[ Home ] [ Proizvodi ] [ Specijalni program ] [ Standardni program ] [ O drvetu ] [ 3D animacija ] [ Linkovi ]

Drvo je oduvek bilo izuzetno cenjen materijal.

Prua velike mogunosti za primenu ali, istovremeno, zahteva vetinu prepoznavanja osobina, odgovarajuu pripremu, strunu obradu i zatitu. Pripremili smo vam kratku priu o osnovnim karakteristikama i mogunostima primene nekoliko razliitih vrsta drveta.

Struktura drveta - graa

Da bi se dobila jasna slika o strukturi stabla drveta, vre se preseci u stablu. Ovi preseci su upravni jedan na drugi i ima ih ukupno tri: presek koji se izvodi normalno na osu stabla zove se eoni presek. Presek izveden na osu i jedan od prenika stabla zove se radijalni presek (ogledalo).

Presek izveden paralelno sa osom stabla zove se tangencijalni presek. Ako posmatramo eoni presek stabla SR je centralni tanak sloj stabla i moe da bude do 15 mm. Oko moemo jasno da vidimo slojeve strukture sri (srca) obrazuju se godinji prstenovi. Oni su u stvari drveta i to: presene slike drvenih omotaa nastalih u toku raenja drveta. Debljanje drveta nastaje stvaranjem novih elija prema unutranjosti. One nastaju od kambijuma koji se nalazi spolja spoljnu koru; ispod like. Kako se od kambijuma stvaraju nove elije iznutra, liku; ire se i godinji prstenovi dok razvijanjem elija od kambijuma kambijum; spolja jaa kora drveta. drvenu masu i Formiranje novih elija od kambijuma poinje od maja meseca i traje do prestanka vegetacije u jesen. sr.

Hemijski sastav drveta

Skoro sve vrste drveta klasifikuju se po svom elementarnom sastavu, pa se moe rei da proseno drvo sadri: 50% ugljenika; 6% vodonika; 43% kiseonika, a ostatak sainjavaju azot i mineralni sastojci. Sadraj pepela varira i zavisi od mesta raenja drveta. Kora drveta sadri vie pepela. Glavnu masu drveta sainjavaju jo: celuloza; smola; mast i vosak.

Osobine drveta
Osnovne osobine drveta, od znaaja za obradu su: otpornost - vrstoa; elastinost; ilavost i cepljivost.

Skupljanje drveta
Pod ovim se podrazumeva promena volumena drveta usled uzimanja i isputanja vlage. Pri suenju drveta (gubi se vlaga) vlakna se jako skupljaju u poprenom pravcu. Drvena masa se odupire i dolazi do pucanja drveta. Da bi se izbeglo pucanje drveta usled nepravilnog suenja, svako drvo namenjeno duborezu mora pre obrade paljivo da se osui. Drvo se sui na umerenoj temperaturi, due vremena i u suvoj prostoriji. Drvo namenjeno za seu i obradu najbolje se priprema ako se jo u prolee oguli od kore i ostavi do jeseni, a zatim tek u jesen odsee! Odseeno stablo treba ostaviti u zaklonjenom vazdunom prostoru da se osui.

Otpornost - vrstoa drveta

Pod ovim pojmom uopteno podrazumeva se vrstoa i otpor kojim se drvo suprotstavlja spoljnim silama prilikom razdvajanja njegovih delova. Otpornost i vrstoa drveta direktno zavise od vlage - vlano drvo manje je otporno od suvog!

Elastinost drveta
U vezi sa vrstoom je jo jedna karakteristika drveta, a to je elastinost. Pod elastinou se podrazumeva nastojanje drveta da svoj oblik, promenjen usled dejstva spoljnih sila, po prestanku tih sila vrati u prvobitno stanje. Sa ovim je u direktnoj vezi savitljivost drveta.

ilavost
Jo jedna osobina drveta koja se ogleda u otporu drveta protiv naprezanja prouzrokovanih vazduhom. Tvrdoa je sila otpora koju ispoljava drvo prilikom prodiranja drugog tela u njega. Tvrdoa je takoe u vezi sa vlanou - suvo drvo je znatno tvre od vlanog drveta.

Cepljivost
Definie se kao otpornost drveta protiv cepanja, odnosno osobina da njegova graa prua odreeni otpor prodiranju nekog klinastog tela koje tei da rastavi drveno tkivo. Ovo je vrlo vana osobina bitna za obradivost drveta duborezom. Uvijeno raenje, vorovi, koreni grana smanjuju cepljivost drveta, dok pravilan rast, fina vlaknasta struktura i bogatstvo u srnim zracima poveavaju cepljivost. Vlanost drveta znaajno utie na cepljivost drveta. Najvei stepen cepljivosti ima ono drvo ija je vlanost oko 10%.

Izbor drveta za duborez

Za duborez se upotrebljavaju najvie takve vrste drveta koje imaju ravnomernu i finu strukturu, koje nisu suvie tvrde, a nisu im previe istaknuti godinji prstenovi, pa se drvo lako see u svim pravcima. U ovu grupu spadaju: orah - kruka - mahagoni; lipa - dud - abonos crni; ljiva - imir itd.

Vodi poreklo iz Azije, visok je oko 20 m. Za obradu je dobar samo zreo orah koji je kompaktan i dobro se obrauje noem, polira i glaa. See se u svim pravcima, ima pora ali su nevidljive. Zbog toga se vrlo esto koristi za duborez. Orah je vrlo trajno drvo, ak mu se i koren koristi za obradu.

Lipa je evropsko drvo, visoka je oko 30 m. Ovo je lako i meko drvo crvenkastobele boje. Lipa ne spada u trajno drvo i prilino se skuplja pa se zbog toga ne upotrebljava za trajnije radove u duborezu. Zbog pomenutih osobina ne smatra se prvoklasnim drvetom pa se zbog toga koristi uglavnom za jeftinije rezbarske radove. Uspeva u Evropi (izuzev severnih i severoistonih delova) i Zapadnoj Aziji. Ovo je srednje teko i tvrdo drvo, vrsto, lako se obrauje. Ne spada u trajno drvo. Koristi se u proizvodnji furnira, nametaja, intarzijske, rezbarske radove i strugarske radove.

Uspeva u Evropi, zapadnoj Aziji i severozapadnoj Africi. Ovo je teko, tvrdo, vrsto i elastino drvo. Zbog svojih osobina se teko cepa i dobro se povrinski obrauje. Najee se koristi u umetnikom stolarstvu, za strugarske i rezbarske radove, za stubove, za izradu sudova, pribora za jelo.

ljiva je domae drvo iji se plod koristi za ishranu, a drvo se koristi za izradu duboreza. Ovo je tvrdo i teko drvo. Ni ljiva ne spada u trajno drvo jer se teko obrauje i hoe da puca. Koristi se uglavnom zbog svoje crvenkaste boje i strukture lepih ara.

Ovo je takoe domae drvo i koristi se za drvorez. Crvenkasto mrke boje, prilino tvrda, teko cepljiva, ali spada u trajno drvo koje je kompaktno, elastino i fino vlano. Dobro se polira i obrauje. Vrlo malo se sui, a pri suenju ne menja oblik. Pogodno je za izradu pribora za merenje i crtanje (lenjiri i .trouglovi). Uspeva u Evropi, severnoj Africi i zapadnoj Aziji. Ovo je srednje teko i tvrdo drvo, vrsto i elastino, lako se obrauje. Dugo traje: nezatieno, na otvorenom do 120 godina; na slobodnom prostoru, pod krovom do 200 godina, a u zatvorenom prostoru i do 800 godina. Prvorazredno tehniko drvo za potrebe graevinarstva, pragove, gradnju brodova, najbolje bavarsko drvo. Dosta se koristi za stolariju, nametaj, furnir, parket i podove. Uspeva u centralnoj i junoj Evropi. Teko i tvrdo drvo, vrsto i vrlo elastino, dobro se obrauje. Ne traje dugo: nezatieno, na otvorenom do 60 godina; na slobodnom prostoru, pod krovom do 100 godina, a u zatvorenom prostoru i do 800 godina.

Dud (Morus sp.) Dud je drvo iz junih krajeva Evrope. Teak je, tvrd i sjajan, teko se cepa i trajan je. Pod uticajem svetlosti dobija tamnocrvenu boju kao mahagoni. Upotrebljava se za drvorez, stolariju, u kolarstvu, kaarstvu itd. imir (Buxus sempervirens) Ovo je vanredno fino drvo ute, ak izrazito ute boje. Kompaktan je, ima vrlo finu strukturu. imir je teko drvo, teko se cepa i spada u red trajnog drveta. Pored rezbarije, imir se upotrebljava i za izradu instrumenata, intarzije i drvenog mozaika. Bor obini - Pinus sylvestris Uspeva u Evropi i severnoj Aziji. Ovo drvo je lako, meko, srednje vrsto, elastino, lako se obrauje i vrlo je trajno. To je graevinsko i stolarsko drvo. Koristi se i za: nametaj, stolariju, podove. Trajnost: nezatieno, na otvorenom do 85 godina; na slobodnom prostoru, pod krovom do 120 godina, a u zatvorenom prostoru i do 1000 godina. Crni bor - Pinus nigra Uspeva u junoj Evropi, severnoj Africi i Maloj Aziji. Ovo drvo je srednje teko, meko, srednje vrsto, elastino, lako se obrauje i vrlo je trajno. Ima istu primenu kao i obian bor.

Postoji vie vrsta, koje uspevaju u tropskim podrujima Amerike, zapadnoj Africi, Gani, Kongu, Ugandi. Mahagoni je ukasto crvene do tamnocrvene boje. Dosta je teko drvo, tvrd je i teko se cepa. Pravilnog je rasta, trajnog je i postojanog oblika. Zbog svojih prvoklasnih osobina spada u najskupocenije vrste drveta. Vrlo je kompaktan, odlino se polira i obrauje u rezbarstvu. Koristi se za: izradu nametaja (kao furnir i masivno drvo); za ureenje enterijera stambenih i radnih prostora, aviona, eleznikih vagona i brodskih salona, u umetnikom stolarstvu; za izradu preciznih sprava (mernih instrumenata i fotoaparata); za izradu auto karoserija. Pored toga, koristi se i za izradu etuija, kutija za radio i televizore, uglomera, lenjira, ruki, za strugarske i rezbarske radove. Vrlo je teko i tvrdo drvo, zbijene i jake kompaktne strukture. Spada u red trajnog drveta. Skoro je sasvim necepljivo drvo pa u preseku lii na metal. Najbolji abonos dobija se sa Cejlona. Ovo drvo najvie se upotrebljava za proizvodnju intarzija i ukrasa. Pored crnog postoje plavi i zeleni abonos.

Uspeva u Evropi, a preko Urala prodire i duboko u Aziju. Ovo je lako, srednje tvrdo, osrednje vrsto, srednje elastino drvo. Lako se obrauje, ne traje dugo. Koristi se za: nametaj (kao furnir i kao puno drvo); za izradu kutija za cigare; za olovke i igrake; za strugarske i rezbarske radove. Trajnost: nezatieno, na otvorenom do 40 godina; na slobodnom prostoru, pod krovom do 40 godina, a u zatvorenom prostoru do 400 godina.

Infotrend Crea(c)tive Design

SZR "Putnik", Serbia, 11080 Zemun Ugrinovaka 92 (ulaz iz Stevana Jovanovia) tel/fax: (+381) 11 316-43-22; 063 264-121 E-mail: putnikb@nadlanu.com

GRAA DRVETA Drvo je glavno tkivo stabala, sastavljeno iz stanica koje se prema funkciji dijele na one koje imaju ivotne (provodne) zadae, i na one s mehanikim zadaama (daju drvu odgovarajuu tvrdou i vrstou). Provodni anatomski elementi imaju tanju staninu stijenku i prilikom suenja se manje steu. Mehaniki elementi grae drva imaju debelu staninu stijenku, teko se sue i vie steu, a to izaziva napetosti i pogreke do kojih dolazi pri suenju. Drvo etinjaa Drvo etinjaa, koje se nalazi na razvojno niem stupnju, ima jednostavnu grau. Osnovno tkivo drva (od 90 do 95 posto) ine izduene stanice koje zovemo traheidama, a obavljaju obje zadae: provodnu (na poetku vegetacijskog razdoblja, kada stvaraju rano drvo) i mehaniku (pri kraju razdoblja rasta, kada tvore kasno drvo). Drvo igliastih stabala ine i uske drvenaste (osne) trake, koje se od sri (mekog tkiva u sreditu debla) ire prema rubu i sprovode vodu u poprene smjerove. Neki igliari (bor, smreka, ari) sadre jo i smolaste kanalie u kojima se prikuplja smola. etinjae imaju homogenu grau, pa ih se moe jednostavno obraivati te lako i brzo suiti. Odreene potekoe uzrokuje smola, koja moe istjecati te oteavati obradu i lijepljenje. Drvo ima malu gustou (od 400 do 600 kg/m uz 12 do 15-postotnu vlagu) i tvrdou, jer ne sadri stanice s izrazito mehanikom zadaom. Veu tvrdou imaju vrste drva sa smolastim kanaliima. Drvo etinjaa koristimo kao graevinsko, celulozno, rudarsko i kolarsko drvo.Reemo ga i ljutimo u furnir, preraujemo u ploe, teemo u daske i druge brojne proizvode U najee koritene vrste etinjaa za izradu drvenih podnih obloga i namjetaja ubrajamo smreku, jelu, bor, duglaziju i ari. Ove vrste imaju dobre tehnike osobine, lako se prerauju i uvijek osiguravaju dobar konani rezultat, te ih zato proizvoai parketa i namjetaja dobro poznaju i visoko cijene.

Drvo listaa Lisnata stabla se nalaze na viem razvojnom stupnju, stanice su im specijalizirane za obavljanje razliitih zadaa te je stoga njihova graa znatno sloenija. Osnovna drvena tvar su vlakna (njihov udio iznosi od 40 do 50-postotaka), koja obavljaju iskljuivo mehaniku zadau. Meu njima se mogu nai i svi drugi elementi grae drveta, koji obavljaju provodne zadae: traheje (pore) i drvenaste trake razliite irine. Na osobine drveta znatno utjee raspored pora, to se najbolje primjeuje na poprenom prerezu. Vjenasto porozne listae (hrast, jasen, brijest, domai kesten ) imaju izrazito nehomogenu grau, jer su razlike u veliini pora ranog i kasnog drva vrlo velike.Kod

nekih vrsta drva (hrast, jasen) pore ranog drva vidljive su i prostim okom. Takvo je drvo grubo, snano se stee i esto puca, a ponekad se teko sui te se zato tee obrauje i lakira. Raspreno ili difuzno porozne listae imaju homogeniju grau, jer ne postoje tako velike razlike izmeu pora ranog i kasnog drva. Obrada ovih vrsta je stoga laka i jednostavnija. Gustoa, tvrdoa i vrstoa listaa ovisne su prije svega o udjelu vlakana i debljine njihovih stijenki. Gustoa im se kree od 200 kg/m kod junoamerike balzovine do vie od 1300 kg/m kod ebanovine. Meke listae (breza, jela, lipa, topola, vrba) imaju manju gustou, meke i finije drvo od tvrdih listaa sa vlaknima debljih stijenki. I drvenaste trake imaju velik utjecaj na suenje i obradu drva. One vrste drva koje imaju izrazito iroke trake (hrast, bukva) pri suenju rado pucaju, dok se kod izdubljivanja, struganja ili rezbarenja znaju rascijepiti. Drvo listaa je viestruko iskoristivo, iako su osobine raznih vrsta drva vrlo razliite.Rabi se kao graevinsko i konstrukcijsko drvo, u brodogradnji, openito u stolarstvu, za izradu furnira i raznih ploa, za parkete, tesane i rezbarene proizvode, za portski pribor, celulozu, za izradu posuda, kao ogrijev i drugo. Za praktinu je uporabu najvanija graa drva koju moemo vidjeti prostim okom. Pri tome vidimo godove, srce i sr te kambij i svijetlo drvo. God je jednogodinji prirasli krug u drvu, kojega tijekom jedne vegetacijske sezone stvara kambij. God dijelimo na podruje ranog i kasnog drva, ovisno o razdoblju u kojemu je nastao. Udio ranog i kasnog drva ovisan je o irini goda i starosti itavog drveta. Granica izmeu kasnog drva jednog i ranog drva drugog goda, do koje dolazi uslijed svakogodinjeg prekidanja vegetacije, naziva se godnica. Kod igliastog drvea i nekih listaa ta granica izmeu ranog i kasnog drva moe biti izrazita, jer se kasno drvo svojom tamnijom bojom vidljivo razlikuje od svjetlijeg, ranog drva. Tada kaemo da drvo ima izrazite (markantne) godnice, to je znaajno kod etinjaa. Srce je geometrijsko sredite debla sa sri. Zbog raznih oteenja kod nekih vrsta ono moe imati razliitu boju (na primjer, crveno srce kod bukovine). Kod razvrstavanja po kakvoi (dasaka i ploha) srce se treba istesati, jer predstavlja meko tkivo slabije kakvoe. Sr je meko tkivo u samom sreditu debla. Na poprenom presjeku ga vidimo kao veu ili manju toku.

Svijetlo drvo je obodni dio debla i ilica koje se sastoji od mlaih, ivih stanica. Tkiva unutarnjih slojeva drva postupno odumiru, pa tako nastaje takozvana jezgra.Proces odumiranja tkiva je naslijedna i starosna pojava, nazivamo je ojezgravanjem, a poinje kod razliite starosti drva (kod bora nakon tridesete, a kod jasena nakon sedamdesete godine).Jezgra je kod veine drva obojena; zato je nazivamo crnim dijelom.Njega imaju ari, bor, brijest, hrast, domai kesten, orah, robinija, trenja i druge vrste.No, jezgra nekih drugih vrsta, primjerice - smreke i jele - nije obojena. Priblino treina meu raznim vrstama drva (bukva, lipa, javor, bijeli grab) nema jezgre. Kod ovih vrsta tkiva vrlo polagano stare i ne stvaraju jezgru, iako se u srednjem dijelu debla esto pojavljuju promjene boje koje podsjeaju napojavljivanje crnog dijela. Obojeno srce nije naslijedna osobina, ve prije posljedica oteenja drva. Pojavljuje se kod bukve (crveno srce), jasena i topole (smee srce) te kod brojnih tropskih vrsta drva. Jezgra je manje vlana te ima veu tvrdou i vrstou, a zbog nagomilanih jezgrenih tvari manje se stee i trajnija je. Tamno obojena jezgra crni dio (kao, na primjer, kod oraha) pored ovih nabrojenih osobina, ostavlja i izrazito lijep dojam. Svijetli dio sadri vie vlage, pa e se zato vie stezati odnosno nabreknuti od jezgrenog dijela. U ovim se stanicama nakuplja krob, koji predstavlja hranu za kukce i gljivice, pa je stoga trajnost svijetlog dijela manja.J