje avgusta meseca (na otvorenim lejama) jedne godine, pa se biljke (rasad)
zasadi na stalno mesto novembra meseca da bi posle prezimljavanja bez zatite, cvetale u
prolede (mart jun) druge kalendarske godine. U sutini radi se o jednogodinjim vrstama samo
to je ciklus proizvodnje u dve kalendarske godine.
Primenom cvetnih vrsta iz ove grupe skraduje se bezcvetni period na javnim zelenim povrinama
u naselju. One se zasauju uglavnom na onim mestima gde je bilo jednogodinje cvede u toku
leta, sve do mrazeva, praktino nastupanjem hladnih jesenjih dana kada jednogodinje cvede
propada, sklanja se sa zelenih povrina pa se na ta mesta sade dvogodinje vrste. To znai da se
dvogodinje ili takozvano jesenje cvede na zelenim povrinama nalazi od kasno u jesen do rano u
prolede.

Bellis (fam. Asteraceae)

Naziv roda dolazi od latinske rei Bellus lep, to se odnosi na izgled cvetova. Poznato je 7-8
ovog roda a gaji se samo :
Bellis perenins poreklom je iz Evrope, perena koja ima visinu 10-15 cm. Cveta od marta do
juna. Listovi su iri pri vrhu, a prema osnovi se suavaju gradedi lisnu rozetu. Cvetna drka je
uspravna, zavrava se glaviasnom cvadu. Cvetovi mogu biti jednostavni i razliitog stepena
punode. Oni su raznih boja : bela, roza, crvena, atirana u raznim nijansama. Zimuje na
otvorenom polju bez zatite.
Razmnoava se semenom i deljenjim bokora. Seme u 1 gr ima oko 3 000 semenki. Seje se u juluavgustu u hladne leje ili na otvoreno polje. Seme nie posle 7 dana, zatim se izvri pikiranje i u
jesen se sade na stalno mesto na rastojanju od 15-20 cm.
Forme punih i krupnih cvetova najbolje je razmnoavati deljenjem, posle precvetavanja bokora.
Posle sadnje na stalno mesto izvri se obilno zalivanje. Najbolje se razvija na plodnom,
rastresitom i umereno vlanom zemljitu.
Najede gajeni varijeteti :
-

B.p.fl.plena (svih boja)

B.p.pomponete (svih boja)
B.p.manstosa (svih boja)

16

Cvedarstvo

Posebni deo

Berberovid Marija

Ova vrsta se koristi u rondelama, lejama za terase, prozore, ardinjere, ree kao saksijsko cvede i
stvaranje cvetnih travnjaka.

Slika 12 Bellis perennis

Cheriranthus (fam. Brassicaceae)

Predstavnici ovog roda spadaju u najstarije gajeno cvede kod nas. Najede gajena vrsta ovog
roda je :
Cheiranthus cheiri , eboj poreklom je iz June Evrope. Ovo je viegodinja vrsta cveda. Gaji se
kao dvogonje cvede, jer najbolje cveta u drugoj godini. Odlikuje se poludrvenastim, iz osnove
razgranatim stablom, visine od 30 70 cm. Listovi su glatki, lancetasti ili izdueno jajasti, celi.
Cvetovi su puni ili jednostavni, raznobojni, najede uti, zlatno uti poprskani kafenim mrljama,
ree violet, prijatnog mirisa. Cvetovi su skupljeni u cvast, pri vrhu stabla. eboj cveta u period
april jun. Gaji se veliki broj sorti koji se razlikuju po boji i izgledu cvetova i visini stabla.
Razmnoava se setvom semena. U jednom gramu semena ima oko 600 semenki. Seme zadrava
klijavost 3-4 godine. Setva semena vri se u junu, julu u lejama na otvorrenom polju. U toku
avgusta, vri se sadnja rasada na rastojanju izmeu biljaka od 10 cm. U septembru i oktobru
biljke se sade na stalno mesto sa razmakom 20-30 cm. Uspeva dobro na svim poloajima, ali mu
najbolje odgovaraju sunana mesta i bogato suglinasto batensko zemljite.
eboj se mnogo koristi za cvetne leje, grupe, nie sorte za cvetne rondele i ivice u parkovima i
vrtovima. Pored toga je naroito cenjen kao rezano cvede, dok se retko gaji i kao saksijska
kultura.

17

Cvedarstvo

Posebni deo

Berberovid Marija

Slika 13 Cheirantus cheiri.

Dianthus (fam. Caryophyllaceae)

Od brojnih vrta ovog roda kod nas se gaji samo :
Dianthus barbatus poreklom je iz June Evrope; perena koje se gaji kao dvogodinje cvede.
Stablo je visine 40 50 cm, vrsto; listovi lancetastog oblika sa kratkim drkama i rukavcem koji
obuhvata stablo. Cvetovi su na kratkim drkama, brojni, skupljeni na vrhu stabla u krupne
titaste cvasti prenika 8 15 cm. Krunini listidi su horizontalno povijeni i cvetu daju zvezdast
izgled ; raznih su boja crvena, ruiasta, ljubiasta do bele areno u raznim nijansama. Zbog
tolikog arenila cvetova ova vrsta se zove cic-karanfil.
Gaje se mnogi varijeteti:
-

D.b. holborn Glory beo sa crvenim centrom ;

D. b. Scarlet Beanty;
D. b. White beantuy, beli;
D. b. Nigracens, crno-crven;
D. b. Variettes naumus i dr.

Razmnoava se semenom, ree reznicama i deobom bokora. Najede se ramnoava setvom

semena. 1 gr. semena sadri oko 1.200 semenki a 2gr.na 1m2. Setvu treba izvriti u junu, na
otvorenom polju. Rasad se sadi u leje na otvorenom polju na razmaku 15 20 cm. Iz ovih leja se
u jesen sadi na stalno mesto na razmaku 30 40 cm, ako su biljke namenjene za proizvodnju
rezanog cveta razmak je 30x30. Za proizvodnju semena odvaju se najlepi, bujni primerci
odreenih boja, s tim to se seme skuplja samo od prvih cvetova.
Zahteva otvorena, sunana, od vetra zatidena mesta ; podnosi polusenovita mesta.
Predpostavljena je za batenska, dobro naubrena i dobro drenirana (propustljiva) zemljita. Na
teskim, vlanim, kao ni na jako suvim zemljitima ne uspeva.
Koristi se za cvetne leje, grupne rondele i naroito kao rezano cvede.
18

Cvedarstvo

Posebni deo

Berberovid Marija

Slika 14 Dianthus barbatus.

Myosotis (fam. Boraginaceae.)

Ime roda potie od latinske rei mys, myos mi, ous, otos - uho, to se odnosi na listove ove
biljke, koje su sline miijem uvu. Ovaj rod broji oko 40 vrsta a kao dvogodinje cvede gaji se
samo :
Myosotis alpestris (nezaboravak, spomenak) poreklom iz Evrope. Raste kao kompaktan bun,
visine 10 30 cm. Stablo i listovi su pokriveni mekim dlaicama. Cvetovi su brojni, sitni,
petolani, plavi, svetlo plavi, ree beli do crveni. Najvie se koriste sorte sa plavim cvetom (M.a.
cobalt blue, M.a. Blauer Korb-tamno plava, M.a Victoria azirblau svetloplava.)
Razmnoava se uglavnom semenom a moe i vrnim reznicama i deljenjem bokora. Setva se vri
u julu, avgustu na otvorenom polju (1 gr. sadri oko 1800 semenki). Biljke se rasauju sa
razmakom od 15 cm, i tako mogu da prezime. Meutim u oktobru biljke mogu da se zasade na
stalno mesto na rastojanju 15-20 cm. Ako se na prolede sade na stalno mesto potrebno je da se
biljke vade sa velikim busenom, jer su tada biljke osetljive na premetanje.
Miozotis zahteva plodnu batensku zemlju i obolno zalivanje. Prezimljava na otvorenom polju
bez zatite.
Primenjuje se za rondele, cvetne ivice i leje, za grupne zasade i dr.

19

Cvedarstvo

Posebni deo

Berberovid Marija

Slika 15 Myosotis alpestris.

Viola (fam. Violaceae )

Ovaj rod broji oko 100 vrsta, ali se mali broj od toga gaji kao cvede (V.odobrata i V. tricolor)
Viola tricolor var.maxima (V. wittrockiana) ova vrsta sloenog hibridnog karaktera je najire
koridena od svih vrsta iz grupe dvogodinjeg cveda. Zna se da su u stvaranju ove vrste
uestvovale V.altaica, V.lutea, V.tricolor i V.cornuata.
Raste kao nizak (15-25 cm), vrlo razgranat, kompaktan bun. Listovi ovalno-lancetast, nejednako
nazubljen, sa po 2 zaliska. Cvetna drka uspravna, sa velikim petolanim cvetom : 2 gore, 2
srednje i 1 najvedi dole. Cvetovi su raznih boja ali osnovna boja je ljubista i uta. Gornje dve
latice su jednobojne a po sredini na ostale tri latice obod je do na jedne tredine latice u drugoj
boji. Plod je aura koja u poetku zrenja zauzima uspravan poloaj. Puca na tri dela i izbacuje
seme sivo - ute boje. im aura poprimi bledu boju treba je ubrati, ostaviti u kese gde polako
sazreva seme. Cveta obilno i dugo.
Razmnoava se setvom semena u junu-avgustu (1gr. - 850 semenki). Setva se vri na otvorenom
polju ili u toplim lejama. im biljke dobiju 3-5 listida treba ih rasaditi na razmaku od 10-15 cm, a
zatim na stalno mesto na razmaku od 20-25 cm. esto biljke poinju da cvetaju jo u jesen; te
cvetove je preporuljivo ukloniti dok su u pupoljku.
Za vreme gajenja potrebno je odrati umerenu vlagu, a dok su biljke u rasadu titi ih od jakog
sunca dok ne ojaaju. Trae otvorena sunana mesta, laku i dobro naubrenu batensku zemlju i
umereno zalivanje. U zaseni raste dosta slabo, a na suvom siromanom zemljitu sorte se
izroavaju i degeneriu.
Zbog ranog cvetanja masovno se koriste za formiranje cvetnih leja, rondela na zelenim
povrinama.

Slika 16 - Viola tricolor var.maxima

20

Cvedarstvo

Posebni deo

Berberovid Marija

Saksijsko cvede lonanice ili sobno cvede

Naziv ove grupe cvetnih kultura je veoma razliit. On uglavnom zavisi od naziva posuda (saksija,
lonac) u kojima se najede ove kulture gaje. Naziv sobno cvede dolazi od naziva mesta upotrebe
primene ovih kultura, s tim to je sobno uzeto kao sinonim za sve oblike zatvorenog prostora
koji slue oveku za stanovanje i rad.
Pod saksijskim cvedem podrazimeva se iroko uzete sve one cvetne kulture koje ceo ivot
provode u saksijama. Proizvodnja i gajenje kod ove grupe cveda odvija se u saksijama i toplim
lejama a koristi se za ukraavanje svih oblika stambenog prostora, administrativnih javnih
zgrada, restorana i hotela, bolnica, kola, radnih i poslovnih prostorija i dr.
Grupa saksijskog cveda prema najizrazititjoj dekorativnoj osobini deli se na dve podrupe :
1. Cvetajude glavni ukras je cvet.
2. Lisnodekorativne glavni uras je list.

Cyclamen (fam. Primulaceae)

Naziv ovog roda dolazi od grke rei kyklos, kyklaminca, krug, okrugli disk, zbog kuglastog oblika
gomolja. Ovaj rod obuhvata oko 18 vrsta koje prirodno rastu u Sredozemlju, Kavkazu, Krimu,
planinama Srednje Evrope i Male Azije.
Vrste ovog roda su perene sa podzemnim zadebljalim stablom u obliku okruglastog gomolja.
Listovi su okrugli, srcasti ili bubreasti, celi ili nazubljeni, na dugim sonim crvenskastim
drkama. Cvetovi su pojedinani, na dugim crvenkastim cvetnim drkama, koje se kao i listovi
razvijaju direktno iz gomolja. Krunica cveta sastavljena je od 5 kruninih, razliito obojenih i
unazad okrenutih listova. Plod je okruglasta bobica sa semenom mrke boje.
Cyclamen persicum (sin. Cyclamen lapatifolium) je jedina vrsta iz ovog roda koja se gaji kao
saksijsko cvede. Ova vrsta vodi poreklo sa ostrva Kipra, Sirije i Izlaela. Razvija podzemno stablo u
vidu okruglastog na vrhu spljotenog gomolja, tamno smee boje. Iz gomolja izbijaju brojni
listovi i cvetovi. Listovi su bubreastog oblika, koasti, u osnovi tamne, zelene boje, sa lica lista
imaju srebrnasto-pepeljaste are, a sa nalija list je crvenkaste boje. Kod pravilno gajene ciklame
listovi ine okruglastu, gustu rozetu i svi su skoro u istoj ravni, tako da je ova biljka cenjena i
zbog dekorativnosti listova.
Cvetovi koji su pri osnovi uvek tamnije boje razlikuju se po obliku, veliini i boji, tako da se u
kulturi gaji veliki broj varijeteta ove vrste.
21

Cvedarstvo

Posebni deo

Berberovid Marija

Kao saksijske kulture najede se gaje :

-

C. p. splendens tamno crvene boje

C. p. album bela
C. p. magnificum bela boja cveta sa crvenim mrljama
C. p. giganteum- krupni cvetovi
C. p. violaceum- ljubiasto crveni cvet
C. p. fimbriatum-obog latica resasto-konast.
C. p. papilo obod latice podseda na petlovu krestu
C. p. rococo cvet kovrdav i dr.

Razmnoavanje i gajenje
Glavni nain razmnoavanja je putem semena. Da bi se proizvelo seme dobrog kvaliteta, treba
izvriti pravilan izbor matinjaka semenjaica. Matine biljke treba da su zdrave, jedre
odgovarajudih boja i da nemaju vie od 15 cvetova. Ako ima vedi broj cvetova dobija se sitnije i
manje kvalitetno seme. Cvet se oprauje vetakim putem pri sunanom i toplom vremenu. U
praksi se opraivanje izvodi na slededi nain : kada se cvet potpuno razvije kaipstovm desne
ruke blago se udara i polen pada na nokat palca leve ruke. Ovaj prah se prinosi vrhu tuka cveta
koji treba oploditi vodedi rauna da se ne povredi ig i stubid tuka. Pravilo je da se polenom
jedne biljke oprai tuak druge biljke. Da je vrena oplodnja poznaje se tako to se latice
opraenih cvetova ire nadole i opajaju, a cvetna drka se zajedno sa plodom savija se ka zemlji.
Berbu plodova treba izvriti kada aure poinju da pucaju i ostaviti ih na ravnu podlogu (sto ili
policu) do sazrevanja. Posle toga seme se izvadi iz aure, isti i sortira po krupnodi. Seme
ciklame zadrava klijavost oko 4 godine, ali je bolje setvu semena izvriti u toku prve dve godine.
Setvu semena treba izvriti u avgustu septembru. Setva semena se vri u drvenim sanduidima
standardne veliine. Najbolje je setvu semena izvriti u smeu lisnjae, pregorelog stajnjaka i
peska u odnosu 6-7:1:1. Poto se sanduk ispuni zemljom, izrana, markirerom se oznae mesta
setve. Razmak biljke od biljke je najede 3x3 cm, odnosno treba zasejati oko 220 biljka po
sanduidu. Zasejano seme se pokrije slojem zemlje oko 0,5 cm. Sanduk se zatim pokrije staklom
preko koga se stavlja hartija i ostavlja u staklaru na temperaturi od 18-20oC. Pri ovoj temperaturi
seme nie za 25-30 dana. Odmah posle nicanja, sanduci se odkrivaju i postavljaju na svetlo
mesto u staklari sa temperaturom 12-15oC . Mlade biljke treba 3 puta dnevno oroavati finim
pulvarizatorom.
Kada se na biljkama razviju prva dva lista, tj.kad ponu meusobno da se dodiruju (10 12
nedelja posle setve) treba izvriti prvo pikiranje. Pikiranje se vri u sanduide i u smeu zemlje
koja je korisdena pri setvi semena. Razmak sadnje je 4-5 cm,a okruglasto loptasti gomolj treba
da doe u zemlju na istu dubinu na kojoj je bio u predhodnom sanduidu. Pre poetka pikiranja
22

Cvedarstvo

Posebni deo

Berberovid Marija

sanduk sa rasadom treba dobro zaliti kako bi se korenov sistem to manje ozleivao pri vaenju
rasada. U toku prve nedelje posle pikiranja dobro je povedati temperaturu u staklarama za 23oC. Biljke treba redovno oroavati i povremeno pleviti.
Kada biljke porastu toliko da meusobno ponu da se dodiruju, treba izvriti drugo pikiranje.
Drugo pikiranje treba izvriti obino 6 nedelja posle prvog. Razmak biljka 6-7 cm, a vri se na isti
nain i u isti supstrat kao prvo pikiranje, ali da je razmak biljaka 6-7 cm. Dalja nega sastoji se u
estom oroavanju, plevljenju i opraivanju. Biljke treba gajiti pri temperaturi od 12-15oC.
Sadnju u saksije br. 7 treba izvriti u toku marta - aprila meseca. Prilikom sadnje mora se voditi
rauna da gornja povrina gomolja bude u istoj ravni sa zemljom u saksiji. Zasaene biljke se
postavljaju u unapred pripremljenje tople leje. Ispod jednog prozora tople leje smesti se oko 80
saksija. U prvo vreme tolpe leje se provetravaju. Zalivanje biljaka treba vriti oprezno jer suvina
vlaga moe da izazove oboljenja korena (Botrytis). Nastupanjem toplih sunanih dana, leje treba
zasenjivati, esde oroavati i provetravati.
Ponovno presaivanje ciklama u vede saksije (10-12 cm) vri se kada biljke toliko porastu da
ponu meusobno da se dodiruju (maj-jun). Pri ovom presaivanju treba gornja povrina
gomolja da bude u istom nivou sa rubom saksije. Saksije se stavljaju u iste tople leje samo ih
treba predhodno izravnati i prekopati. Razmak izmeu saksija treba da bude neto vedi nego
kod predhodnog presaivanja, samo oroavanje i provetravanje treba vriti esde. Nega biljaka
je ista kod kod predhodnih presaivanja, samo oroavanje i provetravanje treba vriti ede.
Zasenjivanje leja treba vriti u jutarnjim satima jer je ovo period visokih temperatura. Upravo
merama nege treba biljkama obezbediti stalnu umerenu vlanost zemljita, dovoljno sveeg
vazduha. I uslove difuzne svetlost. Napominje se da preko nodi tople leje treba drati pokrivene
sve dok se ne izjednani dnevna i nodna tempretara vazduha.
Trede, poslednje, presaivanje ciklama treba izvriti kada biljke ponu meusobno da se
dodiruju (avgust, septembar). Pri ovom presaivanju biljke zasaditi tako da gornja ivica gomolja
malo viri iznad saksije (gomolj viri iznad zemlje za 1/3 svoje veliine.). U cilju postepenog
prilagoavanja gomolja na spoljne uslove sredine, slobodni deo gomolja se prikrije tankim
slojem zemlje. Ovaj sloj zemlje se u toku zalivanja postepeno skida sa gomolja koji ostaje
slobodan.
O poloaju gomolja (dubini sadnje) u toku procesa proizvodnje ciklame mora se voditi rauna
poto je biljka cenjenija, trgovaki kvalitetnija, ukoliko ima vedi broj listova i ako oni ine
pravilnu rozetastu formu. Ovo de se ostvariti samo ako se pri sadnji ciklama ostavi dovoljno
slobodnog gomolja. Meutim, vano je da ne ostane suvie gomolja jer moe doi do njegovog
isuivanja i propadanja, to slabi mod i unitava izgled biljke. Isto tako, ako je gomolj saen

23

Cvedarstvo

Posebni deo

Berberovid Marija

duboko u zemlju broj listova je smanjen, lisne drke iz osnove se krive i izgled cele biljke se
znatno smanjuje.
Od setve smena da poslednjeg presaivanja sastav zemljine smee je isti. Kod poslednjeg
presaivanja supstrat se sastoji od smee 6-7 delova lisnjae, 1,5 deo pregorelog stajnjaka i 1
deo peska sa optimalnom pH vrednosti 5,5 6,0 . Pitanje sastava zemljinih smea kod ciklama,
naroito smee lisnjae, predmet je mnogih studija, pa su istrazivanja u Nemakoj pokazala da
su najpogodnije sledede smee:
-

Jedan deo treseta, 1 deo komposta, 1 deo klijaline zemlje i 2 kg plavog nitrofoskala na
svaki m3 zemlje,
2 dela treseta, 1 deo ilovaste zemlje i 5 kg kombinovanog ubriva na m3 zemlje.
Za posle presaivanja treba na svaki m3 jedne od ovih smea dodati 3-4 kg rogovino i 2
kg patent kalija.

Posle poslednjeg presaivanja saksije se i dalje neguju u toplim lejama samo to su razmetene
na vedem razmaku jedna od druge. Oroavanje i provetravanje treba prilagoditi spoljnim
uslovima temperature i vlage vazduha. Treba znati da pri jaem zasenjivaju biljke zaostaju u
porastu, poinju da cvetaju ranije, cvetovi su mali, u manjem broju i na kratkim drkama. Isto
tako suvina vlaga i slabo provetravanje moe da izazove truljenje listova i gomolja. Ako se leje
preko nodi ne zatvaraju prozorima vlaan i sve vazduh sa rosom na biljke deluju povoljno i
povedavaju otpornost listova i cvetova.
Nega biljke u toku daljeg procesa proizvodnje sastoji se u davanju vedeg razmaka izmeu biljaka,
idenju od utih i eventualno trulih listova i njihovom sortiranju po veliini.
U toku celog procesa proizvodnje od posednog znaaja je kvalitete vode kojom se vri zalivanje i
oroavanje. Voda mora biti meka (da tvrdoda ne prelazi 14 jedinica). Najbolje je koristiti kinicu
ili pak odstajalu vodu povremne tvrdode. Ako se oroavanje vri tvrdom vodom dolazi do
zatvaranja pora na listovima to se negativno odraava na intenzitet disanja i druge ivotne
procese.
Krajem septembra oktobra kada spoljna temperatura postane kritina ciklame treba uneti u
svetle staklare na temperaturu od 12oC. U staklaru se prvo unose one biljke koje de najranije
cvetati. Na 1m2 staklare stavlja se oko 9-12 saksija, to znai da se izmeu njih ostavlja dosta
prostora. Pri unoenju svaku biljku treba oistiti od suvih listova. Ako su jesenji dani sunani
zasenom ciklame treba zatiti od direktne svetlosti. Zalivanje ciklama sada treba vriti kantom,
bez reetke i veoma oprezno tako da tanak mlaz vode sipamo uz ivicu saksije pazedi da se
nakvase osnove lisnih i cvetnih drki. Setvom semena u razliitim rokovima moe se ciklama
imati u cvetu od oktobra do aprila. Za pravilno planiranje proizvodnje treba znati da je od setve

24

Cvedarstvo

Posebni deo

Berberovid Marija

semena do dobijanja cveta ciklame potrebno 17-18 meseci. Duina cvetanja jedne biljke u
uslovima svetlih, zranih i prohladnih prostorija uz pravilno zalivanje krede se od 2-2,5 meseca.
U novije vreme u nekim Zapadno Evropskim zemljama ciklame se gaje za rezani cvet. Kod
ovakve namene treba voditi rauna da cvetne drke budu to due. Trajnost cveta u vodi krede
se 7-10 dana.
Dobro gajena ciklama odlikuje se velikim brojem listova koji su zbijeni u gustu simetrinu rozetu.
Listovi su skroz svi u istoj ravni. Lisne drke su kratke i vrste i mogu da izdre prevrnutu biljku
biljka dubi na listovima.
Najede se deava da se ciklama posle precvetavanja baca. Meutim, one se mogu posle
precvetavanja postepeno zasuiti i ostaviti da miruju u hladnim, suvim prostorijama. Posle 5-6
meseci mirovanja ciklama se poinje ponovo postepeno zalivati. Kada se pojave prvi listovi biljke
treba presaditi u sveu zemlju na isti nain kao i kod ciklame dobijene iz semena. Na ovaj nain
ciklame mogu cvetati 2-3 godine.

Slika 17 Cyclamen persicum

Pelargonium (fam. Gesneriaceae)

Ime roda dolazi od lat.rei pelargos to znai roda, to se dovodi u vezu sa formom ploda koji je
slian kljunu rode. Smatra se da u okviru ovog roda ima 400 vrsta, koje vode poreklo iz June
Afrike i Australije. Meutim, veoma mali broj vrsta se gaje kao cvetne.
Pelargonuim zonale se najede gaji kao saksijska cvetna kultura. To je poludrvenasta,
razgranata biljka, visine oko 60 cm. Poreklom je sa Kaplanda i raste uz obale sredozemlja. U
Evropi je poela da se gaji karjem 18. veka. Mlade grane i listovi su fino dlakavi. Oblik lista varira
od bubreastog do perasto renjevitog sa 5-7 renjeva. Na sredini sa lica lista nalazi se jasno
izraen krug u drugoj boji od osnovne boje lista (najede je crveno zelenkasta). Cvetovi su
25

Cvedarstvo

Posebni deo

Berberovid Marija

skupljeni u cvasti na drkma duine 10-15 cm, koje polaze iz pazuha lista. Krunica se sastoji od 5
kruninih listida koji su pri vrhu raireni; dva su uspravna a druga tri su izvijena.
Pelergonium peltatum puzavi, visedi pelargonijum poreklom iz June afrike, sa rta Dobre Nade.
Rairena po sredozemlju. Ima tamko puzavo stablo, na listovima 5 jasno izdiferenciranih
renjeva, po emu je i dobio ime. Listovi su sjajni, svetlo zeleni, ponekad slini brljanu. Mnogo
se gaji zbog brojnih razliito obojenih cvetova i veoma dugog perioda cvetanje.
Razmnoavanje i gajenje
Razmnoavanje kod vrsta ovog roda se razlikuje u pogledu brzine oiljavanja. Najedi nain
razmnoavanja kod svih vrsta pelargonija je vrnim reznicama. Za dobijanje reznica dobrog
kvaliteta matine biljke treba da su preko leta gajene na punom suncu uz odgovarajudu
agrotehniku. Reznice se prave preko cele godine, a za masovnu proizvodnju u periodu
septembar januar. Reznice su duine 10-12 cm, sa nje se skidaju donja 2 lista i eventualno
razvijeni cvetni zametak. Tako pripremljene reznice ostavljaju se nekoliko sati da provenu radi
lakeg i breg oiljvanja.
P. zonale reznice se sade u mnoaru ili u saksije koje se dre u staklari ili u tople leje.
Oiljavanje se vri u vlanom pesku ili smei jednakih delova peska i klijaline zemlje. Ako se
odmah sade u saksije, onda se sadi po 4-5 reznica zajedno. Reznice prezimljavaju u umereno
toplim, svetlim prostorijama uz smanjeno zalivanje. Ako se oiljavanje vri u zimskim mesecima
potrebna je temperatura od 20 oC. Oiljene reznice se krajem februara sade u saksije, zalivaju,
skraduju na 3-4 lista, kako bi se gude granale. Kada se na granama razviju 3-4 lista, one se
skraduju na 2 lista. Biljke se gaje u umereno toplim svetlim staklarama, a krajem aprila mogu se
saditi na otvorenom polju u cvetne leje, rondele, balkone, terase i druga mesta. Ova vrsta se
iroko koristi u ozelenjavanju naselja zbog bogatstva boja, produenog perioda cvetanja i malih
zahteva za uslove sredine. Raste u svom zemljitu, ali predpostavlja supstrate teeg mehanikog
sastava, sunana do polusenovita mesta, umereno zalivanje i povremeno oroavanje.
P.peltatum ponaa se slino kao predhodna samo se dosta teko oiljava. Najbolje mu odgovara
dobro hranljivi i stalno umereno vlani supstrat i polusenovita mesta. Tako se najvie koristi za
ukras balkona, terasa, stepenita, gde svojim puzavim stablom i lepim i brojnim cvetovima daje
veoma dekorativan efekat.

26

Cvedarstvo

Posebni deo

Berberovid Marija

Slika 19- P.peltatum

Slika 20 P . zonale

Primula (fam. Primulaceae)

Ime roda potie od lat.rei primus prvi, to se odnosi na rano cvetanje. Rod broji oko 130 vrsta
koje su iroko rasprostranjene u umerenom i hladnom pojasu severne hemisfere. Najvedi broj
raste u Evropi, Srednjoj Aziji i Americi. Od brojnih vrsta ovog roda gaji se kao saksijsko cvede:
Primula obconica koja je u Evropu doneta 1882 godine iz Centralne Kine. Ova vrsta je po svojoj
pripodi perena, ali se u saksijama najede gaji kao jednogodinja. Ima krupne, blago nazubljne,
renjevite listove koji su izbrazdani brojnim nervima. Listovi su na dugim drkama, svetlo zelene
boje, skupljeni u rozetu. Nalije lista, lisna drka su gusto dlakavi, dok je lice lista slabije dlakavo.
Cvetovi su veliine 2,5-5 cm, skupljeni u loptaste, krupne cvasti. U zavisnosti od boje i veliine
cveta najede se gaje :
P. obconoca grandiflora sa sortama rosea, alba,cocrulea, konig see (plava), violetblauw, Perle
von Niederrhein izd.
P. obconica gigantea sa sortama Snecumterm lsfom Wyaston Wonder (tamno karmin crvena)
itd.
27

Cvedarstvo

Posebni deo

Berberovid Marija

Razmnoavanje i gajenje
Primula se razmnoava uglavnom semenom. Setva semena se vri u razliitim rokovima, ved
prema tome kada je potrebno da ovu biljku imamo u cvetu. Proces proizvodnje od setve semena
do cvetanja traje 5-6 meseci. Period setve semena najede je februra-jula meseca. Seme brzo
gubi klijavost i treba ga odmah po sazrevanju sejati. Za 1000 odraslih biljaka potrebno je zasejati
oko 1,5gr semena, odnosno 0,5gr u jedno standardno sandue. Setva se vri u sanduke ili u
terine koji se napune smeom jednakih delova lisnjae, treseta i finog peska. Seme se posle
setve ne pokriva zemljom, ved se samo blagim pritiskom daice sabije uz vlanu zemlju. Zatim
se zalije (orosi), pokrije staklom i hartijom i ostavi u prostorije sa 15-18oC temperature. U
ovakvim uslovima seme klija brzo i nie za 2-3 nedelje. Kada su se razvila prva dva lista izvri se
prvo pikiranje u istu smeu zemlje kao kod setve. Poto biljke ponu da se dodiruju izvri se
sadnja u male saksije, mada neki autori preporuuju jo jedno pikiranje u sandue. Preporuljivo
je u saksije zasaditi po tri biljke zajedno. Koliki de broj pikiranja i presadjivanja biti zavisi
uglavnom od toga da li oskudevamo u radnoj snazi (manji broj presadjivanja a na vedem
razmaku, odnosno u vedoj posudi i zauzimanje vedeg prostora u staklari). Za sada se kod nas
skoro uvek vre dva pikiranja i dva presadjivanja. Kod poslednjeg presadjivanja u saksije od 1012cm sastav zemljine smee se menja. Tako da se sadnja izvri u smeu lisnjae, pregorelog
stajnjaka, busenjae (batenske zemlje) i peska u odnosu 1:1:1:1 ija pH vrednost se krede 5,56,2.
Zasadjene biljke u saksiji najbolje se razvijaju ako se nalaze u toplim lejama (ili stelaama
staklare) ukopane u zemlju do ivice saksije. U toku leta vri se zasenjivanje za vreme jakog
sunca,nekoliko puta u toku dana vri se oroavanje, i obilno zalivanje. U toku gajenja saksije
treba razrediti postavljajudi ih na vedi razmak jednu od druge, povremeno istiti od eventualnih
suvih i poutelih listova.
Kod primule sa esto zapaa pojava ute boje na listovima-hloroza. Ona moe nastati kao
posledica prisustva kalcijuma u zemljitu. U ovakvim sluajevima treba dodati amonijum ili
kalijev sulfat ili zaliti rastvorom ferosulfata (1gr. na 1 litar vode) . Hloroza moe da nastane kao
posledica nedovoljne koliine N u zemljitu. Tada treba dodati 5-6 gr. amonijum sulfata na 10-12
litara vode. Ree se hloroza javlja kao posledica trajne suvine vlage u zemljitu. U ovakvim
prilikama biljku treba izvaditi iz saksije i promeniti joj zemlju.
Zapaeno je da Primula vrlo dobro reaguje na dopunsko osvetljenje. Ako se osvetli sa 300 vati
po m2 poev od 27 januara biljke poinju da cvetaju posle 23 dana i daju oko 33,8 cvetova, dok
kontrola cveta mnogo kasnije i daje 23 cveta. Ako se dopunsko osvetljenje kombinuje sa
umanjenim CO2 u vazduhu broj cvetova se povedava na 54 - sraunato za 29 mart (G.Papazova).

28

Cvedarstvo

Posebni deo

Berberovid Marija

Primula se u domadinstvu vrlo esto gaji kao perena, pri emu je u toku leta treba presaditi i
gajiti na mestima zaklonjenim od jakog sunca i vrudine.
Primula je kultura koja danas kod nas zauzima drugo mesto po obimu proizvodnje. Zahvaljujudi
otpornosti biljke,kratkom proizvodnom ciklusu,dugom periodu cvetanja koristi se kao najedi
ukras svetlih i hladnih prostorija.

Slika 21 Primula obconica

Saintpaulia (fam. Gesneriaceae)

Ime roda dato je u znak priznanja Saint Paulu koji je otkrio prvu vrstu iz ovog roda i doneo ga u
Evropu 1893 godine.
Saintpaulia ionantha je prva otkrivena vrsta ovoga roda. Danas se ona moe smatrati
praroditeljem za vie od 1000 njenih sorti. Vodi poreklo iz istone oblasti, tropske Afrike gde u
planinskim i brdovitim predelima Tanganjike i Kenije raste samoniklo. Poznata je pod nazivom
afrika ljubiica. Ona je perena bez stabla, okruglasto-ovalni listovi sa dugim dlakavim drkama
ine gusto zbijenu rozetu. Listovi su soni, lako lomnjivi, po obodu blago nazubljeni, tamno
zelene boje sa lica a sa nalija ruiaste boje, pokriveni celom povrinom finim gustim
dlaicama.
Iz rozete izlazi veliki broj cvetnih drki duine 7-12 cm. Svaki od njih zavrava se sa 4-6 cvetova
skupljenih u ikoku metlicu. Cvetna drka je tanka sa purpurnom nijansom. Krunica je
sastavljena od 5 nejednakih latica, gornja dva su krada, uspravna i srasla, a ostala tri su veda i
nisu celom duinom srasli. Zlatno uti pranici se jasno ocrtavaju na violet obojenom cvetu. Boja
i forma cvetova je razliita, najede je ljubiasta, plava, roza, bela, prostih ili punih. Cveta preko
cele godine, tako da je to ini izuzetno cenjenom saksijskom vrstom.
Razmnoavanje I gajenje
29

Cvedarstvo

Posebni deo

Berberovid Marija

Najedi nain razmoavanja je lisnim reznicama. Na mestu se ostavlja peteljka duine 1,5-2,5
cm. Tako pripremljena reznica sadi se pod kosim uglom u pesak ili u smeu pesak i treseta, na
dubinu od oko 1,5 cm. List od lista sadi se na rastojanju od 2-3 cm. Reznice treba drati na
svetlom mestu, ali zatideno od direktne svetlosti; najbolja temperatura za oiljavanje je je 2124 oC . Za celo vreme mora se odravati umerena vlanost supstrata i povedana relativna vlaga
vazduha. Oiljavanje reznica izvri se u periodu od 5-6 nedelja. Kada su se mladi listidi dovoljno
razvili paljivo se biljice vade iz zemlje i sade u male saksije. Biljke se sade u smeu lisnjae,
treseta i peska (4:1:1).
Da se biljke dobro i brzo razvijaju treba ih drati u svetlim prostorijama, zatidenim od direktnog
sunca; zalivati ih redovno, ali odstajalom vodom ija je temperatura jednaka temperaturi
prostoruje. Kod zalivanja hladnom vodom ili pri padanju kapi na list, list dobija mrlje i biljke gube
na svojoj dekorativnosti. Isto se deava ako se dri na direktnoj i jakoj svetlosti. Radi povedanja
relativne vlage vazduha dobro je u letnjem periodu vriti polivanje poda staklara. Saintpaulia
zahteva svetle postorije (optimalna temperatura 18-25oC), ali pri visokoj vlazi vazduha
kratkotrajno podnosi i temperaturu od 37oC.
Ova vrsta ne podnosi niske temperature (nie od +15oC), neredovno ni suvino zalivanje, suv
vazduh, direktnu svetlost, te joj to odredjuje i mesto primene u enterijeru. Presadjivanje se vri
svake ili svake 2 godine u prolede.
Saintpaulia se moe razmoavati i deobom rozete, to je jako jednostavan i brz nain, samo je
ogranien broj novih biljaka. Isto tako proizvodnja se moe vriti setvom semena, esto zahteva
dosta truda i vremena. Ovaj nain koristi se samo u svrhu dobijanje novih sorti.

Slika 22 Saintpaulia ionantha.

30

Cvedarstvo

Posebni deo

Berberovid Marija

Lisno dekorativne
Asparagus (fam. Liliaceae)
Ovaj rod broji oko 150 vrsta poreklom iz toplih i umereno toplih oblasti zemlje. Kao saksijsko
cvede gaji se:
Asparagus sprengeri, perena poreklom iz Zapadne Afrike. Odlikuje se brojnim izbojcima koji
dostiu duinu 2-3m i padaju nanie. Izbojci stariji od jedne godine pri osnovi postaju
poludrvenasti i na njima se razvijaju tanki otri trnovi. Liskoliki delovi su igliasti, spljoteni,
duine 2-3cm, pojedinani ili 2-3 zajedno, svetlo zelene boje. Cvetovi su sitni, beli, skupljeni u
grozdaste male cvasti. Posebni ukras ove bilje su okrugli, mesnati oran-crveni bobiasti plodovi
koji veoma lepo kontrastiraju sa zelenom bojom listova. U svakoj bobici nalaze se 1-3 crne
semenke.

Slika 23 A. sprengeri.

Asparagus plumosus u Evropu je donet 1874 godine iz June Afrike. Stablo je tanko, uspravno,
razgranato koje pod povolnijim uslovima dostie duinu od nekoliko metara. Listoliko konasti
izrataji su neni, dugi 3-5 mm po 6-12 skupljenih zajedno, dajudi biljci izuzetno dekorativam
izgled fine ipke.

Slika 24 A. plumosus
31

Cvedarstvo

Posebni deo

Berberovid Marija

Razmnoavanje i gajenje
Sve vrste asparagusa razmoavaju se semenom i deljenjem bokora. Seme treba sejati odmah po
sazrevanju, jer brzo gubi klijavost. Norma poseva je 2500 zrna na 1 m2. Setva se vri u smeu
jednakih delova lisnjae i peska. Setva semena se vri u redove na dubini oko 1 cm. Kada mlade
biljke ponu meusobno da se dodiruju treba ih rasaditi na razmaku ok 4-5 cm i u isti supstarat
kao kod setve. Pri umerenoj vlagi i temperaturi oko 20oC seme nie u periodu od 35-40 dana.
Asparagus za porast zahteva veliku toplotu, vlagu vazduha i senovita-polusenovita mesta. U toku
listanja treba ga zalivati nekoliko puta osokom ili rastvorom komletnog mineralnog ubriva.
Kada se biljke dovoljno razviju onda sade u saksije. Pri sadnji treba voditi rauna da delovi
rizomatinog podzemnog stabla ne ostanu van zemlje, jer to dovodi do krljavog i slabog
bokorenja biljaka. Za sadnju u saksije gornjoj smei treba dodati i deo pregorelog stajnjaka sa pH
6,0-7,0. Od setve semena do dobijanja biljica za prodaju proe oko 6-7 meseci (za A.
Plumosus),a za A. sprengeri 12 meseci.
Preko leta biljke se mogu gajiti u u hladnim lejama u kojima se saksije do rubova ukopajaju u
zemlju. Biljke treba seniti i redovno oroavati. U toku zime biljke se gaje u staklarama sa
temperaturom od oko 25oC uz umereno zalivanje.
A. sperengeri izdrlji je na niske temperature (moe da zimuje pri temperaturi od 6-8oC) ali pri
tome ne raste. Ova vrsta moe se gajiti za proizvodnju rezanog materijala koji slui za dopunu
buketima. Tada se biljke sade u staklare ili tople leje u bogatu zemlju i mogu ostati na jednom
mestu i 10 godina.
A. sprengeri ako se gaji u saksijama na korenu obrazuje krtolika zadebljanja, a naroito tome
pogoduje suv supstrat. Potrebno je izvrti svake godine presadjivanje odraslih biljka. U
suprotnom sluaju krtolice istisu zemlju iz saksije i biljke propadaju. Kod presadjivanja 2/3
krtolice treba odstraniti.
Stare odrvenele u donjem delu sa trnovima izbojke treba sasedi. Moe A. sprengenri
podmladjivati tako to se podia cela biljka na 5-10 cm i ostavi u toplu, umereno vlanu zemlju
da se razvije nova biljka.
Masovno se koriste za ozelenjivanje unutranjeg, umereno toplog i svetlog prostora i kao
dodatak uz araniranje u buketima.

Dieffenbachia (fam. Araceae)

32

Cvedarstvo

Posebni deo

Berberovid Marija

Ime rodu dato je po nadvrtlaru beke botanike bate J.Dieffenbacu (1796-1863). Rod broji oko
30 vrsta koje rastuu tropski oblastima Amerike.
Dieffenbachia picta je najede gajena vrsta iz Brazila. Odlikuje se uspravnim, lankovitim
vrstim (skoro odrvenelim) stablom, najede visine 50-80cm, a prenika oko 4cm. Internodije
su dugake 2,5-4 cm. Listovi su krupni (lisna drka duine oko 30 a irine 12-16cm), sa
peteljkama duine 10-20cm svetlo zelene boje sa belim pegama i prugama. Prema boji i obliku
are na listu kod ove vrste,razlikuju se vie varieteta i sorti.
D. pangustior sjajno zeleni listovi i rektih mrlja izmedju lisnih nerava,
D.p. var. latior duguljasta,gruba liska a du nerava pepaljasto siva i dr.
Razmoavanje i gajenje
Razmoava se reznicama (deo stabla) ili vrnim izbojcima. Reznice treba umoiti u ugljenu
prainu, zatim se sade u treset ili smeu jednakih delova treseta i peska. Potrebna je
temperatura vazduha 25-30oC, povedana vlanost vazduha i reznice se oivljavaju nakon 5-7
nedelja. im se na reznicama pojave mladi, svetlo zeleni listovi treba ih zasaditi u saksije. Biljke
treba saditi u hranljiv, propusan i rahao supstrat, uz zatitu od jake direktne svetlosti. Treba
voditi rauna da sadraj azota i duina zasena ne dovede do gubitka belih panairanih mrlja na
listu. Treba ih redovno zalivati i oroavati mekom i mlakom vodom.
Krajem leta leje treba drati otvorene, tako da biljke to bolje ovrsnu pred prodaju. Preko zime
ne podnose temperature nie od 14oC uz smanjeno zalivanje. Takve biljke se nesmeju naglo
izloiti uslovima povedane temperature.
Biljke stare 5-6 meseci mogu se koristiti za razne aranmane sa drugim cvedem, dok one od
godinu dana mogu da se koriske kao ukras svetlih, toplih prostorija, holova i izlobenih delova.

Slika 25-Dieffenbachia picta.

33

Cvedarstvo

Posebni deo

Berberovid Marija

Ficus (fam. Moraceae)

Naziv roda dolazi od gre rei sfukon-sukom, to se odnosi na plod vrsta ovog roda. Rod broji
preko 200 vrsta rasprostranjenih u tropskim u subtropskim predelima sveta. U svojoj postojbini
raste kao drvo, bun ili puzavica. Listovi su ovalni, koasti, sjajni, zimzeleni. Svi delovi biljke lue
mleni sok.
Ovom rodu, pored dekoratimnih vrsta pripadaju i vrste koje se gaje kao ekonomske (F.
gummifera, F. radula), koje daju osnovnu sirovinu za dobijanje kauuka. Osim toga ovom rodu
pripadaju i neke jestive vrste kao F. carica-smokva i F. ponifica ija se kora koristi za jelo.
Ficus elastica je najrasprostranjenija lisno dekorativna vrsta ovog roda. Poreklom je iz Indije i
ostrva Malajskog arhipelaga gde dostie visinu i do 30m. U kulturi njaesde raste kao uspravno,
nerazgranato slabo razgranato stablo visine 1-2 m. List je duguljast, na kraju suen lancetast,
koat, tamno zelene boje sa lica, bledozelenog nalija. Liska je povijena nanie u odnosu na
centralno stablo.
Najede gajeni varijeteti ove vrste su :
-

F.e. albovariegata list atiran bledo utom bojom,

F.e. aurco marginata zeleni listovi sa zlatno utom ivicom.

Ficus decora ovu vrstu mnogi smatraju varietetom F. elastica. List je koast, tamno zelene
boje, jajastog oblika, poloaj lista u odnosu na stablo je uspravan. List je sa nalija crvenkasto
obojen. U svakom pogledu ovaj fikus je dekarativniji od predhodnog. Mana mu je to se tee
oiljava i to je osetljiviji.
Razmnoavanje i gajenje
Fikusi se razmnoavaju semenom i reznicama. Dobijene biljke iz semena su sitnijih i uih listova i
vrlo sporo rastu tako da se ovaj nain vrlo retko koristi u praksi.
Razmnoavanje reznicama je uobiajeni nain razmnoavanja. Za matinjake se odabiraju
krupne, jedre i zdrave biljke. U tom smislu najbolje je imati starija stabla sa koje se svake godine
seku reznice. U narednoj godini izraste jo vedi broj mladara koji de se upotrebljavati za reznice.
Matina stabla dre se u velikim drvenim sudovima, naroito se neguju uz obilno prihranjivanje.
Preko leta mogu se drati napolju na svetlim mestima, zaklonjeni od vetra i obilno zalivati i
oroavati. Dobro gajena, srednje stara matina biljka, treba da da oko 100 vrnih i vedi broj
reznica sa jednim pupoljkom.

34

Cvedarstvo

Posebni deo

Berberovid Marija

Za pravljenje reznica vano je izabrati momenat kada su biljke pune sokova. Najbolje je vreme
od januara do polovine marta. Pravljenje reznica vriti otrim noem, da bi rez bio gladak. Rez
treba praviti koso ispod lanaka. Vrne reznice imaju 3-4 listida, dok se reznice sa stabla uzimaju
duine 2-3 cm i sa jednim ili dva pupoljka, odnosno lista. Uspeh u oiljavanju je daleko vedi ako
reznice imaju dva pupoljka i takve biljke mnogo bre rastu. Moe se praviti reznica i sa jednim
pupoljkom (vorom), ali je procenat oiljavanja manji i razvijaju se slabije biljke. Reznice moraju
biti uzete sa poludrvenastih delova stabla. Odrezane reznice se ostavljaju nekoliko sati na
vazduhu da se sasui rez. Da bi se osigurao uspravan rast i stabilnost uz reznicu se stavlja tanja
pritka, oko koje se uvija i vee list. Savijanjem lista u rolnu utedi se u prostoru pri sadnji reznica
(ako su reznice sa dva lanka onda se na internodiji sa donje strane pravi rez). Zatim se reznice
sade u male saksije ispunjene smeom lisnjae, klijaline zemlje, treseta i peska (3:2:1:1). Sada
se saksije sade u mnoaru tako da su do vrha ivice uronjene u istu smeu zemljita ili samo u
treset ili samo u vlaan pesak. Temperatura mnoare krede se od 25-30oC, odrava se stalna
umerena vlaga zemljita i vazduha. Ako su svi uslovi zadovoljeni oiljavanje de se izvriti u roku
od 4-5 nedelja. Za ubrzano oiljavanje ravnomerne vlage i temperature najbolje je ako se u
mnoari improvizuju komore (od stakla ili folija). Posle oiljavanja vri se esto provetravanje i
postepeno se biljke prilagoavaju na uslove koji su u staklari.
U toku leta, biljke se presade dva puta, uvaju u dubokim toplim lejama, redovno zalivaju,
provetravaju i oroavaju. U toku jedne godine dobro negovane biljke treba da izrastu 70-100 cm.
Dobro je biljke u toku vegetacije prihraniti 1% rastvorom komletnog mineralnog ubriva (50 gr
superfosfata, 40 gr amonijumove alitre, 20 gr kalijeve soli u 10 l vode). Prihranjivanje treba
kombinovati sa zalivanjem vodom (na svakih 8 zalivanja vodom izvriti 1 zalivanje ubrivom). Do
kraja septembra biljke ostaju u lejama, a zatim se unose u tople staklare na temperaturi od 1518oC.
Da bi se dobio razranati oblik fikusa, treba na visini od 1,2-1,5m odrezati terminalni vrh. Mesto
reza treba posuti ugljenom prainom pa de se kasnije na biljci razvijati bone grane.
Fikus je veoma cenjena biljka za dekoraciju svetlih, umereno toplih prostorija. Zimi temperatura
ne sme da bude nia od 10oC, na svetlim mestima, daleko od izvora toplote i zaklonjenim od
promaje. Zalivanje se vri umereno (bolje ree), odstajalom vodom ija je temperatura za 1-2 oC
veda od temperature vazduha prostorije.

35

Cvedarstvo

Posebni deo

Berberovid Marija

Slika 26- Ficus elastica

Slika 27 Ficus decora

Slika 28 Ficus benjamina

Philodendron (Fam. Aceracea)

Ime roda dolazi od latinske rei philos-prijatelj i dendron-drvo, to se odnosi na stablo uz koje je
potreban oslonac. Ovaj rod broji preko 220 vrsta koje kao drvede, bunje ili puzavice rastu u
tropskim oblastima Amerike.
Philodendron petrusum (syn. Monstera deliciosa) Ovde odmah treba istadi razliku izmedju ova
dva roda, koji se javljaju kao sinonim jedan drugome. Kod mladih biljaka roda Monstera listovi
36

Cvedarstvo

Posebni deo

Berberovid Marija

su celi, a kasnije su vie-manje renjeviti i iarani upljinama unutar renja izmedju nerava, dok
su listovi kod vrsta iz roda Philodendron srcoliki, celog oboda i retko kada vrlo slabo ranjeviti.
Ph. scandes (ph. cordatum) je veoma esto gajena vrsta. To je lijana sa dugim, tankim,
poludrvenastim stablom koje se pridrava uz oslonac. Listovi su srcastog oblika, celi, svetlo
zeleni, na kratkim peteljkama; bez vazdunog korena.
Razmoavanje i gajenje
Filadendroni se najede razmoavaju vegetativnim reznicama. Od svakog stabla moe se dobiti
onoliko reznica koliko ima lanaka na njemu. Reznice se prave tako da svaka ima po jedan lanak
(pupoljak) iz kojeg de se razviti nova biljka. Najbolje vreme za razmnoavanje filodendrona je u
toku februara do kraja marta meseca. Odmah po odkidanju reznice zasipati ugljenom prainom i
ostaviti da provene a zatim se sade u vlaan pesak (ili smeu jednakih delova peska i treseta).
Pri temperaturi 20-25oC i povedanoj vlanosti vazduha oiljavanje reznica deava se u toku 4-5
nedelja. Posle oiljavanja biljke se sade u laku, hranljivu zemljinu smeu sastavljenu od jednakih
delova batenske zemlje, pregorelog stajnjaka i lisnjae uz dodadak 0,5 delova peska. U toku
vegetacije biljke je potrebno obilno zalivati, esto oroavati drati na svetlim mestima ali
zatideno od jakog direktnog sunca.
Filodondron je jedna od najdekorarivnijih i najcenjenijih vrsta saksijskog cveda. Njegovoj irokoj
upotrebi doprinosi to to je je znatno otpornija od fikusa. Dobro podnosi temperaturna
kolebalja u intervalu od 10-20oC na suvinu duu vlagu u zemljitu ne reaguje oto kao fikusi.
Manje je osetljiv na cirkulaciju vazduha. Kod gajenja svih vrsta treba posebno obratiti panju da
se uvek istom stranom okredu ka izvoru svetlosti. Ako se to ne ini onda dolazi do uvijanja tkiva i
listovi se esko okredu naopako, to ne samo da umanjuje izgled biljke nego dovodi do zastoja u
rastu i do propadanja listova.
Filodendroni se veoma esto koriste kao ukras u savremenom enterijeru, pa su naroito iz
javnih i administativnih zgrada potpuno potisli palme i smanjili obim fikusa.

Slika 26- Ph. Pertusum

37

Cvedarstvo

Posebni deo

Berberovid Marija

slika 26 Ph. Scandens

Polypodiaceae
Ova familija broji preko 8000 vrsta koje rastu na celoj zemljinoj hemisferi poev od krajnjeg
severa do tropskih oblasti. One su svrstane u 80 raziitih rodova.
Paprati su viegodinje, bunaste biljke sa sitno urezanim ili celim jako razvijenim listovima, koji
u prvim fazama rasta imaju spiralno uvijen oblik. U Australiji i okolnim ostrvima rastu paprati u
obliku stabla visine po nekoliko metara. Na naliju listova nalaze se sporanogena telasporangije. Spore kada dodju u vlanu i toplu sredinu brzo klijaju obrazujudi srcasti iratajprotalijum. Sa donje strene protalijuma obrazuju se muki polni organi anteridije i enski polni
organi arhegonije.
Od brojnih vrsta iz familije paprati u kulturi se gaji 2000 vrsta, koje su uglavnom poreklom iz
senovitih i polusenovitih tropskih i subtropskih oblasti. Ovo ukazuje da pri gajenju paprati u
staklarama treba obezbediti povoljne uslove toplote, visoku relativnu vlagu vazduha i zatitu od
direktne svetlosti.
Nephrolepis - Rod broji oko 30 vrsta a u kulturi se najee srede oko 16 vrsta. Listovi su krupni,
duina drke 10-15cm, lista 30-80cm. Listovi su presti ili sloeno perasti.
Nephrolepis exalatata najede gajeni prestavnih ovog roda. Poreklom je iz Brazila i Meksika.
Odlikuje se dugim, na dole savijenim, do 1m dugim perastim listovima. Ova vrsta je veoma
osetljiva na suv vazduh, te prostorije treba esto oroavati. Razmoava se deljenjem buna i
bonim izdancima. Kada se na izdanku razviju 3-4 nova lista onda se on odvaja od matine biljke
i sadi u saksije. Zimi najbolje odgovaraju tople staklare a leti duboke leje atidne od sunca i
esto oroavane i zalivane.

38

Cvedarstvo

Posebni deo

Berberovid Marija

Platycerium alcicorne- jelenski rogovi- listova su dugi do 80 cm, renjeviti na vrhu, vise na dole.
Zato je najbolje drati u posudama koje vise zakaene o zid. Zahteva rahlu, humusnu zemlju sa
dodaktom vresne zemlje (treseta) mahovine (dradia) i peska.
Razmoavanje i gajenje
Paprati se mogu razmoavati sporama, deljenjem buna i bokora, bonim izdancima itd.
Setva spora vri se u posebno pripremljeni substrat. Za setvu najbolje odgovara smea lisnjae,
vresove zemlje (treseta), peska. Posuda (terina) se ispuni sa ovom smeom do 1/3 a onda se ista
zemlja proseje kroz fino sito do vrha posude.
Pre setve zemlju treba dobro pokvasiti. Posle setve preko posude se stavlja staklo i hartija.
Najbolja temperatura za nicanje krede se od 22-25oC. Seme nie u roku od 10-15 dana. Odmah
po nicanju skida se hartija. Kad biljke odrastu vri se pikiranje u istu smeu kao kod setve, a
kasnije se sade u saksije.
Paprati zahtevaju rahlu, rastresitu zemlju i najbolje odgovara smea 2 dela lisnjae, 1 deo
vresove zemlje (treseta) 0,5 delova ilovae, 0,5 peska uz dodadak mahovine. Paprati zahtevaju
zemljite sa kiselom reakcijom (vrednost pH od oko 6,0); pa zalivanje i oroavanje treba vriti
mekom vodom. Najbolje im odgovaraju tople prostorije sa temperaturom 18-24oC, visoka
relativna vlaga, polusenovita do senovita mesta. U zimskom periodu temperatura prostorije ne
bi trebala da je nia od 14oC. Rano u prolede paprati treba presatiti u novu zemlju.

Slika 27 Nephrolepis exaltata

39

Cvedarstvo

Posebni deo

Berberovid Marija

Slika 28 Platycerium alcicorne

Sanseverija (Fam. Liliaceae)

Ima roda dato je po imenu R. Sansgrie, princa od Sanseviero. Ovaj rod broji oko 60 vrsta, koje
rastu po tropskim oblastim Afrike i Azije. Biljke obrazuju prizemne rozete, dugih mesnatih listova
, pljosnatih, slabo uvijenih ili cilindrinih. Iz listova izrasta cvetno stablo, sa grozdastom cvadu,
iji su cvetovi obojeni u raznim nijansama ute, zelenkaste i crvene boje, prijatnoga mirisa.
S.guinensis (S. trifasciata) poreklom je iz Gvineje. Ima listove u obliku maa sa jakko otrim
vrhom, blago savijeni uz centralni nerv, duine 1,2m, a irine 6-10 cm. Listovi su glatki, sjajni,
zebrasto iarani sa poprenim, talasastim, bledoutim pramenovima.
S.trifasciata var. Laurentii - Razlikuje se od predhodne vrste to obodom listova ima oko 1 cm
iroku nepekidnu bledo utu prugu a poprene are su jo izrazitije.
S. trifasciata var. Hahnii - Ima kratke, iroko prugaste listove koji rastu u gustoj irokoj rozeti.
Razmoavanje i gajenje
Sanseverije se razmoavaju semenom i vegetativno. Semenom se razmoavaju veoma retko.
Najede se razmoavaju vegetativni putem deobom reznica i listova. Reznice se prave od
popreno iseenih listova duine od 6-10cm. Ako su listovi iroki onda se reznice mogu poduno
razrezati. Nekoliko sati reznice se ostavljaju na vazduhu da provenu a zatim se sade vertikalno u
vlaan pesak na dubinu od 2-2,5 cm. Za vreme oiljavanja potrebno je obezbetiti temperaturu
od 20-22oC., pa je razmoavanje najbolje vriti u prolede i leti. Oiljavanje traje oko 4 nedelje.
40

Cvedarstvo

Posebni deo

Berberovid Marija

Poto su reznice proterale list, vade se iz peska u sade u saksije u smeu lisnjae, klijaline
zemlje i peska u odnosu 2:1:0,5.
Treba napomenuti za S. t. laurentii ako se razmoi reznicama od lista novo formirana biljka gubi
utu ivicu obodom lista. Ovu vrstu treba razmnoavati samo deobom bokora.
Sanseverija je veoma otporna vrsta biljke i skromnih zahteva. Dobro uspeva na svetlim i slabo
osvetljenim mestima. Podnosi suv vazduh. Prostorije sa ovom biljkom ne smeju imati manju
temperaturu od 12oC. Osetljivaje na suvinu vlagu u zemljitu te je bolje da je zemljite suvo
nego suvie vlano. U toku leta zalivati je obilno, preko zime sasvim retko.
Sanseveverija vrste su veoma cenjene za ozelenjivanje entrerijera u najirem smislu. Naruito se
dobro komponuju u novi savrameni arhitetkonski oblik.

slika 29 Sanseveria trifasciata

Slika 30 S.t.var laurentii

41

Cvedarstvo

Posebni deo

Berberovid Marija

Slika 31 S.t.var. hanii

Scindapsus (pothos) (fam. Araceae)

Ovaj rod broji oko 20 vrsta poreklom iz tropskih oblasti Azije.
Scindapsus aureus je puzava biljka, koja pomodu vazdunog korenja moe da se pue visoko uz

drvede. esto dostie duinu preko 12m. Ova vrsta je veoma slina sa Ph. scandensom. Lako se
moe prepoznati po najmadjem listu koji ima udkasto, koasti priperak; dok to nije sluaj sa
P.scanderns. Razmoava se reznicama slino kao filodendron ; reznice se oiljavaju u pesku ili
vodi pri temperaturi od 20-25oC u toku od 3-4 nedelje. Sadi se u dobro drenirane posude, u
smeu lisnjae, pregorelog stajnjaka treseta i peska u odnosu 2:2:1:1. Zahteva obilno zalivanje i
oroavanje.
Kao biljka iz vlanih tropskih uma predpostavlja temperaturu prostorija 18-20oC, povedanu
vlanost vazduha, ali ova biljka izvanredno dobro podnosi i nie temperature, ali je donja granica
15oC.
Scidapsus je naruito efektan kada se postavi na zidove prostorija; svetlih delova prostorija
njegovo stablo moe da se postavi uz savijeni nosa tako da se dobije forma vodopada.

slika 31-Scindapsus aureus

42

Cvedarstvo

Posebni deo

Berberovid Marija

Kulture za rezani cvet

Dianthus (fam. Caryophylaceae)
Ime roda dolazi od lat. rei dios-boanstven i ant-cvet, to se odnosi na raskoan izgled cveta.
Ovaj rod broji oko 400 vrsta, koje vode poreklo iz Evrope, Azije i Sev. Amerike. One najede
rastu kao viegodinje polubunaste, a ree kao jednogodinje i dvogodinje zeljaste biljke.
Odlikuju se lankovitim, kratim, glatkim, svetlo zelenim stablom. Cvetovi su na vrhu stabla ili
grana, pojedinani ili oblika buketa, raznobojni, prijatnog mirisa. Listovi su naspramno
rasporeeni na lancima stabla, uski, lako lomljivi, svetlo do pepeljasto zeleni.
Karanfili spadaju medju najstarije gajeno i selekcionirano cvede te su ostali do danas jako
omiljeno i esto gajeno cvede. Ovde de biti izneto samo najvanije o vrstama, ili bolje sortama
koje se gaje kao rezano cvede u staklarama.
Ameriki plemeniti karanfil (D. Caryophyllus semperflorens). Ova grupa karanfila nastala je
veestrukim ukrtanjem i selekciom u Americi od selekcionera W. Sima. Karanfil se masovno
gaji u Holandiji, Belgiji, Danskoj, Nemakoj i drugim zemljama gde se proizvodnja rezanog cveda
ili razvija ili ima ved poznato ime kao proizvoa u svetu. Ovi karanfili iskljuivo se gaje u
staklarama. Amerike sorte karanfila karakteriu se zdravim, uspravnim, visokim stablom.
Cvetovi su veoma krupni, u preniku 15-20 cm. Bele, roza i crvene boje u raznim nijansama, a
nalaze se na vrhu cvetne drke duine 70-80 cm. Pri dobrom uzgoju i odgovarajudoj agrotehnici
cvetaju ravnomerno i u toku cele godine. Nedostatak amerikog karanfila je to je uglavnom
bez mirisa, to lako dolazi do pucanja aice cveta i to je podloan brojnim oboljenjima.
Cvetovi bele boje: White Sim, Improved, Divinity, White Betty Lou.
Cvetovi roza boje: Crowley Sim, Crowley Sim Improved, Baddy Sim, Charm, Elisabeta, Prinses
Iron, Sport Rim.
Cvetovi cigla crvene boje: Shocking Pink Sim, Portait
Cvetovi crvene do tamno crvene boje: Wiliam Sim, Dard (?) Red Sim,Aalsmeer, Topsy, Joker,
Cvetovi ute boje: Mrs.E.F. Guba, Clear Jellow Sim, Harwest Moon.
Cvetovi dvobojni-areni: Artur Sim (beli sa crvenim crticama), Kokomo Sim (zlatno uta sa malim
crvenim crtama), Tangerine Sim (oran sa pegama crvene boje), Orchid Beauty (roze crveni sa
belim prugama), Esperanca (roza sa crvenim crtama).
43

Cvedarstvo

Posebni deo

Berberovid Marija

Razmnoavanje i gajenje
Ovi karanfili razmnoavaju se iskljuivo reznicama. Reznice treba uzimati sa zdravih, dobro
razvijenih, 9-12 meseci starih matinjaka. Sa jednog bokora u toku jedne godine moe da se
obere oko 20 reznica. Reznice sa matinih biljaka nije preporuljivo da se seku nekim seivom.
Reznice je najbolje brati salamanjem na lanku vodedi rauna da na svakoj reznici budu po dva
dobro razvijena lanka odnosno 4 lista. Vrh preseka reznice treba poravnati otrim,
dezinfikovanim noem vodedi rauna da je rez gladak i prav. Dobro je spremljene reznice
odmah postaviti u blag rastvor heterauksina (1 tableta na l vode) u trajanju 4-6 asova ili
rezove tretirati nekim drugim stimulatorom za oiljavanje (rizopon). Reznice se zatim sade u
sanduide ili na stelae staklare. Oiljavanje reznica moe da se vri u jednom od substrata kao
to su reni pesak, perlit ili smei treseta i peska u razmeri 1:1. Pri sadnji reznica treba zemlju uz
reznice sabiti pritiskom prstiju, a dubina sadnje se krede od 0,5-1,0 cm. U toku procesa
oiljavanja potrebno je vriti redovna i esta oroavanja, vodedi rauna da ne doe do preterane
vlage, reznice je potrebno tititi od direktne suneve svetlosti i odravati ujednaenu
temperaturu vazduha od 15-17oC. Pri ovim uslovima oiljavanje se vri u toku od 3-4 nedelje.
Oiljene reznice sade se u saksije br.7 u smeu livadske, gline, treseta, pregorelog stajnjaka i
zemlje u razmeru 2:1:1:1. Na svaki 1m3 ove smee dodaje se 1,5kg. kalijumove soli, 2 kg
superfosfata i 3 kg strugotine od rogovine . Saksije se postavljaju na stelae, uronjavaju u treset,
odrava umerena vlaga, vodedi rauna da se pri zalivanju ne polivaju listovi. Dve nedelje po
sadnji u saksije vri se zakidanje biljica ostavljajudi 2-3 lanka. Jednu nedelju kasnije vri se
prihranjivanje mladih biljaka rastvorom mineralnih ubriva (10 gr. Amonijum nitrata, 15-20gr.
Superfosfata na 10 litara vode). Drugo prihranjivanje moe se izvriti 10-12 dana posle prvog.
Biljke treba jedan put okopati (opraiti) i izvriti preventivno prskanje protiv bolesti i tetnika.
Na oko dve nedelje po zakidanju vrnog dela razvijaju se boni izdanci i to u proseku 3-4. Kada
se na njima razviju lanci biljke treba zasaditi u leju staklare.
Da bi se izvrila sadnja prethodno je potrebno da se izvri priprema zemljita u staklari koja je
namenjena za gajenje karanfila za rezani cvet. Na dubini od 30-40cm sipa se prethodno
pripremljena zemljina smea koja je ista kao za sadnju u saksije samo to se ovde na svaki
100m2 povrine dodaje 3kg superfosfata, 1,5 kg amonjum nitrata i 10-15kg kotanog brana i
roane strugotine. Optimalno pH krede se 6,0-7,0. Zemljite pri svakoj novoj sadnji treba
dezinfekovati pregrejanom parom, a unutranjost staklare 10% rastvorom formalina. Zemlja se
dobro izmea, izravna i formiraju se leje. irina leje krede se 1-1,2m a izmeu leja ostavlja se
staza irine 50-70 cm. Gustina sadnje zaviside od vremena sadnje i duine eksploatacije
zasaene kulture. Ako se sadnja vri u januaru-martu gustina je 12,5 x 25 (oko 32 biljke po
1m2),april-maj 12,5 x 20 (oko 40 biljaka po 1m2 ), juna-jula 12,5 x 18 (44 biljke po 1m2). U prvoj
44

Cvedarstvo

Posebni deo

Berberovid Marija

nedelji po sadnji leje tem. se krede 15-18oC , a zatim 12-14oC. Dobro je 2 nedelje posle sadnje
izvriti prihranjivanje, to se ponavlja se razmakom od jednog do drugog prihranjivanja, od 15
dana, a u periodu formiranja cvetnih pupoljaka i cvetanja dodavati kalijeva i fosforna ubriva.
Paralelno sa razvidem zasaenih biljaka treba nad lejama postaviti mreu kvadrata od tanke
ice, to de posluiti kao oslonac biljkama. Otvori na mrei (kvadrati) odgovaraju gustini sadnje.
Mrea je najbolja i najjeftinija ako je industrijski izraena, mada se moe plesti od kanapa na licu
mesta iznad zasaenih biljaka. Mrea se uvrduje (vezuje) za specijalno montiran skelet od cevi
debljine oko 0,5 cola ili metalnih ipki. Prvi red mree formira se na visini od 15 cm iznad zemlje,
slededi na 30 cm, pa dalje na razmaku od 20 cm jedan od drugog formira se 6-7 redova.
Temperatura utie ne samo na rast nego i kvalitet cvetova, utoliko je pravilno voenje
temperaturnog reima neobino vano. U zimskom danima ona se odrava u intervalu od 1012oC, a samo pri sunanom vremenu ona se podie do 15 o C, dok se nodne temp. kredu od 610oC ,s tim to nesme padati nie 6oC. Leti se temp. moe povedati i do 25oC, a optimalna je u
granicama od 18-20oC. Pri visokim temp. cvetovi su manji i bre se otvaraju. Da se snizi temp.
pojaava se ventilacija, polivaju staze i oroavanje se vri iznad leja sa visine od 2 m finim
rasprivaima koji stvaraju izmaglicu.
Zalivanje karafila u staklarama je najbolje vriti postavljanjem cevi za dovod po zemlji, jer se na
taj nain izbegava kvaenje listova to je vrlo tetno po kulturu. Norma zalivanja zaviside od
fiziko-mehanikih svojstava zemljita i godinjeg doba. Zalivanje treba vriti sistemom cevi
postavljenih na zemljite leje i to zimi jedan put u 3-4 nedelje, a leti znatno ede (7-10 dana
zavisno od spoljne temperature). Nedostatak vlage ubrzava proces starenja stabla, smanjuje
razvoj izbojaka i kvalitet cvetova. Suvina pak vlaga u zemljitu dovodi do breg ispiranja
hranjivih sastojaka, a previsoka vlaga vazduha pogoduje razviju oboljenja na biljkama.
Staklara treba uvek da je dobro provetrena. Leti, pri jakim vrudinama staklo sa staklare treba
zaseniti i uspostaviti dobru ventilaciju ne samo na vrhu i krovu staklare nego i bono.
Pinciranjem se regulie poetak cvetanja. Tako na primer ako se pinciranje vri u januarufebruaru onda de biljke cvetati kroz 3,5 meseci, a za aprilsko-majsko pinciranje i junsko
pinciranje cvetanje nastupa kroz 3 meseca. Posle junskog pinciranja cvetanje nastupa znatno
kasnije ak i do 6 meseci, a u avgustu, septembru, oktobru biljke de cvetati tek posle 8 meseci.
Gajenje jedne kulture zasada nije rentabilno due od 3 godine. U proseku u toku prve godine
dobije se oko 100 cvetova po 1m2, a u drugoj godini 280 cvetova po 1m2, a u tredoj 150 cvetova
po 1m2.
Pri zasnivanju kulture karanfila od velikog je znaaja izbor sorti, koje treba da se odlikuju visokim
dekorativnim svojstvima (jake boje cvetova, vrstinom cvetne drke i trajnodu cvetova). Duina
cvetne drke treba da je od 60-70 cm, da je prava, debela, gipka-elastina, prenik cveta na

45

Cvedarstvo

Posebni deo

Berberovid Marija

drci 6 cm. U prostorijama sa temperaturom od 18-200C cvet treba da se odri u vazi oko 10
dana a u toplijim prostorijama oko 7 dana.

Slika 32 Dianthus caryophylus

Gerbera (fam. Asteracea)

Rod je dobio ime u ast nemakog botaniara T. Gorbera. Ovaj rod broji 45 vrsta koje rastu u
Africi, toplim regionima Azije i Amerike. Od brojnih vrsta ovog roda u kulturi se gaji samo:
Gerbera jamesonii, Hokc ova vrsta je otrivena 1878g. u Junoj Afici gde raste na oko 700m
nadmorske visine. Odavde je 1887 godine preneta u Englesku i uvedena u kulturu. U botanikoj
bati univerziteta u Kembridu, Lunch je izvrio ukrtanje G.jamesonii x G.viridifolia tako da je
nastala G.hybrida, u literaturi esto i dalje nazivana samo G.jamesonii ili G.jamesonii hybrida.
Gerbera raste bokorasto, u svojoj domovini kao perena, bez stabla sa dubokim korenom. Listovi
su na dosta dugim, glatkim modro obojenim lisnim drkama, duine 15-20 cm. Liska lista je u
osnovi kopljastog oblika, renjevita, duine 15-25 cm, duine 5-8 cm, tamno zelene boje sa jae
izraenim nervima na naliju lista, to listu daje hrapav izgled. Listovi su skupljeni u gustu,
prizemnu rozetu. Iz rozete se razvija drka, prava, obla, vrsta cvetna drka duine 25-60 i vie
cm. Cvetna drka se zavrava velikom cvetnom glavicom koja je razliite veliine i boje. Za
gerberu je interesantno da se javlja u svim bojama i nijansama iz bojenog spekta (sem plave i
crne), najede se javlja u nekoj nijansi ute, roza i crvene boje. U kulturi se srede vede
br,varijeteta ove vrste koji se razlikuju po veliini, formi i boji cveta, kao i po broju cvetova koji
se mogu dobiti po jednoj biljci. Ti varijeteti mogu se podeliti u nekoliko grupa :
46

Cvedarstvo

Posebni deo

Berberovid Marija

Malog cveta sa veoma finom i elegantnom formom, prenika 4-8 cm,

Krupnog cveta (ameriki tip) po formi cvetova slina predhodnoj grupi samo su mnogo
krupniji, prenika 10-15 cm
Tetraploidni cvetovi (u delijama uvedan broj hromozoma, odlikuju se masivnim rastom),
robusne forme, mada manje dekorativne od predhodne.
Poliploidni, po izgledu podsedaju na predhodnu grupu.

Razmnoavanje i gajenje
Za plantani uzgoj cenjeni su varijeteti sa krupnim, uspravnim laticama, pastelnih i ivih boja,
da cvetaju 10 15 meseci posle setve semena, da su cvetne drke iznad 25 cm duine, da
prenik cveta nije manji od 5 cm (za sitno-cvetne varijetete) i 8 cm (za krupno cvetne
varijetete.), da prinos po jednom bokoru nije manji od 15 cvetova u jednoj godini, da su otporne
na bolesti i tetoine.
Gerbera se razmnoava generativno i vegetativno. Prvi nain se koristi za masovno proizvodnju.
Negativna strana ovoga naina je to se potomstvo neujednaenih osobina u odnosu na matine
biljke javlja. Vegetativni nain se koristi kada se eli dobiti potomstvo sa osobinama matinih
biljaka i kod manjih obima proizvodnje.
Da bi se dobilo seme dobrog kvaliteta potrebno je obabrati zdrave, jedre, krupne i vitalne biljke,
biljke za proizvodnju semena. Opraivanje se vri vetakim putem, u dva do tri navrata dnevno.
Proizvodnju semena najbolje je vriti u periodu maj-jun. Seme brzo gubi klijavost, te ga treba
sejati odmah po sazrevanju. Setva semena se vri u junu-julu, u sanduide, u smei lisnjae,
treseta i peska (2:1:1). Setva se vri omake, zasejano seme samo se potapka (blago sabije uz
substrat), zatim se zalije, sanduk se blago zaseni i ostavi da nie. U toku procesa nicanja semena
potrebno je odravati stalnu umerenu vlagu substrata tj. temperaturu od 20-220C. Tri nedelje
posle setve vri se prvo pikiranje u sanduide na razmaku 4x4 cm. Ovo se vri u istim substratu
koji je koriden pri setvi semena, s tim to lisnjaa treba da zameni klijalinu zemlju. Pri pikiranju
na malim biljicama treba zakinuti (skratiti) glavni koren, jer to postie bri i bujniji razvoj bonih
korenova. Po presaivaanju biljke treba obilno zaliti i do potpunog ukorenjivanja drati pod
zasenom. Kasnije biljke treba drati u svetlim, redovno provetrenim staklarama uz odravanje
umerene vlage u substratu.
6-8 nedelja posle klijanja biljke se sade u male saksije (br. 5 ili 6) u substrat neto teeg
mehanikog sastava od onoga koji je koriden za pikiranje. U poetku biljke treba drati u
prostorijama sa oko 180C, a kasnije se odrava temperatura na oko 16 0C. Najbolje je saksije sa
biljkama postaviti na stelae tako da su do gornje ivice posude ukopane u treset, to doprinosi
odravanju ravnomerne vlage. Kasnije biljke se presade u vede (pogodne su neto dublje saksije
zbog korena biljke) u kojima ostaju sve do sadnje u leje staklare-januara, marta, aprila idude
47

Cvedarstvo

Posebni deo

Berberovid Marija

godine. Na ovaj nain razmnoene gerbere uz intezivnu negu poinju da cvetaju u drugoj godini,
a punu dekorativnost i etvu postiu u tredoj godini.
Razmnoavanje gerbera vegetativnim putem deobom bokora primenjuje se kada se radi o
manjim obimima proizvodje. Obino sa za ovaj nain razmnoavanja uzimaju matine biljke
starosti oko 2 godine. Osim toga za matinjake treba odabrati najbolje primerke, sa
pravostojedim laticama, cvetovima jakih boja, lepih formi, velikog prenika i duge cvetne drke.
Od jedne biljke matinjaka u proseku se dobije oko 6 novih biljaka. Na delovima budude nove
biljke skraduju se liske, dok lisne drke ostaju, pa se ovi delovi rasade kao samostalne biljke u
leju staklare- u januaru.
Osim metoda delenja bokora po kojem se od jedne matine biljke dobije 5-6 novih biljaka, u
primeni je jo jedna metoda vegetativnog naina razmnoavanja. Ovaj metod poznat je pod
imenom Dr. Bosianov metod. Kod ovog metoda uzimaju se matine biljke stare 4-5 godina,
korenov sistem biljke se izree na oko 30 delova. Ti delovi, budude nove biljke, se oiljavaju u
staklari pri temperaturi od 18-250C. Ovaj nain trebalo bi da nae iroku primenu kod
plantanog uzgoja gerbera.
Bez obzira na koji od gore pomenutih naina je razmnoena gerbera, odnosno dobijen sadni
materijal dalji uzgoj u lejama staklare-januara je potpuno isti. Za plantani uzgoj gerbera
potrebne su svetle, prostrane staklare sa dobro izvedenim ureajima za ventilaciju. Pored toga
veliki znaaj ima i substrat u kojem de biti zasaene biljke. Iskustva zapadnih zemalja (Holandije i
Nemake, a delimino i SSSR) pokazala su da gerbera zahteva propustljiv substrat sa dobrim
vodnovazdunim osobinama, sa pH 6,0-6,5. Pokazalo se da je najbolja smea glinasto-livadske
zemlje sa tresetnom prostirkom kada se uzme u odnosu 1:2 a 100 m2 1-2 m3 pregorelog ubriva.
Pred sadnju na svaki 1m3 zemljine smee treba dodati po 2 kg kompletnog mineralnog ubriva.
Pred sadnju potrebno je izvriti dezinfekciju zemljita i to je najbolje izvrti pregrejanom
vodenom parom.
Od tako pripremljenog substrata formiraju se leje koje treba da su blago uzdignute, to se
postie postavljanjem betonskih ivica. irina leje krede se od 1,2-1,3, dok duina zavisi od duine
staklare. Ispod hranljivog sloja debljine od oko 50 cm potrebno je izvrti drenani sloj kako bi se
omogudilo oticanje vode iz substrata. U tako pripremljene leje sade se biljke tako to je razmak
reda 30-40 cm, a biljke od biljke 25-30 cm za slabije i srednje bujnog rasta, dok je za sorte vrlo
bujnog porasta razmak 50x50 cm. Prilikom sadnje mora se voditi rauna o dubini sadnje. Treba
znati da se gerbera najbolje razvija ako se zasadi tako da osnova lista bude u nivou praine
zemljita leje.
Nega zasaenih biljaka sastoji se u redovnom provetravanju, zalivanju, prihranjivanju,
blagovremenoj zatiti od bolesti i tetnika, okopavanju i uklanjanju suvih poutelih listova i
48

Cvedarstvo

Posebni deo

Berberovid Marija

eventualno cvetovima. U jesen, zimi i rano prolede zalivanje treba da je znatno manje nego u
letnjem periodu. U zalivanju vodi se rauna da se ne kvase listovi i neskuplja voda u rozeti biljke
jer to izaziva truljenje biljke. Za dobar razvoj gerbera zahteva obilje difuznog svetla u staklari,
to preko sistema zasene treba regulisati. Optimalna temperatura u zimskom periodu krede se
od 16-180C, to moe da varira do +-20C, dok veda temperatura od 240C dovodi do uvenuda i
propadanja biljaka.
U toku godine plantau gerbera potrebno je ostaviti da miruje u toku 1-2 meseca. U toku
mirovanja (to moe da bude bilo koji period u toku godine, a preporuljivo je da to bude kasno
jesenji ili zimski) vri se postepeno zasuivanje tako da se zalivanje svodi na najmanju meru, ne
prihranjuje se i nema berbe cvetova. Nakon toga se postepeno uvedava temperatura i poinje sa
zalivanjem. U periodu intezivne vegetacije treba vrti prihranjivanje svake 2 nedelje, 0.3%
rastvorom smee kompletnog mineralnog ubriva. Najbolji rezultati su postignuti dodavanjem
kompletnog mineralnog ubriva. Azotna ubriva treba koristiti veoma oprezno. Pri vedim
koliinama ovoga ubriva brzo se razvija zelena masa biljci, formira se manji broj cvetova koji su
uz to i manje trajnosti. Osim toga biljke u tim uslovima bre i lake oboljevaju. Gerberi vrlo
negativno reaguju na prisustvo hlora u zemljitu. Gerbera se na jednom mestu moe gajiti 5-6
godina, ali se svake godine povrinski sloj u debljini oko 10 cm treba zameniti sveom smeom
zemlje.
Cvetove treba brati kada su zreli tj. na 3-5 dana po otvaranju u prolednom i letnjem periodu, a u
zimskom 6-8 dana. Kao znak da su sazreli za berbu ukazuje poetak obrazovanja polena. Cvetove
treba brati trganjem, a ne nikako seenjem, tako da se cvetna drka iz osnove rozete istrgne.
Cvetovi su veoma osetljivi na transport, te ih treba stavljati svaki pojedinano u meku hartiju u
obliku trougla sa prorezom tako da se kroz taj otvor prometne cvetna drka,a latice ostanu u
hartiji zatidene. Cvetovi u vazi treba da su uronjeni u vodu do 10 cm. Vodu treba menjati svaki
dan, a svaki drugi podrezati cvetne drke. Na ovaj nain cvetovi zadravaju trajnost od 10-14
dana.

Slika 33 - Gerbera jamesonii

49

Cvedarstvo

Posebni deo

Berberovid Marija

Rosa sp. (fam. Rosaceae)

50

Cvedarstvo

Posebni deo

Berberovid Marija

Rue zajedno sa amerikim sortama karanfila ine oko 70% ukupnog obima proizvodnje rezanog
cveda pod staklom. Veliki je broj sorti rua koje se mogu gajiti u staklarama za proizvodnju
rezanog cveda. Kao najbolje pokazale su se: Baccara, Montezuma, Super star, Perle von
Aalsmeer, New Yorker, Crymson Glory, Mme Jules Boushe, Carol Else Poulsen i dr. Pri izboru
asortimana treba voditi rauna da te budu sorte koje obrazuju duge, krupne cvetne pupoljke,
koji se postepeno otvaraju do kraja, da se boja latica znatnije ne menja do potpunog
precvetavanja, vodedi rauna o boji sorte (pri ovome treba imati na umu da ja najveda potranja
na tritu sorti crvenih nijansi, zatim roze, ute pa bele), da su cvetovi dugotrajni i mirisni, da se
sorte odlikuju bujnim porastom, dugim i obilno olistalim izbojcima-cvetnim drkama, da su
otporne na bolesti i tetnike.
Za plantani uzgoj rua potrebne su svetle, visoko prostrane staklare sa dobro izvedenim
sistemom za provetravanje i regulisanje temperaturnog reima. Osobine zemljita i njegova
blagovremena priprema su od velikog znaaja za uspenu proizvodnju. Za uzgoj rua najbolje
odgovaraju duboka, suglinasta zemljita bogata humusom i hranljivim materijama. Sadraj
hranljivih materija u mg na 100 gr vazduno suve zemlje prema Dr F. Penningsfeld-u iznosi:
azota (N) 10-30, fosfora (P2O5) 60-80 i kalijuma (K2O) 80-150. Reakcija zemljita krede se (pH) od
6,0-7,0 a sadraj humusa od 6-8%. Zemljita za uzgoj rua treba na oko 2 meseca pre sadnje
pripremati za sadnju. Priprema se sastoji u tome to se zemljite obradi do dubine oko 60 cm
(rigolovanjem). Paralelno sa obradom unosi se pregorelo stajsko ubrivo i to na 1m 2, 10-15 kg
(to znai da na svakih 100m2 povrine pod staklom treba uneti od 1,5-2,0 m2 stajnjaka). Pored
toga treba na istu povrinu dodati 300 gr superfosfata, 200gr kalijum sulfata. ubrivo se unosi 23 puta. Nakon unoenja ubriva zemljite se izravna, formiraju se leje irine oko 1,2 m i obilno
zalije. Do sadnje rua treba zalivanjem odravati vlagu u zemljitu uz provetravanje staklare.
Prema iskustvu proizvoaa rua u SSSR-u zemljina smea za uzgoj rua u staklari moe biti
pripremljena na vie naina. Najede se koristi:
-

Glinasto livadska zemlja, pregoreli stajnjak u odnosu 3:2. Pa se na svaki m 3 ove smee
doda (?) govine,
Smea glinasto livadske zemlje, lisnjae i pregorelog stajnjaka u razmeri 4:1:1,
Smea glinasto livadske zemlje, pregorelog stajnjaka i komposta i treseta u odnosu 6:1:1.

Sadnja se moe vriti po prestanku vegetacije najede je oktobar-novembar. Pred sadnju rue
se oreu-skraduju, ostavljajudi 2-3 dobro razvijena okca na svakom izbojku. Dubina sadnje
odgovara visini mesta kalemljenje tj. Ono treba da se nalazi u nivou zemljita. Razmak sadnje
biljake od biljke je 22-25 cm, a red od reda 30-35 cm, to de zavisiti od bujnosti gajene sorte.
Odmah posle sadnje biljke treba obilno zaliti. Pri toplom i sunanom vremenu treba izvriti
zasenu staklare i provetriti. Prvih dana posle sadnje voditi rauna da se odri konstantna
temperatura u staklari od 3-50C. Paralelno sa razvojem biljke temperatura se povedava za
51

Cvedarstvo

Posebni deo

Berberovid Marija

svakih 7-10 dana za 2-30C, da bi krajem februara temperatura bila oko 180C, to se smatra
optimalnim. U periodu razvoja biljke do potpunog razvoja listova potrebno je oroavanjem i
zalivanjem odravati vlagu u zemljitu i vazduhu. Isto tako voditi rauna da ne doe do
preterane vlanosti pa se u ta svrhe vri provetravanje danju a po potrebi i nodu. Na ovaj nain
spreava se stvaranje kondezata i znojenje biljaka, to moe da nastane usled previsoke vlage
vazduha i pada temperature u toku nodi.
Rue u toku razvoja crpe velike koliine hranljivih materija, pa i pored njihovog bogatog sadraja
koji je dat kod pripreme zemljita za sadnju, u toku vegetacije treba vriti redovno
prihranjivanje. Prvo prihranjivanje treba izvriti krajem februara, zatim do sredine septembra
svakih 10-15 dana prihranjivati ih sa rastvorom od 40 gr amonijane alitre, i 20 gr kalijumove
soli rastvoreni u 10 litara vode. Ova koliina dovoljna je za 3-4 buna. U septembru dodaje se
30 gr superfosfata i 40 gr kotanog brana po 1m2 povrine. U toku vegetacije redovno se vri
okopavanje, plevljenje i mere zatite od bolesti i tetnika.
Rue se najbolje razvijaju pri temp. 18-200C. Odravanje ove temperature u toku leta je veoma
teko, ali se nastoji da sistemom provetravanja, zasene i povedane vlage vazduha (oroavanju
se biljke i svee) da temp. ne pree 250C. Zalivanje rua u letnjem periodu i pri arkom vremenu
vri se svakog dana i obilno. Za vreme prohladnog vremena i manje intezivnog razvoja zalivanje
je umanjeno i ree, dok je u zimskim mesecima vrlo retko (svake 3-4 nedelje). Pojavom
pupoljaka zalivanje je obilnije i ede.
Da bi cvetovi bili krupniji svi boni pupoljci se daju (pinciraju) ostavljajudi na svakom izbojku
samo jedan i vrni. Isto tako potrebno je blagovremeno uklanjati i bone izbojke.
U toku godine, najede u oktobra meseca treba poeti sa pripremom rua za period
mirovanja,odmora. Pri ovome nastojati da do prekida vegetacije doe to postepenije. To
se postie postepenim sniavanjem temperature u staklari tako to se u roku od oko 5 nedelja
temperatura snizi na 2-5oC. Sniavanje temperature pradeno je postepenim smanjenem
zalivanja.
Po nastupanju perioda mirovanja vri se orezivanje, rua, idenje staklare i biljka (prskanjem
sredstvima za dezinfekciju staklare i biljaka, uklanjane suvog lida i grana i dr.). Stepen
orezivanja zaviside umnogome od sorte koja se gaji kao i od godine uzgoja. Svi izbojci slabog
rasta, zakrljali, bolesni, nedovoljno zreli se uklanjaju. U drugoj i slededih godina uzgoja
orezivanje se vri tako da da se nikada ne zahvata u masu prologodinjeg bokora. To znai da
orezivanje treba vriti na 2-3 dobro razvijena okca koja se nalaze na donjim partijama
ovogodinjeg izbojka. Ako se pak eli izvriti podmlaivanje bokora onda se orezivanje izvri na
2-3 okca iznad vrata korena.

52

Cvedarstvo

Posebni deo

Berberovid Marija

Rezanje cvetova berba - treba izjutra rano izvriti, stim to rezanje -branje treba shvatiti kao
meru nege odnosno orezivanja. U prvoj godini cvetovi se reu sa kratkim cvetnim drkama
vodedi rauna da na biljci ostane dovoljno lisne mree. Ako su biljke slabijeg porasta onda treba
ukloniti cvetne pupoljke sa njih, nedozvoljavajudi da biljke cvetaju. Ova mera samo odlae
poetak cvetanja-etvu, ali se pomae razvoj snanih, modnijih izbojaka i bujniji bokor, koji de
povedanom produkcijom i kvalitetom vratiti na oko izgubljene cvetove. Snane izbojke iz
korena vrata treba pincirati na oko 30 cm visine jer se preko njih formira bokor. Znai da bi se
formirao bokor seenje cvetova treba vriti na 2-3 okca bez obzira na duinu drke. Ovo se ini
sve dok se ne formira dovoljan broj izbojaka i bonih strana. Branjem i orezivanjem treba
nastojati da svi izbojci budu dovedeni u iste uslove tj. da svi izboci budu orezani na isti nain. Pri
orezivanju-branju treba nastojati da se ostave okca na spoljnoj strani bokora i nikada ne vie od
tri po jednom izbojku. Paralelno sa rezanjem-branjem treba uklanjati i sve slabe i eventualno
bolesne izbojke.
Klasiranje ubranih rua-cvetova vri se prema duini cvetne drke u nekoliko kvaliteta:
-ekstra klasa-duina cvetne drke preko 60 cm
- prva klasa-duina cvetne drke preko 50 cm
- druga klasa-duina cvetne drke preko 40 cm
- etvrta klasa-duina cvetne drke preko 20 cm
Ubrane rue se zatim slau u vaze po 10 odnosno 20 komada i to tako da se pupoljci izravnjaju
tako da su svi na istoj visini jedan uz drugi.
Kultura rua pod staklom veoma je podlona napadu tetnika i bolesti. Najede bolesti rua su:
-PEPELNICA (Sphaerotheca parnosa var.rossae) sa karakteristinom sivo pepeljastom prevlakom
na povrini lista,i zbojaka i pupoljaka,
-ZVEZDASTA AAVA PEGAVOST (Marssonnina rosea) na listovima manje-vede tamno ili
ljubiasto crne pege kole su po obodu zvezdaste,
-RA LISTA (Phragmidium mucronatun) u prolede na naliju lista, drci i izbojcima javljaju se
rdjaste mrlje koje kasnije primaju uto-oran boju,
-SIVA PLESAN (Botrytis cinorea) neprovetrene i vlane staklare su idealni uslovi za razvoj ove
bolesti koja se manifestuje tako to se cvetni pupoljci ne otvaraju,ved se savijaju ute i otpadaju
-RAK NA KORENU (BACTETIUM tumifaciens) napada koren mladih sadnica rua, tako da se
javljaju manji i vedi tumori na glavnom i bonim korenima itd.
53

Cvedarstvo

Posebni deo

Berberovid Marija

Najedi tetnici na ruava gajenim u staklari:

-VALjKASTI CRV (Heterodera narioni) prouzrokuje zadebljanja na korenskim dlaicama,
-ZELENA LISNA VA (Macrosiphon rosae) napada nene biljne delove, sisajudi iz njih sokove,
-CRVENI PLUK (Tetrranychus sp) napadnuti listovi postaju uto pegavi.
-TRIPS (Heliothips haemorrhoidalis) sisa sokove i oteduje cvetne pupoljke i drke rua pa ta
mesta postaju uta i odpadaju

Razmoavanje rua
Za kvalitetnu i masovnu proizvodnju sadnica rua osnovni preduslov je obezbeivanje dovoljnog
broja sortno istih i kvalitetnih podloga.
Zbog ove injenice problem proizvodnje sadnica rua obuhvata istovremeno i problem
proizvodnje podloga. Upotrebljavaju se prema poreklu dve grupe podloga:
Prva grupa obuhvata generativne podloge, koje se proizvode iz semena generativno,(polnim
putem). Setvom semena divlje rue Rosa canina ili njenih selektovanih oblika i tipova. Ovako
proizvedene podloge nazivaju se se seljanci ili divljake-divljaice. Imajudi u vidu da se sada seme
ubira skoro samo sa plemenitih oblika R.canina, potpuno demo zanemariti izraz divljaka ili
divljaica i koristidemo se odgovarajudim izrazima podloga ili sejanac.
Drugu grupu ine vegetativne podloge. One se proizvode vegetativnim putem uglavnom iz
reznica i nazivaju se mladice ili klonovi. Kako se danas u gajenju rua smatra da je okuliranje na
spavajudi ili terajudi pupoljak osnovni nain razmoavanja, a kako ta metoda razmoavanja kao
polazni materijal koristi generativnu podlogu jednogodinji sejanac, te je nuno poblie se
upoznati sa problemom proizbodnje podloga-sejanca.
MATINA STABLA
Poetak proizvodnje podloga zapoinje skupljanejm i setvom semena.
Kako je nauka davno dokazalala da kvalitet proizvedenih podloga veoma zavisi od kvaliteta
semena iz kojih su one proizvedene, te odabiranju matinih stabala sa kojih de se seme ubirati
treba posvetiti veliku panju.
Matina stabla sa kojih de se brati seme treba da su sortno ista, bujna, otporna na suu i mraz,
da se nalaze u fazi pune zrelosti itd.
Iz ovoga proizilazi da se dosadanja praksa sakupljanja semena po umama, parkovima,
grobljima, ili sa nekog podivljalog bokora u bati mora hitno napustiti.
54

Cvedarstvo

Posebni deo

Berberovid Marija

Najbolji nain za obezbeivanje kvalitetnog semena je osnivanje sopstvenog matinjaka.

U matinjak se sade iste sorte i tipovi u ije smo poreklo sigurni. Neophodno je da izmeu
pojedinih sorti bude dobra prostorna izolacija, jer kod rua lako dolazi do medjusobnog
ukrtanja.
Kod matinih stabala rua radjanje poinje od trede godine i ujednaeno je iz godine u godinu.
Sa jednog semenjaka moemo oetivati oko 3 kg ipaka ili oko 2000 kom. proizvedenih
kvalitetnih podloga.
Matinjaci se najede zasnivaju kao ive odgade i sade sa na sunane poloaje na razmaku od
3x3 m.
SAKUPLjANJE SEMENA
Veoma su este albe ljubitenja rua pa i profesionalnih proizvoaa da im posejano seme nije
niklo narednog proleda. Da bismo objasnili taj neuspeh, moramo znati sledede:
Seme od Rosa canina nalazi se u krupnom, crveno obojenom plodu koji se naziva ipak.
Seme je zrelo septemba-oktobra meseca, to se da lako ustanoviti po tamnocrvenoj boji
mesnatog dela ploda. Meutim, takav potpuno zreo ipak ima u sebi neke tavne materije i
eterina ulja, tkz. inhibitore, koji za izvesno vreme onemogudavaju klijanje. To je velika smetnja,
jer nam u narednoj godini nede nita nidi u semenitu, ili de pak procenat isklijalih biljaka biti
mali, te u krajnjem efektu cela proizvodanja podloga rua moe da zataji za jednu godinu.
Zbog toga se u praksi iskljuivo primenjuje branje i setva ipka znatno ranije, jo avgusta ili
poetkom sepembra meseca. Pravo vreme za branje ipka je period kada imaju zelenu do
zlatnoutu boju. Pokazalo se da tada seme ved ima potrebnu fizioloku zrelost, to znai da je u
stanju da proklija posle setve, koja se mora obaviti neposredno nakon sakupljanja ipaka i
idenja semena od mesnatih delova. Treba jo znati da de do sazrevanja ipaka ranije dodi na
sunanim i peskovitim poloajima, zatim razliite vrste sazrevaju u razliito vreme .
Rosa coriifolia froebeli laxa i Rosa canina Pfander sazrevaju veoma rano, dok Rosa canina
Inermis sazreva kasno. Razlika moe biti i 3-4 nedelje.
Jedino se seme od Rosa multiflora bere u potpuno zrelo stanju, poto plodovi omekaju. Seme
de u prolede nidi u veoma visokom procentu . Treba paziti da ptice u meuvremenu ne pojedu
plodove.
Seme ubrano na vreme mora se hitno pripremiti za to skoriju setvu. Plodove treba razbiti
drvenim maljem ili ekidem a u sluaju velikih koliina seme se moe propustiti kroz mlin
ekidar. Poto semenke imaju tvrdu ljusku , nede dodi do otedenja klice. Zatim se seme zajedno
55

Cvedarstvo

Posebni deo

Berberovid Marija

sa mesom potopi u mlaku vodu. Na taj nain se odvoji seme od mesnatog dela ploda, a
istovremono se odvoje i ture semenke koje se lako poznaju jer plivaju na povrini. Oideno
seme se zatim dezinfikuje potapanjem u neki dezinfekcioni rastvor, za tim se zaprai minijumom
u prahu. Na taj nain de seme biti zatideno od gljivinih oboljenja, insekata i glodara.
Sejati treba odmah, ukoliko imamo slobodne i dobro pripremljene povrine na raspolaganju.
Medjutim, ukoliko se setva moe izvriti teku u oktobru, seme treba pomeati sa vlanim
peskom i drati na temperaturi od 4 do 6oC do momenta sadnje. U fazi idenja i setve seme se
ne sme isuiti ili izloiti sunevim zracima, jer bi dolo do propadanja klice ili sasuivanja
semenog omotaa,u kom sluaju seme prelei godinu dana.
Ukoliko smo zakasnili sa pravovremenim branjem poluzrelih ipaka, postupak sa kasnije
ubranim semenom je slededi:
Poto smo ved konstatovali da takvo seme nede klijati u prolede, jasno je da ga nedemo ni sejati.
Time smo smanjili za tu godinu mnoge brige oko plevljenja, zalivanja i okopavanja gredica.
Ubrano seme se mora uvati i pripremiti za setvu u idudoj godini - taj postupak se zove
stratifikacija.
Stratifikacija se izvodi na slededi nain:
Svo seme se predhodno oisti od mesnatih delova, a zatim se u jedan sanduk dimenzija
60x60cm naizmenino slae sloj peska, pa sloj semena sve dok se sanduk ne napuni.
Zatim se ceo sanduk sa sadrajem nakvasi i dri celo leto u umereno vlanom stanju na niim
temperaturama. Bide korisno ako se jednom meseno sanduk izrui da se seme i pesak
prelopata i provetri, a zatim ponovo vrati na isto mesto i zalije. Takvo seme preleade godinu
dana u sanduku i odlino de klijati posle setve, koja se moe vriti u jesen ili u prolede.
PRIPREMA ZEMLJITA ZA SETVU
Istovremeno sa pripremom semena mora se raditi i na pripremi zemljita za setvu. Za setvu su
se najbolje pokazale standardne leje irine 120cm i duine 10-15m. Ukoliko se prvi vie leja,
treba ih razdvojiti stazama 40cm irine.
Za proizvodnju podloga za rue najbolje je lako peskovito zemljite, koje mora biti dovoljno
plodno da bi se na njemu za jednu godinu mogle razviti kvalitetne sadnice.
Priprema zemljita poinje nanoenjem dobro sagorelog stajnjaka u dva prsta debelom sloju, a
zatim rasturanjem kombinovanig mineralnog ubrva u koliinu od 80 grama na 1m2 800 kg ha.
Veoma je vano da se istovremeno izvri i dezinfekcija zemljita, to se postie tretiranjem cele
povrine sa geolinom. Posle toga pristupa se oranju, a jo je bolje riljanu aovom na 30-35 cm
56

Cvedarstvo

Posebni deo

Berberovid Marija

dubine. Pri riljanju zemlju treba to bolje usitniti, a sav korov sakupiti i ukloniti. Ukoliko se
riljanje povrno uradi, kasnije de biti mnogo tete, jer mlade sadnice rua imaju snanu ilu
sranicu, koja se na nedovoljno duboko obraenom zemljitu ne moe dobro razvijati, te de se
pojaviti veliki broj biljaka sa iskrivljenim korenovim vratom, to znai neupotrebljivih za
kalemljenje.
Posle riljanja zemljite treba predi grabuljama i obraditi celu povrinu ukljuujudi i obeleavanje
gradica i staza. Tako pripremljene gredice ostavljaju se 4-5 dana da se zemlja slegne i malo
prosui.
KOLIINA SEMENA ZA SETVU
Pravilno odmeravanje potrebne koliine semena za setvu ima prvorazredni znaaj u proizvodnji
podloga rua i od toga moe da zavisi uspeh ili neuspeh cele proizvodnje. Poznato je da se pri
gustoj setvi, zbog otimanja o svetlost, dobijaju nepravilno razvijene sadnice, izduene, tanke sa
nerazgranatim korenovim sistemom, neotporne na bolesti i sl. Pored toga, poskupljuje i
proizvodnja zbog neracionalnog troenja semena i rada. Meutim i retka setva ima niz
negativnih strana. Poto je razmak izmeu sejanaca velik, one de se bujnije razvijati. Prerade
optimalne dimenzije i bide neupotrebljive za kalemljenje. Osim toga, na teem zemljitu, pri
retkoj setvi, pojedinane klice nisu u stanju da probiju sloj zemlje iznad sebe. Pored toga, mali
broj biljaka po jedinici povrine ne moe da obezbedi potrebnu rentabilnost proizvodnje.
Da bi se utvrdila optimalna proizvodnja, kako po utroku semena tako i po broju sadnica na
jedinici povrine vrena su mnoga ispitivanja i uzimani su u obzir razni inioci koji utiu na
rezultate u proizvodnji, kao: krupnoda semena, odnosno broj semenki u kilogramu, istoda
semena, procenat klijavosti semena: razmak redova za setvu; vreme setve i sl.
Na osnovu tih istraivanja dolo se do slededih saznanja:
-

Da jedno matino stablo u punom rodu donosi 3 kg ipaka;

Da jedan kg sadri 500-600 kom ipaka;
Da se u jednom ipku nalazi oko 30-40 semenki;
Da 1 kg semena Rosa canine i njenih tipova sadri oko 50.000 kom. semenki;
Da 1 kg semena od Rosa multiflore sadri oko 300.000 semenki;
Da klijavost svee posejanog semena iznosi samo 40-50%;
Da je klijavost stratifikovanog semena 60-70%;
Da je klijavost semena Rose multiflore 90%;
Da je oko 30% biljaka sa krivim vratom ili nekim drugim nedostatkom;
Da je optimalna gustina za dobar razvoj sejanaca 2.500-3.000 biljaka po m2;
Da se iz 1 kg semena ili 50.000 semenki na kraju proizvodnje dobije samo 2.000-3.000
kom. sejanaca koji u potpunosti zadovoljavaju sve zahteve podloge.
57

Cvedarstvo

Posebni deo

Berberovid Marija

Ukoliko gornje podatke elimo da svedemo na jezik praktiara proizilazi da je neophodno

sejati po 1 ha od 600 do 1.000 kg semena, ili drugaije reeno na 1 m 2 seje se od 60 do
100 grama semena. Moemo da kaemo i ovako: sa 1 kg semena moe se zasejati
povrina od 10 do 20 m2.

VREME SETVE
Seme rua moe da se seje u toku leta, zatim u jesen i u prolede.
U toku avgusta-septembra seje se svee obrano seme bez prethodnog stratifikovanja samo u
sluaju ako se ima dobro pripremljeno zemljite, i ako je ono dovoljno vlano, te ne preti
povremeno isuivanje.
Jesenju setvu, oktobar-novembar, treba primeniti u sluaju ako se ima svee uzbrano seme
koje je uvano u vlanom pesku a nije se moglo posejati u toku leta. U jesen se moe sejatii
stratifikovano seme. Mnogi autori smatraju da jesenje golomrazice pospeuju kvalitetnije
nicanje u prolede, pored toga nicanje je neto ranije, te se do kraja godine mogu dobiti
snanije podloge. Meutim, u jesen posejano seme moe da strada od glodara i izmrzavanja,
a lake strada i od poznih prolednih mrazeva.
Setva u prolede praktikuje se kod Rose multiflore i kod stratifikovanog semena svih tipova
Rose canine. Sejati treba to je mogude ranije februar- poetak marta, kako bi seme niklo
pre poetka prolednih i letnjih pripeka. U sluaju kinog proleda, esto se nede modi seme
blagovremeno posejati, te ono poinje da nie u stratifikat. Da bi se nicanje spreilo, seme se
u takvim sluajevima mora uvati u hladnjai na 4-60C.
NAIN SETVE
Najpogodniji nain setve semena je u brazde. U lejama irine 1,2 metra, pet do est redova
postavljenih po duini leja obezbeuju najbolje uslove za razvoj mladih biljaka. Obeleavanje
redova i otvaranje brazde moe se obaviti markerom ili kanapom i prutom.
Setvu omake po celoj irini leje treba izbegavati, jer seme pada na razliito rastojanje i u
nejednaku dubini, pa zato neravnomerno nie i sejanci su neujednaenog kvaliteta. Pored
toga, radovi, posebno plevljenje i okopavanje su oteani pa je takva proizvodnja skupa.
Setva u tople ili hladne leje primenjuje se u sluaju kada nema dovoljno podloga na tritu,
te se pikiranjem iz semenita eli nadoknaditi manjak podloga, ili se veoma intenzivnim
nainom proizvodnje eli postidi veda rentabilnost.
U dobro pripremljenu toplu ili hladnu leju gusto se poseje seme u toku jeseni ili u najranije
prolede. Izniklo seme, zbog veoma povoljnih uslova, to obezbeuju leje, veoma se brzo
58

Cvedarstvo

Posebni deo

Berberovid Marija

razvija i napreduje. Poto se na mladim sejancima razviju prva tri lista, pristupa se pikiranju u
rastilo. Sa pikiranjem ne treba uriti, jer slabe i nedovoljno razvijene biljke nede modi da
izdre presaivanje. Meutim, biljice sa 3-4 dobro razvijena lista dovoljno su vrste i jake da
mogu iveti iz rezerve hranljivih materija do ponovnog aktiviranja korenovog sistema. Da
biljke ne bi uvenule, za presaivanje je najbolje hladnije i oblano vreme. Zalivanje tih
biljaka je sasvim razumljivo potrebno, a za vreme pripeka i povremeno oroavanje.
Meutim, razmak biljaka je od 60 do 90 cm i 15 do 20 cm u redu. Pri povoljnim vremenskim
prilikama i urednoj nezi one de ved u jesen iste godine biti sposobne za okuliiranje.
DUBINA SETVE
Seme se seje gusto na dubini od 1-2 cm. Po izvrenoj setvi brazdice se zatvaraju izbaenom
zemljom, kompostom ili tresetom. Zatim se cela povrina povalja lakim valjkom, kako bi se
seme to bolje priljubilo uz zemlju. Na kraju se brazde prekriju 2 cm debelim slojem peska da
bi se spreilo prekomerno isparavanje vlage i onemogudilo obrazovanje pokorice.
Pri setvi omake ili u leje seme se motikicama ili grabuljama ukopa na istu dubinu, a zatim se
cela povrina obradi na ved opisani nain.
Da ptice ne bi vadile posejano seme ili upkale iznikle mladice korisno je u blizini leja
postaviti straila ili egrtaljke.
NEGA SEJANACA U SEMENITU
Prvih dana proleda leje treba plitko obraditi da bi se razbila stvorena pokorica i unitio
proklijali korov. Ukoliko prilikom setve nismo prekrili leju peskom, to sada treba naknadno
uiniti. Time se spreava preterano isuivanje zemljita i ponovno stvaranje pokorice.
Posebno je od znaaja spreavanje stvaranja pokorice, jer kroz otvrdnuti povrinski sloj biljka
mora sama da se probija, zbog ega nastaje krivljenje i deformisanje korenovog vrata.
Dalje mere nege sastojale bi se u prihranjivanju biljaka vetakim ubrivom i u redovnom
okopavanju i plevljenju.
Poev od juna na sejance treba primeniti preventivnu zatitu od bolesti, to znai poeti sa
prskanjem sumpornim sredstvima kako bi se spreila pojava pepelnice. Prskanje se ponavlja
svake druge nedelje bez obzira na to to se bolest nije pojavila.
Vano u celom procesu proizvodnje i nege podloge jeste pitanje broja sejanca na jednim
kvadratnom metru, jer kao to je ranije reeno,njihov kvalitet je u veoma velikoj zavisnosti
od gustine sejanaca u semenitu. U gustom semenitu proreivanje vrimo poto su biljice
razvile 2-3 lista i tu radnju ponavljamo po potrebi vie puta.

59

Cvedarstvo

Posebni deo

Berberovid Marija

U sluaju vedih sua potrebno je i zalivanje sejanaca.

VAENJE KLASIRANJE I TRAPLJENJE SEJANACA
U semenitu odnegovane podloge, poto potpuno odrvene, treba posle zavretka vegetacije
povaditi, isklasirati, prebrojati i utrapiti.
Vade se krajem oktobra i poetkom novembra poto je prvi mraz prekinuo vegetaciju i lide
poelo da opada. Ni u kom sluaju se ne sme poeti sa vaenjem ukoliko listovi jo
vegetiraju, jer de se preko listova izgubiti mnogo vlage, to da negativno uticati na
prezimljavanje i primanje podloga narednog proleda.
Nakon vaenja sledi klasiranje i brojanje podloga. Klasiranje podloga treba vriti prema
standardu koji je prihvatila Privredna komora Jugoslavije i koja glasi:
Kao podloga za rue kod gajenja na otvorenom prostoru mogu se upotrebiti samo
jednogodinji sejanci Rose Canine, Rose Corrilfolie Laxa, Rose Multiflore, i Rose
Rubiginose, ta njihovi krianci, tipovi i sorte.
Podloga mora imati ravan i gladak vrat, dug barem dva cm, nadzemni deo odrezan najmanje
15 cm iznad korenovog vrata a koren barem 8 cm dug.
Podloge se sortiraju s obzirom na prenik korenovog vrata i vezuju u snopove i etiketiraju na
slededi nain:
3-4 mm - 100 kom. u snopu
4-6 mm - 100 kom u snopu
6-8 mm - 50 kom u snopu
8-12 mm - 25 kom u snopu
Kao to se vidi, sve podloge su podeljene u debljinske razrede, a odstupilo se od klasine
podele na Extra, I. II. klasu i sl. to ima svog opravdanja, jer je takva podela bila samo
imitacija nekih zapadnih normativa koji nisu bili prihvatljivi u naim zemljinim i klimatskim
uslovima.
Naime, s obzirom na nae klimatske prilike i veoma intenzivan porast biljaka posle
rasaivanja, za nas su povoljnije slabije i tanje podloge nego to su opte prihvadeni strani
normativi. Smatra se da su za najpogodnije podloge sa prenikom od 3-4 mm u korenovom
vratu pri jesenjoj sadnji, a podloge od 4-6 mm pri prolednoj sadnji. Koridenje podloga od 6-8
mm ima opravdanja u sluaju majskog oenja, s tim da se kultura privede do kraja u istoj
godini.
60

Cvedarstvo

Posebni deo

Berberovid Marija

Podloge debljine 6-8 i 8-12 mm mogu se koristitii kad se vri zimsko klinasto kalemljenje iz
ruke u proizvodnji sadnica za stakleniku proizvodnju. Prilikom klasiranja strogo se mora
voditi rauna da se eliminiu sve bolesne i otedene biljke, zatim sve one sa deformisanim
korenom i korenovim prahom.
Klasiranje je nuno jer u sluaju saenja neklasiranih sejanaca dobide se neujednaeno
rastilo, to u prilinoj meri oteava ne samo kalemljenje ved i njihovu negu i odravanje, a
kasnije i odgajivanje sadnica.
Isklasirane, izbrojane povezane i orezane podloge moraju se do saenja ili prodaje struno
utrapiti.
Najede se trape sejanci na otvorenom polju. U tu svrhu odabere se neko suvo i ocedno
mesto, zazim se kopaju jarkovi irine 40 x 40 cm, u koje se gusto poreaju snopidi sejanca.
Na korenov sistem se nabaca vlaan pesak, zatim se jarkovi zatrpaju zemljom i pazi sa da
samo gornja tredina snopa viri iz zemlje.
TA SE TRAI OD DOBRE PODLOGE
Kvalitetna i masovna proizvodnja rua ne moe se ni zamisliti bez koridenja odgovarajudih
dobro odabranih podloga. Dok se znaaj podloga u vodarstvu davno sagledao, neprekidno se
vre obimni istraivaki radovi da bi se to bolje upoznali meusobni uticaji podloge i
plemke, dotle se kod nas u proizvodnji rua u tom pravcu skoro nita nije uradilo, tako da se
za proizvodnju podloga jo i danas koristi kao polazni materijal seme divlje rue (Rosa
canina), koje se bere sa grmova po naim umama i ikarama. Svakako da su tako dobijeni
sejanci veoma raznorodni, kako po kvalitetu i uzrastu, tako i po otpornosti prema bolestima i
tetoinama, i da pruaju nesiguran polazni materijal za proizvodnju. U savremenoj praksi
koriste se za razmnoavanje rua razliite vrste, sorte i tipovi podloga. Meutim, da bismo se
mogli odluiti koju podlogu da upotrebimo za razmnoavanje, moramo prethodno prouiti
sve pozitivne i negativne osobine tih podloga.
Pokuademo da navedemo samo najvanije pozitivne osobine koje mora jedna kvalitetna
podloga da zadovolji:
1. Mora biti otporna na zimu i da dobro podnosi niske zimske temperature i do -300C.
2. Treba da je to otpornija na bolesti i tetoine. Kako rue lako stradaju od pepelnice ,
re, aave krastavosti i sl., usled kojih dolazi do opadanja listova, to dobra podloga
mora pokazivati rezistentnost prema tim bolestima, jer je dokazano da je uspeh
kalemljenja znatno slabiji kod podloga koje su bez lista i kod kojih se kora teko
odljubljuje zbog poremedene cirkulacije sokova. Iz istih razloga se i procenat prijema
okaca smanjuje.
61

Cvedarstvo

Posebni deo

Berberovid Marija

3. Nadalje, dobra podloga mora da pokazuje povedanu otpornost na suu ili veliku vlanost
4. Mora da ima dobar i ujednaen porast u toku cele vegetacije. Time se stiu uslovi za
kalemljenje u jednom irem vremenskom periodu, to je vrlo znaajno za organizaciju
rada u masovnoj proizvodnji.
5. Mora da je dugovena, jer se zasadi rua na javnim zelenim povrinama ili kudnom vrtu
podiu kao objekti trajnijeg karaktera.
6. Treba da postoji afinitet izmeu podloge i nakalemljene plemke. Kako je kalemljenje
vetako spajanje podloge i plemke u novu biljku, ako kroz takvo spojno mesto
nesmetano protiu sokovi u oba pravca, tj. ako podloga nesmetano snabdeva plemku
mineralnim materijama i vodom, a plemka podlogu organskim materijama, i ako je
spojno mesto bez guka, onda kaemo da je sinerginitet dobar. Meutim, ukoliko je
kvalitet kalemljenja lo, porast sadnica slab ili neujednaenim izbojcima, zatim ako dolazi
do pojave guka, suenja plemke, lakog izvaljivanja biljaka vetrolomnosti ili povedane
osetljivosti prema ekolokim iniocima i sl., govorimo o slabom afinitetu, odnosno
nepodudarnosti podloge i plemke.
7. Izbojci i listovi treba da su bez trnja ili da su slabo trnoviti. Rad sa trnovitim podlogama
smanjuje uinak, odbojno deluje na radnu snagu i znatno poskupljuje proizvodnju.
8. Treba da imaju dugaak i prav korenov vrat, da nije obrastao korenovim dlaicama i da je
kora na korenovom vratu dovoljno debela i elastina kako bi se rad na kalemljenju
mogao brzo obavljati. Podloge sa suvie debelom korom ugue tek umetnuta okca,a kod
podloga sa tankom korom lake dolazi do vetrolomnosti u kasnijem razvoju.
9. Treba da imaju snaan i dobro razgranat korenov sistem da bi se obezbedio to bolji
prijem nakon rasaivanja. Mnotvo tankih korenovih dlaica ili po koja dugaka i
nerazgranata ila smatraju se nepovoljnom osobinom.
10. Ne treba da teraju korenove izbojke, tzv. divljake, nakon odrezivanja nadzemnog dela
podloge. Neprekodno izbijanje divljaka iz korena i njihovo pravovremeno uklanjanje
predstavlja veliki teret za rasadnik ili ljubitelja prilikom odravanja.
11. Treba da imaju sposobnost razmnoavanja, tj. da matina stabla obilno raaju i donose
seme sa velikim procentom klijavosti.
12. Treba da imaju pozitivan uticaj na plemku prilikom obrazovanja cvetnih pupoljaka, zatim
na boju, trajnost cveta, kao i na broj cvetova i sl.
Od mnogih zahteva ni jedna podloga ne zadovoljava u potpunosti, tako da se slobodno
moe redi da idealna podloga ne postoji. Na koju de se podlogu odluiti proizvoa zavisi od
pravilnog sagledavanja i odmeravanja svih faktora koji mogu da utiu na izbor.
KALEMLJENJE RUA

62

Cvedarstvo

Posebni deo

Berberovid Marija

Moemo redi da je kalemljenje rua najznaajniji nain razmnoavanja, pa demo o njemu

neto vie redi. Teorijski, kalemljenje rua kao i ostalih drvenastih biljaka moe biti
kalemljenje na zrelo i kalemljenje na zeleno. Kod rua se skoro iskljuivo primenjuje
kalemljenje na zeleno. Kalemljenje na zeleno moe biti kalemljenje na spavajudi pupoljak i
kalemljenje na terajudi pupoljak.
KALEMLJENJE (OENJE) NA SPAVAJUDI PUPOLJAK
Ovaj nain razmnoavanja smatra se osnovnim nainom masovnog razmnoavanja rua. Ono
obuhvata u prvoj fazi rasaivanje sejanaca, a u drugoj fazi okuliranje.
Rasaivanje sejanca. Rasaivanje sejanca vri se radi obezbeenja dovoljnog prostora za
razvoj, zatim radi pravilne ishrane i dobijanje to ujednaenijeg sadnog materijala.
Kao to smo rekli, podloge se mogu rasaivati i u jesen i u prolede. Znajudi za izvesne
prednosti jesenje sadnje, najtanju grupu, kao i onu od 3 do 4 mm treba posaditi odmah, tj.,
jo u jesen. Podloge od 4 do 6 mm, kao i one jo deblje, svakako valja saditi u prolede, kako
bi se usled usporenog prolednog kretanja postigla manja jaina od momenta okuliranja.
Saenje se vri na razmaku od 60 cm izmeu redova ukoliko se obavlja iskljuivo runa
obrada, tj. okopavanje motikom, i ako nam stoji malo zemljita na raspolaganju. Razmak
redova od 90 cm koristidemo za obradu zemljita, partanje uz pomod zaprege, dok de
razmak redova biti 1 m ako de se partanje i friziranje vriti raznim motokultivatorom. U svim
sluajevima razmak biljaka u redu iznosi 18-20 cm. Jedino se rue stablaice sade na razmak
od 50 cm u redu.
Pri saenju nadzemni deo de se prekrati na 3 pupoljka, a korenov sistem na irinu ake.
Zatim se koren zamoi u kau od kravlje balega i ilovae, pa se tek onda sadi. Najbre i
najlake se sadi nonim sadiljkama ako su u pitanju vede biljke, a u sluaju sadnje manjih
biljaka odlino da nam posluiti runa sadiljka. Saditi treba vrlo paljivo, vodedi strogo rauna
da korenov vrat podloge bude za 3-4 cm iznad nivoa zemljita. Ovo je vrlo vano, jer na taj
nain smanjujemo sebi mnogo truda za odgrtanje podloga nepodredno pred kalemljenje.
Isto tako okulirana plemka bolje prezimi, te nam je procenat neprimljenih biljaka u prolede
znatno manji.
Nakon sadnje podloge se blago nagrnu kako bi korenov vrat bio stalno pokriven zemljom i na
taj nain mu se spreava odrvenjavanje kore, to je takoe preduslov za kvalitetno jesenje
okuliranje.
Procent primanja okaca plemke u velikoj meri zavisi od bujnosti i zdravstvenog stanja
podloge. Zato se u toku celog leta moramo brinuti da nam povrina zasaena podlogama
bude ista od korova, a zemljite partano najmanje 4-5 puta.
63

Cvedarstvo

Posebni deo

Berberovid Marija

Za unitavanje korova treba koristit GESATOP-50 u koncentratu prema fabrikom upustvu.

Prskanje se vri u rano prolede odmah nakon sadnje i zagrtanja. (Vidi opirnije Zatita rua
od bolesti i tetoina.)
Zatitu sejanca od biljnih bolesti i teoina moramo takoe redovno primenjivati. Neuredno
odravanje i od re ili pepelnice oslabljene biljke imade znatno manji procenat primanja pri
okuliranju. Meutim, iako je zatita nuna desetak dana pred okuliranje ne treba biljke
tretirati hemisjkim sredstvima, jer sumporni prah ili rastvor bakarnog krea moe za vreme
kie da okvasi ranu i priini znatne tete.
Oenje ili okuliranje. Vreme oenja traje od jula do septembra, to zavisi od jaine podloge,
koliine okaca i njihove zrelosti, zatim vremenskih prilika, uvebanosti kalemara itd. Kao
najpogodnije vreme za poetak kalemljenja na spavajudi pupoljak smatra se sredina avgusta.
Za okuliranje su najbolje podloge debljine olovke, jer je kod tanjih podloga teko umetanje
okca, dok deblje podloge teko odlupljuju koru, ugue okce ili sporo zaraduju.
Prilikom uzimanja kalem-grana za okuliranje demo birati samo one izbojke koji se zavravaju
cvetom: kod ajevki de okce biti zrelo za okuliranje ako je cvet u precvetavanju, i kada se trn
lako skida. Polianthe imaju zrele okce neposredno pre rascvetavanje, a kod puzavica i
penjaica okca treba uzimati samo sa vrnih puzajudih izdanaka. Ako paljivo zagledamo
jedan izbojak zapazidemo da su okca u gornja dva lisna para potpuno zakrljala; to isto vai i
za donju partiju izbojaka. Iz ovoga izlazi zakljuak da se zrela okca nalaze od tredeg lista
nanie u sredinom delu izbojaka. Oblik zrelih okaca je okrugao i zdravog i jedrog izgleda.
Slabo poterala okca ili okca sa vrhova moemo izuzetno upotrebiti ukoliko se radi o
kvalitetnim sortama pa ih elimo po svaku cenu razmnoiti.
Ako je potrebno, moemo sazrevanje okaca ubrzati. Odstranjivanje vrhova sa izbojaka
ubrzava sazrevanje okca za oko 10 dana. Prihranjivanje matinjaka 6-8 nedelja pre okuliranja
sa 40-60 grama kalijumovog ubriva po 1m2 takoe ubrzava sazrevanje okaca i poboljava
im kvalitet.
Prilikom obrezivanja kalem-grana treba sa njih odstraniti listove i trnje, da bi se smanjilo
nepotrebno isparavanje. Listove demo potpuno odrezati i ostaviti samo jedan santimetar
dugaku lisnu peteljku, koja ima zadatak da titi okce, a nakon okuliranja da nam pomogne
da lake utvrdimo rezutat naeg rada: kod uspenog okuliranja lisna peteljka de na lak dodir
otpasti, a kod neuspeha ostade vrsto spojena sa okcem. Uklanjanje trnja kod dobro sazrelih
granica je lak posao jer se trnje samo odvaja; meutim, kod nedovoljno zrelih grana bolje je
da ih otrim noem odreemo, jer postoji mogudnost zacepljivanja nene kore. Uklanjanje
trnja vri se neposredno pred kalemljenje.

64

Cvedarstvo

Posebni deo

Berberovid Marija

Odrezivanje kalem granica treba sami da vrimo ili da to ine samo sigurna i pouzdana
struna lica. Sluajna greka dade nam meane sorte i jedno nepoeljno arenilo. Kalem
granice najbolje je rezati u rano jutro, kad su jedre i pune sokova. Osim toga u toku rada
odseene granice ne smeju stajati na suncu ili vetrovitom poloaju. Ukoliko pripremamo
vedu koliinu kalem granica ili smo zbog zastoja u okuliranju (kia, blato, odsustvo)
prinueni da ih uvamo po nekoliko dana, morademo se sve preduzeti da se ne isue. Radi
toga moraju se upakovati u vlanu krpu ili mahovinu, a zatim staviti u najlon vredicu koju
zatim treba drati na hladnom mestu. Pokrivanje vlanim peskom je takoe dobro, ali tu ipak
preti mogudnost isuivanja. Odseene granice se povezuju u snopove od po 25 komada i
paljivo etiketiraju. Granice treba rezati samo po potrebi ili najvie jedan dan unapred.
Kalemari moraju takoe paziti na granice i ne bi trebalo da nose vie od 3 do 4 granice
zamotane u vlanu krpu. Ne preporuuje se dranje kalem-grana u vodi, jer se prilikom
okuliranja rez na podlozi moe pokvasiti i inficirati, to de dovesti do slabijem rezultata rada.
Druga operacija je odgrtanje podloge. Korenov vrat se mora osloboditi zemlje i obrisati
mekom mokrom krpom. Povreena i ogoljenja kora stradade od raznih gljivinih oboljenja, a
i letnje sunce moe naneti osetne tete. Zato ispred kalemara treba da bude najvie 10
odgrnutih podloga.
Samo okuliranje sastoji se od 3 operacije : uzimanje okaca, umetanje okaca i vezivanje.
Pri uzimanju okaca granicu treba vrsto drati u ruci da bismo otrim kalemarskim noem
mogli brzo izvaditi okce. U tom cilju na 1 cm ispod okca plitko zareemo koru i rezom navie
sa delom kore izvadimo okce. Rez mora biti plitak, da bi to manje zavatio drvo. Ostatke
drveta uklonidemo paljivim otkidanjem, a istovremeno proveridemo da se okce sluajno
nije isupalo. Uklanjanje drveta neophodno je zbog toga to taj deo ne sraduje sa
podlogom, te moe biti izvor zaraze i uzrok otcepljivanja plemke.
Umetanje okca poinje sa pravljenjem T-reza na podlozi koje kalemar mora vriti s najvedom
paznjom: prvo zasee na podlozi horizontalan rez do 1 cm duine, a zatim i vertikalan rez
nanae. Posle toga noem odvaja koru od drveta kako bi okce plemke moglo bez otedenja
da se umetne. Pravljenje t-reza moramo paljivo izvoditi, jer no ne sme da prodre u drveni
deo podloge, poto taj deo nema sposobnost zaradivanja i regeneracije. Okce se umede
odozgo na dole i mora celom svojoj duinom i irinom da nalegne na drveni deo podloge.
Zatim sa 2 prsta namestimo preko okca koru podloge i pristupimo vezivanju, koje poinjemo
odozdo nadole, pazedi da kod horizontalnog reza rafija ne sklizne u sam rez. Vezuje se cela
povrina reza osim okaca i lisne drke. Vezivanje okca vre priueni radnici koji u stopu prate
kalemara - kako ne bi nepovezano bilo vie od jednog struka. Za vezivanje se koristi vlana

65

Cvedarstvo

Posebni deo

Berberovid Marija

rafija, ili gumica, a u poslenje vreme u poljoprivrednim apotekama mogu da se kupe i

specijalne kope za brzo prekrivanje kalemljenih mesta.
Radnik koji odgrde podloge treba i da ih zagrne. Najbolje je motikom nabaciti na okulirani
deo sloj zemlje od 3-5 cm, koji mora biti dobro usitnjen, porozan i bez grudvi. Zagrtanje se
vri da bi eliminisalo spoljne uticaje sunce, kiu, grad i drugo. Na kraju, zagrtanjem dajemo
potrebnu hladovinu kako okca ne bi pre vremena proterala. Pri samom okuliranju treba
ustrojiti matinu knjigu i strikno sprovesti odgovarajude etiketiranje.
Kasnija nega kalema sastoji se iz kontlore prijema okaca i popunjavanja, kao i normalnog
zimskog zagrtanja.
Okulante pri lepom i toplom vremenu treba nakon 16-18 dana odgrnuti i kontrolisati prijem.
Pri hladnijem i kiovitom vremenu kontrola prijema bide tek u tredoj nedelji. Ukoliko se lisna
peteljka lako odvoji okuliranje je uspelo. Kada smo se u to uverili, onda se rafija ili gumica
prereu, ali na suprotnoj strani od okca. Odgrtanjem zemlje jaamo okce, jer omogudavamo
pristup svetla i sunca i na taj nain ga pripremamo za uspeno prezimljavane. Ukoliko je
primanje bilo slabo, vrimo popunjavanje, ali pazedi da budu iste sorte.
Radi kontrola kvaliteta naeg rada moramo znati da se smatra da je okuliranje uspeno ako
imamo prijem od 96% . Ukoliko bi procenat neprimljenih biljaka bio vedi od 4% znai da
neto nismo dobro uradili, pa se sve operacije moraju proanalizirati kako bi se pomenuta
greka izbega kod narednih okuliranja.
Pre zimskih mrazeva treba izvriti zagrtanje okulanata slojem rahle zemlje u debljini od 5-10
cm, da bi uspeno prezimili.

Slika 34- Kalemljenje ruza

Slika 35 - Kalemarski no

66

Cvedarstvo

Posebni deo

Berberovid Marija

Lukoviasto gomoljaste vrste

Tulipa sp. - Lala
Familija Liliaceae

Naziv i poreklo: Naziv roda potie iz turske rei tulipant. Za cvedarstvo je znaajna vrsta Tulipa
gesneriana kao predak sada kultivisanih sorti. U Evropu je doneta 1559. godine.
Stanje proizvodnje: Proizvodnja lukovica lala je zbog visoke rentabilnosti veoma razvijena.
Prosena godinja proizvodnja lukovica ustalila se na 8.000 do 10.000 ha. Najvedi proizvoa
lukovica je Holandija sa oko 4.000 do 6.000 ha proizvodne povrine ili sa 1,5 milijardi lukovica
godinje.
Sortiment: Botaniki, svi tulipani podeljeni su u 4 grupe koje se zatim dele na 23 klase. Ukupno
je opisano oko 8.000 sorti, ali se broj novih sorti rapidno uvedava.
Primena: Tulipani su najmasovnije gajena vrsta lukoviastog cveda. Najvie se koriste za sadnju u
vrtovima i na zelenim povrinama, ali za dobijanje rezanog cveta u zimskim i ranim prolednim
mesecima.
Kao i kod drugih lukoviastih vrsta, vreme cvetanja zavisi od sorte, naina skladitenja lukovica,
temperature u trapu i trajanja trapljenja, objekta gde se lukovice gaje, zatim od vlanosti
zemljita, temperature vazduha i drugih inilaca.
Prema mestu i nainu kako se tulipani pospeuju ili gaje cvetanja, razlikujemo sledede vidove
gajenje:
-

Pospeivanje u sanducima i saksijama,

Pospeivanje u zagrevanim staklarama,
Pospeivanje u zagrejanim plastenicima,
Pospeivanje u nezagrejanim i pokretnim plastenicima.
67

Cvedarstvo

Posebni deo

Berberovid Marija

Mogudnosti razliitih naina pospeivanja kao i poetak cvetanja najvie zavisi od pravilne
pripreme i skladitenja lukovica predvienih za pospeivanje. Holandski stunjaci su jo davno
uoili da lukovice tulipana posle vaenja i za vreme skladitenja ne miruju ved nastavljaju razvoj
generativnih organa. Prouavajudi tu pojavu zapazili su da cvetni izbojci lukovica prolaze sedam
faza razvoja, pa se regulisanjem temperature u skladitu moe uticati na bri razvoj generativnih
organa i kvalitetnije cvetanje. U praksi se razvilo vie naina dorade lukovica, zavisno od uslova
skladitenja na raznim temperaturama, sa prvenstvenim ciljem da se ubrza cvetanje i skrati
vreme proizvodnje.
Prema tome na tritu razlikujemo:
-normalne ili obine lukovice, koje su posle vaenja razvile sve zaetke generativnih organa
zakljuno sa fazom G (VII) u normalnim skladinim uslovima. Ove lukovice predviene su za
sadnju u gredicama, hladnim lejama ili za kasno pospeivanje. uvaju se do sadnje u skladitu na
temperaturi od 170C.
- hlaene ili 9oC lukovice posle vaenja i za vreme dorade i skladitenja odravaju se na

temperaturi koja omogudava ubrzanu diferencijaciju zaetaka generativnih organa u samoj

lukovici. Sredinom septembra tako tretirane lukovice spremne su za sadnju i pospeivanje, a
poetak cvetanja moe se oekivati oko sredine januara. U cenovnicima se ove lukovice posebno
iskazuju i nazivaju se hlaene ili 90C lukovice. Sade se, po pravilu, odmah nakon
preuzimanja, a ako to nije mogude obavezno se moraju drati do momenta sadnje na
temperaturi od 90C.
-Coronado ili 50C tulipani koriste se za najranije pospeivanje i za pospeivanje za odreene
rokove. Sutina je u tome to se neposredno pred isporuku lukovice dre u skladitu na
temperaturi od 50C u trajanju od 9 do 14 nedelja. Ovako tretirane mogu odmah posle sadnje da
se pospeuju, bez prethodnog oiljvavnja i trapljenja. Po preuzimanju treba odmah da se sade ili
se uvaju do sadnje na konstantnoj temperaturi od 50C.
Pospeivanje u sanducima i saksijama
Lukovice zasaene u sanducima slue za dobijanje rezanog cveta u zimskim i prolednim
mesecima. U zavisnosti od kvaliteta lukovica i vremena sadnje, cvetanje moe da se programira
za period od januara do aprila. Odabrane sorte treba da su snanog rasta sa cvetovima na
dugakim drkama, kao to su sorte iz klasa Mendel, Triumph, Darwin i Darwin Hybrid.
Najvredniji predstavnici ovih klasa su sorte Bellona, Pink Trophy, Attila, Bing Crosby, Don
Quichotte, Kees Nelis, Lustige Witwe, Mirjoran, Paul Richter, Pax, Peerless Pink, Prominence,
Gander, Apeldoorn, Diplomate, Golden Apeldoorn, Gudoshnik, Oxford, Parade i druge.

68

Cvedarstvo

Posebni deo

Berberovid Marija

Lukovice pospeivane u saksijama realizuju se kao saksijsko cvede, a u tu svrhu koriste se

uglavnom niskorastude sorte iz klase jednostavnih i ranocvetajudih, zatim duplih ranocvetajudih i
iz klase Triumph i Darwin Hybrid. Rano gajene sorte su: Brilliant Star, Elektra, Monte Carlo,
Oranje Nassau, Bellona, Keizerskroon, Bing Crossby, Kees Nelis, Lustige Witwe, Mirjoran, Paul
Richter, Peerless Pink, Prominence, Robinea i druge.
Sanduci za sadnju standardnih su dimenzija (35x45x8 cm). Dno sanduka treba da je od ice ili da
je izbueno radi odvoda vika vode od zalivanja. Ranije upotrebljavane sanduke pre ponovne
upotrebe treba dobro oprati i dezinfikovati.
Zemljini supstrat u koji se sade lukovice mora biti sterilan, bez uzronika gljivinih oboljenja ili
tetnih insekata. Ukoliko se koristi vrtlarska zemlja, ona mora da bude prethodno dezinfikovana
pomodu pare ili hemijski (methylbromid). Vano je da supstrat ima dobar vodni i vazduni reim
i optimalnu pH vrednost (6 do 6,5).
Vreme sadnje lukovica u sanduke protee se od kraja septembra do kraja novembra, sa
planiranim cvetanjem od sredine januara do aprila. Za rano cvetanje sade se hlaene lukovice,
a za kasnije sade se normalne lukovice.
Gustina sadnje zavisi od veliine lukovice. U jedan sanduk dimenzija 35x45x8 cm sadi se:
50-55 komada lukovica obima 12/+ cm
55-62 komada lukovica obima 11/12 cm
62-70 komada lukovica obima 10/11 cm.
Trapljenje lukovica. Nakon sadnje, sanduci i saksije se trape napolju ili se smetaju u specijalne
hladnjae ili komore za oiljavanje. Za trapljenje sa najede koriste duboke leje. U leje trapa,
sanduci i saksije se slau jedni pored drugih, ali odvojeno po sortama i po redosledu vaenja za
pospeivanje. Zatim sledi obilno zalivanje i prekrivanje sanduka i vrhova lukovica 2-3 cm debelim
slojem peska, da bi se preko toga cela povrina pokrila 20 do 30 cm debelim slojem zemlje. Sloj
peska treba da titi vrhove lukovica u trapu i u fazi porasta od mehanikih otedivanja. Da bi se
spreilo promrzavanje zemljita i obezbedilo ravnomerno odravanje neophodne temperature u
trapu, cela povrina pokriva se slamom u sloju od 20 do 30 cm debljine.
Sortiment pogodan za pospeivanje u sanducima i saksijama veoma je velik. Kod izbora sorti
korisno je posavetovati se sa isporuiocem lukovica.
Temperatura u trapu i oilitu. Za postizanje dobrih rezultata u pospeivanju, osnovni je
preduslov da su se lukovice pre poetka pospeivanja dobro uilile i da je cvetna drka poela da
se izduuje, kao i da su uspeno prole period jarovizacije. Ove faze optimalno se postiu pri
69

Cvedarstvo

Posebni deo

Berberovid Marija

temperaturi u trapu ili oilitu od 7 do 9oC u trajanju od 16 do 18 nedelja. Kako su u vreme

trapljenja od kraja septembra do kraja novembra mogude velike temperaturne oscilacije u
spoljnoj sredini, pri vioj temperaturi trap treba rahladiti zalivanjem ili atiranjem, a pri niim
teperaturama trap pokriti slamom ili asurama. Vie temperature odlau ne samo cvetanje, ved
negativno utiu i na kvalitet cveta, nariito ako traju due od dve nedelje. Eventualne
temperature nie od 9oC poboljavaju kvalitet cveta, ali istovremeno pomeraju poetak
cvetanja, dok pri temperaturi od 0oC do 2oC prestaje svaka aktivnost korena.
Vreme unoenja lukovica iz trapa na pospeivanje u plastenik odreuje se na osnovu vizuelnog
pregleda lukovica i line procene o fazi postignutog razvoja cveta, cvetnog stabla i stepena
ukorenjivanja. Smatra se da su vaenje iz trapa, unoenje lukovica u objekat i poetak
pospeivanja dozvoljeni tek poto se korenov sistem dobro razvio, i kada je cvetni pupoljak
izbio iz lukovice i dostigao 5-6 cm duine. U povoljnim uslovima to se postie za 14 do 16
nedelja.
Pospevanje poinje unoenjem saksija ili sanduka u staklaru ili plastenik. Za pospeivanje moe
da se koristi svaki objekat u kome potrebna temperatura moe da se odrava. Nakon unoenja
lukovice se zamrauju pokrivanjem proizvodnih povrina crnom folijom. Zamraivanje traje 5 do
10 dana. Na taj nain se u uslovima visoke temperature i vlanosti vazduha, a odsustva svetlosti,
ubrzavaju rast i izduivanje cvetnog izbojka. Druga mogudnost zamraivanja je da se uneti
sanduci ili saksije slau pod parapet i dre 10 dana.
Teperatura za pospeivanje je izmeu 18 i 200C i ona se postepeno ostvaruje, povedavanjem za
2-30C dnevno. Otprilike za 8 do 10 dana cvetne drke porastu 13 do 15 cm i to je momenat kad
lukovice treba otkriti, odnosno izvaditi iz komore i izloiti ih svetlosti. Da bi biljke to bolje
ovrsle, a boja cveta postala intenzivnija, lukovice u poslednjoj fazi razvoja, sve do realizacije ,
treba drati na teperaturi od 14 do 150C. U fazi cvetanja, estim provetravanjem treba
obezbediti odvoenje ustajalog i vlanog vazduha, kako bi se izbegla mogudnost pojave sive
trulei i flekavosti cveta (Botrytis).

Pospeivanje u zagrejanim staklarama

Pospeivanje 50C tulupana
U cilju ravnomernog dobijanja rezanog cveta u partijama od Nove godine do sredine marta, za
sadnju se koriste tvz. 50C tulipani. To su lukovice koje su od 9 do 12 nedelja pre saenja a
nekad i due bile u hladnjai na temperaturi od 5oC. Posebna vrednost tih lukovica je to odmah
posle sadnje poteraju i donose cvet za oko 50 dana.

70

Cvedarstvo

Posebni deo

Berberovid Marija

Za sadnju se koriste lukovice obima 12/+ cm (i vie) i na 1 m2 neto povrine sadi se 200 do 250
lukovica, to zavisi od osobina i bujnosti pojedine sorte. Sade se u leje irine 1 m, a dubina zavisi
od vrste zemljita. Na tekim zemljitima sadi se plitko, jedva na 1 cm zemljinog sloja prekriva
vrh lukovice, dok se u lakim i peskovitim zemljitima sadi neto dublje. Kako se korenov sistem
5oC tulipana razvija veoma brzo, vano je da zemljite bude dobro obraeno i usitnjeno. Ne
preporuuje se utiskivanje lukovica u zemlju, jer to dovodi do sabijanja zemljita, kao i do
otedivanja veoma osetljivog korenovog venca. Najbolje je saditi uz pomod vrtlarske kaike, ak i
ako to malo usporava radove.
Prilikom sadnje sa donjeg dela lukovice treba odstraniti (u delu korenovog venca) tvrdu zatitnu
opnu lukovice, jer se time omogudava brz i ravnomeran razvoj korenovih ila.
Nakon sadnje, leja se prekriva tankim slojem treseta ili peska, ime se spreava sabijanje
zemljita, stvaranje pokorice ili spiranja prilikom zalivanja.
Za uspeh proizvodnje presudno je da u prvoj i drugoj nedelji popeivivanja temperatura
zemljita bude konstantno 10 i 120C, a temperatura vazduha samo koji stepen via. Ukoliko su
temperature u tom periodu vie, moe da doe do pojave trulei korena lukovice (Pythium) dok
se pri niim temperaturama usporava rast i produuje vreme pospeivanja. Od druge nedelje, pa
sve do kraja pospeivanja temperatura zemljita odrava se na 16 oC, a vazduha koji stepen vie.
Za lukovice koje se pospeuju kasnije, temperatura zemljita treba da je u prve dve nedelje oko
10-110C, a kasnije, do kraja oko 130C, a temperatura vazduha oko 150C.
Pospeivanje u zagrevanim plastenicima
Ovo pospeivanje nije tako intezivno kao prethodno. Primenjuje se za podmirenje potreba za
rezanim cvetovima tulipana od kraja januara do aprila.
Objekti za proizvodnju su plastenici srednjeg raspona sa mogudnodu zagrevanja sistemom
radijatora ili vrudim vazduhom, pomodu termogena.
Kao sadni materijal koristi se 90C hlaeni tulipan ili obine nehlaene lukovice. Uglavnom se
sade sorte iz klase Mendel, Triumph, Darwin, Darwin Hybrid i Papagaj tulipani.
Sadi se od oktobra do sredine novembra. Treba teiti da se lukovice sade u leje odmah nakon
prispeda, po mogudnosti pri temperaturi zemljita ozmeu 7 i 9oC.
Lukovice sa sade u leje irine 1m, u redove koji stoje popreko u odnosu na duinu leje. Razmak
reda od reda je 8-12 cm, a razmak izmeu lukovica u redu 5 do 8 cm. Na 1m 2 neto povrine sadi
se slededi broj lukovica:
125-150 kom. 12/+ cm obima,
71

Cvedarstvo

Posebni deo

Berberovid Marija

150-200 kom. 11/12 cm obima,

200-250 kom. 10/11 cm obima.
Dubina sadnje je oko 4-5 cm. Posle sadnje leje se obilno zaliju i prekriju sa 5-6 cm treseta.
Veoma je vano odravanje konstantne temperature zemljita na 9 oC u trajanju od 12 do 16
nedelja. I ovde vai pravilo da se sa pospeivanjem moe otpoeti tek kad su se lukovice dobro
oilile. Nakon oiljavanja i pojave izbojaka, temperatura zemljita se povedava na 11-12oC, a
vazduha na 13-14oC. Ova temperatura se odrava do pojave cvetanja. Cvetanje nastupa nakon 4
do 6 nedelja, u zavisnosti od osobina sorte i veliine lukovice.
Od radova nege treba napomenuti uredno zalivanje, a naroito provetravanje plastenika. U
vreme sunanih dana ono mora biti intenzivno, jer de se samo tako odrati neophodna
temperatura u staklari i time spreiti izduivanje biljaka i pojava sive plesni cveta (Botrytis).
Pospeivanje u nezgrevanim i pokretnim plastenicima
Ovim nainom gajenja rezanog cveta postie se za nekoliko nedelja ranije cvetanje u odnosu na
klasinu sadnju. Sutina pospeivanja je da se preko leja na otvorenim povrinama zasaenim
lukovicama u jesen, najranije u prolede postavi plastina folija. Cilj pokrivanja je da se u toku
dana, za vreme sunanog vremena, u plasteniku stvorena poviena temperatura sauva i utroi
u toku hladnije nodi, tako da se pod folijom stvoreni povoljniji uslovi iskoriste za razvoj i ranije
cvetanje.
Lukovice se sade u jesen u leje iroke 1m. Sadi se popreko u odnosu na pravac leje. Razmak
izmeu redova treba da bude 12-15 cm, a razmak izmeu lukovica u redu zavisi od veliine
lukovice i osobine sorte.
U proseku, na 1m2 neto povrine, sadi se:
100-125 kom. obima 12/+ cm,
125-150 kom. obima 11/12 cm,
150-200 kom. obima 10/11 cm.
Dubina sadnje je neto veda, pa zemljini sloj koji prekriva lukovice mora biti 6-7 cm. Sa te
dubine lukovice de u rano prolede blagovremeno poterati, a u toku zime i proleda bide
dovoljno zatidene od naglih kolebanja temperature.
Vreme sadnje treba tako podesiti da se zasaene lukovice do zimskih hladnoda dobro ukorene.
Taj proces na otvorenim gredicama traje 4-5 nedelja. Optimalni rok sadnje je izmeu 10. i 20.
oktobra. Posle sadnje, a pre zamrzavanja zemljita, leje se obavezno prekrivaju zatitnim slojem
72

Cvedarstvo

Posebni deo

Berberovid Marija

od 6-8 cm treseta ili slame koji lukovice titi od izmrzavanja, a smanjuje i dnevne oscilacije
temperature zemljita.
Krajem januara ili poetkom februara proizvodne povrine prekrivaju se plastenicima, koji po
svojoj konstrukciji mogu biti stacionarni ili pokretni. Istovremeno se paljivo odstranjuje zatitni
prekriva od slame ili treseta, kako bi nadzemni delovi bre i nesmetano poterali. Nakon nicanja
zemljite treba paljivo okopati, a korov se kasnije uklanja kopanjem.
Dalja nega sastoji se u povremenom zalivanju i zatiti od bolesti i tetolina. Kako se plastenici
pod uticajem sunevih zraka lako pregrejavaju, naroitu panju trba obratiti neprekidnom
provetravanju i odravanju temperature od oko 15-16oC, tim pre to su cvetovi tulipana pri
proizvodnji pod folijom naroito podloni oboljevanju od sive plesni cveta Botrytis, koja se u
uslovima visoke tperature i vlanosti vazduha brzo razvija, izazivajudi flekavost lista i cveta u vidu
sitnih belih, vodenastih pega, koje u kasnijoj fazi poprime mrku boju.

Hyacinthus orientalis - zumbul

Familija: Liliaceae

Naziv: Prema Hyakinthos, potie od imena lepog mladida iz grke mitologije.

Postojbina: U podruju Sredozemnog mora i Male Azije rasprosreanjeno je oko 30 do 40 vrsta,
od kojih se gaji samo mali broj.
H. orientalnis raste u Srbiji i naa je najznaajnija vrsta koja je posluila kao materijal za
dobijanje svih danas gajenih krupnocrvetnih zumbula.
Gajenje zumbula u Evropi datira iz 1543. Godine (u botanikoj bati u Padovi).
Najvedi proizvoa zumbula je Holandija sa proizvodnjom lukovica na 800-1000 ha povrine.
Primena: Zumbuli se koriste za slobodnu sadnju na zelenim povrinama, ili se pospeuju u
zimskim i prolednim mesecima.
73

Cvedarstvo

Posebni deo

Berberovid Marija

Sade se u gredice kao ista kultura, ali u kombinaciji sa drugim vrstama cveda.
Zumbuli ipak imaju najvedi znaaj kao cvede ije se cvetanje lako podeava u zimskim i ranim
prolednim mesecima.
Uspeh pospeivanja ne zavisi samo od obezbeenja dobrih uslova za rast biljaka (plastenik,
temperatura trapa, vlaga i sl.) ved i od priprema koje se moraju obaviti pre poetka
pospeivanja.
Prihvatanje lukovica: Odmah po prispedu sve kutije ili vrede sa lukovicama treba otvoriti i
lukovice presloiti u gajbe u jednom sloju, a zatim ih smestiti u suvu i zamraenu prostoriju u
kojoj je konstantan temperatura 9 do 12oC. Ako se ostave u kutijama dodi de do znojenja
lukovica, a ubrzo i do pojave plesni ili truljenja.
Zdravstvena kontrola lukovica je veoma vana naroito za vreme manipulacije i sadnje, kada se
odstranjuju sve mehaniki otedene i natrule (meke) lukovice.
Sade se odmah posle dezinfekcije i dezinsekcije u laku peskovitu listovku sa neto treseta, ali
odgovaraju i ostali supstrati.
Kako su ved razvijeni svi delovi cveta koji se do punog razvoja hrane iz rezerve hranljivih materija
nagomilanih u lukovici, prilikom popeivanja treba voditi rauna samo o odravanju neophodne
vlanosti zemljita i temperature (za pojedine naine pospeivanja).
Sadi se u saksije prenika 9-10 cm. Prvenstveno treba koristiti ved upotrebljavane glinene
saksije, a ako se lukovice sade u nove glinene saksije, treba ih pre sadnje drati 24 asa
potopljene u vodi. Ako se koriste plastine saksije zalivanje u toku pospeivanja mora biti
umerenije, jer su plastine saksije nepropustljive za vodu, pa se zemljite lako raskvasi i zakiseli.
Sadi se tako duboko da vrh lukovice bude u nivou oboda saksije. Zato saksiju ne treba puniti do
vrha zemljom, ved se ostavlja da vrh lukovice viri iz zemlje oko 2-3 cm.
Posle sadnje smetaju se u trap za koji odlino mogu da poslue hladne leje. U trapu se saksije
slau jedna pored druge, odvojeno po sortama i zavisno od redosleda vaenja prilikom
pospeivanja. Sledi obilno zalivanje i prekrivanje saksija i vrhova lukovica sa 2-3 cm peska, da bi
se na kraju cela povrina pokrila 20-30 cm debelim slojem zemlje.
U trapu biljke treba da se oile i da ostanu sve do poetka pospeivanja. Za oiljavanje zumbula
optimalna je temperatura od 9oC, koju treba odravati po svaku cenu nezavisno od promena
spoljne temperature. To se najbolje postie atiranjem i provetravanjem.
Zumbuli se mogu oiljavati i u prostorijama za oiljavanje koje imaju niz prednosti nad klasinim
trapovima.
74

Cvedarstvo

Posebni deo

Berberovid Marija

Lukovice se unose tek kada su potpuno razvile korenov sistem i svojim dugakim i belim ilama
gusto protkale busen saksije, a kada su izbojci narasli 5 do 8 cm. Oiljavanje zumbula traje oko
10 nedelja, to se svakako mora imati u vidu prilikom planiranja vremena cvetanja. Isto tako pri
planiranju vremena cvetanja treba voditi rauna da ranije zasaene lukovice poinju ranije sa
cvetanjem, kao i da postoje rane i kasne sorte, tj. sorta sa kradom i sorte sa duom
vegetacijaom.
U praksi obino imamo dva termina za koje se zumbuli masovno pospeuju, a to su Nova godina
i 8 mart, dok je u ostalim periodima interesovanje ogranieno.
Najranije pospeivanje sa cvetanjem krajem decembra i poetkom januara.
Za ovu proizvodnju treba koristiti preparirane lukovice koje su u skladitu bile podvrgnute
procesu jarovizacije. Obim lukovica treba da je 18/19 ili 17/18 cm. Treba izabrati samo one sorte
koje podnose tako rano pospeivanje. Ove lukovice se sade krajem septembra.
Nakon unoenja lukovica iz trapa u objekat za pospeivanje treba ih obilno zaliti i oistiti izbojke
od peska. Zatim se smetaju u zamraenu prostoriju gde je temperatura 18 oC (u prva dva dana).
Zatim se temperatura povedava na 23-240C kako bi se cvetne drke to bre razvile i izduile.
Posle 7 do 8 dana zamraivanja cvetne drke bide dovoljno dugake, pa se biljke mogu izneti na
svetlost. Nekoliko dana kasnije, poto se ukae boja cveta, temperatura se sniava na 15 do 170C
kako bi biljke ovrsle i bile spremne za prodaju.
Za sve vrste pospeivanja treba uredno zalivati i to samo zemlju u saksiji (svako kvaenje ili
roenje cveta je tetno).
Pospeivanje, raunajudi od unoenja u plastenik do rascvetavanja, u zavisnosti od osobine
sorte, traje izmeu 14 i 20 dana.
Preparirane lukovice ne treba pospeivati posle januara.
Rano pospeivanje sa cvetanjem krajem januara i poetkom februara
Za sadnju se koriste poslednje partije prepariranih lukovica kao i rane sorte neprepariranih.
Njihov obim ne sme da bude manji od 17/18 cm. Vreme sadnje je poetkom oktobra. Trapljenje
i odravanje u trapu do potpunog oiljavanja ved su opisani. Nakon unoenja korisno je
pospeivati lukovice u mraku, to se postie pokrivanjem crnom folijom. Zamraivanje traje 7 do
9 dana.
Sadnjom neprepariranih lukovica i u kasnijim terminima dobide se bolji kvalitet, ali temperatura
za pospeivanje treba da je to nia, ne via od 200C. Ostali radovi nege ved su opisani.
Pospeivanje za 8. mart
75

Cvedarstvo

Posebni deo

Berberovid Marija

To je posebna kategorija pospeivanja, koja je kod nas trino znaajna zbog proslave Dana
ena. Opisati tehnologiju proizvodnje tj. pospeivanja za taj termin vrlo je teko, jer je re o
pospeivanju u godinje doba kada spoljni vremenski uslovi ved uveliko utiu na buenje i
poetak vegetacije, a postoje i velike oscilacije temperatura iz godine u godine, bilo da je to
kasna zima sa niskim temperaturama ili rano prolede sa sunanim i toplim danima. Pored toga,
velike oscilacije temperature u toku dana i nodi jo vie oteavaju posao. Zbog toga bi se moglo
redi da se pospeivanje lukovica za 8. mart sastoji pre u kontroli i usklaivanju svih faktora koji
utiu na cvetanje ( temperatura u trapu i plasteniku, vlaga, svetlost, sunce i sl.) nego u posebnoj
tehnologiji sa strogo propisanim reimom.
Za ovaj termin cvetanja koriste se obine nepreparirane lukovice obima 17/18 cm. Sadnju treba
pomeriti na 20-25. oktobar, a da bi se do tog roka lukovice sauvale, treba se strogo pridravati
upustava datih u poglavlju o prihvatanju lukovica. Odravanje niske temperature u trapu u rano
prolede posebno je vano, jer su u to vreme lukovice ved sklone da poteraju. Vreme unoenja
odreeno je razvojem listova i cvetnog izbojka, i tu ne sme dodi do odlaganja ukoliko je taj
razvoj postignut, jer bi se svako dalje zadravanje u trapu tetno odrazilo na kvalitet.
Zamraivanje lukovica zbog pospeivanja rasta cvetnog izbojka potrebno je samo u sluajevima
kada postoji izvesno zaostajanje u porastu. Temperatura za pospeivanje je 18-20oC. U sluaju
da su se biljke razvile pre vremena, sniavanjem temperature na 12-15oC moe sa za nekoliko
dana usporiti cvetanje.
Kod nas se u prodavnicama prodaju potpuno rascvetani zumbuli, to nije sluaj u drugim
zemljama koje imaju duu tradiciju u gajenju cveda. Mnogo je bolje saksije kupovati u fazi kada
se prvi donji cvet otvorio ili se samo pokazala boja cveta. Jasno, ovo se ne odnosi na cvede koje
se poklanja 8. marta, jer ono mora biti rascvetano i u svojoj punoj lepoti.
Prednost kupovine zumbula u fazi pupoljka je viestruka:
-

Kupac due uiva u biljci, jer moe da posmatra sve faze njenog rascvetavanja;
Odravanje takvih biljaka je lake, a njihova trajnost veda;
Proizvoau je omogudeno lake transportovanje biljaka i realizacija takvih biljaka je
dua i sigurnija.

76

Cvedarstvo

Posebni deo

Berberovid Marija

Gladiolus / GLADIOLA
Familija Iridacede

Naziv - Ime roda potie od latinske rei gladius - ma, ili gladiolus-mali ma, zbog lista iji je oblik
nalik na mau
Postojbina-Rod gladiola obuhvata preko 250 divljih vrsta. Sve su prirodno rasprostranjene u
Evropi, Africi i Aziji.
Znaaj i primena- Od svog lukoviastog i gomoljastog cveda, gladiole su cvetne vrste najvie
gajene radi dobijanja rezanog cveta. Dobro programiranom proizvodnjom u staklenikoplastenikim uslovima, cvetovi se mogu obezbediti od aprila do jula, zatim ponovo u jesen i
zimu, od septembra do decembra. Ako se gaje u prirodnim uslovima, cvetaju od sredine juna do
sredine septembra. Sadnja gladiola na zelenim povrinama uglavnom je ograniena. Cvetanje je
kratko i jednokratno, a cvetna drka se mora odmah ukloniti zbog boljeg izgleda biljaka nakon
precvetavanja, to predstavlja dodatni rad i troak. U celini, gredice pod gladiolama ne deluju
dovoljno atraktivno, a to je neophodno za zelene povrine. I pored tih mana, ipak se gaji u
gotovo svakom vrtu ili bati.
Sortiment-Sortiment je veoma bogat i obuhvata oko 3.000 sorti. Meutim, u velikoserijskoj
proizvodnji gomolja gaji se svega oko 40 sorti. Kod nas su omiljene snano rastude krupnocvetne
gladiole sa dugakom drkom.
Za dobru prou rezanog cveta na tritu vaan je odnos boja. Iskustvo govori da preko polovine
od ponuenog asortimana ine sorte narandaste, crvene i bordo boje, jednu etvrtinu cvetovi
roze boje, a ostatak sortimenta su cvetovi bele i ute boje.

77

Cvedarstvo

Posebni deo

Berberovid Marija

Proizvodnja gomolja

Gladiole se razmnoavaju setvom semena i sadnjom tzv. pilida podmlatka. Setvom semena
dobija se neujednaen sastav i on nema nikakvu praktinu primenu. Ovu metodu koriste samo
selekcionari za svoja ukrtanja kod dobijanja novih sorti.
Gladiole se najbolje i na najbri nain razmnoavaju sadnjom pilida. Pilidi ili podmladak se
razvijaju na donjim partijama odraslih lukovica.
U proseku se moe raunati na 15-20 pilida po lukovici. Ovaj proces uzgoja lukovica od pilida
do komercijalnih dimenzija 14/+, 12/14, 10/12 i 8/10 traje 2 godine.
Da bi se proizvodnja lukovica mogla svake godine odravati na istoj povrini i u istom obimu, sa
pilidima mora biti zasaeno bar 30% ukupne povrine.
Odmah nakon vaenja pilidi se sakupljaju ili skidaju sa izvaenih i prosuenih matinih
gomolja. Zatim se klasiraju u tri frakcije. Na osnovu tih frakcija i ukupne proizvedene mase,
odreuje se gustina setve i vri planiranje proizvodnje.
Mora se paziti da se za vreme skladitenja podmladak ne isui, to se moe postidi odravanjem
temperature u skladitu na oko 5 do 10oC. Meutim 3-4 nedelje pre sadnje temperatura se
povedava na 20oC. Poto su pilidi obloeni tvrdom ljuskom mrke boje, koja teko omekava i
spreava klijanje, te ih je potrebno pre sadnje drati bar 2 x 24 asa u mlakoj vodi. Neposredno
pre sadnje potrebno je izvriti jo i dezinfekciju lukovica, potapanjem lukovica u 2% rastvor
Benlatea i 0,2% rastvor fosferna.
Lukovice se sade u redovima runo ili mainski. U oba sluaja razmak iznosi oko 30 cm. Mlade
lukovice se sade veoma gusto. Dubina sadnje je 3-5 cm. Na ovaj nain poseje se po 1 ha od 500600 kg pilida.
Lukovice iz predhodne godine, koje nisu dostigle komercijalne dimenzije, sade se na slededim
razmacima:
2-4 cm obima na 4 cm ili 610 000 komada pa 1ha
78

Cvedarstvo

Posebni deo

Berberovid Marija

4-6 cm obima na 5 cm ili 520 000 komada pa 1ha

6-8 cm obima na 6 cm ili 460 000 komada pa 1ha.
Dubina sadnje je 8-10 cm.
Vreme sadnje za pilide je od poetka marta. Odnosno setvu moemo zapoeti im se zemljite
zagrejalo na 5 - 9oC. Lukovice ostalih dimenzija sejemo neto kasnije, poetkom aprila, kada je
temperatura zemljita oko 15oC.
Zemljite : Gladiole dobro rastu na svim zemljitima. Ipak najbolji rezultati dobijaju se na
peskuama i lakim glinovitim zemljitima, koja su dobro obezbeena humusom. Teko ocedita
vlana zemljita su nepogda za proizvodnju lukovica. Vole slabo kisela i neutralna zemljita.
Povrine predviene za gladiole ubre se sagorelim stajnjakom u godini pre sadnje. Pre
unoenja mineralnih ubriva korisno je izvriti agrohemijsku analizu zemljita. U nedostatku te
analize unosi se u zemljite pre sadnje prema holandskom iskustvu 700 kg meanog ubriva sa
odnosom NPK 12:10:18, a prihranjuje se amonium sulfatom ili kanom u dva navrata, i to 6
nedelja posle sadnje i 9-12 nedelja posle sadnje, tj.neposredno pred cvetanje. Kod svakog
prihranjivanja unosi se po 200 kg ubriva po ha. Osnovna obrada zemljita za gladiole mora se
izvriti jo u jesen. U prolede se pre setve vri dezinfekcija i dezinsekcija, a zatim se unite korovi,
a zemljite razrahli i izdrlja.
Da bi se spreilo razvijanje korova u toku cele godine, na 10 dana pre sadnje zemljite treba
tretirati Treflanom, dok se Afalon ili Agelon koriste 7-8 dana posle sadnje, a svakako pre nicanja
lukovica.
Nega: Obuhvata veoma vane poslove u okviru uzgoja lukovica. Sa rahlanjem otpoinjemo kad
niknu biljke i delovanje herbicida prestane. U toku vegetacije tu radnju treba jo 2-3 puta
ponoviti. Vrlo je vano da se odmah posle nicanja otpone sa uklanjanjem bolesnih, poutelih i
svih ostalih biljaka koje ne pokazuju normalan razvoj. Blagovremenim uklanjanjem tih biljaka
spreava se pojava bolesti na vedim povrinama, zatim zdravstveno stanje u jesen izvaenih
lukovica bide besprekorno, a time se kasnije ubrzavaju radovi na idenju i klasiranju lukovica.
Svi ti odstranjeni biljni delovi moraju se odmah spaliti ili zakopati. Ovu radnju treba veoma
savesno i neprekidno sprovoditi sve od vaenja. Od bolesti i tetoina gladiole de se zatiti ako
se od juna meseca svakih 14 dana, ukupno 7-9 puta, preventivno prskaju organskim fungicidima
Zineb, Orthocid uz dodatak Ultracida, Fosfreina, Sevina i sl.
Istovremeno sa uklanjanjem bolesnih biljaka obavlja se i selekcija lukovica na sortnu istodu, a to
znai da se posle pojave cvetova iz proizvodne povrine uklanjaju sve primeane i nepoeljne
sorte tako to se biljke upaju zajedno sa lukovicama. Odmah zatim na itavoj proizvodnoj
79

Cvedarstvo

Posebni deo

Berberovid Marija

povrini treba izvriti zalamanje svih cvetova, jer se time pospeuje rast i poboljava kvalitet
lukovica, te se cvetanje u narednoj godini biti neto ranije, a cvetovi krupniji.
Vlaga koja se nalazi u zemljitu kao i povremene padavine u toku leta nisu dovoljne za dobar i
snaan rast lukovica. Dodatno zalivanje vetakom kiom ili natapanjem je neophodno. Zaliti
treba u zavisnosti od padavina 3 do 5 puta sa po 25 do 30 mm taloga.
Vaenje: Lukovice se vade im korenove ilice ponu da odumiru, te gube svoju belu boju i
postaju mrke. Istovremeno i pilidi poinju da tamne. U to vreme, meutim, lisna masa je jo
snano zelena. Ali to ne treba da nas zavara. Sa vaenjem treba ipak poeti. Ovi radovi poinju
oko 25. Septembra. Valja znati da rane sorte bre sazrevaju i vaenje od njih treba poeti.
Ukoliko se zakasni sa vaenjem broj obolelih lukovica se naglo povedava, listovi se lako kidaju i
poinje da se osipa. Na manjim parcelama se vadi runo. Posle vaenja sa lukovica se
odstarnjuje lisna masa. Najbolje je ako se stablo i lisna masa prelome pri vrhu lukovice. Nikako
ne treba upati listove iz lukovice. Ukoliliko stablo reemo, ostavidemo jedan mali deo oko 1cm
duine iznad lukovice.
Skladidenje: Izvaene lukovice se odmah smetaju u skladita radi suenja, idenja, klasiranja,
brojanja i konanog skladitenja do momenta upotrebe. Pojedine faze ovog procesa su veoma
vane i bitno utiu na proizvodne rezultate.
Smetaj treba da usledi odmah posle vaenja. Treba koristiti zatvorenu prostoriju koja se dobro
provetrava pomodu ventilatora velikog uinka, jer je neophodno da se cela zapremina vazduha u
skladitu zameni svakog sata barem 20 puta. Vlanost vazduha treba da se krede oko 70 do 80%,
a temperatura vazuha od 28 do 32oC. Posebno se mora naglasiti da, ako se ne obezbede gornji
uslovi, cela godinja proizvodnja moe da strada od Fusariuma za nekoliko dana.
Posle 8 dana suenja na temperaturi od 28 do 32oC lukovice su spremne za idenje.
Prilikom idenja odstranjuje se sa novodobijene lukovice stara i odumrla matina lukovica,
zatim se odbacuju bolesne i mehaniku otedene lukovice, i na kraju se sakuplja podmladak
pilidi.
Prilikom idenja iz proizvodnje treba odstraniti i sve one gomolje koje imaju na sebi vidljive
znake bakterijskih, gljivinih ili virusnih oboljnja u vidu raznih pega, re, trulei, deformacija.
Gomolje sa mehanikim otedenjima se isto odstanjuju iz proizvodnje.
U daljem toku skladitenja, sve do proledne isporuke, temperatura u skladitu treba da je
konstantno izmeu 5 i 8oC.

80

Cvedarstvo

Posebni deo

Berberovid Marija

Klasifikacija lukovica: po veliini i ustanovljavanje brojnog stanja treba da usledi odmah posle
idenja.
Za klasifikaciju lukovica za sada jo ne postoje nikakvi domadi standardi, te se do donoenja istih
vrlo dobro mogu koristiti nemaki standardi iz 1953 godine koji predviaju slededu podelu
lukovica:
Extra veliina lukovica od 14 cm obima na vie
I veliina lukovica od 12/14 cm obima
II veliina lukovica od 10/12 cm obima
III veliina lukovica od 8/10 cm obima
IV veliina lukovica od 6/8 cm obima
V veliina lukovica od 4/6 cm obima
Podmladak pilidi lukovica od 2/4 cm obima
Podmladak pilidi - lukovica bez klase

Slika 35 gomolji gladiola

81

Cvedarstvo

Posebni deo

Berberovid Marija

Proizvodnja rezanog cveta

Rezani cvet gladiola kao i rezani cvet ostalog lukoviastog cveda sve vie se trai na tritu. Dok
se kod vedine lukoviastog cveda (tulipan, ljiljan, hol.perunika) rezani cvet moe obezbediti u
toku cele godine, gladiole su drugi sluaj. Rezani cvet se moe dobiti samo iz proizvodnje koja se
zasniva na prirodnom ritmu rasta i razvoja gomolja, uz cvetanje od aprila do novembra.
Lukoviaste cvetne vrste nakon zavrene vegetacije (u momentu vaenja lukovica iz zemlje)
imaju u lukovici ved inicirane generativne organe iji se dalji razvoj u skladitu moe ubrzati ili
usporiti podeavanjem temperature. Rezultat toga su na tritu su poznate preparirane,
Koronado, hlaene lukovice ijom se sukcesivnom sadnjom dobijaju cvetovi preko cele
godine.
Gladiole koje imaju podzemno stablo u obliku krtole lukovice - nakom vaenja gomolja iz zemlje
i za vreme mirovanja i skaditenja, na gomoljama ispod zatitnih ljuski imaju samo 2 do 5
pupoljaka, kao zaetke bududeg mladog gomolja, ali ne i za ranu proizvodnju toliko vanog
cvetnog stavla. Eksperimentima je dokazano da razliitom teperaturom u skladitu ne moe da
se inicira zametanje generativnih organa. Do razvoja cvetnog izbojka kod gladiola dolazi tek
posle sadnje i odreenog vegetativnog razvoja. Prvo mora da se razvije 20 do 30 ilica koje de u
prvo vreme obezbeivati hranu i vlagu iz zemljita. Sledi aktiviranje pupoljaka i razvoj 3/4 tzv.
donja lista, pa se razviju 4 lista lukovice i nekoliko snanih ila koje preuzimaju vodosnabdevanje
i ishranu novoformiranih lukovica. Istovremeno dolazi i do razvoja 4 lista karakteristinih za
sortu koje nazivamo pravi listovi. Iz osnove ovih listova razvide se cvetni izbojak koji se sastoji iz
cvetne drke i cvasti.
Uvaavajudi ove injenice konstatujemo da se ranije cvetanje gomolja gladiola postie samo
ranijom sadnjom.
Ravnomerno obezbeenje rezanog cveta gladiola od ranog proleda do kasno u jesen postie se
sukcesivnom sadnjom gladiola u razmacima od 10 do 15 dana.
Zasnivanje proizvodnje
Radi dobijanja rezanog cveta gomolji mogu da se sade u:
- staklenike i plastenike sa grejanjem
- plastenik bez grejanja i u prenosivi plastenik
82

Cvedarstvo

Posebni deo

Berberovid Marija

- obine leje ili na otvorene njivske povrine

Priprema za ranu proizvodnju rezanog cveta poinje jo u skladitu kada se gomolji podvrgavaju
suvom prepariranju ili se, kao druga mogudnost, gomolji sade u saksije radi iniciranja
vegetativnog razvoja.
Kako su obe metode kod nas malo poznate, opisademo ih detaljnije.
Suvo preparovanje ili pospeivanje gomolja gladiola
Ova metoda razvila se u SAD i mnogo se primenjuje.
Da bi postupk uspeo, moramo voditi rauna o slededem:
1. Sa pospeivanjem treba otpoeti 4-6 nedelja pre planiranog vremena sadnje
2. Temperatura na kojoj se gomolji preparuju treba da bude konstantno 28-32oC, a
relativna vlanost vazduha 50%. Ako je veda relativna vlanost razvijaju se ile i poteraju
izbojci ija otedenja prilikom sadnje dovode do zastoja u porastu i oboljenja korenovog
sistema.
3. Gomolji treba da imaju obim 14+ ili 12/14 (za najraniju sadnju)
4. Za pospeivanje treba uzeti one rane sorte, tj.one sa kratkom vegetacijom. U
cenovnicima su te sorte oboleene brojem 1.
5. Gomolji moraju biti odlinog kvaliteta, zdravi, jedri, loptastog oblika i da nisu predhodne
godine cvetali, ved da im je cvet u najranijoj mladosti zalaman.
6. Da su posle vaenja i za vreme skladitenja gomolji drani u optimalnim skladinim
uslovima, tj. na 6-8oC.
7. Na poetku prepariranja sa gomolja treba odstraniti sve ljuspe. Ogoleli gomolji se zatim
kvase i zaprauju fungicidom.
8. Za vreme prepariranja gomolji se nalaze u gajbicama sa ianim dnom (dimenzije 40x60
cm), a reaju se jedan pored drugog u sloju od dva reda, s tim da je svaki gomolj okrenut
vrom na gore tako da gomolji iz donjeg reda mogu neometano da razviju klicu. Ovako
pripremljeni gomolji do sadnje poteraju klice visine 5-8 cm, a korenov venac snano
nabubri, ali ne potera ile. Nakon sadnje vegetacija se nesmetano nastavlja. Radedi na
ovaj nain, moemo oekivati skradenje vremena proizvodnje 15-18 dana.

Pospeivanje lukovica sadnjom u saksije

Ovo je kod nas najede primenjivana metoda za ubrzavanje cvetanja u ranim prolednim
mesecima.
Sutina metode je u slededem:

83

Cvedarstvo

Posebni deo

Berberovid Marija

1. Gomolji se sade u Jiffy-Pots tresetne saksije prenika 8-10 cm, a u nedostatku ovih, u
glinene saksije prenika 9 cm.
2. Sadnja u saksije obavlja se 6-8 nedelja pre planiranog vremena iznoenja i sadnje na
proizvodnoj povrini.
3. Posle sadnje saksije se dre ispod parapeta na tempreraturi od 15-20oC do poetka
oiljavanja, a zatim se postavljaju na svetlija mesta i redovno odravaju na temperaturi
od 20oC.
4. Gomolji treba da imaju obim 14+ ili 12/14 (za najraniju sadnju)
5. Za pospeivanje treba uzeti one rane sorte, tj.one sa kratkom vegetacijom. U
cenovnicima su te sorte oboleene brojem 1.
6. Gomolji moraju biti odlinog kvaliteta, zdravi, jedri, loptastog oblika i da nisu predhodne
godine cvetali, ved da im je cvet u najranijoj mladosti zalaman.
7. Da su posle vaenja i za vreme skladitenja gomolji drani u optimalnim skladinim
uslovima, tj. na 6-8oC.
8. Na poetku prepariranja sa gomolja treba odstraniti sve ljuspe. Ogoleli gomolji se zatim
kvase i zaprauju fungicidom.
9. Korisno je i dvonedeljno prihranjivanje kombinovanim tenim ubrivom.
10. Gomolje koji zaostanu u porastu (ostanu sededi ili imaju uto ili jednostrano razvijeno
lide) treba odmah odbaciti, jer u uslovima pospeivanja ne bi dali cvet. Najede je re o
gomoljima koji su zaraeni ili otedeni, ali se bolest u skladitu jo nije mogla otkriti.
Sadnjom samo zdravih i snanih gomolja sa dobro razvijenim listovima povedavamo
prinos po jedinici povrine. Iako je ova metoda neto skuplja i angauje vie radne snage,
njena primena je opravdana, jer i na taj nain kultivisane gladiole procvetaju 15-18 dana
ranije.
Oba opisana tretmana mogu da se primene na sve termine sadnje u zatidenom prostoru, kao i
za ranu sadnju gomolja u njivskim uslovima.
Sadnja gomolja u stakleniku ili pod folijom sa grejanjem
Gladiole za rezani cvet mogu uspeno da se gaje sadnjom u staklari ili plasteniku koji se
zagrevaju. Vreme sadnje zavisi od naina predkultiviranja gomolja, od klimatskih uslova, naina
zadrevanja, tehnike opremljenosti objekta,ali bez obzira na sve pogodnosti, sa sadnjom ne sme
da se uri. Ovom prilikom se ukazuje na postojanje meuzavisnosti temperature u proizvodnom
objektu i koliine svetlosti za vreme gajenja, koje utie na rezultate proizvodnje. Naime,
dokazano je da su za formiranje i razvoj cveta mnogo vaniji koliina i intenzitet svetlosti nego
temperatura zemljita ili vazduha. To znai da se dobri proizvodni rezultati i skradenje procesa
proizvodnje mogu postidi ne u uslovima visoke temperature zemljita i vazduha, nego u
uslovima sa dovoljno svetlosti povedanog intenziteta. Ova injenica mora se imati u vidu pri
84

Cvedarstvo

Posebni deo

Berberovid Marija

odreivanju rokova sadnje za najraniju i ranu prolednu kao i za kasnu jesenju proizvodnju
rezanog cveta, jer biljke gajene u uslovima nedovoljne osvetljenosti razvijaju samo vegetativnu
masu bez cvetova, ili de oni, ako ih ima, biti deformisani sededi, na kratkim cvetnim drkama.
Prvi rok za sadnju gomolja ne bi trebalo da bude pre kraja januara i poetka februara. U
narednom periodu, da bi se obezbedilo sukcesivno cvetanje, moe se saditi svakih 10 do 15
dana. Oekivani poetak cvetanja je kraj aprila. Vreme rascvetavanja biljka je oko 120 do 130
dana. Meutim kako je rana proizvodnja veoma zavisna od vremenskih prilika, izvesna
odstupanja su moguda.
Sadnja: Gomolji se sade u pripremljene leje, u zemljite bogato organskim i mineralnim
materijama. irina leje je 1,1 do 1,2 m. Razmak izmeu redova je 15 cm a izmeu gomolja u
redu 8 do 10 cm, to znai da se sadi 60 do 80 gomolja na 1m 2 neto povrine. Sadi se na dubinu
od 8-10 cm zavisno od krupnode gomolja i bujnosti sorte, kao i naina predkultivisanja. Gomolji
sa busenom sade se u rupe, tako da busen gomolja bude prekriven 3-4 cm debelim slojem
zemlje.
Nakon sadnje, preko leje se postavlja kvadratno pletena mrea na otvorima 15x15 ili 20x20 cm,
da bi se time u kasnijem razvoju spreilo izvaljivanje odraslih biljaka.
Temperatura: Temperatura zemljita u momentu sadnje treba da je najmanje 10 oC. U narednih
6 nedelja, povoljna je konstanta temperatura zemljita od 12 oC, do kraja pospeivanja 15-16oC.
Istovremeno, veoma je vano da i temperatura vazduha bude u istim granicama.
Zalivanje: Zalivanje u prvo vreme treba da je obilno, ak i sa 20-30 mm vode na m2.
Temperatura vode za zalivanje je optimalna ako je za 2-3oC via od tempretaure zemljita. U
kasnijem razvoju, kada listovi izbiju i dostignu oko 10 cm duine (a to je vreme odumiranja
starog matinog gomolja i poetak formiranja novog gomolja sa odgovarajudim ilnim
sistemom), biljke su osetljive na eventualni viak vode, pa se zalivanje mora osteno smanjiti, a
vegetacija se odrava umerinim povriniskim vlaenjem i roenjem. Meutim, poto se
opipavanjem ili uzorkovanjem utvrdi formiranje i razvoj cvetnog izbojka, zalivanje se ponovo
intenzivira, a poeljno je i folijarno prihranjivanje svake nedelje, do kraja vegetacije.
U poslednjij fazi razvoja cveta treba izbegavati kvaenje cvetnog stabla prilikom zalivanja, kako
ne bi dolo do pojave botritisa koji izaziva flekavost cveta.
Ostale mere nege: Provetravanja plastenika treba da su svakodnevna i slue kao regulator
temperature i vlanosti vazduha. Krajem proleda, kada se povedava intenzitet osvetljenosti i
temperature i dolazi do naglih skokova dnevne temperature, sa provetravanjem se poinje ved
rano ujutru, kako maksimalna dnevna temperatura vazduha ni u takvim uslovima ne bi prela

85

Cvedarstvo

Posebni deo

Berberovid Marija

24oC. Za vreme sunanih dana potrebno je i zasenjivanje jer mladi i tek iznikli cvetovi lako
stradaju od oegotina.
Zatita: Jedna od preventivnih mera zatite kod prouzrokovaa bolesti i tetoina sastoji se u
sistematskom uklanjanju iz rasada svi bolesnih i poutelih biljaka, kao i onih koje zaostaju u
porastu. Ovo su simptomi trulei korenovog venca sa ilicama ili trulei celog gomolja. Prilikom
vaenja, bolesni gomolji se ne upaju iz zemlje, ved se vade kaikom ili aovom, zajedno sa
okolnom zemljom. Ova radnja je veoma korisna jer se njome spreava trajno zaraavanje
zemljinog sloja u lejama.
Nezavisno od ove mere vri se i preventivno prskanje fungicidima i insekticidima (svakih 7-14
dana). Meutim, borbi protiv tripsa gladiole, koji pravi vidna otedenja na listu, a izaziva i
krivljenje cvetne drke, pored preventivnih prskanja treba obaviti i zapraivanje.
Sadnja gomolja u plastenik bez grejanja i u prenosivi plastenik
Ovo je znatno uproden nain proizvodnje rezanog cveta, ali zasluuje punu panju zbog
mogudnosti postizanja dobrih rezultata.
Kao proizvodni objekti koriste se plastenici bez grejanja, po mogudnosti vedeg raspona, sa
mogudnodu dobrog provetravanja. Osim njih, odlino mogu posluiti i pokretno-prenosivi
plastenici lake konstrukcije, koji se u sklopu sainjenog proizvodnog programa i predvidjene
plodosmene premetaju sa jednog dela zasaenih gomolja na drugi. U prolednom pospeivanju
obino se koriste dva premetanja, dok se u jesen plastenici koriste za zatitu od ranih jesenjih
mrazeva.
Za sadnju se uzimaju suvo preparirani ili u saksijama pospeivani gomolji. Sa sadnjom se poinje
od kraja februara do poetka marta i to u desetodnevnim intervalima.
Sadi se u leje koje moraju da budu potpuno pripremljene jo u jesen, a folija se na konstrukciju
postavlja 2-3 nedelje pre planiranog poetka sadnje, kako bi se voda sa leja ocedila i
temperatura zemljita neto povisila. Dubina sadnje je uobiajena (8-10 cm), a za gomolje
odnegovane u saksijama busen treba da je pokriven 2-3 debelim slojem zemlje.
U plasteniku se temperatura zemljita odrava na oko 18oC do potpunog ukorenjivanja, a zatim
se snanim provetravanjem sniava na 15oC, dok temperatura vazduha moe biti 3-4o via. U
vreme kada su dani dui i topliji a suneva svetlost intenzivna, temperatura u plasteniku moe
da se povisi i odrava na 20-22oC, ali se ne sme dozvoliti da se poveda iznad 25oC. Forsiranje
gladiola na visokim temperaturama je tetno. Rezultat takve proizvodnje su samo tanke i
lomljive drke bez formiranog cveta. Iskustvo je pokazalo da je za dobar kvalitet i zdravstveno
stanje kao i povedanu trajnost cveta vano da u poslednjoj fazi razvoja cveta, temperatura u
86

Cvedarstvo

Posebni deo

Berberovid Marija

plastenicima ne bude via od 15oC, to treba obezbediti provetravanjem, otkrivanjem ili

skidanjem folija sa plastenika.
Nega i preventivan zatita dati su u predhodnom tekstu.
Sadnja gomolja u leje i na otvorene njivske povrine
Gladiole dobro rastu na svim zemljitima. Ipak najbolji rezultati dobijaju se na peskuama i lakim
glinovitim zemljitima koja su dobro obezbeena humusom. Vole slabo kisela i neutralna
zemljita. Zbog osobine gladiola da za 80-100 dana razviju cvet u njivskim uslovima, moemo ih
imati u cvetu od juna do novembra. Da bi se posltiglo takvo cvetanje, gomoji se sade na
razmacima od 2 nedelje. U naim uslovima, na otvorenim povrinama gomolji se najranije mogu
saditi krajem marta i poetkom aprila. Za tu najraniju sadnju koriste se suvo preparovani ili u
saksije zasaeni gomolji, unapred pripremani za rano cvetanje. Cvetanje se moe ubrzati jo za
nekoliko dana odabiranjem ranocvetajudih sorti, obeleenih u katalozima brojem 1. Cvetanje
najranije zasaenih gomolja moe se oekivati oko sredine juna.
Slededa partija gomolja sadi se sredinom aprila. Koriste se gomolji obima 12/14 cm i 10/12 cm
bez ikakvog predhodnog tretiranja. Na cvetanje ovih gomolja moe se raunati poetkom jula.
U cilju to racionalnijeg iskoridavanja svih frakcija proizvedenog sadnog materijala, u narednim
partijama sadnje slobodno mogu da se sade i manje frakcije obima 10/12 cm i 8/10 cm, pa ak i
6/8 cm, jer de kvalitet dobijenog cveta u potpunosti zadovaljavati.
Poslednja sadnja gomolja za kasno jesenje cvetanje u njivskim uslovima je oko 15 jula, a
cvetanje nastaje krajem septembra i poetkom oktobra. Za sadnju treba koristiti dobro
sauvane gomolje dimenzija 14+ ili 12/14 cm obima. Veoma je vano da se sorte gomolja
odabrane za jesenje cvetanje izdvoje u skladitu jo krajem januara i da se odmah stave u
odvojeno skladite. Uskladitenje treba da je u dobro provetravanoj suvoj prostoriji, po
mogudnosti sa temperaturom od 3-4oC i sa 50% relativne vlage vazduha.
Za dugotrajno skladitenje u obzir dolaze samo apsolutno zdravi gomolji i oni koji u momentu
izdvajanja nemaju poterale izbojke-klicu, ili ilice u zoni korenovog venca.
Osim toga, za sigurno kasno jesenje cvetanje treba izabrati odgovarajude sorte. Izabrane sorte
treba dobro da podnose hlaenje tj. zadravanje vegetacije u skladitu, a da posle sadnje
pokau snaan i robustasan rast i pri niim temperaturama uzgoja u jesenjim mesecima. Kod nas
su se za jesenje cvetanje dobro pokazale sledede sorte : Oscar, Tradehorn, Deciso, Friendship,
Peter Peas, Njhite Friendship i Aristokrat.
Zbog relativno kasnog cvetanja, treba se pripremiti za prekrivanje kulture folijom u sluaju
naglog zahlaenja, dok se od sredine septembra kulture rutinski pokrivaju.
87

Cvedarstvo

Posebni deo

Berberovid Marija

Rezanje cveta
Cvet gladiole sastoji se iz oko 1m dugake cvetne drke i cvasti. Cvetovi su skupljeni u
jednostranu klasastu cvast, dugaku i do 60 cm. U jednoj cvasti moe da bude 12-25 cvetova.
Cvetovi imaju osobinu da se idudi od dole na gore postepeno otvaraju i vremenom do
poslednjeg cveta otvore. Rezanje cveta, upravo zbog toga, poinje veoma rano (im donji, prvi
cvet pone da se otvara), a u sluaju transporta jo i ranije, im se na donjem cvetu pokae boja.
Ovde treba naglasiti da su otvoreni cvetovi gladiola veoma osetljivi na bone pritiske i lako
stradaju pri manipulaciji i transportu, to je razlog vie za rezanje cvetova u fazi pupoljka.
Cvetovi se odsecaju u ranim jutarnjim asovima jer su tada vrsti, jedri i puni sokova, a i spoljne
temperature su nie, pa je manja opasnost od uvenuda.
Odrezani cvetovi se klasiraju na osnovu duine drke, broja cvetova i duine cvasti. U I klasu
spadaju cvetovi ija je ukupna duina 130 cm, a cvasti 50-60 cm. Cvetovi treba da su zdravi, bez
otedenja i ravnomerno rasporeeni.
U II klasu ubrajamo cvetove sa ukupnom duinom od 80-100 cm, a duina cvasti treba da bude
35-40 cm.
Kradi cvetovi su van klase i koriste se za izradu jeftinih buketa i izradu venaca.
Da bi imali traeni kvalitet, cvetovi se reu sasvim nisko (pri dnu), dok se za prve partije cvetova
iz pospeivanja preporuuje upanje biljaka iz zemlje, a da se gomolji odrezuju prilikom
klasiranja. Prednost ovog postupka je to se dobiju due cvetne drke, a jo vanije, proizvodne
povrine se odmah oslobaaju i mogu se koristiti za narednu proizvodnju.
Odrezani cvetovi povezuju se u veze od po 10 komada. Prave se dva veza, donji, gde se kraj veze
vrsto povezuje na 15 cm visine, i gornji kada se veza razdeli na dva dele i neposredno ispod
cvasti cvetovi labavo poveu, pravedi kanapom osmicu. Cvetovi u snopu treba da su tako sloeni
da su svi licem prema nama, odnosno da je zadnja strana snopa ravna.
Nakon klasiranja i povezivanja, snopovi se u uspravnom poloaju slau u bazene sa vodom i na
temperaturi od 4-6oC odravaju do isporuke.

88

Cvedarstvo

Posebni deo

Berberovid Marija

Skripta je predviena za pripremu kolokvijuma i ispita iz predmeta CVEDARSTVO za studente

ratarskog odseka Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.

89