Gliste su naročito osetljive na kiselost podloge.

Najbolje je da podloga, odnosno hrana koja se daje glistama, bude

neutralne reakcije (ph 6, 5 - 7, 5). Ukoliko su ph vrednosti niže ili više, potrebno je dodavati, u slučaju kiselosti,
kalcijum-karbonat, odnosno ako je reakcija bazna suvog papira i treseta).

Legla se formiraju pocetkom godine-u januaru!

http://www. zdravasrbija. com/lat/Zemlja/Stocarstvo/824-VRSTE-STAJNjAKA.

php

https://www.agroklub.rs/ratarstvo/rezultati-agrohemijskih-analiza-
zemljista/28371/

http://www. poljoprivrednisavetnik. com/stajnjak. htm

http://www. svetbiljaka. com/Forums/viewtopic/p=370518. html

http://www. poljoprivreda. ba/pitajte-odgovaramo/uzgoj-glista/1971-stajnjak-od-

zea

http://www. poljoprivreda. ba/pitajte-odgovaramo/uzgoj-glista

Humus je tamna, organska materija, nastala humifikacijom biljaka i životinja. Humus predstavljaju
visokomolekularni organski spojevi u zemljištu nastali kao produkt delimične razgradnje mrtve organske materije
(biljnih i životinjskih ostataka). Humus u prvom redu vrlo povoljno utiče na strukturu zemljišta. Teška i zbijena
zemljišta postaju huminizacijom rastresitija, rahlija i lakša, a time se poboljšavaju i druga svojstva zemljišta, u
prvom redu režim vode, vazdušnost i toplina. U pogledu hemijskih svojstava, humus sadrži sva potrebna biljna
hranjiva. Humus utiče povoljno i na biološka svojstva zemljišta time što je izvor ugljika potrebnog za život i
razmnožavanje mikroorganizama. Mikroorganizmi rastvaraju organske materije i razlažu ih na mineralne sastojke
koji biljkama služe za ishranu. Prilikom raspada humusa stvara se CO2 koji je biljci potreban za asimilaciju i koji u
zemljištu aktivira biljci nepristupačne hemijske spojeve. Iz toga slijedi da treba poznavati oblike humusa i njegove
količine u zemljištu. U savremenoj poljoprivredi treba preduzimati sve mere koje pospešuju proizvodnju blagoga
humusa i njegovo povećanje u zemljištu. Postoji više metoda za određivanje humusa, a sve se zasnivaju na istome
principu – jakim oksidansima djeluje se na organsku materiju pri čemu dolazi do oksidacije ugljenika iz humusa.

Prema sadržaju humusa, zemljišta se svrstavaju u sljedeće skupine. Vrlo slabo humozna zemljišta sadrže do 1%
humusa, slabo humozna 1-3% humusa, dosta humozna 3-5% humusa, jako humozna zemljišta s 5-10% humusa te
vrlo jako humozna zemljišta koja sadrže više od 10% humusa.
Agroekološki značaj humusa

Mineralizacija humusa omogućuje biološko kruženje elemenata, bez kojega autotrofni organizmi ne bi opstali
Humus pomaže stvaranju stabilne strukture zemljišta - idealna tvar za ljepljenje strukturnih agregata
Humus je važan dio absorpcijskog kompleksa - ima trostruko veći kapacitet absorpcije od gline
Humus je najznačajniji izvor dušika u zemljištu, ali i drugih elemenata (fosfor, sumpor, bor, molibden) neophodnih
za rast i razvoj biljaka
Intenzivnim ratarenjem pojačavaju se procesi mineralizacije humusa pa je potrebno dodavati organsku
materiju(organskim đubrenjem) te primerenim plodoredom i regulacijom reakcije zemljišta održavati optimalan
sadržaj humusa u zemljištu.

-------------------------------------------------------------------------------------
S obzirom da dolazi sezona kompostiranja, predlazemo vam da u tu svrhu koristite holandske gliste ( Dendrobaena
veneta ), radi brzeg pravljenja humusa. Za povrsinu 1m x 1m dovoljno vam je 2kg holandskih glista. S obzirom da
za uzgoj ove vrste glista nije potreban stajnjak, one su idealne za kompostišta. Za kompostiranje se moze iskoristiti
pokosena trava, stabljike cveca i povrca, sitni otpad pri rezanju zivica, vlazni treset, vlazna slama, pa cak i
jednogodisnji korov. Mozete dodati i lišće. Iz kuhinje mozete iskoristiti razne organske otpatke: ljuske od jaja,
listice caja, pepeo od drveta, piljevinu… Krupnije grane, korenje, bolesne biljke. Kuvano meso i riba se ne bacaju u
kompost.
Kompostiste treba smestiti na neki neupadljivi deo vrta, u hladu i zavetrini. Za brze pravljenje humusa u
komposistima, preporucujemo holandske gliste, jer njima nije potreban stajnjak kao kalifornijskim. Mi posedujemo
eksperimentalna legla glista, u kome su prisutne i holanske i kalifornijske gliste. Doduse, ishrana u takvim leglima
se bazira iskljucivo na 70% stajnjaka i 30% organskog otpada i kartona. Holandske i kalifornijske gliste podnose
suzivot u leglima, pa verujem da ne biste imali problema da to isto primenite i u komposistima. Preporucljiva visina
kompostišta u kome se dodaju gliste je 1m, za kolicinu od 2 kg holandskih glista. Da ne bi doslo do prenaseljavanja
glista.

Uzgajanje kalifornijske gliste zahteva minimum početnih troškova. Može se uzgajati u svrhu proizvodnje i prodaje
humusa ili radi prodaje same gliste pecarošima. Za početak uspešnog biznisa dovoljno je 5. 000 kalifornijskih
glista.

Kako napraviti farmu glista u gradu?

1. Gliste se mogu uzgajati u zatvorenom prostoru (podrum zgrade) ili na otvorenom (balkon), gde će gliste biti
zaštićene od letnje žege ili hladne zime. Crvene kalifornijske gliste se mogu uzgajati uz maksimalnu temperaturu od
40 stepeni Celzijusa. Na temperaturi između 14 i 27 stepena Celzijusa, gliste dostižu maksimalni kapacitet
reprodukcije. Kada je temperatura ispod 7 stepeni Celzijusa, gliste će prestati da se razmnožavaju, ali će i dalje
proizvoditi humus u manjim količinama. Dobro je da kutija ili kontejner za gliste bude malo izdignut od zemljišta
jer se tako omogućava oticanje vlage, sprečava se beg glista i smanjuje rizik od ulaska druge gamadi.

2. Materijal od kojeg se izrađuje kutija za gliste može biti od bilo kojeg čvrstog materijala. Drvo je optimalan
materijal jer je dobar izolator temperature i upija vlagu za razliku od plastike. I najobičnija stara ladica ili komoda
ili prosto neko staro bure mogu poslužiti kao "kavez" za gliste. Važno je da dno bude izbušeno kako bi kroz njega
oticala voda jer, iako je za gliste najvažnije da su na vlažnom, ne sme se dopustiti da se farma napuni vodom kao i
da ne presuši.

3. Sledeći korak je da se glistama napravi "krevet" u kutiji. To je mešavina raznog materijala: iseckane vlažne
novine ili komadići kartona, lišće i drugi otpad iz dvorišta ili oko zgrade, te nekoliko lopata zemlje. Dobro je kutiju
prethodno iznutra obložiti novinama jer se tako sprečava ispadanje materijala a novinski papir je i dobar
termoizolator. Kalifornijska gliste su veoma zahvalne. Sve što im ponudite za hranu one u istoj meri vraćaju u vidu
organskog đubriva. Dnevno mogu da prerade od 1/2 do 2/3 svoje težine. Vole da se redovno hrane, ali to nije
obavezno. Ono na šta treba paziti je da sva hrana bude organskog porekla.

4. Kod prehranjivanja glista treba izbegavati otpatke od mesa, mleka i mlečnih prerađevina, preterano masne hrane
ili žitarica jer se lako usmrde i privlače muve. Ljuske od jaja nisu dobre jer su pretvrde za preradu. Najbolji izbor je
voće i povrće, lišće, trava, a kao krajnja nužda mogu poslužiti iseckane novine. Hrana za gliste se stavlja na jedno
mesto. Nema potrebe da se otpad baca po celoj kutiji jer gliste same dolaze do mesta na kojem se nalazi hrana.

5. Obzirom da gliste prerade sav organski materijal koji se nalazi u kutiji važno je da količina glista i količina hrane
budu u pravilnom razmeru. Uobičajeno je da to bude 2:1. (Na komercijalnim farmama leglo je mera koja se koristi
prilikom uzgoja glista za potrebe dobijanja humusa. U takvom leglu se nalazi oko 100 000 glista, mladih glista i
jaja. Kontejner za jedno leglo ima dimenzije 200 x100 x25 cm. - Od 600 do 800 glista teži jedan kilogram).

6. Kada se kontejner napuni humusom gliste se prebacuju u drugi kontejner. To je veoma jednostavno. Da bi se
izvadile iz humusa koji su proizveli dovoljno ih je ostaviti dan-dva bez nove hrane. Sa strane dva kontejnera izbuše
se velike rupe koje se zatim povežu cevima. Hrana se stavlja u novi kontejner. Tražeći novu hranu, kalifornijske
gliste će se brzo prebaciti na to mesto (50 posto njih će biti tamo za samo nekoliko sati). Međutim, mlade gliste će
još ostati na starom mestu i treba sačekati 30-tak dana da se i one prebace na novo mesto. Ovaj postupak malo duže
traje ali oslobađa od napora i prljavštine.

Ukoliko samo želite da prodajete gliste, stavite novu hranu pored i pokupite ih sledeći dan. Tako ćete ostaviti male
gliste i nekoliko odraslih da nastave produkciju na istom mestu.

Drugi način sakupljanja glista je vremenski kraći ali zahteva više rada. Sadržaj kutije (farme) seprospe na plasticnu
podlogu. Gliste ce se početi pomerati prema centru da pobegnu od sunčeve svetlosti. Skidanjem spoljnog sloja
zemlje gliste ce opet pomeraju prema centru. Posupak odstranjivanja spoljnog sloja farme ponavlja se sve dok ne
ostane samo jedno crvenkasto klupko crva. Takođe, na vrh hrpe smese iz kutije mogu se staviti zrna prokuhanog
kukuruza. Gliste ce krenuti prema vrhu da ih pojedu. Tada se taj vrh hrpice, zajedno s glistama, možete odstraniti.

I to bi mogao biti početak uspešnog biznisa

Postoji mnogo potencijalnih tržišta za humus ili same kalifornijske gliste. Za proizvode sa farme kalifornijskih
glista mogu biti zainteresovani poljoprivrednici, cvećare, prodavnice za prodaju opreme za poljoprivredu, pecaroši,
prodavnice opreme za ribolov. . . Humus ili kalifornijsku glistu možete i sami prodavati na tezgama .

Pecaroši u Srbiji plaćaju za jednu glistu 1 dinar i uglavnom ih kupuju kod preprodavaca koji ih uvoze iz Mađarske.
U Nemačkoj pakovanje od 100 grama glista, zavisno od dužine gliste, košta od 4. 5 EUR do 10 EUR. U SAD
pakovanje od jedne funte (nešto manje manje od pola kilograma) kreće se od 125 dolara do 150 dolara.
Crvene kalifornijske gliste ili crveni kalifornijski hibridi stvoreni su na Univerzitetu Države Kalifornija tokom
procesa hibridizacije različitih vrsta glista 1956. godine. U 24 sata jedna tona glista može obraditi jednu tonu otpada
pretvarajući ga u koristan bio humus. Kalifornijske gliste mogu proizvesti 18-26 generacija godišnje za razliku od
lokalnih glista koje mogu proizvesti tek 4-6 generacija godišnje. Živi u proseku 4-5 godina i može proizvesti, pod
određenim uslovima, do 1. 300 novih glista godišnje.

Kako ubrzati kompostiranje?

0) Samleti sto sitnije u blenderu-ovo je najbolji nacin

1) Zamrznuti pa odmrznuti materijal za compost

2) Usitniti sto vise materijal za compost

3)Samleti materijal za compost

4) Dodati talog kod kafe ili mlevenu kafu

5) Dodati smrvljene ljuske od jajeta-odlicno eliminisu stetne bakterije

6) Razmutiti malo šećera u mlakoj vodi. Ne sme se dodavati previse jer ce poceti
fermentirati. Bolje je dodavati iseckano ili samljeveno voce

---------------------------------------------------------------------------------------------------

Brzo razmnozavanje glista preko cele godine-drze se u plasticnim kutijama sa

izbusenim rupama na 20 stepeni u kuci.
Pod optimalnim uslovima za mesec dana će izbaciti mnoštvo kokona. Kako kažu
autori literature o glistama, brzo razmnožavanje. Dole je dobra podloga od kartona i
na to konjski đubar, koji je stimulans za parenje. Višenamenska polica 4/1 , tri fioke su
izbušene da može sok da se cedi, najdonja je čitava.

Plasticne police-fioke za drzanje u zimskim uslovima:

http://www. mojshop. rs/visenamenska_polica_5x_398

Glistenjak sa lesonit pločama:

http://www. njuskalo. hr/image-w920x690/ribolovni-mamci/kalifornijske-gliste-

slika-27388128. jpg

https://scontent-vie1-1. xx. fbcdn. net/hphotos-xpa1/v/t1. 0-

9/76713_548595355169982_748916785_n.
jpg?oh=07ba1bfc2423be29a35c86a630d881ce&oe=572AE6D4

Lesonit ploce nove koristiti. U starima ima azbesta koji je toksican.

Kompostne gliste prilikom povrede ispuštaju smrdljivu žućkastu tečnost kojom

se brane, a kod hibrida su zakržljale žljezde za lučenje odbrambenog sekreta. Po
tome možeš saznati jesu li kalifornijske ili ne.
Djubrivo bi bilo dobro isprati vodom da postane PH neutralno i da se ispere mokraca. Narocito zecje. Neki
izmeti zahtjevaju dugu fermentaciju i velika ispiranja pa ekomomski nisu isplativi (pileći, svinjski). Crvena
kalifornijska glista je glista gnoja. Najbolji (proizvodni) rezultati postižu se u konjskom gnoju, pa u ostalima.
Najkvalitetniji humus je od konjskog gnoja i kartona. Gliste se prestanu razmnožavati:
a) Visoke ili niske temperature (idealna temperatura od 16 do 22)
b) Tlo je kiselo ili bazno (eventualno lako kiselo)
c) Nemaju dovoljno hrane (sve su pojele ili nije njima prihvatljiva prekrupna, suha, sirova)

Dobro leglo bi trebalo imati 30. 000 odraslih glista ili 150 u litru s obzirom da leglo ima 200 litara. Kad
kupujete leglo uzmite litar (10x10 cm) i prebrojite gliste. Ovaj savjet kupcima pročitao sam u knjizi
uzgajivača Stjepana Mandeka. Kompostne gliste (Eisenia fetida) preživljavaju temperature do oko 30 C. Na
temperaturama iznad 35 C one beže ili uginu, a tople temperature iznad 20 C stimuliraju razmnožavanje.
Minimalne potrebne temperature za efikasno kompostiranje su iznad 10C, a preporučuje se minimalno 15 C.
-Povremeno politi gliste rastvorom šećera u vodi za bolje razmnozavanje. na 1 l vode 200 g šećera. -Ako je
podloga rastresita i puna kiseonika gliste su živahne i intenzivne boje. Sa smanjenjem kiseonika smanjuje im
se aktivnost i postaju svetlije. -Kako izmeriti vlaznost komposta? Higrometar meri vlažnost vazduha, a oni
ubodni kineski merači 3u1 uvek pokazuju 100% -Gliste se dele na 4 grupe: compost, epigeic, endogeic i
anecic. Kalifornijske su u grupi compost pa bi im trebala pružiti takve uslove ako želiš da dobro rade svoj
posao.

karakteristike kalifornijskih glista.

- diše kroz kožu

- u prosjeku jedu 1 gram na dan i teže najvise 1. 4 gram
- minimalna temperatura tolerancije je 0 celzija i maksimum 40, optimum 20 stepeni
- ne podnosi sunce, izložena par minuta suncu ugiba
- živi oko 5 godina i može producirati 1 300 novih glistica. Jedan uzgajivac kaze da zive i 30 godina. To je
tesko proveriti.
- hemafroditi su i svaka jedinka se može reproducirati
- 2 000 glista može dnevno proizvesti oko 1 kg humusa
- reproduktivna zrelost je nakon 3 mjeseca
- vaši mali podstanari se brojno uduplavaju svakih 40 dana

Kad je temperatura legla od 14-27 stepeni, gliste se intenzivno razmnožavaju. Optimalna temperatura za
razmnožavanje je od 18-22 stepena. Znači, na toj temperaturi su najproduktivnije, tj. izbacuju najbrže kokone. Na
temperaturi od 7-14 stepeni gliste se pare i polažu kokone, ali veoma slabo. Ispod 7 stepeni prestaju da se
razmnožavaju, ali proizvode humus i dalje, tj. hrane se. Kad je temperatura legla ispod nule, gliste umiru. Kokoni
opstaju do -20. Priroda je to tako udesila da na niskim temperaturama potomstvo preživi, ali ako je temperatura
ispod -20 i kokoni se smrzavaju. To znači da u predelima sa ekstremnim uslovima (jako niska i jako visoka
temperatura) gliste ne bi uspele opstati bez veštačkih uslova održavanja-prvenstveno uzgoj u unutrašnjim uslovima
sa vestacki regulisanom temperaturom. Mada, u takvim spoljnim uslovima ni djubrivo nije dostupno u tolikim
kolicinama jer se životinje koje ga proizvode uzgajaju u pojasu umerene klime pa nije ni praktično da se gliste drže
na tako ekstremnim temperaturama. Ako je temperatura od 27-35 stepeni gliste se razmnožavaju veoma malo, a
maksimalna temperatura na kojoj mogu da prežive je 50 stepeni. Preko toga umiru.

- pravi glistenjak koji ima 1l zapremine težak je oko 0, 5 kg.

na temperaturi od 7-14 i od 27-33 stupnjeva rade samo humus. Na temperaturama od 14 - 27 rade humus i
razmnožavaju se, a najoptimalnija temperatura za njih je 20 stupnjeva.
1) Kalifornijske gliste su te koje prerađuju otpad i organske materije, stajnjak i svojim probavnim radom daju
humus. Takav humus ima neutralnu reakciju (pH) i njegovom upotrebom se reguliše kiselost zemljišta i poboljšava
njegov sastav i struktura, a biljke imaju normalan rast. Mesto za uzgoj glista mora biti na zaštićenom mestu, daleko
od puteva, četinarskih i hrastovih i plantaza oraha, da ima 80-90 % relativnu vlažnost vazduha i da se teren može
odvodnjavati. U sanduk koji se izgradi stavlja se različit organski otpad kao što je stajnjak, kukurozovina, slama,
lišće karton, pa čak i ostaci hrane. Jedno leglo kalifornijskih glista u sanduku 2×2 m2 preradi jednu tonu
organskog otpada. Hrana za gliste je raznovrsna: goveđe, konjsko, kozije, ovčije, đubre (stajnjak) zečeva itd.
Pored toga gliste se hrane i starim papirom, kartonom, lišćem, piljevinom, slamom, otpacima od poljoprivrede.
Ostaci od ljudske ishane su veoma dobra hrana za gliste. Sva hrana za gliste mora biti usitnjena i vlažna jer glista
nema zube i hrani se usisavanjem hrane. Takođe hrana za gliste mora biti neutralne reakcije (ph:6, 8-7, 2).
Glista se gaji radi dobijanja “mesa“, visokoproteinske hrane (61-62% proteina) koja služi za ishranu svinja, živine i
naravno riba i to u svežem stanju ili kao brašno glista

Razmnožavanjem glista za jednu godinu se od jednog legla dobije još 3-5. Da bi se leglo dobro pripremilo potrebno
je već dva meseca ranije napraviti leglo i staviti hranu da bi sazrela i odmah bila upotrebljiva za gliste. Hrana treba
biti usitnjena. Svaki mesec se mora hrana prevrtati radi aeracije potrebne za razgradnju hrane. Idealni uslovi za
uzgoj su temperatura 15-20 stepeni C, vlaga 80-90 %, pH 5-7. U slučaju pojave kiselosti legla mora se dodati
200-300 gr/leglu stočne krede. Kiselost se proveri lakmus papirom. Ako je leglo suvise bazno, treba dodati
sumpora da se poveca kiselost

Ishrana kalifornijskih glista je važna jer utiče na reprodukciju i produktivnost. Stajsko đubrivo je najprisutnije.
Najbolji je kravlji stajnjak koji je odležao 2-3 meseca, jer je najprobavljiviji. U ishrani se koriste i drugi materijali
kao npr. karton, suvo lišće, slama itd. Ako se koriste piljevina, strugotina, kora drveća onda se moraju mešati sa
organskim otpadom da bi se brže razgradili. Nepodesni su: treset četinara, lišće oraha i hrasta.

Razmnožavanje kalifornijskih glista

Gliste imaju izuzetnu moć reprodukcije. Za 90 dana postaju polno zrele i tada je moguće parenje. Priljubljuju se
jedna uz drugu. Tada se luči sluz, a u njoj su spermatozoidi i jajašca. Onda se gliste razdvoje i tada počinje
stvaranje kokona. To traje 21 dan. Od momenta kada ona izbaci kokon u leglo pa do vremena izlegnuća prođe 20-
30 dana. Svaka glista prosečno izleže 21 glisticu. Punu reproduktivnu zrelost gliste dostižu sa godinu dana. U toj
fazi proizvodi 4-5 kokona mesečno. Kokun sadrži prosečno 3 glistice (pise 6, ali 3 je prosek). Kakva je isplativost
uzgoja glista i proizvodnje humusa, tj. tog posla ? Kao pomoć za izračunavanje može poslužiti par podataka: Cena
jednog legla je 50 eura, a cena jednog litra humusa u Srbiji je 7-10 dinara. Od jednog legla se dobije svaka 3
meseca dvostruka količina glista i oko 300 litara humusa.

2) Sanduk 1 x 2 m visine 60 cm sa pregradom. U jednu stranu se dodaje material za novi compost, a u drugom
gliste preradjuju postojeci. Kad pojedu jedan, prelaze u drugi. Hrane se svakih 15 dana tako sto se dodaje sloj od 15
ak cm djubriva. Pre vadjenja humusa ne hrane se 10-15 dana i onda im se stavi sloj hrane na povrsini da bi usle u
njega.

3) Optimalna povrsina za jedno leglo je sirine 1m a duzine 2m visina nije presudna jer one kako preradjuju stajnjak
tako se penju navise. Kad ti leglo stigne ono ce se vec nalaziti u odredjenoj kolicini stajnjaka pa ga moras
rasprostreti po dnu na gore pomenutoj povrsini i prekriti svojim stajnjakom debljine 15 do 20 cm . one bi to trebalo
da prerade za nekih 20 dana pa nakon toga nastavljas sa dodavanjem stajnjaka. glistama je potreban vazduh i zato ta
debljina sloja iznad njih treba da bude 15-20 cm. potrebno je jos ga i kvasiti da bi mogle da se lako krecu kroz njega
i ubrzano da ga preradjuju.
4) Ovim se poslom bavim pune tri godine. Mora se dosta pročitati literature, i uvek obnavljati, do onog trenutka,
kada shvatite da znate da radite sa njima. Par stvar je jako bitno, pH vrednost stajnjaka, temperatura, vlaga, vrsta
stajnjaka. Nikada , ne dodavati svež stajnjak, čak ni konjski, imala sam proteinsko trovanje

5)http://glistenjak. blogspot. rs/p/kako-poruciti. html

6) KALIFORNIJSKE GLISTE IZ BOGOJEVA

Željko Mihajlović iz Bogojeva je odlučio da na svom imanju formira glistenjak.

- Pošto nam se sin profesionalno takmiči pecanjem, tj. član je reprezentacije Srbije i pošto je glista jedan od
nezamenjivih mamaca u ribolovu krenula je ova ideja. Usput je došla ideja da bismo mogli da proizvodimo humus,
koji je vrlo kvalitetan. U proizvodnju humusa smo krenuli tačno pre 3 godine i za te 3 godine smo stvorili nekih 250
legala kalifornijske gliste i imamo 300 legala holandske gliste, koju držimo posebno u zatvorenom
prostorijama, pošto zahteva drugačije uslove gajenja. – ispričao je za Znanje na poklon Željko Mihajlović.

Vrsta materijala za gradnju legla, čije dno mora da se zaštiti od mogućih predatora zavisi od uzgajivača i njegove
želje koliko će dugo leglo da traje.

- Sve potiče prvo od zdravog stajnjaka, koji bi trebalo da se nabavi. Dešavalo se da sam dobijao stajnjak, koji je
bio tretiran raznim pesticidima, tako da sam imao i dosta uginuća. Dakle prvenstveno bi trebalo da je stajnjak
dobar i kvalitetan. Mi ga mešamo sa kartonima i sa time hranim gliste. Na kraju naravno preradom toga
dobijamo humus. Što se tiče holandske gliste nju uzgajamo sasvim drugim načinom i ona nam služi samo za
proizvodnju mesa, jer ona proizvodi jako malo humusa. – istako je gospodin Mihajlović.

Da li se ovakva proizvodnja humusa isplati i kako tržište reaguje na vaše proizvode?

- Trenutno naš najveći kupac su Vojvodina šume, jer su našli da je ovo odlično za njihov rasad i rasadničku
proizvodnju, a dosta imam povrtara, koji uzumaju za plastenike, dosta cvećara ima. Proizvodnja se širi i ove
godine krećemo u izvoz. – rekao je Mihajlović.

Pored izvoza Željko Mihajlović planira i da pored postojećih formira nove glistenjake na površini od oko 4 hektara,
a kako nam je rekao u razgovoru, ovakav vid proizvodnje mogao bi da postane trajno opredeljenje mnogima kada
bi bilo podrške i od strane resornog Ministarstva.

7) Glistenjak je potpuno prirodno organsko đubrivo. Može se koristiti kao osnovno organsko đubrivo za
popravkustrukture zemljišta, ili za pravljenje hranljive smeše za proizvodnju cveća, povrća, rasada, za
ožiljvanje reznica itd. Glistenjak se u čistom, nerazblaženom stanju upotrebljava i pri zasnivanju voćnjaka
ili vinograda. Kao osnovno đubrivo glistenjak se koristi u količini od 0, 2-5 kg/m2, dok se za pravljenje
kvalitetnog supstrata mesa sa zemljom: sa siromašnom 1:6 a sa plodnom 1:10. Biljke tretirane glistenjakom,
prema istraživanjima sadrže i do sedam puta više vitamina(C) od onih koje su tretirane veštačkim đubrivom.
Biljke tretirane glistenjakom se mnogo brže i bolje razvijaju, zdravije su i otpornije na sušu, listovi su krupniji od
onih tretiranih veštačkim đubrivom, cvetovi su mnogobrojni a plodovi krupniji , brže sazrevaju i potrebna im je
neuporedivo manja hemijska zaštita
UPOTREBA ORGANSKOG ĐUBRIVA – GLISTENJAKA U ORGANSKOJ POLJOPRIVREDI

Nataša Đorđević, Miroslava Marić, Valentina Aleksić, Slavica Dželatović

Institut za istraživanja u poljoprivredi “Srbija” – Beograd, Centar za poljoprivredna i tehnološka istraživanja,

Zaječar

IZVOD

U cilju proizvodnje zdrave hrane neophodna je upotreba organskih đubriva. Jedno od njih je glistenjak koji nastaje
radom crvenih kalifornijskih glista. U radu je ispitivan uticaj organskogđubriva glistenjaka na kvalitet rasada
paprike i paradajza gajenog u kontejnerima, na različitim smešama supstrata i sa različitim dozama đubriva. Uočen
je direktan uticaj jačine doze glistenjaka u smeši na porast i masu rasada paprike. Statistički veoma značajno
povećanje vrednosti ispitivanihosobina dala je varijanta sa 100% glistenjaka. U smešama različitih kombinacija,
rasad paradajza na supstratima sa glistenjakom osmaterijeo je zadovoljavajuće rezultate, a najbolji rezultati dobijeni
su u kombinaciji glistenjaka i zeoplanta.

UVOD

Smanjenje poljoprivrednih površina, hemizacija poljoprivredne proizvodnje, degradacija zemljišta pod uticajem
različitih faktora predstavlja veliki problem u obezbeđenju dovoljno hrane za narastajuću ljudsku populaciju. Za
proizvodnju dovoljne količine kvalitetne hrane, kako se još naziva i “zdrava hrana” postoji u poljoprivrednoj
proizvodnji orjentacija ka upotrebi organskih đubriva. Jedno od takvih đubriva je i glistenjak. Glistenjak stvaraju
crvene kalifornijske gliste tako što prerađuju organsku materiju u prvom redu stajsko đubrivo, i izbacuju iz svog
organizma u vidu orgaskog đubriva glistenjaka.

Proizvodnja glistenjaka je jednostavna jer ne iziskuje neko posebno investiciono ulaganje i za ovu proizvodnju
potrebno je obezbediti matični zapat - gliste i stajsko đubrivo. Gliste se uzgajaju u tzv. standarnim leglima koja
imaju oko 100. 000 glista, od čega 30. 000 predstavljaju odrasle jedinke.

Glistenjak je visokovredno organsko đubrivo sa visokim sadržajem organske materije, mikro i makroelemenata.
Pored svog kompletnog hranidbenog svojstva, glistenjak vraća zemljištu povoljnu strukturu i mikrobiloški sastav (S
t a m e n k o v i ć -Jovanovi ć S n ežan a i K o z o m a r a N a t a š a , 1993).

U dosdašnjim ispitivanjima, glistenjak kao komponenta supstrata najbolje rezultate ostvaruje u proizvodnji rasada.
L a z i ć i s a r . (1993) navode da se glistenjak uspešno koristi za spravljanje smeša kao podloge za proizvodnju
rasada, te da je on izvor svih mikroelemenata sa dobrom međusobnom vezom koja omogućava optimalno
snadbevanje biljaka. Osim odličnih hemijskih svojstava glistenjak ima i izuzetno visok mikrobiološki naboj koji se
krećeod 1x810 do 1x1010 po gramu suve materije glistenjaka.

Kod biljaka proizvedenih iz rasada na takvom supstratu beležimo dobre rezultate i u kasnijim fazama razvića, kako
u prinosu tako i u kvalitetu plodova. (P a v l o v i ć , R . 1996).

MATERIJAL I METODE RADA

U Centru za poljoprivredna i tehnološka istraživanja u Zaječaru postavljen je veći broj ogleda sa upotrebom
glistenjaka u proizvodnji rasada povrća. U ovom radu su analizirani dvogodišnji rezultati dobijeni u ogledima u
proizvodnji rasada paprike sorte Mačvanka. Rasad je proizveden u kontejnerima na supstratu sa različitim dozama
glistenjaka:
 1. Kontrola
2. 20% glistenjaka
3. 30% glistenjaka
4. 40% glistenjaka
5. 50% glistenjaka
6. 100% glstenjaka

Analizirani su i dvogodišnji rezultati gajenja rasada paradajza sorte Atina, takođe u kontejnerima, na različitim
kombinacijama smeša supstrata:

1. Smonica 7. Smonica 40% + glistenjak 40% + zeoplant 20%

2. Smonica 50% + stajnak. 50% 8. Smonica 30% glistenjak 30% zeoplant 40%
3. Smonica 50% + glistenjak 50% 9. Smonica 80% + zeoplant 20%
4. Glistenjak 60% + zeoplant 40% 10. Treset 50% + smonica 50%
5. Glistenjak 70% + zeoplant 30% 11. Treset 50% + stajnjak 50%
6. Glistenjak 80% + zeoplant 20% 12. Treset 80% + zeoplant 20%

Merenja su obavljena pred samo rasađivanje na rasadu paprike starom 60 dana, a na rasadu paradajza merena je
visina rasada, masa cele biljke, masa korena i broj listova po biljci, odnosno osobine bitne za kvalitet rasada.

Glistenjak koji je korišćen kao komponenta smeše supstrata ili kao čist organski supstrat je proizveden na
ekonomiji Centra Zaječar, a njegov hemijski sastav prikazan je u tabeli 1.

Tabela 1: Hemiski sastav glistenjaka

Table 1: Chemical composition of lumbricum

Hemijske osobine materija 44%

Vlažnost 40-50%
Organska pH7, 11 - 7, 20

1. Ukupni azot1, 73%

2. Ukupni fosfor1, 42%
3. Ukupni kalijum1, 44%
4. Ukupni kalcijum1, 76%
5. Ukupni magnezijum 0, 84%

Rajkovi ć , N. i Mini ć , B . (1986) navode da kvalitet glistenjaka zavisi od kvaliteta stajnjaka koji su gliste
prerađivale. Glistenjak je organski supstrat sa visokim sadržajem lakorastvorljivih i lakopristupačnih hraniva, ali
kako navode P a v l o v i ć i s a r . (1997), kojeficijent njihovog iskorišćavanja je različit u zavisnosti od mnogih
faktora, a jedan od njih je optimizacija uslova u proizvodnji rasada radi brže mineralizacije organske materije.

ZAKLJUČAK

Proizvodnja glistenjaka dobija sve više na značaju, jer se radi o organskom đubrivu sa visokim sadržajem organske
materije, makro i mikroelemenata i mikroorganizama. Glistenjak ispoljava pozitivno delovanje na biljke kroz
bioregulativno dejstvo humifikovane organske materije, prehrambeno dejstvo mikro i makroelemenata i
meliorativno delovanje mikroorganizama na zemljište.

Na osnovu rezultata istraživanja o uticaju glistenjaka na gajenje rasada paradajza i paprike, može se zaključiti:
- postoji uticaj doze đubriva (glistenjaka) u supstratu na ispitivane osobine rasada paprike, a statistička zavisnost je
proporcionalna jačini doze.

- gajenje rasada paradajza na različitim smešama supstrata, sa posebnim akcentom na smeše sa glistenjakom dalo je
zadovoljavajuće rezultate, a najbolji su kod kombinacije glistenjak i zeoplant.

- gajenje rasada paradajza i paprike moguće je i na čistom glistenjaku, s tim što treba uzeti u obzir ekonomski
efekat u takvoj proizvodnji.

Bogat hranjivim materijama

Izuzetno bogat organskim jedinicama potrebnim za rast i razvoj svih biljnih vrsta kao što su azot, fosfor i
kalijum kao i oligoelementima kao što su magnezijum, selen, cink, bor, gvozđe, kalcijum, sumpor,
mangan, koji deluju kao biokatalizatori potpomažući iskoristljivost hranjivih materija u svim uslovima.
Tako se one oslobađaju onda kada je to potrebno, u proleće dovode do sporijeg otpuštanja,
dok na leto, kada dođe do povišenih temperatura, na kojima mikroorganizmi više rade,
oslobađa se više hranjivih materija u doba kada je biljkama to i najpotrebnije.
Zar nije Priroda sve lepo smislila?

Sitnomrvičasta struktura doprinosi boljoj aeraciji zemljišta,

poboljšanoj vodopropustljivosti, te boljoj iskoristljivosti hranjivih materija

Sitnomrvičasta struktura glistenjaka pokazuje mnoge prednosti u odnosu na peščanu strukturu,

koja ne može da vezuje hranjive materije za sebe ili glinastu koja kada se navlaži zarobljava hranjive materije
u masu nalik betonu uz to ne propuštajući ni vazduh.
Istovremeno sitnomrvičasta struktura vezuje vodu i do 2 puta svoje težine, omogućujući da ona bude dostupna
biljkama onda kada im je i potrebna. , dok eventualni višak vode lako pronalazi put čineći ga odličnim
drenažnim slojem.
Slična je stvar i sa kiseonikom, koji koristi sitnomrvičastu strukturu da prodre do korena,
a on je jedan od esencijalnih faktora za kvalitetan razvoj korenovog sistema.
Svime tim glistenjak popravlja kvalitet zemljišta čineći ga pogodnim za sadnju svih biljnih vrsta.

Ne dovodi do efekta "paljenja biljke"

Visoka koncentracija hranjivih materija oslobođena iz veštačkih đubriva (NPK)

deluje toksično na koren i sistem biljke.
Sam postupak proizvodnje mineralnih đubriva, gde se ona vezuju za treset kao najjeftiniji supstrat,
u proizvodnji tkz 'zemlja za cveće" dovodi do njihovog naglog otpuštanja prilikom prvog zalivanja biljke,
jer vodotopive materije više ništa ne zadržava
Isto tako stajsko đubrivo, kao poluproizvod, nema vezivnih materija poreklom iz glista koje bi učinile
da se iste postepeno oslobađaju, uz to stajsko đubrivo sadrži i termofilne bakterije koje
pri svom radu razvijaju i temperature od 80 stepeni C, što doslovce pali biljku.

Bogat enzimima i hormonima

koje gliste sekretuju a koje biljke prepoznaju kao prirodne hormone rasta, auksine i giberaline,
te tako podstaknute uz obilje raspoloživih hranjivih materija predstavljaju blagodetnu sredinu za rast i razvoj svih
biljnih vrsta
Glistenjak sadrži i visoke vrednosti celulaza i amilaza , alkaline fosfataze kao i humične kiseline.
Tiokarbamidna kiselina je takođe prisutna i ona čini prirodni pesticid
Mnoštvo korisnih bakterija

Aerobne vrste, kao i kulture koje fiksiraju azot daju zemljištu mnogo bolja svojstva, koja se protežu
i na naredne kulture a uz to čineći prirodnu protivtežu patogenim mikroorganizmima.

Uravnotezen pH

Blago alkalan pH glistenjaka odlično puferuje kiselost zemljišta nastalu degradacijom organskih materija,
omogućujući da zemljište zadrži konstantne uslove, čime se izbegava stres biljaka zbog variranju pH vrednosti

Nema neprijatnog mirisa

Ne sadrži termofilne i anaerobne bakterije, koje su u stanju da svojim radom stvaraju gasove neprijatnih mirisa,
već aerobne sojeve, tako da glistenjak ima neutralan miris.

Očuvanje ekosistema

Primenom glistenjaka umesto veštačkih đubriva se sprečava efekat koji ima upotreba veštačkih đubriva
gde posle njihove upotrebe i spiranja, azot ulazi u vodne tokove i dovodi do cvetanja algi u priobalnom području,
koje zatim troši ogromne količine kiseonika koji onda fali vodenim organizmima gde dolazi do pomora.
U uslovima smanjene koncentracije kiseonika ili čak, anaerobnim uslovima i samo razlaganje neće biti potpuno,
pa se stvaraju produkti razlaganja koji vodi daju loš ukus, neprijatan miris i uopšte lošiji kvalitet. Takva voda
ne može da se koristi za piće i može uzrokovati uginuće stoke ako se koristi kao pojilo.
Rude kalijuma i fosfora koje se koriste u proizvodnji veštačkih đubriva su limitirane.
Proizvodnja azota u obliku u kome je pristupačan za biljke, iako je prisutan neograničeno u atmosferi je
limitirana količinom raspoloživog uglja i zemnog gasa, jer se zaista ogromne količine energije troše
(8% svetske proizvodnje) pri procesu fiksacije azota.
Tako da će u dogledno vreme u mnogome nastaviti trend poskupljenja proizvodnje istih.

Prilikom proizvodnje glistenjaka ne dolazi do emisije metana

i N2O. u atmosferu, kao što dolazi prilikom proizvodnje veštačkih, mineralnih đubriva.
Emisija ova dva gasa uzrokuje globalno zagrevanje
Glistenjak takođe popravljanjem strukure zemljišta sprečava eroziju,
koja je tako karakteristična za zemljišta nemilosrdno tretirana mineralnim đubrivima tokom eksploatacije.
Potrebne su decenije da bi se uopšte akumulirani nitrati razložili

Vezuje štetne materije za sebe ako ih ima u preegzistirajućem zemljištu ili ukoliko se pojave kasnije
Sitnomrvičasta struktura mu omogućuje da veže za sebe štetne materije kao što su teški metali,
prevodeći ih u nerastvorljivi oblik, gde će se tako vezani manje otpustati u tlo,
smanjujući njihovu štetnu koncentraciju.

Tamna boja glistenjaka obasjana sunčevim zracima u proleće doprinosi bržem zagrevanju zemljišta,
Na taj način podstižući klijanje iz semena, kao i brži razvoj biljaka usled ubrzanja svih biohemijskih procesa.

KORIŠTENJE HUMUSA KOD SADNJE POVRĆA

Poznata su 3 načina primene:

1. Dodavanjem humusa uz biljku (korenov sistem) zatrpavanje i obilno
zalivanje
2. Zalivanjem, rastvori 100gr. humusa u 1000 ml. vode ostavi preko
noći, ovim možeš da zaliješ više biljaka
3. Prehrana preko lista (folijarna prehrana), rastvori 50gr. humusa u 1000ml. vode ostavi
preko noći, sutradan procedi stavi u prskalicu i prskaj. Proceđeni ostatak dodaj biljkama ali računaj kao da si dodao samo
50%

http://scindeks.ceon.rs/article.aspx?artid=1450-81091301051A

postoji 16 klasa humusa podeljenih u 5 kategorija. Primera radi, najbolji glistenjak sadrzi 52 do 57 posto vlage, i naravno pH
oko 7, tacnije od 6, 8 do 7, 2.

Za razliku od primene glistenjaka pri sejanju, kod sadnje presadnica se humus ne rasipa po celoj površini polja, već
se ubacuje u jamice za sadnju. Tako se materijal ekonomičnije troši, a efekti su bolji. Opet treba naglasiti da se ne
sme dozvoliti sušenje humusa u jamicama, već se odmah u njega sade sadnice i to tako da cela korenova bala bude
u dodiru s humusom. Vrlo dobri rezultati se postižu ako se presadnice u toku sadnje drže u posudi s razmuljenom
količinom glistenjaka, tako da je koren dobro namočen i prekriven glistenjakom. Nakon pravilnog razmeštanja
korena i biljke, jamu treba što pre popuniti glistenjakom i zaliti . . .
U pravilu, presadnice povrća se ukopaju nešto dublje nego što su rasle u klijalištu, neke vrste čak do kotiledona
(nepravih listova koji izlaze iz same semenke).
Uz opisani postupak i ako su presadnice bile dovoljno sveže, a pri presađivanju se izbegava vruće podnevno sunce,
presadnice ne pokazuju posledice šoka i uspeh je garantovan.
Evo podataka za neke uobičajene vrste povrća:

Paradajz
Dovoljno je u jamicu staviti 0, 2 - 0, 3 l glistenjaka, položiti koren i zatrpati zemljom. Sadnica se ukopava do ispod
prvih listova, u kosom položaju: iz ukopanog dela stabljike će izrasti dodatni korenovi koji će u veliko olakšati
prehranu biljke u punom rodu. Odmah po sadnji treba obilno zaliti. Sledeće dodavanje glistenjaka je posle berbe
prvih plodova, pri čemu se glistenjak plitko ukopa oko korena biljke u toku okopavanja i plevljenja. Na
parcelama poboljšanim glistenjakom dobiju se lepši i kvalitetniji plodovi izrazito osvežavajućeg ukusa. Prema
literaturi, povećanje količine vitamina C je i do 100 %. Biljke pokazuju veću otpornost na bolesti i razvijeniji je
korenov sistem. Na takvo delovanje ima uticaja i sadržaj biološki aktivnog kalcijuma u glistenjaku.

Kupus i kelj
Kako ove dve kulture (a i njima srodne: keleraba, prokelj, brokoli) imaju jak i dubok korenov sistem, potrebno im
je koren obložiti glistenjakom prilikom sadnje i to sa oko 0, 1 - 0, 5 l glistenjaka kojeg se deo izmeša sa zemljom u
kojoj će se razvijati koren.

Paprika
Za ovu "razmaženu" biljku, koja za svoj razvoj zahteva veoma dobre uslove: obilje hranjivih materija u zemljištu,
bogatu azotom i kalijumom, neutralnu reakciju zemljišta, mnogo vlage i topline, potrebno je kod sadnje u jamicu
staviti do 0, 1-0, 5 litara glistenjaka. Ostalo kao kod paradajza. Ako se sade moderne sorte visokih prinosa i krupnih
plodova (npr. "kalifornijsko čudo" ili "giallo quatro", kao i neke domaće vrste), potrebno je u toku razvoja dodavati
glistenjak. Upotrebom glistenjaka se i inače visoke koncentracije vitamina C mogu povećati i preko 100 %. Takodje
se poboljsava izgleda i aroma.

Feferon
Kod nekih vrsta kratkih feferona - chili, upotrebom glistenjaka postiže se, uz pravilnu negu tokom zimskih meseci,
višegodišnja cvatnja i rađanje na istoj stabljici, jasno pri uzgoju u zaštićenom prostoru. Kod paprika je inače uz
primenu glistenjaka opaženo povećanje broja listova, cvetova i veća i razgranatija stabljika.
Patlidžan
Vrlo povoljno reaguje na upotrebu glistenjaka, dajući veći broj krupnijih plodova, a cela biljka je čvršća i otpornija
na bolesti. Kod presađivanja se u jamicu umeša 0. 2 - 0. 5 litara glistenjaka. Kasnije se dohranjuje ukopavanjem
glistenjaka u površinski sloj zemlje oko biljke i zalivanjem.

Šargarepa, peršun, celer

Premda se za ove kulture ne preporučuje korišćenje stajskog đubriva, glistenjak se može bez bojazni upotrebiti,
kako pred sejanje, tako i kao prihrana. Tako uzgojeno povrće ima bolji ukus i miris, a u literaturi se spominje
povećanje količine vitamina C u šargarepi i do 500 % a slično treba očekivati i u pogledu betakarotina.

Krompir
Uzgajan uz glistenjak sadrži i do 200 % više C vitamina, a cela biljka je bujnija i otpornija na bolesti. Usled
povećane koncentracije magnezijuma (Mg) prinosi će biti još povećani jer je poznato da je taj element ključ
proizvodnje krompira.
Slične pozitivne rezultate pokazuju i sve ostale vrste povrća kada se uzgajaju na zemljištu obogaćenom
glistenjakom. . Mnogo veće količine glistenjaka neće dati očekivani još veći porast kvaliteta i kvantiteta. Kako je
glistenjak relativno skup, to se ne preporučuje preterivanje u upotrebljavanim količinama.
Količine glistenjaka koje bi činile do 30 % zemljišne smese, supstrata, koriste se samo u stakleničkoj proizvodnji i
za uzgoj skupocenih egzotičnih biljaka. I tada treba koristiti najkvalitetniji, potpuno zreo glistenjak.
Posebno polje upotrebe glistenjaka je proizvodnja "zdrave hrane", pri kojoj se želi potpuno izbeći korišćenje bilo
kakvih vestačkih đubriva i dodataka. U tom slučaju se sve potrebe, pa i one u makroelementima ( NPK ) se
obezbeđuju glistenjakom.

ZAČINSKO BILJEGlistenjak je nezamenjiv u uzgajanju začinskog bilja, omogućavajući biljkama da na zdrav

način budu pune eteričnih ulja, vitamina i minerala.

VOĆARSTVO

Upotreba humusa u voćnjaku

Svaka sadnica voća se u toku sadnje podvrgava šoku, a oštećenje korenskog sistema, a i samo promena supstrata
pretstavlja šok. Presađivanje se zato provodi u jesen i proleće. Radi što boljeg kontakta korena s okolinom
preporučuje se takođe umakanje korena u kasu glistenjaka. Sadnice mogu biti u toj smesi od nekoliko sati
do jednog dana.
U iskopane jame se ubacuje glistenjak, blago se nagazi i polaže sadnicu prethodno namočenu u kašu
glistenjaka. Sadnica se zatrpava uz nabijanje s smešom zemlje i glistenjaka dok se ne popuni jama. Pazi se da
sadnice ne budu položene pliće nego što je potrebno. Sadnica treba biti ukopana u nivou kao što je bila u rasadniku.
Dodani glistenjak nakon zalivanja čini idealan supstart za početni razvoj korena. Glistenjak treba upotrebljavati i za
kasnije obogaćivanje i aktiviranje zemljišta u voćnjacima. Dubina unošenja glistenjaka mora biti takva da dođe što
bliže korenu. Voće iz tako tretiranih voćnjaka ima bolji kvalitet i zdravije je. Jače je i otpornije na sušu i bolesti.

VINOGRADARSTVO

Nakon što smo obavili berbu vinograda naš posao u vinogradu nije završen. Posle berbe čeka nas jesenje đubrenje i
obrada vinograda. Jesenje đubrenje i obrada vinograda su poslovi koje moramo obaviti da bi naš vinograd proleće
dočekao spreman i u vruhunskoj kondiciji. Sve što je potrošeno treba vinogradu vratiti radi što boljeg uroda i
kvaliteta. Preporučuje se prihrana glistenjakom svake godine. Možemo orati traktorom ako nam to prostor dopušta,
ali najbolje je preštihati ručno ili lopatarom.
Glistenjak treba upotrebljavati i za kasnije obogaćivanje i aktiviranje zemljišta u vinogradima. Dubina unošenja
glistenjaka mora biti takva da dođe što bliže korenu. Grožđe iz tako tretiranih vinograda ima bolji kvalitet i zdravije
je. Jače je i otpornije na sušu i bolesti.

RATARSTVO

Efikasna doza je 5000 l / ha, kod okopavina kultivirati 1 ili 2-put 1000 l / ha, (obavezno zagrtanje)

HORTIKULTURA

PRIMENA KOD SADNJE ČETINARA

Zemlja kojom ćete napuniti žardinjeru mora biti sastavljena od sledećih komponenti: dobra baštenska zemlja -
glistenjak . Mora biti izdašno snabdevena glistenjakom kojeg ćete dodati tokom sadnje i kasnije tokom uzgoja. Pre
sadnje prvo proverite da li vaša posuda ima na dnu otvore za oticanje vode (rupa na saksiji). Ako nema, morate ih
napraviti. Na dno posude postavite drenažni sloj - šljunak, kamenje, komade izlomljenih cigala, i sl. Vodite računa
da ti delovi ne sadrže malter, gips ili slične slojeve koji će se vodom za zalivanje sprati i zapušiti otvore za
odvodnjavanje.
Keramičke i drvene posude su bolje od plastičnih ili betonskih jer bolje reguliše temperaturne uslove u posudi i
sprečava brzo isušivanje zemlje
Dodatnu zimsku zaštitu možete obezbediti i umotavanjem saksija u ukrasne asure, trsku i sl.

Preko drenažnog sloja naspite sloj pripremljene zemlje i tek na njega možete spustiti busen. Ukoliko su žardinjere
četvrtaste važno je da uglove dobro popunite zemljom, kako se na tim mestima ne bi stvorili "vazdušni džepovi"
koji bi mogli oštetiti korenov sistem. Vodite računa da busen ne viri preko ivice žardinjere. Korenov vrat (deo
gdekoren prelazi u stabljiku) mora biti postavljen 1-3 cm ispod ivice, što zavisi od veličine biljke i žardinjere, kako
se voda pri zalivanju ne bi izlivala, već polako oceđivala kroz zemlju. Takođe busen ne smete postaviti ni suviše
duboko. On mora biti prekriven zemljom onoliko koliko je to bio i u samom rasadniku, ali ne sme biti ni go.
Ukoliko se zemlja posle zalivanja slegne, dodajte još jedan sloj.
Kada ste busen postavili u žardinjeru vodite računa da sadnica bude potpuno uspravna, gledajući iz dva pravca pod
uglom od 90 stepeni. Zatim postepeno dodajte zemlju oko busena dobro sabijajući svaki sloj. Kod većih biljaka
dobro je da oko busena dodate i glistenjak.
Glistenjak pospite direktno na busen ili ga razmutite u vodi za zalivanje. Kada ste žardinjeru napunili još jednom
dobro sabijte zemlju i obilno zalijte. Ispod svake žardinjere postavite podmetač za oticanje suvišne vode.
Za uzgoj biljaka u žardinjerama neophodno je redovno zalivanje i prihrana, te o tome morate veoma voditi računa,
naročito tokom leta i u periodu cvetanja i plodonošenja.
Izuzetno je korisno i folijarno prihranjivanje rastvorom glistenjaka.

PRIMENA GLISTENJAKA U CVEĆARSTVU

Nakon svega što je rečeno o svojstvima i primeni glistenjaka do sada, verovatno je nepotrebno govoriti o
očekivanim pozitivnim efektima njegove primene u cvećarskoj proizvodnji. Zato će se dati najosnovniji podaci o
načinu upotrebe.
Intenzivni uzgoj rezanog cveća, na primer karanfila ili gerbera, zbog brzog iscrpljivanja zemljišta zahteva
poklanjanje izuzetne pažnje obnavljanju i aktiviranju zemljišta. Dodavanje mineralnih đubriva nije problem, njih je
lako nabaviti, mada su sve skuplja.
Obično korišćeni stajnjak se vrlo razlikuje od jedne do druge količine koja se nabavlja, osobito kad se dobija iz više
izvora. Za njegovo sazrevanje trebaju relativno velike površine. Svež je čak i štetan.
Gotov kvalitetan glistenjak zahteva manje prostora i manipulacije, pogodne je strukture za upotrebu, ima veliku
sposobnost biološke regeneracije zemljišta "zasoljenog" usled stalne upotrebe veštačkih đubriva. S obzirom na te
karakteristike je nezamenjiv, pa nije čudno da Holandija uvozi velike količine glistenjaka.
Lončanice su tipični potrošači najfinije zemljišne smese koja omogućava dugotrajno cvetanje i lep izgled biljaka. I
ovde dodatak glistenjaka u količini od 15 % daje vrlo dobre rezultate. Osim aktivirajućeg i hranjivog delovanja, on
deluje kao "pufer", korigirajući kiselo delovanje dodanog treseta. Razne vrste palmi, kale, primule, paprati, hoye,
dracene i mnoge druge vrste odlično rastu uz primenu glistenjaka.
Ruže daju pozitivnu reakciju na prihranu glistenjakom. Celi grm se intenzivnije razvija i daje više pupova. Prihrana
se vrši slično kao kod voćaka i loze: ukopavanjem u bliskoj okolini korena. Tako ruže lakše podnose sušu i
hladnoću, kao i napad vaši i gljivičnih bolesti.
Kaktusi se mogu takođe uzgajati uz dodatak glistenjaka, uprkos raširenom suprotnom mišljenju.

Svakako u te svrhe treba koristiti kvalitetan, potpuno sazreli i odležan glistenjak. Pogodan način korišćenja je i
zalivanje ekstraktom humusa. Tako se sprečava unošenje suviše velikih količina nepreradene organske materije u
supstrat, a postiže se blagotvorni efekt na razvoj korena.
Glistenjak se kod kaktusa koristi u proleće i prvu polovinu leta, kad su temperature visoke a rast intenzivan. Tako
do hladnijih dana jeseni i zime najveći deo humusa nestaje, a jesenskim sušenjem supstrata se i inače zaustavljaju
eventualni nepoželjni razvoji gljivica. .
Da kaktusi mogu uspevati (barem izvesno vreme, potrebno da se brzo razviju i održe do prodaje) i u skoro čistom
organskom supstratu dokaz su prodavnice cveća pune jeftinih, lepih, "napumpanih" kaktusa iz Zapadne Evrope.
Šteta je što većina propada ako se na vreme ne presade u pravi "supstrat za kaktuse".
Nisu svi kaktusi podjednako osetljivi na primenu glistenjaka: za neke i veliki udeo predstavlja pogodan dodataka.
Takvi su epifitni kaktusi kao Zygocactus, Epiphyllum, Rhipsalidopsis i dr. jer oni potiču iz tropskih šuma gde rastu
iz nakupina humusa u krošnjama drveća. Brzorastući cereusi takođe dobro koriste glistenjak, dok vrste
Astrophytum, Ariocarpus, Aztekium i nekim drugim kaktusima iz sušnih pustinjskih krajeva ne treba davati humus,
jer imaju vrlo osetljiv koren.
Ostale sukulentne biljke (Kalanchoe, Aloe, Hawortia, Sedum, Echeveria i dr. ) u letnjim mesecima odlično reaguju
na zalivanje ekstraktom glistenjaka u vodi. Pri upotrebi glistenjaka za uzgoj kaktusa i sukulenata treba biti siguran u
njegov kvalitet, jer se radi o skupocenim biljkama sporog rasta.

TRAVNJACI

Glistenjak je idealan za odgajanje raskošnih travnjaka.

Njegove karakteristike koje su nezamenjive su sitno mrvičasta struktura koja potpomaže aeraciju travnjaka, čineći
da koren dobije dovoljnu količinu kiseonika,
kao i sposobnost glistenjaka da zadrži vodu i do dva puta naspram svoje težine,
čime zadržava vlažnost korenu trave i u mesecima koji su izuzetno topli.
Obilje hranjivih materija čine glistenjak izuzetnim u prihrani travnjaka.
Prihranu je najbolje uraditi početkom proleća i krajem avgusta meseca pre kišnog perioda.

Najbolje je glistenjak koristiti u početku formiranja travnjaka,

Travnjak je najbolje zasnovati onda kada je zemlja još topla, a vazduh hladniji.
Kada se na već pripremljeno zemljište pospe glistenjak u količini 15 l / m2
Na njega rasejati seme i utabati ga, pa to sve zasuti glistenjakom, koliko da prekrije seme.
Nakon toga zaliti, najbolje prskalicama, obraćajući pažnju da seme ostane tamo gde je i posejano.
Za prihranu travnjaka koristiti 5 l / m2 dva puta godišnje.

-------------------------------------------------------------

ZALIVANJE BILJAKA RASTVOROM KOPRIVE

Napunis jednu kofu koprivom(ja je malo iseckam)i prelijes vodom do vrha. Sve to ostavis da odstoji 10 dana, ponekad samo
promesas. Posle toga procedis, ili stapom izbacis ono koprive sa povrsine. Rastvor koji ti ostane razredjujes 1:10. Znaci 1litra
rastvora koprive 10litara vode TO JE ZA ZALIVANJE. Njime MOZES zalivati kupus, celer, karfiol, kelerabu, krastavce, paradajz,
praziluk, ruze, cetinare. . . NE ZALIVATI grasak, boranije i crni luk. Ja zalivam nekad i 2puta nedeljno. Da ne zaboravim stavi ga
negde dalje od kuce jer smrdi ko DJAVO!!!!!!!

Koprivu koristite na dva nacina,potopite i koristite kroz 48 sati za zalivanje bez razredjivanja,udrugom nacinu potopljenu
koprivu ostavite dok naliv peni tj fermentira tako fermentiranu(tecnost)spakujemo u balone od. Mineralne vode i
razredjujemo na 1o lit.vode 1 lit.kop.naliva za zalivanje.Informacija iz brosure moj biovrt koristimo godinama. Колико ја
знам, а знам много. Држиш све док не престане да пени и као код ракије када чврста материја падне на дно,то јест
сваки лист се разгради и остане само стабљика. Ако стоји на сунцу иде брже ако стоји на хладнијем иде спорије.
Логично. Тако да нема по дефиницији тачан број дана него се прати исто као комина за ракију.

Svaki dan promesas, kada prestane da peni, a oseti se rezak miris :-) tada je gotovo. Mora da prestane penu da pravi kada
mesas. Za koliko dana ce biti gotovo zavisi i od vremena, ako je toplije pre bude gotovo. Moje iskustvo, e sad..

Po mnogima, JESENJA SADNJA VOCA je bolja od prolecne.

Sada je vreme da se pripremi zemljiste za sadnju. Ako vam je povrsina za sadnju spremna(poorana, izfrezirana isl. ), vreme je
da pripremite jame za sadnju voca. Zavisno od sastava, kvaliteta zemljista, zavisice i izbor prihrane. Naravno, glistenjak je
nezaobilazno hranivo. Uz njega se moze koristiti i stajnjak(pregoreli), zeolit, treset, kompost idr. Ako je zemljiste
nekvalitetno, iskopajte vece jame(npr. 1 kubni metar). Stavite na dno jame sloj stajnjaka, sloj zeolita, sloj treseta i sloj
glistenjaka. Potom ide sloj zemlje, a tik ispod korena glistenjak i malo zeolita(5%). Kad se biljka posadi, sve prekriti zemljom,
zagaziti i politi vodom. Postoje i drugi nacini. Ovo je gotovo idealna varijanta. Mozete kombinovati, zavisno od sastava
zemlje.

KAKO ELIMINISATI PUZEVE GOLACE?

1)Pivo u posudi zakopanoj u zemlji

2) Elektricna zica oko biljaka od 9V

3) Patke u dvoristu

4) Pesak oko biljaka, smrvljena ljuska od jaja

5) Mehaničke prepreke su razni profili od plastike ili pocinčanog lima dizajnirani tako da njihove rubove puževi ne
mogu prijeći. Treba ih ukopati 10 cm u tlo i podići najmanje 15 cm iznad zemljišta. I paziti da ne postoji neka
“premosnica” – grana, biljka koja reste u neposrednoj blizini, komad drveta i slično.

6) Ubaciti ih u posudu sa slanom ili vrucom vodom. Ne soliti ih u basti jer na slanom zemljištu ne raste nista.

KOMPOSTIRANJE

http://poljoinfo. com/showthread. php?974-Kompostiranje/page12

suncokret, stajnjak, korov, sve to zaliveno sa mikroorganizmima ( 5 litara rastvora na 1m2), izvrstan kompost, kada
bih imao još i gliste ( kalifornijske) dobio bih superkompost.
Azotofiksacija molekularnog azota iz vazduha, sledeći je važan zadatak bakterija u zemljištu. Azota u vazduhu ima
oko 78 % i neiscrpan je izvor za biljke.

Azot iz vazduha ne mogu biljke direktno koristiti, nego to čine mikroorganizmi.

Razlikujemo: simbiotsku i asimbiotsku azotofiksaciju. Simbiotska azotofiksacija predstavlja značajan vid

snabdevanja biljaka azotom iz vazduha putem simbiotskih bakterija koje žive na korenu biljaka. Ove bakterije na
korenu stvaraju oštećenja(kvržice) u kojima su smeštene bakterije, a koje su spososobne da fiksiraju elementarni
azot. Za ovo su karakteristične biljne vrste iz porodice leguminoza. Rhisobium sp. je bakterija koja ima tu
sposobnost, ali najveći deo azotnih jejedinja stvoren na ovaj način postaje pristupačan za biljke tek kada se završi
vegetacija biljaka, koju parazitiraju ove bakterije

Alumosilikata u zemljištu ima oko 62 % od ukupne težine zemljišta (to je neiscrpna materija). Bakterije iz roda
Bacilus i Pseudomonas, podstiču mineralizaciju alumosilikata, gde mobilišu pristupačne anjone u ćelijsku
protoplazmu. U ovom procesu u kome bakterije iz alumosilikata usvajaju kalcijum i transformišu ga u trikalcijum
fosfate kao primarne i sekundarne fosfate, a koji su pristupačni za biljke. Isto tako kad se iz kristalne rešetke
alumosilikata izdvoje silicijevi joni, koji u organizmu bakterija posle odumiranja bakterija transformišu u fosforne
jone, koji su pristupačni za biljke.

Transformacija kalijum jedinjenja u zemljištu. Kalijum se u zemljištu nalazi isključivo u mineralnom obliku.
Najveći deo kalijuma je u kristalnoj mreži minerala gde ga ima oko 90 % od ukupne količine u zemljištu. Pored
ovoga, postoji i fiksirani nezamenjivi kalijum i izmenljivi. Količina kalijuma je mnogostruko veća od fosfora i
azota u zemljištu. Predpostavlja se da je to čak 2, 40 % , jedino je pitanje njegove pristupačnosti za biljke. Za
njegovo oslobađanje u pristupačno stanje najveća uloga pripada bakterijama, naročito Bacilus cirkullans. Osim toga
i kalijum se oslobađa u većoj količini od alumosilikata , gde se iz kristalne rešetke izdvajaju aluminijevi i silicijevi
oksidi u kojima se nalazi alkalni K-katjon. Ovde mikroorganizmi vrše hidrolizu, pri čemu se K-katjon zamenjuje H
jonima iz vode, a oslobođeni K jon prelazi u soli kiselina, nose predznak kalijuma. Lucin se pokazao kao zamena za
kalijeve soli.

Sve ovo nam govori da su baktrije odnosno korisni mikroorganizmi, veoma važna komponenta u zemlji, bez kojih,
biljkama, nema života.

Uništavanjem istih uništavamo i biljku raznim bolestima, koje onda lečimo i opet u zemlju unosimo za,
mikrorganizme, štetne materije.

Zato je potrebno lečiti zemlju, lečimo je dodavanjem komposta u kojem ima mnogo mikroorganizama, komposta
pravilno napravljenog, bez dodavanja hemijskih preparata, (naprimer, uree).

Uloga čoveka u svim pomenutim procesima je nezamenjiva. Važno je prepoznati problem na vreme i na njega znati
delovati. Polazimo od do sada ne prevaziđenog saznanja, da je zemljište autonomni ekosistem za biljke i
mikroorganizme. Ovaj sistem u prirodi postoji bez posrednika, međutim delovanje drugih stimulativnih
posrednika(ciljanih bakterija) on višestruko uvećava svoj efekat. Čovek je u mnogome uticao na poremećaj klime i
time preuzeo veliku odgovornost na sebe. Zemljište predstavlja ekosistem sastavljen iz tri faze: čvrste, tečne i
gasovite. Nastalo je u procesu pedogeneze kao rezultat dugotrajnog delovanja klimatskih, bioloških i reljefskih
faktora na matičnu stenu. Ovaj proces se odvija i danas. U zemljištu žive različiti mikroorganizmi, gde svaki od njih
ima određenu ulogu. Potrebno je prepoznati bakterije, pokušati na njih delovati u našu korist. Zahvaljujući
procesima mikroorganizama odvija se stalno kruženje materije u prirodi.
Mikrobiološkim putem zemljištu se omogućava mineralizacija složenih organskih jedinjenja do pristupačnih biljnih
asimilata. Na osnovu mikrobiološke aktivnosti se vrši efektivna procena plodnosti zemljišta. Ishrana biljaka je u
direktnoj vezi s tim procesima.

Na raspolaganju proizvođačima stoji efikasno sredstvo, treba ga pravilno iskoristiti. Ovo vreme ne trpi pasivne
posmatrače. Napustimo životni obrazac u kome su nam bili mentori koji su glumili izmišljeni život!!!

http://glistenjakmaki. com/proizvodi/

U leglu je vazno odrzati dobar odnos ugljenika i azota. Ugljenikom su bogati karton, seno, slama, suvo lišće, a
azotom kuhinjski otpad. Dole treba biti podloga od materijala bogatih ugljenikom koji upijaju vodu, a gore
materijali bogati azotom. u leglo treba dodati zemlje iz baste da bi se naselili lokalni mikroorganizmu. DJUBRIVO
OBAVEZNO MESATI SA KARTONOM!!! Kad se izvadi humus on ima oko 80% vlage i potrebno je da odstoji
izvesno vreme da fermentira.

Humus se vadi iz legala jednom godisnje da se legla ne bi uznemiravala. Vadi se na jesen, ili na pocetku zime i ostavlja se da
tokom zime izmrzne i da se u rano prolece izlegu kokoni, kojih ostane puno u humusu. Na prolece se izvade izlezene gliste.
Takav se pakuje za prodaju. Barem mi tako radimo, jer ga ostavljanje preko zime i mraz usitne, pa ga nema potrebe
prosejavati. Prosejavanjem humusa se mnogo glista "osteti". Odvajanje tek izlezenih glista iz humusa vrsimo tako sto,
postavimo najlonsku foliju, na koju stavljamo humus u gomilama da tokom zime izmrzne. U rano prolece, na tim gomilama
stavljamo vrlo malo stajnjaka. Posle nekoliko dana skidamo taj stajnjak, koji je pun glista koje se sakupe u njemu, s obzirom
da im je na tom mestu jedino dostupna hrana. Takodje, kada se humus upakuje u dzakove, na samom dnu, na foliji, takodje
ostaju gliste, koje se jednostavno sakupe i prebace u legla. Zanemarljivo mali broj glista ostaje u humusu, sto samo
poboljsava kvalitet zemljista, na kom se taj humus posle prodaje rasporedjuje. Prosejavanje humusa je gubljenje vremena i
energije i samo povecava troskove proizvodnje. Naravno, prosejavanje je neophodno ako je humus "prljav", tj. ako ima
otpadaka u njemu

Sitno isecite listove korpive, a onda ih malo tucite u avanu. Prelijte kipucom vodom i dodajjte malo narendanog domaceg
sapuna za pranje. To neka malo odstoji pa procedite. Dobijena tecnost je idealan prirodni insekticid. Recept sam pokupio sa
histori kanala u emisiji poljoprivreda u viktorijansko doba. Savrsen za organsku proizvodnju.

1 kg koprive se potopi u 10 litara ciste vode (kisnice), pritisne kamenom i ostavi da fermetise 2-3 nedelje, a potom se s tim
prskaju usev i vocke. Đubrivo je najbolje praviti krajem aprila kad je kopriva najbujnija.

(Početkom leta nakupiti gaveza i koprive i iseckati ih u veću posudu u razmeri 90% gavez 10% kopriva. Nasuti vodu (kišnicu)
da biljke plutaju, poklopiti i ostaviti da stoji na suncu 3 nedelje dok ne provri. Posle mešati sa vodom u razmeri 1:10. Posuda
mora biti od plastike, a ne od PVC-a. Gavez se koristi od korena i kad je u cvatu. Đubrivo ima jak miris.

Ako se u kantu od 20 litara recimo, do pola stavi lišće koprive i prelije izvorskom vodom, kišnicom ili odstojalom vodom. Od
gore se stavi neki kamen. Ako taj rastvor tako stoji 24h, pa se procedi i prska u rastvoru 1:5 to deluje kao insekticid a ako taj
rastvor ostane deset dana pa se onda tek procedi to je folijarno đubrivo, gvožđe pre svega. Beli luk je odličan repelent i kad
je posejan pored biljaka i kad se glavica isečena u vodi skuva, procedi i u rastvoru 1:3 prska. Odličan i za biljne vaši!

Ja radim ovako: kanta zapremine Jupol kante, do pola napunjena zeljastim delovima koprive, pre osemenjavanja, a od pola
poliješ odstojalom vodom ili kišnicom, prekriješ nečim da vazduh struji i ne ulaze bube (recimo najlon čarapa ili neka mreža).
Kad odstoji 24 sata, procediš, razmeriš 1:10 i udri! Neka stoji u nekoj hladovini (samo ne pod orahom jer on luči prirodan
herbicid). Isto to, samo da odstoji deset dana, i da se kopriva pritisne nekim kamenom, dobijaš folijarno đubrivo.

1 kg koprive bez korijena, u 10 l vode. Kad se proces okonča, razređujem po receptu 1:7, sipam u špricu i pršćem list i
ujedno okolno zemljište. Ovako se ujedno vrši i folijarna prihrana biljke.

Prskanjem koprivom se dobijaju četiri stvari:

1. zaštita od insekata;
2. folijarno đubrivo, pre svega gvožđe, biljke dobijaju imunitet;
3. smanjuje se ili elimimiše upotreba pesticida i mineralnih đubriva, što je dobro i za vaše zdravlje i za zdravlje zemlje;
4. ne troši se novac na pomenuta sredstva za zaštitu i prihranu bilja.

. Kopriva je glavna a često i jedina biljka kojom štitim voće. Postavljaću tokom leta i ostale plodove iz polja, proizvedene čak
po radikalnijim principima u odnosu na organsku proizvodnju . Pre neki dan sam prskao koprivom i dodao beli luk, ljutu
paptičicu, sodu bb. Danas ne vidim nigde lisne vaši. Radite koprivom jednom nedeljno, berite zdrav plod i ne berite brigu.

https://www. organicnet. co/info-center/resource/show/24-prirodna-pesticida-koje-mozete-sami-da-napravite

Probajte i ljutim papričicama. Ja taj recept ne koristim jer volim kad voćke budu malo napadnute pa se brane a ja ih samo
prihranjujem. Danas sam dobio taj recept od ljudi koji ga koriste. Tri feferone blendirate sa čašom vode, procedite i prskate. .
.

Insekticid od koprive ima kratkotrajno dejstvo, te se primena istog mora ponoviti nakon 2-3 dana. Gnojivo, po ovom vrucem
vremenu sazreva oko 10 dana (kad prestane da se peni spremno je za upotrebu i drzi se na suncu, kad je temperatura niza
potrebno je nekad i do 4 nedelje). Vazna napomena - koristi se iskljucivo posuda plasticna. . . burence, kanta, ko sta ima.

Vesna Ivanovic Petrovic Da li, kad odstoji tih 10- tak i vise dana kopriva, ta tecnost kao djubrivo moze da se koristi vise puta.
Npr. Napravim je vise, pa prskam jednom nedeljno dok ne potrosim zalihe gnojiva od koprive?

Olivera Markovic Da, naravno. Samo, vodite racuna sta tretirate, da li list (spanac i sl. ) ili koren (kod paradaiza itd. ).
Savetujem da potrazite te informacije na netu. . . ima ih. Takodje, vec upotrebljenu koprivu mozete sacuvati za malc, ja to do
sada nisam koristila ali sam cula da je steta da se baci.

TEČNI GLISTENJAK- KORISTI SE KOLIČINA OD 10 LITARA NA JEDAN AR PRSKANJEM LIŠĆA (FOLIJARNO) 3-4 PUTA U TOKU
VEGETACIJE ILI ZALIVANJEM ZEMLJIŠTA U KOLIČINI OD 200 LITARA NA JEDAN AR. PRETHODNO RAZBLAŽITI VODOM 5 PUTA.

U kantu nasuti 10 litara kišnice ili bunarske vode, a u najlonsku čarapu staviti pola litre glistenjaka ili komposta i potopiti u
kantu. Da bi se korisne bakterije razvijale potrebna im je hrana u obliku šećera pa dodati i 4 kašike melase. Staviti pumpu za
akvarijum jer je potrebno strujanje vazduha. Ostaviti 48h nakon cega se dobije mutna tečnost zemljanog mirisa koja se mora
koristiti u roku od 24h. Ovo se koristi za folijarnu ishranu biljaka a treba dodati i tečno gvođže (1/3) jer ga biljke brže
apsorbuju preko listova. Dodaje se i 2 kašike magnezijum-sulfata na 10l vode (gorka so) jer ubrzava cvetanje i smanjuje
odbacivanje cvetova. Tečnost se stavi u raspršivač i dobro natopi biljka po listovima ujutru ili uveče. Nakon par dana biljka
dobije duboko zelenu boju listova.

Slobodan MirkovićPomoz Bog dragi prijatelji, Мирослав Шарац (Miroslav Šarac) nemoj zameriti što se mešam u tvoj post ali
evo da iznesem moja iskustava. Kada koprivu koristim kao insekticid nakon 24h odvajam tu prvu tečnost koja bude prilično
oštra, bude rozikaste boje. Sipam je u plastičnu flašu do vrha da nema vazduha i mogu da je koristim duže vreme. Kada iz nje
uzima koncentrat, flašu uvek stisnem da izađe vazduh i zatvaram, čvrsto. Tako duže traje. Ostatak kopriva ostavljam da se
nastavi fermentacija, zavisno od temperature ona će se odvijati brže ili sporije. Da biste ubrzali fermetaciju dodajte, ako
imate, već postojeće đubrivo, na taj način se formira zasad bakterija brže. Često mešanje je potrebno, a ako imate
akvarijumski kompresor ubacujte vazduh u rastvor imaćete formirano đubrivo vrlo brzo. Pokazatelj kada je gotovo je
prestanak vrenja tj. formiranja pene. Ovo možete korististi i za zalivanje i folijarno. Folijarno mora biti razblačenije zavisno od
osetljivosti vrste biljke, deluje i preventivno protiv insekata, odbija ih. Naizmenično koristim koprivu i beli luk koji je odličan
protiv svih gljivičnih obolenja osim plamenjače-peronospore. Branko Vuletic to zna da uglavnom bordovska čorba pomaže u
borbi protiv nje.

http://www. lepaisrecna. rs/moja-lepa-basta/saveti-cvece/9550-caj-od-komposta-je-recept-za-dzinovski-rast-povrca-video.

html

https://www.zivetisabiljkama.net/fantasticni-caj-od-komposta-za-neverovatni-prinos/

http://www. lepaisrecna. rs/moja-lepa-basta/aktuelno-basta/5977-nezamenljivi-domaci-kompost. html

Male gliste koje su stare prvi dan svoga života sve do sedmoga dana imaju bijelu boju i liče na vaške, tako da te gliste i ako
vidite u vašem leglu nemojte bacati ili uništavati; od sedmog dana glista dobija rozu boju koju zadržava sve do petnaestog
dana svog života; modro crvenu boju dobija posle tri mjeseca i imaće je sve do kraja svog života (Pun porast glista postiže
sa starošću od 10 meseci)

Novija istraživanja su pokazala da primena glistenjaka efikasno sprečava bolest biljaka. Bakterije iz glistenjaka
vezane za koren su u stanju da luče antibiotike koji podižu otpornost same biljke. Na osnovu ovoga pesticidi se
mogu isključiti iz biljne proizvodnje ili znatno redukovati.

Gljivice u glistenjaku su ključne za razgradnju organske materije, posebno celuloze i polimera. U glistenjaku
gljivice stvaraju huminske kiseline koje sadrže 3-5 puta više nutrijenata od zemlje. Istovremeno ovi nutrijenti se
zadržavaju pri površini oko samog korena i ne ispiraju se u dublje slojeve. Gljivice su ključne za rast biljaka jer
oslobađaju azot i ugljenik. Takođe neke gljivice luče antibiotike koji eliminišu patogene bakterije – izazivače
bolesti.

Ako uzmemo u obzir da je i čovek deo prirode a dešavaju nam se stvari ovakve kakve su onda kad dođu crni dani
pitamo se gde smo to pogrešili?. .

Prva i osnovna greška je ta što se dok smo živi i zdravi ne pitamo da li i gde grešimo. Savremen čovek se
savremeno hrani pa se i savremeno leči dok se prirodnjak prirodno hrani pa ga priroda čini zdravim.
Dok je većina naših živela na selu mnogi od njih koji su živeli u skladu sa prirodom su doživljavali stotu bez
medicine. Da li se pitamo gde grešimo?
Da li je neko ko vežba u teretani i koristi veštački proizvedene proteine zdraviji od onoga koji se bavi plivanjem i
trčanjem i koristi prirodno proizvedenu hranu? Da li je neko ko pojede 3kg savremeno proizvedene hrane zdraviji
od onoga koji pojede 1kg prirodno proizvedene hrane? Odgovor znate i sami.

„Udružimo se s prirodom!!!"

To isto se dešava i našim biljkama. Unošenjem veštačkog mineralnog đubriva unosimo veliku količinu onih makro
i mikroelemenata koji su najpotrebniji biljkama koje uzgajamo i za uzvrat dobijamo krupne i na izgled zdrave
plodove. Ali šta je sa onim mikroelementima koji su biljkama potrebni u malim ili vrlo malim količinama a mi ih
nismo uneli. Biljke ne mogu da ih dobiju ni od korusnih zemljišnih mikroorganizama kojih nažalost više nema zbog
prisustva hemije. Zbog nedostatka tih mikroelemenata biljke oboljevaju te smo prinuđeni da ih lečimo i to ponovo
hemijom. Da li postoji prirodnije rešenje?

Najbolje rešenje:

Glistenjak kalifornijskih glista je najkvalitetnije prirodno organsko djubrivo i upravo je on deo ciklusa koji
nedostaje u prirodnom uzgoju biljaka.

Zdravlje je ono što prvo poželimo svojim najmilijim a stiče se utisak da se zaboravilo da zdravlje na usta ulazi.
Lakše nam je da koristimo suplemente nego da se potrudimo da jedemo raznoliku i prirodno proizvedenu hranu.
Koliko se loše hranimo pokazuje sve veći broj obolelih od savremenih bolesti.

Interesantno je to što većina poljoprivrednika misli da bez hemije nema poljoprivrede a nedaleko od njihovih
parcela, tamo gde priroda sama uređuje površinu sve živi bez problema. Upotrebom neorganskih đubriva nismo
biljke snabdeli svim potrebnim elementima te im zdravlje biva narušeno pa smo zbog toga prinuđeni da ih lečimo i
ponovo koristimo hemiju. Na kraju svega toga žrtve smo mi sami.

Upotrebom glistenjaka smo najbliži prirodi.

Korisni mikroorganizmi iz kvalitetnog glistenjaka

Sloj zemljišta oko korenovog sistema se naziva rizosferom. Koren biljke ispusta izlučevine u zoni rizosfere koje
stvaraju bogatu sredinu za razvoj mikroorganizama. . .

Mikroorganizmi razlažu organska jedinjenja u neorganske oblike koje biljke mogu da usvoje, fiksiraju azot iz
zemljišne atmosfere i razlažu zemljišne minerale stvarajući tako preduslove korenovom sistemu za usvajanje
hranjivih elemenata. Pored ovoga, pojedini neorganski, nepristupačni oblici hranljivih elemenata, zahvaljujući
njihovoj aktivnosti, prevode se u pristupačne oblike za biljke.
Unošenjem kvalitetnog glistenjaka što bliže korenu biljke, pored široke palete minerala unosimo i veliki broj
korisnih mikroorganizama čime gore navedeni procesi dobijaju na intenzitetu.
S povećanjem broja mikrooganizama povećava se procenat humusa a samim tim se i vlaga duže zadržava te je
potrebno manje zalivanja u sušnom periodu.

http://alternativa-za-vas. com/index. php/clanak/article/kompost

Materijali za kompostiranje razvrstavaju se u „zelene“ i „smeđe“. Zeleni su materijali bogati azotom. Oni pomažu
bržem rastu korisnih mikroorganizama.

U zeleni kompost ubrajamo:

 travu
 talog kave
 filter vrećice od čaja
 ostatke od voća i povrća
 izmet krave, konja ili ovce

Smeđi materijali bogati su ugljenikom. Smeđi kompost služi kao izvor hrane za mikroorganizme.

U smeđi kompost ubrajamo:

 opalo lišće iz vrta

 borove iglice
 koru drveća,
 grančice
 slamu, sijeno, piljevinu
 papir
 pamučnu tkaninu

http://organskiproizvodi. com/index. php?option=com_content&view=article&id=234:humifikacija-

zemljista&catid=125&Itemid=1237&lang=sr

http://www. bastovanstvo. rs/index. php/topic, 2123. 0. html

https://www. agroklub. rs/poljoprivredne-vesti/cimet-zova-i-riba-protiv-krtica/32950/

https://www. agroklub. rs/eko-proizvodnja/kako-sami-mozete-proveriti-kvalitet-zemljista/26807/

http://www. zdravasrbija. com/lat/Zemlja/Ratarstvo/2037-STA-JE-DOBRA-ZEMLjA. php

http://agroinfotel. net/kiselost-zemljista-ometa-uspesan-razvoj-biljaka/

http://www. agropartner. rs/VestDetaljno. aspx?id=23625&grupa=2

http://www. poljosfera. rs/agrosfera/agro-teme/ratarstvo/kiselost-zemljista-ph-i-kalcifikacija/

http://www.agromedia.rs/agro-teme/povrtarstvo/kolike-su-potrebe-povrca-za-vodom?ppc_facebook

Crveno svetlo se pokazalo najbolje kod glista za napredovanje.

https://www.mojvrt.eu/kako-svjetlost-utjece-na-nastanak-komposta-od-kalifornijskih-glista/
https://www.agroklub.com/eko-proizvodnja/imaju-farmu-kalifornijskih-glista-i-opg-u-majski-dobro-ide/36351/

https://www.mojvrt.eu/za-gliste-jos-nema-zime/

https://www.mojvrt.eu/kako-posaditi-vocku-ili-drvo-koristeci-humus-kalifornijskih-glista/

https://www.mojvrt.eu/video-vrste-bazena-za-kalifornijske-gliste-i-temperatura/

http://agroinfotel.net/kiselost-zemljista-ometa-uspesan/

http://www.zdravasrbija.com/lat/Zemlja/Povrtarstvo/426-ORGANSKA-DjUBRIVA.php

ODVAJANJE SEMENA IZ GLISTENJAKA

Najsigurnije je da se naklija. Ako nije velika količina u pitanju, proseje se, stavi se u providne džakove pa na sunce. Za veće
količine sličan sistem – nabaci se dvadesetak cm na najlon, zalije se i pokrije najlonom. Za mesec dana sve nikne, onda se
promeša i ostavi da se i to što je niklo kompostira. Ja tako spremam kompost za rasad, na jesen spakujem u džakove par
kubika i do proleća je skoro svo seme niklo i propalo. Dodavanje zemlje je obavezno kada počinje da se kompostira, kasnije
je dovoljno staviti malo starog komposta. Zemlja treba da je iz najboljeg dela bašte, najbujnije jaruge i zdrave šume, tako se
za start obezbedjuju dobri mikroorganizmi.

https://living.vecernji.hr/zelena-zona/i-kalifornijske-gliste-zavoljeli-zbog-humusa-909985

http://poljoinfo.com/showthread.php?974-Kompostiranje%2Fpage34

https://www.zivetisabiljkama.net/fantasticni-caj-od-komposta-za-neverovatni-prinos/

recept za caj od komposta na linku iznad!!!

http://www.zdravasrbija.com/lat/Zemlja/Stocarstvo/824-VRSTE-STAJNjAKA.php

Razmnozavanje glista

http://www.eulesstx.gov/composting/vc_reproduction.htm

Kiselost zemljista

http://agroinfotel.net/kiselost-zemljista-ometa-uspesan/

Dobri saveti https://commonsensehome.com/vermicomposting/