ИСТИНА О БОЈУ НА КОСОВУ 1389.

Наслов оригинала:
Истина о Боју на Косову 1389,
др Стеван Томовић

Прво издање:
2018.

Издавач:
Мунгос, Нови Сад,
у сарадњи са СИА Матић, Београд,
Институт за националну историју, www.institutni.com
Школа гусала Сандић, www.skolagusalasandic.rs
Племе Кучи, www.plemekuci.com

Техничко уређење:
Мунгос

Дизајн корица:
Владимир Јајин

Штампа:
Донат Граф, Београд

Тираж:
1000

Дистрибуција:
Мунгос, Нови Сад, тел. 063/512835

2
 Др Стеван Томовић

ИСТИНА О БОЈУ
НА КОСОВУ 1389.
O најопеванијем догађају
у српској историји

3
4
 УВОДНО ПОГЛАВЉЕ
„Битка коју ће памтити сва времена”
Разлог писања књиге о Боју на Косову

У овој књизи су приказани сви записи до којих је писац дошао

у којим је описан Бој на Косову, први пут сакупљених на једноме
месту, да би се подробним прегледом тих записа на непристрастан на-
чин покушао приказати најпознатији догађај српске повести.
Бој на Косову 1389. је највише проучавани и најпознатији,
али и најмање објашњен догађај у српској историји. Ова књига
је написана како би се коначно разрешила загонетка о догађају „који
ће памтити сва времена” – како су то писали италијански писци тог
доба, и да би се утврдила цела истина о „највећој бици од Постан-
ка света” – како су је мало претерујући назвали ондашњи турски пис-
ци.
О Боју на Косову заправо постоји веома мало поуздано утврђе-
них података, тако да је остао загонетка која је непуна два века би-
ла проучавана с мало успеха. А да то до сада јесте било са мало успе-
ха, дā се видети из пера самих историчара који су о Боју писали…

5
 ПРВО ПОГЛАВЉЕ
Историчари о Боју на Косову
Шта су досадашњи проучаваоци Боја на Косову и
најпознатији историчари писали о Боју на Косову

Бројни историчари 19/20. века су писали о Боју на Косову 1389.

године, али, ниједан од тих историчара, према сопственим признањи-
ма, није успео решити све недоумице око тог догађаја, и то у толикој
мери, да се чак није поуздано утврдило ни ко је био победник у
Боју на Косову.
То се није поуздано утврдило јер постоје противречни извеш-
таји из тог доба, у којим је Бој на Косову описан на различите
начине.
Можда је мање познато да о Боју на Косову постоје сачувани изве-
штаји из тог доба у којим је записано да су Срби победили у Боју
на Косову, и други извештаји у којим је записано да су Турци побе-
дили, као и трећи извештаји у којима је записано да је битка заправо
била нерешеног исхода. То је главни разлог зашто историчари нису
успели да поуздано утврде истину о овом догађају из 14. века.
На пример, један познати српски историчар из 19. века, Љубомир
Ковачевић, након проучавања свих записа о Боју на Косову, закљу-
чио је да се о Боју на Косову не може све поуздано утврдити, те да је
„Косовска битка прекривена густом тамом неизвесности”.1
Још један познати српски историчар 19. века, Иларион Руварац,
изнео је следећи закључак о том догађају:

Колико је људи бројала турска војска коју je Мурат повео на срп-

ског кнеза Лазара? Којим је путем вођена та војска? Где је застајала и
како је кроз кланце пролазила док није напослетку пала у поље Косо-
во? А ко се од хришћанских кнезова и клетвеника Мурата придружио
турској војсци? Да ли је са Турцима пошао на српску земљу и Краље-
вић Марко (…)? Како је турска војска распоређена била на Косову? Ка-
ко су се војске судариле? Како је текао бој, итд.? – ја то не знам.2

1
Ljubomir Kovačević, Vuk Branković, Godišnjica Nikole Čupića X, Beograd, 1988, 298. str.
2
Иларион Руварац, О кнезу Лазару. Стражилово, Нови Сад, 1887, 105. стр.
6
 Или рецимо, један други историчар 19/20. века, познати хрватски
историчар Фердо Шишић, који се такође бавио проучавањем питања
Боја на Косову, записао је да су извештаји о Боју на Косову међусобно
супротстављени, и да „наука још и данас није у потанкостима до-
шла до поуздана резултата”.3
Ни у каснијем добу није направљен никакав помак у односу на ове
закључке историчара 19. века, упркос томе што је у међувремену било
откривено још записа о Боју на Косову и другим догађајима тог доба.
На пример, један познати српски историчар 20. века, академик СА-
НУ-а, Сима Ћирковић, записао је:

Отворена питања и недоумице остају и после пуног столећа крити-

чког проучавања Kосовске битке, и после проширења круга извора и
бољег упознавања ситуације пре и после 1389. године.4

И на другом месту, исти историчар је писао да „ми данас знамо о

бици мање од наших претходника од пре 150 година”.5
И познати савремени српски историчар и академик Раде Михаљ-
чић, који се посебно бавио проучавањем Боја на Косову, дошао је до
истог закључка, да „После више монографија, студија, и десети-
на расправа, ни исход легендарног сукоба није јасан”, те да су
„Најуспелије расправе о том догађају заправо смањивале број
поузданих података”, и да се „сужавало сазнање о том догађа-
ју.”6
И други познати историчари и проучаваоци Боја на Косову, попут
Стојана Новаковића, Михаила Динића, и Радована Самарџића,
на сличан начин су писали о Боју на Косову.
Не постоји, у ствари, ниједан ваљан историк од 19. века до данас
који се бавио питањем Боја на Косову, а да није дошао до истог зак-
ључка, и да није изнео исто признање – да упркос открићу већег броја
историјских докумената о Боју на Косову током 19/20. века још увек
није поуздано утврђено шта се тачно догодило те 1389. годи-
не на Косовом пољу.

3
Ferdo Šišić, Vojvoda Hrvoje Vukčić Hrvatinić i njegovo doba, Zagreb, 1902, 72-73. str.
4
Сима Ћирковић, Косово поље, 15. јуни 1389. године. Битка на Косову, Галерија САНУ,
св. 65, 1989, 76. стр.
5
Sima Ćirković, Kosovska bitka kao istorijski problem. Akademske besede, knj. 37, VANU,
Novi Sad, 1992, 25. str.
6
Раде Михаљчић, Лазар Хребељановић. Историја, култ, предање, Београд, 1984, 116.
стр.
7
 ДРУГО ПОГЛАВЉЕ
Непознанице о Боју на Косову
Једине две поуздано утврђене чињенице о Боју на
Косову: Датум битке и погибија Мурата и Лазара

Шта се поуздано зна о Боју на Косову, а шта је мање познато или

неутврђено?

Чињеница бр. 1: Датум Боја на Косову

Сматра се да је поуздано утврђено време битке, јер постоје сачу-
вани записи из времена саме битке, у којима је записан датум.
У тим записима савременика се наводи датум 15. јун 6897. годи-
не по старом начину рачунању времена, што одговара 28. јуну 1389.
године по садашњем начину рачунању времена. (Некада су се године
рачунале од времена Постанка света, а сад се рачуна од времена
рођења Христа.)
Са друге стране, у многим турским записима из тог доба о Боју на
Косову наводе се други датуми (1387., 1388. година, итд.), тако да
у записима о Боју на Косову не постоје слагања чак ни око самог вре-
мена битке.

Чињеница бр. 2: Погибија оба владара

Поуздано се зна и да су у Боју на Косову погинулии кнез Лазар и
цар Мурат, јер се тај податак спомиње у већини записа о Боју на Ко-
сову, па и у најстаријим записима о Боју на Косову.
Али, као ни сам датум битке, тако ни овај податак сам по себи није
од нарочитог значаја за питање тока и исхода Боја на Косову ако се не
знају друге појединости у вези са тим догађајем.

Чињеница бр. 3: Непознато време погибије Мурата

Историчари нису пружили коначан одговор на питање времена по-
гибије Мурата. Тако је и српски историчар Владимир Ћоровић запи-
сао да „Појединости о целом току битке нису познате. Не знамо
чак сасвим поуздано ни када је погинуо султан Мурат (...)”.7

7
Владимир Ћоровић, Бој на Косову. Историја Срба, Прва књига, Јанус, Београд, 2001,
138. стр.
8
 Време погибије Мурата се не зна због тога што постоје противреч-
ни подаци о томе у записима о Боју на Косову:
Постоје записи који казују да је Мурат погинуо током битке, онда
записи који казују да је погинуо пре почетка битке, и записи о поги-
бији после завршене битке.
Такође, једни записи кажу да је Мурат погинуо после кнеза Лаза-
ра, док други записи кажу да се то догодило пре погибије кнеза Лаза-
ра.
Шта је тачно од ових извештаја? И како објаснити постојање толи-
ких противречја у извештајима о истом догађају?

Чињеница бр. 4: Непознат начин погибије Мурата

Ниједан историчар никад није утврдио начин погибије Мурата, јер
и о томе постоје противречни подаци, као и у случају времена његове
погибије:
Постоје записи који казују да је Мурат погинуо тако што је уби-
јен на превару, после завршене битке, а постоје и записи који ка-
зују да је Мурат погинуо на бојном пољу, у борби.
Због ових противречних података историчари нису успели да поуз-
дано утврде како је погинуо цар Мурат, па је и то питање остало нера-
зјашњено.
Споменути историчар Михаљчић, иако је подробно проучавао из-
вештаје о Боју на Косову, изнео је следећи закључак о питању погиби-
је Мурата:

Чак и убиство султана Мурата, потврђено у више савремених изво-

ра, обавијено је тамом. Искази су веома различити када је реч
о времену и начину убиства. Не зна се да ли је султан убијен
пре, за време, или после битке. У томе се хришћански и турски из-
вори никако не слажу.8

Чињеница бр. 5: Непознато време и

непознат начин погибије кнеза Лазара
Као и у случају времена и начина погибије Мурата, тако ни о вре-
мену и начину погибије кнеза Лазара, историчари нису дали коначан
суд, јер и о томе има противречних података у записима о Боју на Ко-
сову:

8
Михаљчић, Лазар Хребељановић, 131. стр.
9
 Једни записи кажу да је кнез Лазар погинуо у борби, други запи-
си говоре да је био заробљен, па погубљен, а трећи записи говоре
да је погинуо после завршене битке, током повлачења. И као што
је напоменуто, једни записи говоре да је погинуо после Мурата, док
други записи говоре да је погинуо пре Мурата.

Чињеница бр. 6: Нерешено питање издаје

Питање издаје у Боју на Косову такође је неразјашњено јер и о то-
ме постоје противречни подаци у записима о Боју на Косову:
Постоје записи који кажу да јесте било издаје и записи који изда-
ју не спомињу, као и записи који кажу да је само било лажних гла-
сина о издаји.
Већина историчара сматра да није било издаје и да је то поуздано
утврђено; међутим, и даље је остало неразјашњено зашто се онда из-
даја спомиње у појединим записима о Боју на Косову.
Закључак српског историчара, академика САНУ-а, Ивана Божића,
који је проучавао записе из доба Боја на Косову, укључујући и питање
издаје Вука Бранковића, гласи да „Издаја (у Косовској бици) остаје у
области нерасветљених историјских епизода”.9

Чињеница бр. 7: Непознат број сукобљених војски

Није познато колико је било српске и турске војске на Косову по-
љу, јер и о томе постоје противречни подаци у записима о Боју на Ко-
сову, а већина записа уопште ни не спомиње тачан број учесника, или
даје претеране бројке:
Једни извештаји кажу да је Турака било више, док други извешта-
ји кажу да је Срба било више. Зато, осим недоказивих претпоставки о
броју Срба и Турака у Боју на Косову, које су износили разни истори-
чари тог и каснијег доба, ништа није поуздано утврђено о том питању,
нити је то могуће утврдити.

Чињеница бр. 8: Непознат број погинулих

Није познато ни колико је било погинулих у Боју, јер и о томе по-
стоје противречни подаци, а већина записа уопште и не спомиње број
погинулих:
Једни извештаји кажу да је Турака више погинуло, опет други из-
вештаји кажу да је Срба више погинуло, а трећи извештаји кажу да је
било великих губитака на обе стране.

9
Иван Божић, О улози Вука Бранковића, 70-71. стр.
10
 Чињеница бр. 9: Непознат ток битке
И о току битке исто постоје противречни подаци, тако да су се сви
историчари сложили да није могуће поуздано утврдити ни ток битке:
Постоје записи који казују да се битка састојала из два дела, тако
да су у првом делу надвлађивали једни, а у другоме делу битке други;
и постоје записи који говоре да је једна страна – српска или турска –
побеђивала током целе битке. А осим тога, постоје и други противреч-
ни подаци о току битке.

Чињеница бр. 10: Непознат исход битке

И о исходу битке постоје противречни подаци: Једни записи казују
да су победили Турци, а други записи казују да су победили Срби,
док трећи записи казују је битка била нерешеног исхода.
Споменути историчар Ћирковић је писао о „непоузданом зна-
њу историчара о Косовској бици” и о „поколебаности о исходу
битке”.10
А познати српски историчар 20. века, проучавалац Боја на Косову,
и академик САНУ-а, Михајло Динић, мада је био мишљења да су по-
бедили Турци, записао је да се на основу записа о Боју на Косову не
може поуздано утврдити ток и исход битке. Он је записао следе-
ће о томе:

Пред нама је читава једна скала тврђења о исходу Боја на Косову:

Потпуна победа хришћана; крвав нерешен бој; недовољно нагла-
шени пораз Срба; и потпуна катастрофа (...)
Да су Срби победници, то нико није озбиљно ни помишљао, а ве-
роватно и неће никада. Исувише је јасно да је Косовски бој по својим
ближим и даљим последицама био за Србе поразан.11

На основу наведених података испада да једина поуздано утврђе-

на чињеница о Боју на Косову – не рачунајући датум битке – јесте по-
гибија Муратова и Лазарева, док је све остало под знаком питања.
Историчар Ћирковић и сам закључује да је датум битке и поги-
бија оба владара „све што се може поуздано рећи о овом дога-
ђају”, зато што постоји превише противречних извештаја.

10
Sima Ćirković, Kosovska bitka, 27. str.
11
Михаило Динић, Историјско и легендарно Косово. Бој на Косову, Београд, 1992, 447.
стр.
11
 ТРЕЋЕ ПОГЛАВЉЕ
Противречја о Боју на Косову
Противречни извештаји о Боју на Косову, у
којим је битка описана на различите начине

У записима о Боју на Косову није само исход битке описан на раз-

личите начине, већ и скоро све друге појединости у вези с битком. Ис-
под је приказан део тих противречних описа:

РАЗЛИЧИТИ ЗАПИСИ О БОЈУ НА КОСОВУ

Победа Срба Победа Турака Нерешен исход

Мурат погинуо Мурат погинуо Мурат погинуо

пре битке током битке после битке

Мурат погинуо Мурат погинуо

пре кнеза Лазара после кнеза Лазара

Коришћени топови у бици Нису коришћени топови

Било је издаје Није било издаје Лажне гласине

Мурат убијен Мурат погинуо На превару, на

на превару на бојном пољу бојном пољу

12
 Мурата убио Мурата убио Мурата убио
непознати ратник кнез Лазар Милош Обилић

Мурат убијен Мурат убијен Мурат убијен

копљем кроз леђа мачем у срце ножем у стомак

Изговор Муратовог Изговор Муратовог Изговор Муратовог

убице: Претварао убице: Претварао убице: Претварао
се да је пребег се да је муслиман се да је преговарач

Изговор Муратовог Напао Мурата Напао Мурата

убице: Претварао без претварања, без претварања,
се да доводи кнеза током битке после битке
Лазара заробљеног

Мало Срба и много Мало Турака и много Велики губици

Турака погинуло Срба погинуло на обе стране

Преокрет у бици Преокрет у бици Није било

изазвао издајник изазвао Бајазит преокрета у бици

Битка се састојала из Одиграле се две Битка се није

два дела: Прво Срби битке истог дана: У састојала из два
надвлађивали, а у првој бици победили дела, током целе
другом делу битке Срби, а у другој бици битке једна страна
Турци преовладали победили Турци имала предност

13
 ЧЕТВРТО ПОГЛАВЉЕ
Записи о Боју на Косову (1)
Сведочанства савременика и учесника Боја

Многи историчари 19/20. века су покушали открити шта се догоди-

ло у Боју на Косову тумачећи догађаје који су се догодили после Боја
на Косову, јер нису успели објаснити постојећа противречја у самим
записима о Боју на Косову.
Ипак, догађаји после Боја на Косову се могу протумачити на разне
начине, а уз то, тако се и даље не могу објаснити сва противречја која
постоје у записима о Боју на Косову. Да би се открило шта се у Боју на
Косову догодило, потребно је прво погледати записе у којима је Бој на
Косову описан, па тек после тога тумачити догађаје који су се догоди-
ли после Боја.
Записи о Боју на Косову ће бити у наставку приказани према вре-
мену настанка, почев од најстаријих записа, који су потекли од савре-
меника и учесника у Боју на Косову. Ти записи су сачувани до данас, и
на основу њих могуће је открити истину о Боју на Косову; јер људи ко-
ји су у то доба живели или у боју учествовали најбоље су знали шта се
догодило у Боју на Косову.

Запис монаха Божидара, 1389.

Један од најстаријих записа о Боју на Косову, у којем се само наво-
ди време и место битке, оставио је монах по имену Божидар. Његов
запис изгледа овако:

Ову књигу писа Божидар у дане благочестивог кнеза Лазара када

дође цар Мурат на Ситницу. И били су бој 15. јуна на Косову.

Запис монаха Михаила, 1389.

Следећи запис написао је монах Михаило, у којем се Бој на Косо-
ву само спомиње. Запис изгледа овако:

Ова књига написа се годишта по боју кнежевом, у дане благовер-

ног и христољубивога господина Вука (Бранковића). Бог да извести
што патих од страха турског.

14
 Из првог записа, дакле, добија се само датум битке, 15. (28.) јун,
и место битке, Косово поље, а нема описа саме битке.
А из другог записа не добијају се никакви подаци о бици, осим да
се „патило од страха турског” после битке, што може указивати на
неповољан исход битке.

Запис монаха Пахомија, 1389.

Још један од најстаријих записа о Боју на Косову је оставио монах
који се звао Пахомије. Он је записао:

Писа се ова књига у дане благоверног Стефана Вука (Бранковића),

те године када Турци убише кнеза Лазара, а Срби цара Мурата.

У овом запису, дакле, наводи се да су у бици погинула оба влада-

ра – и кнез Лазар и цар Мурат.

Запис свештеника Ивана, 1389.

Следећи запис, исто веома кратке садржине, који је саставио неки
свештеник Иван, не спомиње друге податке од већ наведених. Запис
изгледа овако:

Нека је сваком знано колика туга беше по земљи када погибе кнез
и велики цар турски (Мурат).

И у овом запису се наводи опет да су погинула оба владара.12

Запис монаха Игњатија, 1389.

Још један од најстаријих записа о Боју, написан само 12 дана на-
кон битке, јесте запис руског монаха по имену Игњатије, који је у то
време био у Турској. Записао је следеће:

Мурат је отишао у рат против српскога кнеза Лазара. Глас је кру-

жио да су обојица – и Мурат и Лазар – у истој бици били убијени.
Застрашени тим немирима, пошто смо се налазили у држави Тур-
ској, митрополит је отпустио монаха Михаила, а Михаило отпусти ме-
не, Игњатија, и свога монаха, Сергија Асакова.

12
Група аутора, Најстарији српски записи о Косову. Списи о Косову, Стара српска
књижевност, књ. 13, Просвета, Београд, 1993, 177-178. стр.
15
 На основу овог записа, поред погибије оба владара, која се споми-
ње и у претходно наведеним записима, сазнаје се да је дошло до не-
мира у Турској после битке, што указује да је исход битке био непо-
вољан по Турке – као што запис монаха Михаила и запис свештеника
Ивана указују да је исход био неповољан и по Србе.13

Запис непознатог монаха, 1389.

Најстарији запис о Боју на Косову, који је саставио неки монах не-
познатог имена, даје мало више података о самој бици. Тај запис гла-
си овако:

Овога дана 1389. године био је бој кнеза Лазара са царем Муратом
на Косову пољу. Пала су многа тела хришћана и Турака. Прво су Срби
разбили и цара Мурата убили ..….. Преодолели су Турци и била је бит-
ка велика. Убили су и славног српског кнеза Лазара.

На основу овога записа, дакле, сазнаје се да се битка састојала из

„две фазе” или два дела: Први део битке, када су Срби надвлађи-
вали Турке и убили Мурата, и други део битке, када су Турци над-
владали Србе и убили кнеза Лазара. Такође, сазнаје се да је по-
гинуо велики број и Турака и Срба.
Овом запису недостаје један део, горе обележен тачкама, јер су ту
обрисана слова, па се не зна шта је пре ту било писало. Дакле, недо-
стаје део записа у којем је писало шта је довело до преокрета
у бици, односно, шта се догодило између два дела битке што је
одлучило исход.14

Писмо краља Твртка, 1389.

Први опширан запис о Боју, а уједно и један од најстаријих записа,
јесте извештај једног учесника у Боју на Косову, који је био припадник
одреда из Босне.
Тај одред је послао босански краљ Твртко као помоћ кнезу Ла-
зару, јер је био са њим у савезу од раније, а уз то се и сматрао „кра-
љем Срба и Босне”, јер је једним делом потицао од лозе Немањи-
ћа, па је на тај начин полагао право на српски престо – исто као кнез
Лазар и остали српски великаши тог доба, који су ратовали међу со-
бом око наследства Душановог царства.

13
Ћирковић, Историјски извори о Косовском боју, 167. стр.
14
Група аутора, Запис из Пролога, 177. стр.
16
 Краљ Твртко је тај извештај проследио Италијанима у граду Тро-
гиру, месец дана након битке, у виду писма у којем им је написао шта
се догодило у Боју на Косову.
Садржај овог писма је сачуван до данас, и на основу тога се зна
шта је краљ Твртко записао о Боју, односно, какав је извештај под-
нео његов војвода као непосредни учесник у бици.
У том писму стоји записано да је „извојевана потпуна победа
над Муратом”, као и да је „мало (Турака) остало живих”, и да је
„било и неколико наших побијених, али не много”.
То писмо почиње речима обраћања старешинама града Трогира:

Племенитој и угледној господи, старешини, судијама, Већу града

Трогира, драгим пријатељима,
Господин Стефан Твртко, Божијом милошћу краљ Рашке, Босне,
Приморја, итд.
Драги пријатељи, сматрали смо потребним да вам сада јавимо оно
што је недавно починио ваш краљ и господар свих и заштитник, који
своје увек помаже, и спасава, штити и брани, који је показао пред на-
родом оно што је достојно приче и хвале, што треба памтити и пошто-
вати, нарочито ви, његови штоваоци. Подајте му хвалу и славу и част,
да бисте били удеоници у овој радости, као што сте његовом исказа-
ном помоћи били удеоници у његовој милости.
Наиме, победили смо Мурата, оног охолог сина и слугу Сотоне,
подлог непријатеља Христовог имена и целог људског рода, посебно
хришћана и правоверја. Он је себи већ био подвргао многе народе, и
свакога дана се попут усправљене змије упињао да што више отрова
избљује. Намеравао је да све хришћане тлачи, подјарми, и уништи.
Већ је био спреман и приправан да на наше земље, а онда да и у ваше
земље провали с двојицом синова својих и Турцима које предводи.
Али, када је коначно са њима започет рат 20. (15.) дана протеклог
месеца јуна, уз наклону помоћ Божије деснице извојевали смо пот-
пуну победу.
Савладали смо и на тло оборили убијене, а само је мало остало
њих живих, Богу хвала. Истина, било је погинулих и међу наши-
ма, али не много.
То овим писмом јављамо вама као нашим благонаклоним пријате-
љима, са поуздањем у ваше пријатељство по нашем човеку, посебном
гласнику и носиоцу овог писма, да бисте се и ви веселили и радовали.
Радо и драга срца чинимо све оно што је вама мило.

17
 У овом писму, као извештају из прве руке о Боју на Косову, дакле,
Бој на Косову се описује као „потпуна победа” без великих губи-
така. Не спомиње се погибија кнеза Лазара и велики губици, и не
спомиње се изричито ни погибија Мурата.
Ово писмо краља Твртка, стога, разликује се у опису Боја на Косо-
ва од претходно наведених записа у томе што се овде описује потпу-
на победа над Турцима и невелик број погинулих, док се у оним
другим записима неодређено описује исход битке, са призвуком жало-
сти, и велики број погинулих на обе стране.15
Испада као да се у овом писму краља Твртка описује само први
део битке како је описан у поменутом запису непознатог монаха, дак-
ле, само део битке док су Турци били надвлађивани, с тим да се
у овом писму то описује као цела битка.
То је прво велико противречје у записима о Боју на Косову, прика-
зано испод у виду поређења писма краља Твртка и претходно наве-
дених црквених записа, пре свега, записа непознатог монаха из 1389.
године:

Црквени записи (1389.) о Боју на Косову

ПРВИ ДЕО БИТКЕ ПРЕОКРЕТ

ДРУГИ ДЕО БИТКЕ
У БИЦИ

Срби надвлађују Турци надвлађују

Турке; погибија Србе; погибија
……
цара Мурата и кнеза Лазара
мноштва Турака и мноштва Срба

Писмо краља Разлика између записа краља

Твртка (1389.) Твртка (1389.) и записа непознатог
монаха (1389.) о Боју на Косову

15
Ћирковић, Историјски извори о Косовском боју, 169. стр.
18
 Писмо Колуча Салутатија, 1389.
Други извештаји са истим описом битке помињу се у другом писму
краља Твртка, у којем је и Италијане из Фиренце обавестио о исхо-
ду Боја. То писмо краља Твртка није сачувано, али је сачувано писмо
које су њему Италијани из Фиренце написали као одговор и послали
га 20. октобра.
У том писму је записано да су Фирентинци већ чули за победу Ср-
ба, описавши Бој на Косову као „славну и незаборавну победу”.
Оно што је занимљиво у том писму јесте то што су Фирентинци на-
писали да су „одавно чули (за победу) из гласина и многих пи-
сама”, што значи да су постојали и многи други извештаји из доба Бо-
ја на Косову о српској победи у Боју.
Све су то били извештаји из јуна/јула 1389. године, и сви су мора-
ли бити извештаји потекли од самих учесника у Боју на Косову, тако
да се њихова веродостојност тешко може довести у питање. На основу
тога се може закључити да се тада сматрало и било прихваћено да је
Бој на Косову био „потпуна српска победа” – како је записано.
На основу садржаја тог писма Италијана може се закључити и шта
је писало у писму краља Твртка које им је он послао. Записано је:

Краљу Босне, пресветли хришћански владару,

Добили смо глас о преславној победи коју је Вашој Светло-
сти подарила милост Бога Свемогућег и Вечног, што се са висина
осврће на стадо своје – победи којом се наслађују речи писма Вашег,
те и ми, срећни у души заједно са врховном влашћу Вашега Величан-
ства, овој победи неизмерно се радујемо.
У својој оданости према Вама, већ смо одавно сазнали из гла-
сова и писама многих људи да је Вашој Узвишености са неба
дарована ова славна победа, и познато нам је било да је 15. јуна у
силноме крвопролићу пао охоли штовалац Мухамеда, до охолости нео-
презни Мурат, који се силом докопао царства Турака,16 и који је нами-
слио да збрише са лица земље свет хришћански и помен имена Спаси-
теља нашега, па да је могао и Њега би из Књиге живих уклонио; и на-
валивши лудо на међе царства нашега погину на месту што се Косово
поље зове, погину с неизбројним мноштвом народа и двојицом синова
својих.

16
Турци се у овом писму називају и именима „Фрижани” и „Тројанци”, јер су се
населили у области званим „Фригија” и „Троја” у подручју данашње Турске.
19
 Али, без обзира што смо то знали, сматрамо великим знаком ува-
жавања, и било нам је драго што је то јављено нашој понизној мален-
кости још и самим краљевим писмом; јер шта се и могло дојавити леп-
ше и славније нама као Христовим верницима него вест о том боју што
ће се памтити кроз сва времена, о боју у којем су изгинуле толике хи-
љаде неверних Турака заједно са грозним војводом својим?
Благословено да је поље оноликог пораза што ће кроз векове чу-
вати кости побијених као спомен победи! Благословено да је кра-
љевство босанско којем је у част припало да бије тако славан бој и да
тако велику победу задобије милошћу Христа!
Благословен и дан онај, спомен частан и гласовит на пресветог и
блаженог мученика Вида, у који је било дато да тај сурови непријатељ
надвладан буде! И три и четири пута благоловена да су и она двана-
есторица заклете властеле, она чета што се пробила кроз од-
реде коњаника непријатељских и што мачевима пут пресече
кроз ред ланцима везаних камила, што у силовитом налету до
шатора Мурата допре! А изнад свега, да је благословен онај јунак
који вођу такве силе умори, неустрашиво заривши мач под гр-
ло и трбух његов!
Благословени да су и сви остали који су као жртве тог убијеног во-
ђе пролили крв славном и мученичком смрћу над оном ништавном ле-
шином!
Али, од свих највише благословено да је Величанство Ваше, кога
је овенчала тако славна и незаборавна победа и кога приређена
чека она истинита слава вечна ако Бог Свемогући Царство Своје прип-
равља за борце Христове и мученике, у шта неизоставно морамо веро-
вати.
Дакле, да је хвала и слава без краја Богу, Творцу и Зачетнику све-
га, чији сте Ви бој извојевали славно! И нека је Вашем Величанству то-
лика и таква захвалност колика се може у реч ставити и у духу замис-
лити!
Величанство Ваше удостоји нашу понизну маленкост не само гласа
о тој и толикој срећи, добронамерно и пријатељски, већ нас је учини-
ло и удеоницима у њој. Зато нека Бог подари срећу Величанству Ва-
шем, а ми најпокорније Вам препоручујемо себе и град свој ради узди-
зања Ваше Краљевске власти, на потпору и на углед свеколиког света
хришћанског.
Писано у Фиренци, 20. дана у месецу октобру, 12. индикта 1389.
године.

20
 У овом писму, исто као у писму Трогиранима, описује се потпуна
победа над Турцима, али се и додаје оно што се не спомиње у том
писму и у претходно наведеним записима – да су заједно са Муратом
погинули и Муратови синови, и да је Мурата усмртио неки рат-
ник који се са својом четом пробио до њега.
Такође, још један податак којег нема у до сад навођеним записима
јесте кратак опис ратника који је усмртио Мурата: Казује се да је био
један од „дванаесторице заклете властеле”, што значи да је био
властелин, а не обичан ратник, и због речи „заклети”, да је унап-
ред било договорено да се удари на Мурата у бици, и на тај на-
чин битка оконча.
Са друге стране, ово писмо, исто као писмо краља Твртка, разли-
кује се од раније споменутих записа у томе што се овде описује пот-
пуна победа над Турцима и невелики број погинулих, док се у
оним другим записима неодређено описује исход битке и велики број
погинулих на обе стране.
А друга разлика, опет као у Твртковом писму, јесте у томе што се у
овом писму не помиње погибија кнеза Лазара, осим ако се то пре-
ћутно не подразумева под описом ратника који су „пролили крв као
жртве убијеног вође (Мурата)”.
Зато, кад се упореде ово писмо и прво писмо краља Твртка с ра-
није наведеним записима о Боју на Косову, попут записа непознатог
монаха, стиче се дојам да се описују две различите битке, или тач-
није – као да се у тим писмима описује само први део битке описан и
у оним црквеним записима, док се други део битке не помиње, па
тако ни погибија кнеза Лазара и обострани велики губици.17

Црквени записи (1389.) о Боју на Косову

ПРЕОКРЕТ
ПРВИ ДЕО БИТКЕ ДРУГИ ДЕО БИТКЕ
У БИЦИ

Писмо Колуча Разлика између записа непознатог

Салутатија (1389.) монаха и записа Колуча Салутатија

17
Ћирковић, Историјски извори о Косовском боју, 170-171. стр.
21
 Писмо Андрије Бембе, 1389.
Још једно писмо Италијана у којем се спомиње Бој на Косову јесте
писмо које су у јулу 1389. године Италијани из Венеције послали Му-
ратовом сину, Бајазиту, у којем су му изјавили саучешће због погиби-
је Мурата и тражили да се одржи дотадашњи савез.
То писмо је дато једном изасланику да однесе Муратовом сину Ба-
јазиту, који је постао турски цар. Мада то писмо није сачувано, ипак,
сачуван је запис у којем је описано шта су старешине града Венеције
саветовале тог изасланика да каже када однесе писмо.
У овом писму написаном 23. јула 1389. године, само један месец
након битке, стоји да су Италијани из Венеције добили само „нејасне
вести” о Боју на Косову, и да су се „разне ствари говориле, којима
се не може сасвим веровати”.
Италијани из Венеције су то могли писати или зато што су чули ра-
зличите гласине о исходу битке, или зато што су чули оно што је тада
било познато Италијанима других градова; а то је „потпуна победа”
– како се описује у наведеним писмима, а и у несачуваним другим пи-
смима која се спомињу у писму Салутатија. Извештај гласи овако:

С повратком наших бродова добили смо нејасну вест о рату ко-

ји се водио између великога господина Мурата и кнеза Лаза-
ра, о чему су се разне ствари говориле, којима се не може сас-
вим веровати. Али, наша влада је чула за смрт самога господина Му-
рата, ради које веома жалимо, јер смо га увек сматрали својим једин-
ственим пријатељем и савезником.18

Садржај овог писма, дакле, могао би указивати или на ону „потпу-

ну победу” над Турцима из писма краља Твртка, у коју Венецијан-
ци нису могли поверовати, или на њихову стварну збуњеност око ис-
хода битке због противречних извештаја о исходу битке, као што
се види из поређења писма краља Твртка и раније наведених цркве-
них записа да јесу постојали противречни извештаји.
Ово писмо из Венеције зато не додаје ништа ономе што је записа-
но у претходно наведеним записима, али указује да је исход битке био
неповољан по Турке, као што указује и запис руског монаха Игњати-
ја; јер речи овог писма не изгледају као речи обраћања победнику.

18
Ћирковић, Историјски извори о Косовском боју, 168. стр.
22
 Писма Димитрија Кидона, јул 1389.
И један грчки писац тог доба, по имену Димитрије Кидон, у сво-
ја два писма је споменуо Бој на Косову, и у оба писма описује Бој као
победу над Турцима.
Та два писма је послао грчком цару Манојлу (или Емануилу).
Сачуван је велики број писама који су један другом слали, па су из-
међу осталог сачувана и ова два писма у којима се спомиње Бој на Ко-
сову.
Прво писмо је написано у јулу 1389. године, дакле, само месец
дана након битке, тако да представља један од најстаријих и најва-
жнијих записа о Боју на Косову.
У овом писму он не говори изричито о победи над Турцима, већ
само спомиње погибију Мурата, али се може на основу садржаја тог
писма наслутити да јесте описана победа.
А то потврђује његово друго писмо, које је слао исто цару Маној-
лу, и у којем је и дословно записао да је то била „победа над непри-
јатељем”. У том писму он се жали што је цар одсутан и у немогућно-
сти да са њима прослави победу.
Недостатак оба та писма је у томе што су веома кратке садржине и
што не садрже никакав подробан опис битке, већ се само помиње по-
гибија Мурата и пораз Турака.

Онај проклетник (Мурат), побуњеник против Бога и дрзник према

свима, сада нестаде и погибе од руке оних (Срба) о којим је мислио да
ни вест о сили која се против њих спремаше неће издржати, већ да ће
на сам глас (о тој сили од страха) у море поскакати.

--------------------------------------------------------------------------------------

Зашто ниси с нама сада када је Спаситељ подарио хришћанима то-

лику милост? Нема те сада да се придружиш нашем слављу и упућива-
њу хвала Богу због наше заједничке слободе, да нас посаветујеш како
да се до краја униште остаци оних безбожника (Турака).
Твоје одсуство из Цариграда баца сенку на срећу због победе
над непријатељем (…) Сви говоре да када би био ту, ти би те туђи-
не (Турке) преко границе протерао.19

19
Сима Ћирковић, Димитрије Кидон о Косовском боју, Зборник радова Византолошког
института XIII, САНУ, Београд, 1971, 213-219. стр.
23
 Запис Филипа Мезијера, 1389.
Бој на Косову спомиње и један француски писац по имену Филип
Мезијер. Иако је био из Француске, он је живео близу Турске, на ос-
трву Кипар, тако да је могао добити извештаје о Боју на Косову из пр-
ве руке.
Пошто није био добро упознат с овим просторима, он је грешком
записао да се битка одиграла у Албанији уместо на Косовом пољу.
Негде пре октобра 1389. године, исто је описао битку као „потпу-
ну победу”:

Један стари ходочасник је причао да се добро сећа како је у ње-

гово време храбри владар Турака – Умур из Смирне – у ратовима ско-
ро скроз опустошио 1500 грчких острва. А то се догодило због грехова
хришћана из тих подручја.
А Мурат, који је био још моћнији од Умура, после је у рату потчи-
нио Трапезунтско, Цариградско, и Бугарско царство, и Рашко краљев-
ство. Ипак, добротом Божјом, да би се зауздао мач овог Мурата про-
тив хришћана, догоди се да су га ове године хришћани потпуно по-
тукли у пределима Албаније. И он и његов син пали су у бици, као и
најхрабрији из његове војске.20

Житије кнеза Лазара, 1389.

Један непознат монах из манастира Раванице оставио је дужи опис
Боја на Косову, у свом делу посвећеном кнезу Лазару.
Он је записао како су кнез Лазар и његова војска изашли у сусрет
Турцима, и у боју „светлу победу показали, и злочастивог емира
(Мурата) срушивши победили и главу његову отсекли”.
Записано је да је погинуо и Мурат и велик број Турака, али да се
после догодило нешто о чему је „немогуће подробно причати” –
како је записао овај монах, па се у наставку само каже да су онда по-
гинули и кнез Лазар и велики број Срба, без додатних описа:

Ове (године) онај злочастиви и богомрски турски eмир (Мурат) по-

дигао се, и са (јединомишљеницима) својим, и са њим остали народи,
којих бројеве по реду причати нам је немогуће. Њих варалица он сви-
репством својим као лав ричући под своју власт покори (...)

20
Динић, Два савременика о Боју на Косову, Глас СКА, књ. CLXXXII, Београд, 1940, 138.
стр.
24
 На благочастивог, велим, и христољубивога кнеза Лазара тако љу-
то се расвирепио, и учинио се сличним оном (Сотони) који се спремао
да престо свој на облаке постави и Вишњем (Богу) да се учини слич-
ним.
Kао аспида глуха затискујући уши своје, љутом јарошћу облудив-
ши, на ове скочи. А овај јуначни (кнез Лазар), Христовим исповеда-
њем укрепивши се, вером у Њега, и топле молитве Христу раније по-
славши (…) не убојаше се свирепости онога безумнога, но тврдом на-
дом укрепивши се, и молитвама оградивши се, богооца Давида реч у
срцу носећи, говорио је:
„Боже, дођоше незнабошци у достојање Твоје, оскрвнуше цркве
свете Твоје, настојећи да их у хранилиште претворе. Господе, не пре-
дај нас до краја имена Твојег ради, и не разори завет Свој с нама (…)”
И молитвама наоружавши се, изиђоше у сретање злочастивих
оних, и светлу победу показаше. Оног злочастивог емира сру-
шивши победише, и мрску главу његову отсекоше, и многом множа-
ству (јединомишљених) њему.
Но, о жалосној повести која се збила, авај, немогуће је подроб-
но причати; јер тада они (који лажно мудрују) Христу представише
(усмртише) и благочастивог и христољубивога кнеза Лазара, и множа-
ство благородних војника његових, које се успротивило ради вере хри-
шћанске.21

Овај запис описује Бој на Косову исто као претходно наведени за-
пис непознатог монаха – као битку која се састојала од „две фазе” или
два дела: Да су у првом делу битке надвлађивали су Срби и убили
Мурата, а у другом делу – да су надвладали Турци и убили кнеза
Лазара.

ПРЕОКРЕТ
ПРВИ ДЕО БИТКЕ ДРУГИ ДЕО БИТКЕ
У БИЦИ

„Немогуће
Срби надвлађују; Турци надвлађују;
је подробно
погибија Мурата погибија кнеза Лазара
причати…”

21
Група аутора, Раваничанин II, 127-128. стр.
25
 Као ни у запису непознатог монаха, тако се исто ни у овом запису
не објашњава шта је довело до преокрета у бици, већ се само каже да
се догодило нешто о чему је „немогуће подробно причати”.
Сам овај запис не пружа друге податке од оних који се спомињу у
претходно наведеним записима, осим тога што се наводи да је турска
војска била толика велика и да ју је чинило толико различитих народа
да их је „бројеве по реду причати немогуће”.

Писмо Трифуна Бучића, 1390.

Бој на Косову се узгред спомиње и у једноме писму извесног Три-
фуна Бучића (или Буће; итал. Bucchia) – благајника споменутог кра-
ља Твртка, написаног почетком 1390. године.
У том писму се не описује сама битка, него се само спомиње неко-
лико ратника из Босне, или тачније, неколико великаша из Босне, ко-
ји су учествовали у Боју на Косову, и за које се веровало да су прежи-
вели битку, али да су их Турци заробили.
То писмо потврђује учешће одреда из Босне у Боју на Косову,
јер спомиње босанске великаше, а указује и на неповољан исход
битке, јер се описује заробљавање српских ратника.
Писмо је упућено једноме човеку из Италије који је требало да от-
путује у Турску и распита се за те нестале великаше. Потрага није би-
ла успешна, али, настављена је 1402/1403. године, с тим што није
познато како се потрага на крају завршила.
Између осталих, ту се као учесници Боја на Косову наводе син бо-
санског кнеза Мирка Радојевића, рођаци босанског кнеза Хрвоја
Вукчића, итд.22

Пећки летопис, 1391-1392.

Следећи запис о Боју на Косову опет је написао неки непознат мо-
нах, и овако гласи:

И док је (кнез Лазар) напредовао у свему добро и благочасно, ус-

таo je целога истока цар, од синова Исмаилових, Мурат име имајући. И
сву грчку и бугарску земљу узевши, на овога је пошао, безбројно мно-
штво са собом водећи: Синове Агарине с Татарима, Кармијане са Сар-
ханитима, Грке, Бугаре и Арбанасе. Тај са безбожним наступао је на-
родима, а овај благочашће не допушташе погазити.

22
Павле Драгичевић, Четири писма о ратницима заробљеним у Косовској бици, Грађа о
прошлости Босне, књ. 3, АНУРС, Бања Лука, 2010, 105-106. стр.
26
 Бој међу обојима би, и у боју том нечастиви насилник од мача па-
де посред разбојишта, телом и душом, с множином својих богупротив-
них војника. А остао је тога један син.
И на крају боја тог – не знам шта истинито рећи о томе, да ли
га је издао неко од његових поданика, или је напротив то суд Бо-
жији који се зби над овим – паде у руке онога и после многих мука сам
му часну и побожну главу његову отсече. И потом као подручнике све
је узео (…) године 6897. (1389).

У овом запису, дакле, описује се све исто као у наведеним записи-

ма – погибија оба владара и обострани велики губици.
Такође, исто као у појединим већ споменутим црквеним записима,
описују се два дела битке – први део битке у којем су Срби надвла-
ђивали и Мурат погинуо, и други део битке, у којем су Турци надвла-
дали и кнез Лазар погинуо.
И као у претходно наведеном запису, исто је записано да је турска
војска била веома велика („безбројно мноштво народа”).
Постоје два податка којих нема у тим записима; то су тачно време
и начин погибије кнеза Лазара и догађај између два дела бит-
ке, који је преокренуо ток битке.
За кнеза Лазара је записано да је погинуо на крају битке („на
крају боја”), тако што је био жив ухваћен и онда погубљен усе-
ковањем, те да је до његове погибије и до преокрета у бици могуће
дошло због „издаје неких од његових поданика”.
Ово је први запис који спомиње издају у Боју на Косову, с тим што
писац није сигуран да ли је заиста било издаје („не знам шта исти-
нито рећи о томе”), то јест, није сигуран шта се тачно догодило.23

Запис патријарха Данила, 1392.

Српски патријарх Данило, који је постао патријарх 1390. године,
такође је оставио запис о Боју на Косову у свом делу посвећеном кне-
зу Лазару, који гласи:

Подигао се начелник Турака, по имену Мурат (...), и устремио се

као свирепи лав са великом силом, војске све источних и западних зе-
маља сакупивши. А кад сакупи безбројно и неизрециво мноштво, наро-
де многе, приближио се српским земљама (…)

23
Група аутора, Благочастиви кнез Лазар, 147-148. стр.
27
 Сусрели су се на губилишту где су се мачеви исукли. Крв се проли
и као река потече, а тела њихова као снопље су разбацана падала; и
покошени су били као стабла финикова (…)
А када су обе стране изнемогле и када је бој престао, и безбројно
мноштво једних и других изгинуло, Срби и противници њихови, што су
на Косову лежали, онај Мурат мачем у срце рану задоби и напрасно
своју душу испусти. А прослављени у победи, ревнитељ Божје љубави,
мученик кнез Лазар, по врату мачем би посечен, блажен крај примив-
ши.24

Овде је изостављен један део записа патријарха Данила у којем

је приказан говор кнеза Лазара пре битке којим је храбрио своје рат-
нике, говорећи им да је и боље да погину него да се покоре неприја-
тељу.
Осим тог говора, остали описи су исти као у раније наведеним зап-
исима, па се исто описује велика бројност непријатеља, погибија
оба владара, и обострани велики губици.
Оно по чему се издваја овај запис од раније наведених јесте опис
времена погибије Мурата и кнеза Лазара: Према овом запису, ни-
је само кнез Лазар, већ су обојица погинули при крају борбе „кад
обе стране изнемогоше, бој преста, и безбројно мноштво јед-
них и других изгибе”.
Не описују се два дела битке као у претходним записима, мада
писац ионако даје само општи опис битке, и то толико општи да само
укратко помиње да Мурат „мачем задоби рану у срце”, а кнез Ла-
зар, после њега, „по врату мачем би посечен”.
Тако док претходно наведен запис – „Пећки летопис” – казује да
је кнез Лазар погинуо на крају битке, тако што је био зароб-
љен и потом погубљен усековањем, овај запис патријарха Дани-
ла потврђује тај податак и још казује да је и Мурат погинуо на кра-
ју битке, пре кнеза Лазара, дакле, да су обојица погинули у другом
делу битке.
Такав опис времена погибије Мурата и кнеза Лазара се разликује
од описа из претходно наведених црквених записа, у којима се казује
да је Мурат погинуо у првом делу битке, а кнез Лазар – у другом делу
битке, мада се такав опис може уклопити у опис из овог записа патри-
јарха Данила, ако је само реч о уопштеном опису тог догађаја.

24
Ђорђе Трифуновић, Патријарх Данило III: Слово о кнезу Лазару. Српски
средњовековни списи о кнезу Лазару и Косовском боју, Багдала, Крушевац, 1993, 40-77.
стр.
28
 Житије кнеза Лазара, 1392-1396.
Још један монах из манастира Раванице, у свом делу исто посвеће-
ном кнезу Лазару, на сличан начин је описао Бој на Косову:

После много времена, као стрелу Бог посла Турке на нас због на-
ших грехова, „да се не би хвалило свако створење пред Богом”. И по-
дигао се тада турски цар Мурат са мноштвом Турака. Било их је тако
много да није било могуће избројати их, тако да смо били према њима
као мала река према мору.25
Кад су дошли наспрам наше земље и опколили је, није више било
могуће склонити се, јер је ишла звер као „лав ричући, тражећи да про-
гута” стадо Христово и отачаство наше да остави без трага (…) А кад
виде овај дивни муж кнез Лазар да се спрема бој, поревнова ревно-
шћу за Богом и отачаством својим (…)
Када је почео сукоб и бој, толика је звека и јека била да се потре-
сало и место где се ово збивало. И толико се крви пролило да су се и
трагови коња познавали у крви.
И било је ту много мртвих без броја, и турски цар убијен би ту. А
онда и овог дивног мужа, светог кнеза Лазара, опколило је мноштво
Турака и ухватило, па је био приведен с много властеле своје „као ов-
це на заклање”. И одсечена тада би часна глава његова с много вла-
стеле његове 15. дана јуна месеца.26

И у овом запису, дакле, спомиње се погибија владара и вели-

ког броја њихових ратника, као и говор кнеза Лазара пред битку,
који је овде изостављен.

Запис непознатог монаха, 1392-1396.

Следи још један запис неког непознатог монаха који је настао не-
дуго после Боја, и који описује тај догађај на исти начин. Као у прет-
ходно наведеним записима, тако се и овде описују обострани вели-
ки губици и погибија оба владара; као и заробљавање и затим
погубљење кнеза Лазара. Тамо стоји записано следеће:

25
Турци се у овом запису називају именима „Исмаилћани” и „Агарени” – старим
именима за Арабљане, јер су Турци били изједначавани са Арабљанима због исте вере.
Мурат се назива „персијски цар”, јер су се Турци доселили из Персије (Ирана).
26
Група аутора, Житије светога кнеза Лазара, 123-124. стр.
29
 Пречистих тајни причестивши се, и друг друга изљубивши, и пра-
ведни (кнез Лазар), подигнувши праведну јарост, са свима среће мно-
гољутог војинства начелника (Мурата), на неком веома великом пољу.
Би обојих војска велика веома. Ових више од 100 тисућа, а оних не
мање од 300 тисућа.
Приклоните ми мисао вашу, о, богољубиви и свештени саборе, да
чујете ове страшне и чудне повести:
Срећу их, као што се рече. И што бахат би и тутањ неисказани чуо
се. Људи викаху и коњи рзаху, оружја звек твораху, стреле лећаху
сунце заклањајући, и трескови огњени трескаху, земља веома бучаше,
ваздух грмеше и као димом мрачним обвијаше се, и војске су скакале
једна на другу, и оружја су се светлела и земљу обасјавала, и реке
крви одасвуд (потекоше), и много свуда трупља. Као на жетви класо-
ви, војници су на земљу од оштрог оружја падали, и поље оно као је-
зеро неко проливањем крви постаде црвено.
Тако љутог оружника онога и крвопију (Мурата) с множаством ње-
говим многим љутој смрти одаслаше. Али тада, авај мени, и благоча-
стивом, блаженом, и самодржавноме великом кнезу Лазару главу су
отсекли, и множаство благородних и благоверних хришћана ухватив-
ши погубили су.27

Запис Филипа Мезијера, 1396.

Поменути француски писац, Филип Мезијер, и у другом свом за-
пису поново описује Бој на Косову. Један део тог другог записа изгле-
да овако:

(…) У боју са влашким кнезом Лазарем, Мурат јуначки погину са

једним или двојицом синова својих, а с њима, и преко 20.000 Турака, и
око 20.000 хришћана из војске Лазара. То се догодило пре седам го-
дина (1389. године).28

Писац је направио грешку када је кнеза Лазара назвао „влаш-

ким кнезом”; али, као у свом првом запису, у којем је написао да се
битка одиграла у „пределима Албаније” уместо на Косову пољу, та-
ко је и овде начинио грешку очито услед недовољног познавања ових
простора.

27
Група аутора, Раваничанин III, 133. стр.
28
Динић, Два савременика о Боју на Косову, 138-139. стр.
30
 За разлику од свога првог записа, у којем је описао Бој на Косову
као „потпуну победу” – исто као што је описан и у писмима краља
Твртка, у овом другом запису, пак, спомиње велике обостране гу-
битке, али, и даље не спомиње погибију кнеза Лазара, нити запис
одаје утисак описа битке као пораза.
На основу овог и свих претходно наведених записа за сада се мо-
же доћи до следећих закључака:
Записи који су овде први наведени – записи монаха Божидара,
Пахомија и Игњатија – само спомињу датум и место битке, и по-
гибију оба владара.
Записи који су после наведени јесу записи који први дају опис са-
ме битке: Тамо је записано да је било два дела битке, и да су у пр-
вом делу битке надвлађивали Срби и да је тад погинуо Мурат,
а у другом делу битке да су Турци надвладали и да је тад погинуо
кнез Лазар. О томе говори први наведени запис непознатог мона-
ха, а исти опис се назире у „Пећком летопису, „Житију кнеза Ла-
зара”, и последње наведеном запису непознатог монаха.
Та три записа су уједно и први записи који дају тачнији опис на-
чина погибије кнеза Лазара: Записано је да је био жив ухваћен и
погубљен усековањем. Тиме је утврђено како је погинуо кнез Ла-
зар на Косову, иако у тим записима није описано под каквим се окол-
ностима то догодило, већ се само укратко спомиње.
Запис патријарха Данила се разликује од ових записа по томе
што се у том запису не описује да је Мурат погинуо у првом делу бит-
ке, а у другом делу битке – кнез Лазар, већ да су обојица погинули на
крају борбе, „када безбројно мноштво једних и других изги-
бе”.
Оно у чему се слаже већина наведених записа јесте да је то била
крвава и тешка битка, у којој је изгинуло много Срба и много Ту-
рака, и да је исход битке био неповољан по обе стране – о чему
и изричито говоре записи монаха Михаила, Ивана, и Игњатија.
Поједини историчари су на основу тога закључили да је у Боју на
Косову изгинула скоро цела српска војска, да је у једној бици нестала
„читава једна генерација Срба тог доба”, „готово сви ратници
на које је српски кнез (Лазар) могао да рачуна” – како су писали
поједини историчари 20. века.

31
 Мада се у наведеним записима заиста спомиње велик број погину-
лих – и Срба и Турака, ипак, на основу тога не може се доћи до закљу-
чка да је нестала „читава генерација Срба”.29
Записи из тог доба говоре другачије: Српски одред из Босне, који
је послао краљ Твртко, после је наставио ратовање у Далмацији. Да
су у Боју на Косову изгинули „готово сви ратници”, овај одред не би
наставио ратовање на другоме месту.
А Вук Бранковић, који је предводио други српски одред, и после
Боја на Косову је наставио да пружа отпор Турцима. Ако су изгинули
„готово сви ратници”, он не би имао повода да настави борбу с Тур-
цима.
На основу тих записа може се закључити да се Бој на Косову одиг-
рао у „две фазе” или два дела – да су у почетку надвлађивали Ср-
би, да је том приликом погинуло много Турака, а да је потом из за
сад непознатог разлога дошло до преокрета у бици, па су пре-
овладали Турци, и да је тад погинуло много Срба, а да је Мурат
погинуо током битке, за сада под непознатим околностима, и
после њега кнез Лазар, који је био заробљен, а затим и погуб-
љен усековањем.
У појединим црквеним записима се говори о погибији Мурата у пр-
вом делу битке, а у запису патријарха Данила – о погибији Мурата
у другом делу битке. То се може објаснити тиме што се у овим пр-
вим записима даје само општи опис погибије Мурата, а запис Да-
нила – опис тачног времена погибије Мурата.
Међутим, тим записима заједно противрече остали овде наведени
записи о Боју на Косову; а то су писма краља Твртка, писма Ита-
лијана, несачувана „многа писма” која се спомињу у писму Салу-
татија, онда, писма Димитрија Кидона, и први запис Филипа Ме-
зијера.
У тим записима се описује „потпуна победа” и велики број по-
гинулих Турака, а не и велики број погинулих Срба и кнеза Ла-
зара, као да је описан само први део битке описан у појединим црк-
веним записима, у којима се спомињу обострани велики губици, а
о исходу битке се говори неодређено.

29
Михаљчић, Лазар Хребељановић, 130. стр.
32
 То је прво велико противречје у записима о Боју на Косову, које су
многи историчари покушавали на разне начине да објасне и усагласе
са осталим записима.
Тумачење овога противречја од стране историчара је било да су у
Боју на Косову Турци остварили победу, али да је погибија Мура-
та у боју изазвала првобитан погрешан утисак о правом исходу битке,
па да се зато погрешно у први мах веровало да су Турци поражени, те
се у појединим записима говори о поразу Турака.
Историчари су писали да је „оновременике узбуђивао подвиг
ратника који је убио султана”, и да се „погибији Мурата прида-
вао претерани значај (и да је била) поистовећена у први мах са
поразом Турака”.30
Други проучаваоци Боја на Косову су писали да овај догађај поги-
бије Мурата у бици није могао довести до настанка забуне око исхода
битке, и тиме, до настанка записа о победи над Турцима.

30
Михаљчић, Лазар Хребељановић, 129. стр.
33
 Ти други проучаваоци су закључили да се „смрт Мурата не чини
довољним разлогом за толика узбуђења (о победи над Турцима)
нарочито ако се напоредо ширио глас и о њој и поразу Срба”.31
Противречје у описима Боја – са једне стране, описи победе над
Турцима уз мале губитке, и с друге стране, описи неодлучног ис-
хода битке уз обостране губитке – може се објаснити тиме што то
јесте била битка неодлучног исхода уз обостране губитке, а да
се у записима говори и о победи над Турцима јер Турци јесу били
заустављени претрпевши губитке и смрт свог владара.
Разлог што се у писмима краља Твртка каже да је било мало гу-
битака на његовој страни, а не обостраних великих губитака, био
би у томе што његова војска у бици јесте претрпела мање губитке.
Дакле, наведени записи указују да је Бој на Косову био победа
над Турцима уз велике губитке, такозвана „Пирова победа”; али,
иако су поражени, Турци су се могли од тог пораза опоравити, док се
држава кнеза Лазара није могла опоравити од губитака. Краљ Твртко,
не претрпевши велике губитке, могао је наставити рат са Турцима, па
је зато и исправно у својим писмима записао да је остварио победу на
Косову.

Црквени записи Обострани Неодлучан

(1389-1396. године) велики губици исход битке

Писма краља Твртка Мали губици на Победа над

(1389. године) српској страни Турцима

Остали записи Победа над

(1389. године) Турцима

Обострани
„Пирова
БОЈ НА КОСОВУ велики губици;
победа” над
1389. ГОДИНЕ мали губици у
Турцима
војсци Твртка

31
Динић, Два савременика о Боју на Косову, 138. стр.
34
 ПЕТО ПОГЛАВЉЕ
Записи о Боју на Косову (2)
Сведочанства савременика и учесника Боја

То су били најстарији записи о Боју на Косову, у којима се Бој

описује или као победа над Турцима или се говори неодређено о
исходу битке. Споменути историчар Михаљчић је записао:

На основу тадашњих, а и нешто каснијих извора, Турци нису до-

били битку на Косову (…)32

А често навођени закључак споменутог историчара Динића о тим

записима гласи овако:

Сви до сада познати извори из саме године Боја на Косову или са-
свим отворено славе победу хришћана, или су прилично неодређе-
ни, а о турској победи не говори изричито ниједан.33

У записима чији приказ следи, пак, Бој се описује или као победа
Турака или се исто неодређено говори о исходу битке. То су за-
писи из 14. и 15. века, који су исто потекли од савременика или самих
учесника у Боја на Косову.

Запис Азиза, 1397-1398.

Бој на Косову спомиње у својем делу и један персијски песник по
имену Азиз. Он је био слуга једног владара на Истоку, који је ратовао
против цара Мурата. Оставио је веома кратак запис:

Тих дана Мурат је отишао у бој против неверника (Срба), и тамо је

погинуо као мученик. Међутим, неки су упорно тврдили да је ње-
гов син у току битке наредио неколицини слуга да га убију. А
шта се заиста догодило, само Бог зна.34

32
Михаљчић, Лазар Хребељановић, 122. стр.
33
Динић, Два савременика о Боју на Косову, 138. стр.
34
Fehim Bajraktarević, Jedan persijski izvor o Bici na Kosovu. Prilozi za Orijentalnu filologiju,
br. 34, Orijentalni institut, Sarajevo, 1953.
35
 У овом запису, дакле, једино се спомиње погибија Мурата, а по-
гибија кнеза Лазара и исход битке уопште се не спомињу, нити се
описује како се битка одиграла.
Оно по чему је овај извештај занимљив јесте опис начина поги-
бије Мурата; јер овај писац је записао да су поједини говорили да је
у ствари Муратов син наредио да се Мурат убије, односно, да су
слуге тог сина убиле Мурата током битке, с тим да писац признаје да
не зна шта је истина о том догађају.
Историчари су тај податак сматрали грешком писца, тврдећи да је
помешао смрт Мурата са смрћу Муратовог сина, Јакуба; јер у другим
записима о Боју на Косову, као што ће бити показано, записано је да
је један Муратов син (Бајазит) убио рођеног брата, другог Муратовог
сина (Јакуба), а не свог оца (Мурата).
У раније наведеним записима се такав опис већ назире: Тако је у
запису Мезијера записано да су на Косову изгубили живот Мурат и
„један или двојица његових синова”; у писму Салутатија стоји
да су погинули и Мурат и оба његова сина; а „Пећки летопис”
разјашњава стање ствари с описом погибије Мурата и једног њего-
вог сина, док је други син преживео („Остао је тога један син”), па
на крају наредио погубљење кнеза Лазара – као што је раније при-
казано.
То може значити да је у овоме запису о Боју на Косову писац по-
мешао убиство Муратовог сина с убиством Мурата, јер ионако и сам
каже да не зна шта је истина о томе, и уз то, писмо Салутатија
описује погибију Мурата у бици од руке српског ратника.

Запис свештеника Марка, око 1400.

Један свештеник (епископ) по имену Марко узгред само спомиње
Бој на Косову у једном својем делу. У његовом запису само се укратко
спомиње погибија кнеза Лазара без икаквих описа битке. Запис из-
гледа овако:

Допуштењем Божјим, због наших греха, небројено мноштво из се-

дам царстава Турака35 подиже се на српску земљу, у којој се кнез Ла-
зар увенчао крвљу мученичком.36

35
Изворно стоји „Агарени” уместо „Турци”, јер тако су у то доба Турци понекад били
називани. Сам назив се у почетку односио на Арабљане, а не Турке.
36
Група аутора, Житије светог патријарха Јефрема. Шест писаца XIV века, Стара српска
књижевност, књ. 10, Просвета, Београд, 1993, 168. стр.
36
 Запис монахиње Јефимије, 1402.
Бој на Косову у своме запису спомиње и монахиња Јефимија (Је-
лена) – стрина Марка Краљевића. Тај запис представља вез који је
посветила кнезу Лазару.
Она ту велича подвиг кнеза Лазара у Боју записавши да је „и зма-
ја (Мурата) убио и мучења венац од Бога примио”, али осим так-
вог помена погибије Мурата и кнеза Лазара, не наводи друге опи-
се битке. На том везу је између осталог записано:

Кнеже Лазаре (...), мужественим срцем и жељом за благочашћем,

изашао си на змаја и противника божанствених цркава (Мурата), расу-
дивши да је неотрпиво за срце твоје гледати хришћане твог отачаства
да буду овладани од Турака;37 а ако ли то не постигнеш, да онда оста-
виш пропадљиву висину земаљског господства, и да се обагриш крвљу
својом и сјединиш сa војницима небескога цара. А ти обе жеље пости-
гао јеси: И змаја убио си и мучења венац од Бога примио си.38

Један део извезене „Похвале кнезу Лазару”

монахиње Јефимије (Јелене), из 1402. године

37
Изворно стоји „Исмаилћани” уместо „Турци”, јер тако су у то доба Турци понекад
били називани. Сам назив се у почетку односио на Арабљане, а не Турке.
38
Група аутора, Похвала светом кнезу Лазару. Списи о Косову. Стара српска
књижевност, књ. 13, Просвета, Београд, 1993, 94-95. стр.
37
 Запис непознатог монаха (рани 15. век)
Бој на Косову помиње се и у запису још једног монаха из манасти-
ра Раванице, у његовом делу посвећеном кнезу Лазару. Не зна се та-
чна година настанка.
Исто се само укратко описује погибија оба владара, и назире се
опис два дела битке. Запис гласи овако:

Онај (Мурат) што на Висоту гордим оком хулу изрече, видећи твоја
добра, Лазаре, лажљивим лукавством да те покраде покуша, а ти, ис-
тинску мудрост Бога Христа у дому срца свог имајући, гордога под но-
ге своје покорио јеси, вапијући: „Нема светога осим Тебе, Господе”.
Беснећег (Мурата) када виде где са мноштвом незнабожаца против
тебе долази, давидски, Лазаре, на борење са њим изашао јеси,
и као другога Голијата победио си, узвикујући: „Нема светог и не-
ма праведнога изнад Тебе”.
Достојан дивљења и мужаствен у боју био си, међу мученике ушао
си, Лазаре, ране многе и главе одсечење за љубав Божију пре-
трпео од безаконика јеси, а дух свој радујући се у руке Бога предао
си (…)39

Студенички летопис (рани 15. век)

Споменути запис из 1391-1392. године – такозвани „Пећки лето-
пис” – био је допуњен у каснијем добу, у првој половини 15. века. Тај
допуњени запис назива се „Студенички летопис”.
Док се у изворном запису спомиње издаја као могућ узрок преок-
рета у бици, али писац „не зна шта истинито рећи о томе”, у овом
допуњеном запису каже се да је сигурно било повлачења неких од-
реда из битке. Записано је да су неки одреди побегли с бојишта
„из страха или неверства”, односно, из издаје.

Допуњени запис непознатог монаха (рани 15. век)

И споменути запис из 1389. године непознатог монаха био је допу-
њен у каснијем добу, и то тако што је непознати писац дописао једну
реченицу преко нечег што је ту пре писало. Зато се не зна шта је
писало на том месту у изворном запису, док у овом допуњеном запису
стоји да је „бекство неких чета” довело до преокрета у бици.40

39
Група аутора, Други канон Светоме, 139-141. стр.
40
Ковачевић, Бранковић, 258-259. стр,
38
 Повест о Господару Јакубу, око 1402.
Један шпански путописац непознатог имена, савременик Боја на
Косову, који је живео у Турској у то доба, такође је оставио извештај о
Боју на Косову.
Тај извештај чини део његове књиге зване „Повест Господара
Јакуба”, у којој се описује живот Муратовог сина Јакуба, и која је на-
писана негде између 1396. и 1402. године. Овде се наводи после за-
писа из времена од 1398. године до средине 15. века зато што са-
држи много опширнији опис Боја на Косову.
На основу садржаја записа се види да је писац узео податке из не-
ког турског записа о Боју на Косову, који је настао недуго након Бо-
ја, и који је био заснован на сведочењима самих учесника битке.
Штавише, на основу садржаја тог записа се види и тачно од кога
су подаци потекли – од присталица Муратовог сина Јакуба који су у
Боју на Косову учествовали, јер у том запису његов брат-супарник Ба-
јазит описан је у веома лошем светлу.
Овај шпански запис представља најстарији запис о Боју на Ко-
сову у којем је подробно описана сама битка, односно, шта се у
самој бици догодило. А уједно, овај запис је заснован на најстаријем
турском запису о Боју на Косову, који није остао сачуван до данас.
У наставку је приказан садржај тог извештаја:

Морате знати какав се велик догађај догоди лета Господњег 1387.

(1389.) у земљама Истока, где некада Троја славна стојала је, у земљи
сада званој Турска, над којом је владао турски цар звани Мурат, и ње-
гова два сина, један из брака, зван Господар Јакуб, а други ван брака,
зван Бајазит (...)
Цар (Мурат) је дошао и поставио своје шаторе на пространом по-
љу (Косову) заједно с читавом својом војском, и окупивши и избројив-
ши своје људе, увиде да их има све укупно 112.000 коњаника и пеша-
ка. А кнез Лазар, знајући да је цар дошао на то поље, одјахао је тамо.
У среду, трећега сата (девет сати ујутру), 17. септембра 1387. (1389.)
године, Лазар се с целом војском приближио пољу где се налазио цар.
Тај Лазар је крај себе имао добре људе. Уз себе је имао многе не-
мачке и мађарске ратнике, и Тевтонце, веома добре војнике. Било их
је око 30.000 коњаника и пешака, као и један одред од 4000 витезова
на коњима.

39
 Ови су намеравали да нападну први, јер су били боље наоружани.
Лазар је распоредио војску и испред поставио ове који су били најбо-
ље наоружани, наспрам Турака који су сви носили стреле.
Тада се Лазару представио један знаменит мађарски ратник пле-
менитог рода, који је био од оних 4000 и уједно предводник 200 коп-
љаника. Тражио је дозволу да му уступи предност да нападне први, и
Лазар је то допустио.
После је Лазар поделио своје људе у три одреда – Један одред је
предводио тај мађарски војвода, други је предводио његов зет, а оста-
ле он. Лазар је свима одредио њихове дужности. Али, пошто је свуда
било ухода, цар је сазнао за распоред Лазареве војске и како је оних
4000 ратника требало да нападну први.
Цар је задужио свога сина Јакуба да буде предводник војске, Баја-
зиту је поверио друге, трећи одред дао је Алији, четврти Евреносу, и
пети Шахину. А са четвртим је био цар са мноштвом пешадије и коња-
ника, док је 6000 камила распоредио у три реда, везане дебелим лан-
цима, и на њих је поставио звона тако да су стварале буку каква се у
свету нигде није могла чути. Поставио их је пред свом војском да би
се коњи противника уплашили када буду напали, и тако их отерале у
супротан смер (...)
Лазар је био врло жељан да његови људи ударе на цареву војску,
па немачки војсковођа предвече крену на камиле које су стојале исп-
ред војске. Коњи се нису уплашили, и ови су разбили редове камила и
пробили се са својим коњима.
На тај начин су се пробили кроз цареву војску толико да су допрли
до шатора у којима су се налазиле залихе хране. Када су дошли до та-
мо, окренули су се покушавајући да се врате одакле су дошли. Али та-
да, турска војска је ударила на њих. Други Лазарев одред који је тре-
бало да пристигне у помоћ, када су видели да ови беже назад, нису се
усудили да крену.
У том тренутку, мађарски витез, који се заклео да ће се борити са
царем, одвојио се од својих људи и јурнуо на свом коњу к месту за ко-
је је веровао да се тамо цар налази, тамо где је стојала застава и ве-
лико мноштво, и крену тамо са копљем у руци.
А цар, када је видео овога витеза како долази сам с подигнутим
копљем на њега, са презрењем га је потценио, и рече људима око се-
бе да га пропусте, да види шта ће учинити. А кад је видео да се витез
залетао право ка њему, гађао га је стрелама једанпут и други пут;
али, тај витез, не марећи, наставио је да јуриша са копљем упереним
ка цару.
40
 И, онда га је толиком силином ударио, да је пробио његов оклоп у
пределу груди, забивши копље четири прста дубоко, и обори га и баци
на земљу смртно рањеног, али га не докрајчи. А када су Турци видели
да је њихов господар пао, сви који су стајали около су подигли велику
вику и истог трена тог витеза засули су стрелама. Тада је сва њихова
војска ускликнула гласно и кренула у јуриш, и војске су удариле једна
на другу и помешале се.
Док су размењивали прве ударце, погинуо је кнез Лазар у сукобу с
Евренос-бегом. А када је Лазарев зет сазнао да је његов таст погинуо,
није хтео да настави битку, већ је наредио свима да стану и истог тре-
на се повукао у своју земљу, да тамо влада.
А Бајазит, ванбрачни син царев, који је тада био у близини смртно
рањеног оца, одмах је дошао ка њему. Његови људи су цара били од-
нели у шатор, али кажу да цар још увек није тад био умро, већ да га је
његов син Бајазит докрајчио.
Након тога, када је сунце зашло, овај је послао гласника Господа-
ру Јакубу, Евреносу, Алији и Шахину, и они су одмах дошли да виде
цара, али он је већ био мртав. А онда, издајник Бајазит уби Господара
Јакуба, како би он постао цар. Удавио га је исте ноћи. Остали велика-
ши нису се усудили да ишта кажу или ураде, већ су му се као цару по-
корили.
И онда је пала ноћ. Ниједна од страна није се побринула за логор
и људе на бојном пољу, већ су само гледали да се врате да владају у
својој земљи. Тако су скончали живот цар Мурат и његов једини при-
знати син, Господар Јакуб, тако као што сте чули.

Овај запис, дакле, потврђује све оно што је записано у до сада на-
веденим записима:

- Као у свим наведеним црквеним записима, описују се велики

обострани губици у бици и погибија оба владара.

- Као у појединим црквеним записима, описује се да се битка са-

стојала из два дела – првог дела у којем су предност има-
ли Срби и другог дела у којем су надвладали Турци.

- Као у појединим црквеним записима, описује се да је до прео-

крета у бици дошло због недовољна суделовања и пов-
лачења неких српских одреда из битке.

41
 - И као у писмима краља Твртка и „писмима многих људи”,
на исти начин је описана погибија Мурата од руке „закле-
тог ратника”.

Осим што потврђује податке из свих наведених записа, овај запис

уз то пружа и опширније описе истих догађаја описаних у тим записи-
ма, и на тај начин открива шта се догодило током битке.
Тако док се у једном запису наводи да је можда било издаје, у дру-
гом – да је било повлачења неких одреда „из страха или невер-
ства”, и у трећем – да је било „бекства неких српских чета”, дотле
је у овом шпанском запису такође описан један такав догађај, али отк-
рива и шта се тачно догодило: Записано је да један српски одред у
одсудном тренутку није ступио у борбу, и да се из битке пову-
као један одред након погибије кнеза Лазара.

Могућа издаја неког од

ПЕЋКИ ЛЕТОПИС
поданика кнеза Лазара

Бекство неких
СТУДЕНИЧКИ ЛЕТОПИС
одреда из битке

ДОПУЊЕНИ ЗАПИС Издаја неких одреда или

НЕПОЗНАТОГ МОНАХА бекство из битке из страха

Неулазак једног одреда у

ЗАПИС ШПАНСКОГ
битку; повлачење одреда
ПУТОПИСЦА
Вука Бранковића

Затим, као што се у наведеном писму Италијана из Фиренце упуће-

ном краљу Твртку описује непознати ратник који је усмртио Му-
рата, тако и у овом шпанском запису исто се описује тај ратник, али
се открива и ко је тачно он био:
У оба записа је записано да то није био обичан ратник, него при-
падник властеле.
У оба записа је записано да је тај ратник усмртио Мурата кад су се
пробили кроз „редове ланцима везаних камила”.
42
 И у оба записа се спомиње заклетва ратника пред битку: У пи-
сму Италијана се спомиње „заклета властела” која је напала Му-
рата, а у овом запису се спомиње заклети ратник који је усмртио
Мурата. Записано је да се пред битку заклео да ће се борити са Мура-
том.

Црквени записи (14/15. век) о Боју на Косову

ПРЕОКРЕТ ДРУГИ ДЕО

ПРВИ ДЕО БИТКЕ
У БИЦИ БИТКЕ

Турци надвлађују
Срби надвлађују Турке;
Бекство неких Србе; погибија
погибија цара Мурата
одреда из битке кнеза Лазара
и мноштва Турака
и мноштва Срба

Оклевање и Повлачење Вука

Погибија Мурата од руке
неулазак једног Бранковића и
„мађарског ратника”
одреда у битку напуштање битке

Запис шпанског путописца (14/15. век)

Такви упечатљиви заједнички описи у оба записа – описи заклет-

ве ратника који је усмртио Мурата и пробијања редова ланци-
ма везаних камила – у потпуности потврђују веродостојност тих по-
датака, односно, доказују да је морао постојати такав „заклети рат-
ник” који је усмртио Мурата на описани начин.
Али, у овом шпанском запису налазе се и додатни, опширнији опи-
си тог ратника: Записано је да је био великаш који је под собом имао
одред од 200 коњаника наоружаних копљем у оквиру јединице састав-
љене од 4000 витезова.
Записано је и да је био заповедник једног крила, иако то није
био на почетку, и да је био „угарски (мађарски) великаш”.

43
 У том запису се спомиње учешће Мађара у Боју на Косову, па по
томе испада да је ратник који је усмртио Мурата био мађарски вели-
каш, што би значило да је он био или мађарски ратник или српски
ратник у служби тадашњег мађарског краља.
Међутим, тај шпански писац, као странац који није добро познавао
ове просторе, могао је грешком да тог ратника назове „мађарским”.
То се види по томе што је писац кнеза Лазара погрешно назвао „бу-
гарским кнезом” – као што га је и споменути француски писац Фи-
лип Мезијер грешком назвао „влашким кнезом”.
То је нарочито могуће ако је тај ратник потицао с подручја Босне
и Херцеговине, које се понекад било сматрало делом тадашње Ма-
ђарске, па да га је зато назвао „мађарским великашем”.

ПИСМО ИТАЛИЈАНА ЗАПИС ШПАНСКОГ

ИЗ ФИРЕНЦЕ (1389.) ПУТОПИСЦА (о. 1402.)

Један од „дванаесторице Заклети ратник од

заклете властеле”. мађарске властеле.

Напао Мурата након Напао Мурата након

пробијања реда камила. пробијања реда камила.

Пропустили га да приђе.

Усмртио Мурата „заривши Смртно ранио Мурата

му мач у грло и трбух”. копљем кроз груди.

Поред таквог описа ратника који је усмртио Мурата, у том запису

се описује и време погибије Мурата: Записано је да се то догодило
у другом делу битке, на крају битке, кад су Турци преовладали, што
потврђује запис патријарха Данила, у којем је исто записано да је
Мурат погинуо у другом делу битке.

44
 У овом запису се подробно описује и тачно како је Мурат погинуо,
док у раније наведеним записима таквог описа нема, већ се само спо-
миње и уопштено описује погибија Мурата:
Записано је да се храбри ратник у једном тренутку одвојио од ос-
татка војске и сам кренуо к Мурату, а да је Мурат наредио да га про-
пусте, па када су то учинили, да га је Мурат гађао стрелама, али да је
на крају он прошао и тешко ранио Мурата, после чега су га Турци „за-
сули стрелама”, и тако је он погинуо.
На крају, записано је, после погибије оба владара и великог броја
и Срба и Турака, ни једни, ни други нису остали на бојишту, него су се
само повукли, тако да се у овом извештају неодређено описује ис-
ход битке, слично као у наведеним записима српских монаха.
У погледу описа повлачења војски, овај шпански запис је заним-
љив зато што је то први запис који помиње Вука Бранковића као
учесника у бици, и за којег дословно каже да се повукао из битке.
Мада се Вук Бранковић не помиње по имену, већ се само споми-
ње „Лазарев зет”, као предводник једног одреда, ипак, види се да се
то у овом случају може односити једино на Вука Бранковића, који је
био Лазарев зет.
Осим тога, постоје још два податка у овом запису којих нема у ра-
није наведеним записима и који говоре о злочину Бајазита:
Као што је показано, записано је да су Турци унели смртно рање-
ног Мурата у његов шатор, а Бајазит, када је то за то дознао, дошао је
у Муратов шатор и онда га докрајчио – дакле, слично оном што је за-
писао и раније споменути персијски писац.
Такође је записано да је Бајазит после тога усмртио и свог брата
Јакуба, како би постао владар, и да су онда сви прихватили Бајазита
за свог цара.
Заправо, док се у поменутом персијском запису не наводи име Му-
ратовог сина који је учинио злочин, овде се открива да је то био Мура-
тов син Бајазит. То би могло значити да Мурат јесте био убијен по на-
ређењу Бајазита, а да је у самој бици био смртно рањен.
У запису постоје две мање грешке; а то су датум битке и народ-
ност кнеза Лазара. Као датум наводи се 17. септембар 1387. го-
дине, што могуће да потиче од лошег тумачења исламског дату-
ма који је био наведен у турском запису одакле је шпански писац пре-
узео податке о Боју на Косову. А друга грешка је у томе што се Лазар
назива „бугарски кнез”, што очито потиче од пишчевог недовољног
познавања ових простора – исто као у записима Филипа Мезијера.

45
 Већина историчара није узимала у обзир овај запис о Боју на Косо-
ву – једни зато што им овај запис и није био познат, а други вероватно
због тога што се овај запис налази у оквиру књижевног дела – „По-
вести Господара Јакуба”, а не историјског.
Међутим, на основу садржаја овога записа, јасно се види да је реч
о историјском извештају о Боју на Косову, који не садржи никакве
књижевне описе и који одудара од остатка дела по начину писања и
садржају.41

Писма Франка Вицијановића, 1402-1404.

Било је поменуто писмо Трифуна Бучића у којем се говори о по-
трази за несталим великашима из Босне, који су учествовали у Боју на
Косову. Године 1402. та потрага је настављена, па из тог доба потиче
неколико писама сличне садржине у којима се спомињу исти велика-
ши.
У та писма спадају и писма извесног Франка Томе Вицијанови-
ћа, који је путовао у Цариград (данашњи Истанбул) да се распита за
нестале великаше. Вратио се 1404. године са два писма која су однета
сину краља Твртка, али, писма нису сачувана, па није познато како
се потрага завршила.
У сваком случају, попут писма Трифуна Бучића, ни ова писма не
садрже опис битке, али указују на неповољан исход битке, јер се
говори о српским ратницима који су били заробљени у Боју на Косову.
Са друге стране, речено је, писмо Андрије Бембе и запис Игња-
тија сведоче о неповољном исходу битке и по Турке, писма краља
Твртка и други записи описују победу над Турцима, а црквени за-
писи помирују те записе описом неодлучног исхода битке или „Пи-
рове победе” уз обостране велике губитке.42

Натпис сина кнеза Лазара, 1404.

Син и наследник кнеза Лазара, Стефан, подигао је један стуб који
је некада стојао на Косовом пољу, и на којем је било описано шта се
догодило у Боју.
Опис битке на том натпису се не разликује много од описа из прет-
ходно наведених записа: Исто се спомиње погибија оба владара и на-
зире опис два дела битке. Натпис на том стубу је изгледао овако:

41
Anonimo Catalan (c. 1400), Historia de Jacobo Xalabin, trad. J. V. F. Zapata, Universidad
de Valencia, Valencia, 2014, pp. 1641.
42
Драгичевић, Писма о заробљенима у Косовској бици, 107-109. стр.
46
 Све ћу вам истинито рећи о ономе што се збило. Овде је некад био
велик самодржац, чудо земаљско и владар српски, по имену Лазар (…)
Сложно и безбројно мноштво, заједно са добрим и великим госпо-
дином, храбре душе и најтврђи у вери, као на лепи дворац и опојни
пир, на непријатеља устремише се и правог змаја згазише, убише див-
љу звер и противника великог, ад незасити који прождире све – ка-
жем вам, Мурата и сина његовог, а са њима и других, не мало.
О чудеса Божјих судбина! (Онда) ухваћен би храбри страда-
лац безаконим рукама Турака и крај страдању достојно прими, и муче-
ник Христов поста велики кнез Лазар. Не посече га нико до сама рука
Муратова сина, крвника тог. Све ово речено сврши се лета 6897. 12.
индикта, 15. дана месеца јуна, у дан уторак, био је час шести или сед-
ми (15. јуна 1389. године).43

Запис Жана Фроасара, 1405.

Поред поменутог Филипа Мезијера, и један други француски пи-
сац, по имену Жан Фроасар, описао је Бој на Косову у свом летопи-
су, под 1389. годином.
Ни овај писац није добро познавао ове просторе, и зато је записао
да је земља кнеза Лазара део „Краљевине Угарске” (Мађарске), а
и Србе назива „Угрима” (Мађарима), али је на основу самог садржаја
записа јасно да је реч о опису Срба и њиховог сукоба са Турцима у Бо-
ју на Косову, с тим да је су у том запису са Бојем на Косову помешани
и неки други догађаји који су се догодили пре Боја на Косову, и који
нису повезани са самим Бојем.
Записано је да је битка била „пораз Турака”, у којем је Мурат из-
губио своје најбоље људе, „цвет своје војске” – како се тамо ка-
же. Такође је записано и да је погинуо велики број Турака, али, са
друге стране, уопште се не помиње погибија Мурата и Лазара, та-
ко да извештај није потпун.
Овде ће бити приказан само почетак тог извештаја и опис битке, а
изостављен је дужи опис доласка гласника Мурата код кнеза Ла-
зара, припремања за рат, и охрабрујућег говора кнеза Лазара
пред својим ратницима. Остатак записа, у виду извештаја од једног
јерменског краља, под насловом „Извештај јерменског краља о
поразу Турака”, изгледа овако:

43
Група аутора, Мраморни стуб на Косову, 154-155. стр.
47
 Сви околни владари су били у страху, и зазирали су од бакира Му-
рата због његовог јунаштва и успеха у ратовима, јер је освојио све
земље до Мађарске краљевине. Када је чуо да је умро мађарски краљ
Фридрих, а власт прешла у руке једне жене, он тада донесе одлуку да
освоји и мађарску земљу (…)
Претходница од 20.000 најбољих турских војника је тако ушла у
земљу кнеза Лазара и упала у заседу. А кнез Лазар и његови Мађари
(Срби) успели су опколити непријатеље, тако да се Турци нису могли
повући, а ни да напредују даље, јер им је сав пут био закрчен. Тада су
Мађари (Срби) са свих страна јурнули из шуме силовито на опкољених
20.000 Турака, и сви су од мача изгинули. Ниједан није преживео (…)
Позадина војске није могла проћи, па се вратила у логор Мурату и
рекли су му за несрећу која је снашла њихову војску. Чувши то, он се
веома растужи, и онда сазва сабор да одлуче шта им је чинити, јер је
изгубио цвет своје војске.44

Странице „Фроасаровог летописа” из 1405. године, о

рату између кнеза Лазара и цара Мурата (Besançon,
Bibliothèque d’Étude et de Conservation, ms. 865)

44
Jean Froissart (1405), Chronicles of England, France, Spain, and the Adjoining Countries,
transl. T. Johnes, London, 1804, pp. 218-222
48
 Пошто овај извештај потиче од једног јерменског краља који је до-
шао у Француску пре Боја на Косову, историчари су закључили да ту
није описан Бој на Косову, већ у ствари нека друга битка.
Међутим, на основу самог садржаја записа – помена Муратовог по-
хода на Угарску (Мађарску) и његове жеље да онда покори Немачку –
види се да се описује Бој на Косову, који је француски писац само по-
мешао са другом битком пре Боја описаној у том извештају.
Пре Боја на Косову било је три сукоба између Срба и Турака: Бој
на Дубравници, Бој код Плочника, и Бој код Билеће, у којима су
Турци били поражени.
Зато, могуће је да је у овоме запису писац помешао Бој на Косову
са неким од ових претходних сукоба између Турака и Срба. Разлог так-
ве грешке може бити у временској блискости и сличности исхода
тих сукоба.
С друге стране, историчари су сматрали да је у том запису у ства-
ри описана нека битка која се одиграла у Азији, у подручју данашње
Турске, и то између Турака и неког другог азијског народа.
Таквом тумачењу у прилог говоре поједини називи земаља који се
помињу у том запису, јер су у питању називи земаља у Азији. А по-
ред тога, сведочанство о бици потиче од једног јерменског краља,
који би пре известио о некој бици у Азији, надомак Јерменије, него о
бици на овим просторима, нарочито због тога што је он стигао у Фран-
цуску пре Боја на Косову.
Ипак, према другим описима из тог записа, види се да је ту описан
и Бој на Косову, али да је писац помешао Бој на Косову с неком дру-
гом битком, или више битака, описане у извештају тог јерменског кра-
ља. То се види по навођењу 1389. године, помену Мађарске, гово-
ра кнеза Лазара, итд.45

Запис Руја Гонзалеса, 1406.

Још један савременик Боја на Косову био је и Шпанац Руј Клави-
хо Гонзалес, којег је шпански краљ послао на исток након спомену-
тог шпанског путописца. Овај је био изасланик на двору монголског
цара, који је ратовао са Муратовим сином Бајазитом. Он је оставио
кратак запис о Боју на Косову следеће садржине:

45
Михаило Динић, Жан Фроасар и Бој на Плочнику, ПКЈИФ, књ. 18 (34), Београд, 1938,
361-365. стр.
49
 Име (Бајазитовог) оца било је Мурат. Он је био велики ратник, ко-
јег је убио један хришћански кнез по имену Лазар. Убио га је у боју на
бојном пољу, ударивши га копљем у груди, тако да му је копље про-
шло кроз леђа. Али, после тога, овај Бајазит је осветио свог оца и сво-
јом руком убио кнеза Лазара у боју.46

Овај запис, дакле, не садржи опис саме битке, него само описује
погибију оба владара, и то другачије од раније наведених записа:
Уместо описа погибије Мурата од руке непознатог ратника, овде се
казује да је Мурата усмртио сам кнез Лазар, а да је кнеза Лазара ус-
мртио сам Бајазит у борби, а не после заробљавања – као што се ка-
зује у појединим наведеним записима.

Повеља краља Жигмунда, 1406.

Мађарски краљ Жигмунд (или: Сигмунд), као савременик Боја на
Косову, у једном свом запису (повељи), упућеном зету кнеза Лазара,
спомиње Бој на Косову. Запис изгледа овако:

Како је све нестално и променљиво у свету, догодило се онда да је

турски цар Мурат заподенуо бој са овим рашким кнезом Лаза-
рем, и у том великом боју су и Мурат и Лазар живот изгуби-
ли.47

И у овом запису, дакле, само се спомиње погибија оба владара

„у великом боју”, тако да се не разликује од претходно наведених
записа.
Споменути зет кнеза Лазара, коме је била упућена ова краљева
повеља, био је један од најутицајнијих великаша тог мађарског кра-
ља Жигмунда.
У претходно наведеним записима, попут „Повести Јакуба”, поми-
њу се мађарски ратници у Боју на Косову у оквиру војске кнеза Ла-
зара, који су зато могли бити одред тог зета кнеза Лазара или одред
мађарског краља, или пак само најамнички одред Мађара.

46
Ruy Gonzales de Clavijo (1406), Embassy to Tamerlane 14031406, transl. C. R. Markham,
Hakluyt Society, London, 1859, p. 77
47
Ferdo Šišić, Nekoliko ispava sa početka XV stoljeća, knj. 39, JAZU, Zagreb, 1938, 255. str.
50
 Запис Ахмеда, 1402-1409.
Најстарији сачувани турски запис о Боју на Косову саставио је тур-
ски песник Ахмед (или Ахмеди), у својем делу у којем је описао дога-
ђаје од доба Александра Македонског до свог доба.
То дело је написано годину дана након Боја на Косову, али извеш-
тај о самом Боју на Косову је додат касније – између 1402. и 1409.
године, и изгледа овако:

Зажеле (Мурат) у срцу да и (кнеза) Лазара покори, и због тога је

дошло до неизбежног рата. Неверници, хришћани што их до Запада
има, послаше Лазару војске без броја, да са Муратом Ратником војује,
да тело његово у прах претворе.
Ратник (Мурат) заметну с њима такав бој да земља тесна им поста.
Плану такав бој да га је цео свет упамтио! Куда погледаш, на све стра-
не су се главе ваљале, и куда око да бациш, свуда тела мртва лежала
су. Сва је земља главама и телима покривена била, и коњи по телима
нагомиланим газили су.
На крају, војска је изнемогла од задавања удараца, а неверници су
погнуте главе побегли. Тада коњица и војска сва поче непријатеља
гонити, а цар сам са мало слугу оста. Стајао је он тамо и њих чекао да
се врате вођи свом.
Али, причају, онде, лежао је и један неверник, сав крвљу обливен.
Крио се, кажу, међу лешевима је био, али цара је видео он. Судбина
одреди тако, тада уста овај, скочи на њ, и цара ножем удари. А султан
истог трена, на месту, у блаженство закорачи. Био је борац за веру, и
победоносан би он, и заиста мученик поста.

У овом запису, дакле, исто као у до сада наведеним записима, ка-

же се да је у бици било великих обостраних губитака („Куда пог-
ледаш, свуд су мртва тела лежала…”), и да је Мурат погинуо од
руке ратника непознатог имена.
Извештај није потпун, јер се не спомиње погибија кнеза Лаза-
ра, која се догодила после погибије Мурата – како сведоче претходно
наведени записи.
Такође, не описују се два дела битке у којој су прво Срби имали
предност, а после Турци преовладали – као што се описује у поједи-
ним споменутим записима, већ се само даје уопштени опис битке, као
тешке и крваве битке са великим обостраним губицима – слично као у
запису патријарха Данила што је описано.
51
 У погледу описа времена погибије Мурата, запис Ахмеда пот-
врђује опис из записа Данила и „Повести Јакуба” – да је Мурат по-
гинуо у другом делу битке у време противнапада Турака док се срп-
ска војска повлачила.
На први поглед се чини да је писац приказао погибију Мурата као
да се догодила после завршене битке, а не у другом делу битке.
Међутим, то се противречје објашњава тиме што извештај о бици није
потпун, већ даје само уопштен опис битке и не садржи опис кра-
ја битке (опис погибије кнеза Лазара). На основу поређења са на-
веденим записима, види да се и у овом запису погибија Мурата смешта
током битке, то јест, пред крај битке.
Опис начина погибије Мурата није исти као у „Повести Јаку-
ба”, у којој се налази први подробнији опис тог догађаја: Овде је за-
писано да је Мурат погинуо кад га је изненада напао непознати рање-
ни ратник који се „крио међу лешевима” на бојном пољу.
Једина већа разлика између овог записа и претходних записа је у
што се у овом запису Бој на Косову описује као победа Турака. То је
први запис који говори о победи Турака у Боју на Косову.48

48
Алексеј А. Олесницки, Турски извори о Косовском боју, Гласник Скопског научног
друштва, књ. XIV, Скопље, 1934, 60-62. стр.
52
 Фирентински летопис, после 1409.
Један непознати италијански писац из Фиренце такође је описао
Бој на Косову, и то на сличан начин као поменути шпански путописац.
Ово је други најстарији запис о Боју на Косову у којем је са-
ма битка подробно описана, тако да представља један од најваж-
нијих записа о Боју, иако с друге стране садржи заправо различите из-
вештаје о бици које је писац заједно ставио у свој летопис.
У том летопису се под годином 1389. јуна месеца битка описује као
победа Турака уз велике губитке, дакле, на сличан начин као што
ју је описао писац „Повести Господара Јакуба”.
Исто се као у већини до сад наведених записа описује крвав бој,
велики обострани губици, и погибија оба владара. Разлика је је-
дино у томе што је у овом запису записано да је битка трајала три да-
на, и што се на једном месту каже да су оба Муратова сина поги-
нула у бици, а на другоме месту, да су преживели. То очито потиче
од два различита извештаја о Боју.
Запис је дугачак, али ће овде бити приказан цео садржај тог запи-
са, јер представља један од старијих записа о Боју на Косову у којем
се подробно описује ток битке. Запис изгледа овако:

Јун 1389. године. Био је један владар Турака који се звао Мурат.
Он је тада био стар. Имао је војску од преко 140.000 коњаника и пе-
шака – Турака, Грка, и хришћананајамника, како се говорило. Били су
тада с њим његови синови и многи турски великаши. Током протеклих
година је више пута побеђивао: Освојио је велик део Грчке и Албани-
ју, коју је опустошио, и те је земље приморао на плаћање данка, а за-
тим је и и у земљу Рашку дошао да је освоји и потчини власти својој.
Владар Рашке је био кнез Лазар, врло храбар и мудар човек, који
је пре хтео да се против овога бори него да му се потчини. Зато је са-
купио целу војску своје земље, колико је могао скупити од оних спо-
собних да носе оружје. А осим тога, затражио је и помоћ од других, па
му је дошао у помоћ и велик број других храбрих ратника – мађарски
великаши са веома великом војском, и сви великаши Краљевине Бо-
сне. Краљ њихов је с великом војском послао овом и неке словенске и
немачке ратнике. Укупан број те војске прелазио је 70.000 коњаника.
Сва се војска сакупила, сва доброга расположења и вољна да се с
Муратом бори, који им се сваким даном све више приближавао, а они
нису хтели дати да над њима влада неверник и непријатељ хришћана.

53
 Он се хвалио да ће победити и завладати над њима и осталим хри-
шћанима; и веровало се да ће тако бити.
И када је речени Мурат са својом војском прешао у земљу Рашку,
сишао је са планина у сретање кнезу Лазару и његовој војсци, која је
била спремна да се са њим бори, јер су овај кнез Лазар и његови ве-
ликаши били уверени да ће победити, будући људи одважни и храбри,
и уз себе толику војску имајући.
Кнез Лазар се тако спремио са свим великашима и војском својом,
и сутра ујутру је дошао на бојно поље. Поставивши су се у бојни ред и
спремивши се за борбу, охрабрени да се у бици храбро и добро боре,
кренули су у напад на Мурата и његову војску. А Мурат, који је храбар
био веома, стајао је у борбеном реду са својом војском. Овако их је он
храбрио да се добро боре:
„Ако победимо, све оне земље ће бити наше, јер су се овде саку-
пили најбољи ратници из тих земаља”.
Рекао је и да им ниједан други владар неће моћи ништа ако сада
победе ове непријатеље који су били наспрам њих. Рекао им је да би
после победе над њима лако победили остале хришћане. После изре-
чених таквих и многих других обећања, дао је знак за битку.
Битка је почела изласком сунца. Борили су се цели дан, све док
није пала ноћ. Огромно мноштво мртвих је било на обе стране, али тог
дана једна страна није надјачала другу, и није било победника. Више
су пута током тог дана час једни стицали предност, а час други, али су
се на крају обе војске вратиле у логоре са намером да наставе борбу
следећег дана.
Следећег јутра су остаци обе војске наставили бој, с великом же-
љом да се боре. Оба владара су храбрила своју војску, верујући да ће
победа бити тога дана на њиховој страни.
И отпочела је жестока битка, и до половине дана велико је мно-
штво мртвих пало на обе стране, јер су се очајнички борили и убијали,
и из све своје снаге су се упињали да победе. Пало је много властеле
кнеза Лазара, као и властеле Мурата, заједно са два његова сина.
Ипак, предведече је одред кнеза Лазара попустио и био побеђен и
потиснут с бојног поља. Други одред кнеза Лазара је победио против-
нике с којим се борио, и многи од оних су погинули, али, када је друга
војска Мурата притекла и навалила на ове, не могући издржати толику
навалу, били су побеђени. До вечери су ипак издржали, а онда су по-
бегли, и бојно поље остало је Мурату и његовој војсци. Кнез Лазар је
отишао у један свој оближњи град с онима који су преживели.

54
 Пошто се тог дана завршила битка, а било је већ вече, Мурат се у
логор вратио и сахранио своја два сина, који су погинули у борби, као
што је речено. Сахранио је и многе друге великаше, и своје и од неп-
ријатеља, и наредио је да сви мртви буду покопани.
А други дан после ове битке, кнез Лазар, који је у близини Мура-
това табора био, осрамоћен због бекства и погибије толиког броја сво-
јих храбрих људи, и верујући да су погинули они које више није нигде
видео, одлучио је предати свој живот или убити Мурата који је побе-
дио, јер се његов логор налазио близу.
Кнез Лазар је изабрао дванаест најхрабријих људи које је имао са
собом, и сви су се заклели да иду с њим да убију Мурата у његовом та-
бору, не бојећи се да ће погинути. Онда су се наоружали и напред по-
слали најбоље тркаче, па су са копљем у рукама упали у логор непри-
јатеља и јурнули ка шатору Мурата, који се тада одмарао. Док су стиг-
ли до шатора, седам њих је пало мртво. Ипак, кнез Лазар је са остали-
ма стигао до шатора, па је један од њих улетео унутра и зарио копље
у тело Мурата, и нанео му велику смртоносну рану. После тога, нико
није могао досегнути Мурата због велике војске која је тамо била.
Одмах потом су их ухватили, скинули са коња, и везали.
Мурата су покушавали на све начине да лекари излече, али проце-
њивали су да ће брзо умрети због природе ране. И, другог дана након
задате ране стање му се нагло погоршало, а трећег дана, видевши да
ће умрети и да није било никакве наде да ће смрт избећи, на самрти
позва своја два сина, који су преживели битку, као и многе друге своје
великаше, које је много волео, и рече им:
„Видим да ћу убрзо умрети и нећу смрт избећи…”
Замолио их је да се побрину за здравље и потребе војске која је
преживела битку, да им дају све што им треба, а после тога је тражио
да му доведу кнеза Лазара и остале великаше које су ухватили с њим,
па им је рекао овако:
„Ви сте сви заиста веома храбри. Као што видите, ваше јунаштво и
сāм сам искусио. Пошто ћу ја ускоро умрети, хоћу да ми правите дру-
штво на путу којим идем, да ви и ја скончамо заједно; јер да сам пре-
живео битку, узео бих вас код себе као најхрабрије људе на свету. За-
то желим да заједно с вама одем са овог света.”
Рекавши то, наредио је да свима одсеку главе. После тога, Мурат
је поживео још око два сата, и онда је умро. Синови и други великаши
су после његове смрти одмах подигли логор и вратили се у своју зем-
љу у журби, поневши тело Мурата у Турску.

55
 Велики број рањеника је умро на путу због ужурбаног одласка, а
много је умрло и од оног света где су пролазили, које су пре били по-
бедили и подјармили. Од оних који су погинули у бици, и од ових ра-
њених и ових што су умрли при повратку, кажу да је укупно било ви-
ше од 70.000 људи.
Синови Мурата и други великаши који су се спасли с остатком вој-
ске отишли су за Турску наглим бекством. Тамо је за владара постав-
љен старији Муратов син, назван Мурат Млађи. Али, он није дуго био
владар, јер га је брат убио и приграбио власт над земљом, и био је за-
тим назван Бајазит. Он је после починио велика дела.
Узрок Муратове победе је скоро у потпуности био у 5000 хришћан-
ских самострелаца које је Мурат имао у својој војсци. То су били Грци,
Ђеновљани, и многобројни најамнички одреди коњаника, који су се за
Мурата драге воље борили због блага које им је дао.
Од хришћана је у бици погинуло више од 30.000, а било је и рање-
них у великом броју, који су после умрли. На страни Мурата било је
преко 50.000 погинулих и мноштво рањених, који су помрли у путу.49

Овај запис садржи најмање два помешана извештаја о Боју на Ко-

сову. А то се најбоље види по томе што се на једном месту каже да су
оба Муратова сина погинула, а на другом месту – да су преживе-
ли битку.
Један од та два извештаја је веома сличан запису шпанског путо-
писца – „Повести Господара Јакуба”, као што је речено, што указу-
је да тај извештај попут тог шпанског записа потиче из турског изво-
ра – од сведочанстава оних Турака који су учествовали у Боју
на Косову.
А други извештај из тог италијанског летописа поседује сличности
са писмима краља Твртка и Италијана, што указује да потиче из не-
ког српског извора – од сведочанстава Срба, који су учествова-
ли у Боју. Дакле, овај италијански запис се састоји из извештаја и
Срба и Турака који су учествовали у Боју.
Сличност са шпанским записом, то јест, с турским извором тог за-
писа, јесте у опису тока битке – у опису успешног продора једног
српског одреда кроз турске редове, и онда противнапада Тура-
ка и преокрета у бици, уз повлачење и бекство појединих од-
реда са бојишта.

49
Anonimo Fiorentino, Cronica Volgare dall’anno 1385 al 1409. Rerum Italicum Scriptores,
Tomo XXVII, ed. Elina Bellondi, S. Lapi, Città di Castello, 1900, pp. 77-79
56
 Такође, сличност се огледа у опису „угарских (мађарских) и не-
мачких ратника” у војсци кнеза Лазара, о којима говоре оба запи-
са, као и у опису ратника који не убија Мурата, већ га рањава.
Да је италијански писац у свој запис убацио извештај Турака о Бо-
ју на Косову, види се и по томе што је у том запису на два места опи-
сан говор цара Мурата, и што се описује шта се збивало у турском
логору после битке, чему су сведоци једино могли бити Турци, на ис-
ти начин као што се у другим записима о Боју на Косову описује говор
кнеза Лазара, што указује да је то извештај Срба о Боју, јер су том
говору једино Срби могли бити сведоци.
Исто тако, и опис убиства Муратовог сина („Мурата Млађег”;
Јакуба) од руке његовог брата Бајазита после битке, које се не по-
миње ни у једном до сада наведеном не-турском запису, исто указује
да је у питању извештај Турака о бици, јер тај догађај у почетку није
могао бити познат никоме осим Турцима.

ФИРЕНТИНСКИ ЛЕТОПИС ЗАПИС ШПАНСКОГ

(после 1409.) ПУТОПИСЦА (око 1402.)

Мађарски и немачки ратници Мађарски и немачки ратници

у војсци кнеза Лазара. у војсци кнеза Лазара.

Почетни продор српског Почетни продор српског

жодреда, па напад Турака одреда, па напад Турака и
и повлачење српског одреда. повлачење српског одреда.

Непознати ратник Непознати ратник

смртно рањава Мурата. смртно рањава Мурата.

Додатни показатељ да се у том италијанском запису налази извеш-

тај Турака о Боју је опис погибије Мурата након завршене битке,
јер се то не спомиње ни у једном до сада наведеном нетурском запису,
већ само у претходно споменутом турском запису; а то је запис Ах-
меда.

57
 И најбољи показатељ да је италијански писац убацио извештај Ту-
рака у свој запис о Боју на Косову јесте приказ битке као победе Ту-
рака, јер се такав приказ не налази ни у једном ранијем не-турском
запису.
С друге стране, сличност овог летописа с писмима краља Твртка
и Италијана, то јест, са српским изворима о Боју на Косову, јасно је
видљива у опису „дванаест заклетих ратника” који су напали
Мурата.
Такав упечатљив заједнички опис је и иначе очекивајућ зато што
оба записа – и писмо Салутатија и овај летопис – потичу из Фирен-
це, па је италијанском летописцу по свему судећи било познато писмо
Салутатија, или српски извор њиховог извештаја.
Да се у овом италијанском летопису налази и извештај Срба који
су учествовали у Боју на Косову, види се и по томе што је у том запису
записано да су у бици погинула оба Муратова сина – као што је за-
писано и у писму Салутатија упућеном краљу Твртку („Мурат… по-
гину са неизбројним мноштвом народа и двојицом синова сво-
јих”).
Пошто се такав опис не налази ни у једном другом запису, осим у
овом писму из Фиренце, онда је очито да је овај италијански летопи-
сац из Фиренце узео податке из тог писма, или српског извора тог
писма.
Извештај Срба о Боју на Косову у том летопису се можда назире и
у опису необјашњеног брзог повлачења Турака с бојишта; јер ако
је то била победа Турака – како се описује у том запису, односно, у
турском извору тог записа, онда је нејасно зашто се каже да су се Тур-
ци „вратили у своју земљу у журби”, и „синови Мурата и други
великаши који су се спасли с остатком своје војске отишли на-
траг у Турску наглим бекством”.
Тај опис „наглог бекства” Турака с бојишта више одговара опису
пораза Турака из писама Салутатија и краља Твртка, него опису
победе Турака из тог италијанског летописа, односно, турског изво-
ра из којег су преузети подаци о Боју на Косову.
Тако овај летопис садржи све податке из свих претходно наведе-
них записа о Боју на Косову, јер је писац убацио у свој летопис обе вр-
сте извештаја – и податке из оних записа који описују победу Срба,
попут писама краља Твртка, и податке из записа који описују нере-
шен исход битке или победу Турака, покушавши да те противречне
извештаје усклади.

58
 ТУРСКИ ИЗВОР СРПСКИ ИЗВОР
ФИРЕНТИНСКОГ ЛЕТОПИСА ФИРЕНТИНСКОГ ЛЕТОПИСА

Дванаест заклетих ратника

Говор цара Мурата
који нападају Мурата

Дешавања у турском логору Погибија оба сина Мурата

Убиство Јакуба после Повлачење и „нагло

битке од руке Бајазита бекство” Турака с бојишта

Ток битке: Напад српског Незбрињавање и

одреда; противнапад Турака остављање рањених Турака
и повлачење српског одреда

Погибија Мурата након Два извештаја о Боју на

завршене битке у којој су Косову која се налазе у
Турци извојевали победу Фирентинском летопису

Наизглед, једино се не уклапа податак из италијанског летописа

да је битка трајала три дана. Заправо, записано је да је битка тра-
јала два дана, у прекидима, односно, да су се у ствари одиграле две
битке – једна првог дана, а једна другог дана, и да је Мурат скончао
после битке, трећег дана.
По томе, дакле, испада да се Бој на Косову није састојао из два де-
ла – како је описано у појединим раније наведеним записима, него да
су та „два дела битке” у ствари била две засебне битке, при чему
су у првој бици победили Срби, а у другој бици – Турци („Час су
једни, а час су други стицали предност…”).
Отуда би следило да је писац погрешно схватио извештај о Боју, и
зато записао да се битка одиграла током два дана уместо истог дана,
те је и погибију Мурата погрешно сместио у време после битке.

59
 Црквени записи и „Повест
Господара Јакуба” (1389-1402.)

ПРВИ ДЕО ПРЕОКРЕТ ДРУГИ ДЕО

БИТКЕ У БИЦИ БИТКЕ

ПРВА БИТКА ПРЕКИД ДРУГА БИТКА ПОСЛЕ БИТКЕ

(први дан) У БИЦИ (други дан) (трећи дан)

„Фирентински летопис” (после 1409.)

Разлика између Фирентинског летописа (после

1409.) и свих ранијих записа о Боју (1389-1402.)

Опис начина погибије Мурата је сличан опису из „Повести Ја-

куба”, али, садржи очито и опис из писма Салутатија; јер се и у пис-
му Салутатија и у овом летопису спомиње „дванаест заклетих рат-
ника” који су напали Мурата, и исто се не спомиње име ратника који
је усмртио Мурата:
Записано је да се кнез Лазар после завршене изгубљене битке и
бекства с бојишта прикрио на једном месту, с неколицином својих љу-
ди, који су се онда договорили да нападну Мурата. Дванаесторица нај-
храбријих се тада заклело да ће или усмртити Мурата, или сами поги-
нути.
То је и објашњење описа „заклети ратници”, тако да према овом
извештају испада да су се дванаест ратника са самим кнезом Лаза-
рем након завршене битке заклели да ће се вратити на бојиште и упа-
сти у турски логор да убију Мурата. А то би значило да нису то пре по-
четка битке намеравали, као унапред одређен циљ, да нападом на во-
ђу непријатеља одлуче исход битке.

60
 Каже се да је од њих дванаесторице пет успело да се пробије и да
је онда један од њих смртно ранио Мурата својим копљем, али да га
нису докрајчили.
Дакле, подвиг дванаесторице се у овом запису описује као послед-
њи очајнички покушај да се пораз у бици преокрене у победу, по цену
сопствених живота, и да се убијањем вође непријатеља одлучи исход
битке, или да се то учини из освете и очаја, као последњи чин пркоса.
Али, записано је, иако су успели у свом циљу, на крају су били ух-
ваћени и онда погубљени усековањем – исто као што је и у појединим
другим наведеним записима описано да се догодило.
Када се тај опис упореди са описом истог догађаја у претходно
наведеним записима, попут „Повести Јакуба”, уочавају се одређена
противречја. Међутим, та противречја је лако објаснити:
На пример, у овоме запису је записано да је Мурат усмрћен у свом
шатору, а у „Повести Јакуба” и запису Ахмеда – да је погинуо на
бојном пољу. Таква разлика очито потиче отуд што су Турци подиг-
ли шатор у који су ставили рањеног Мурата, у којем је он умро
– како је то описано у „Повести Јакуба”, па је италијански летописац
зато записао да је он усмрћен у свом шатору, што није далеко од исти-
не, јер ту јесте умро.
С друге стране, у „Повести ” је записано и да рањени Мурат је-
сте био усмрћен у свом шатору, односно, да га је његов син Баја-
зит докрајчио у шатору, што би могло и још боље објаснити опис по-
гибије Мурата у шатору у овом италијанском летопису.
Исто важи и за опис погибије Мурата после завршене битке:
У старијим наведеним записима, као што су запис патријарха Данила,
„Повест Јакуба” и запис Ахмеда, описује се да је Мурат погинуо то-
ком битке, или тачније, пред крај битке, што је италијански лето-
писац очигледно погрешно описао као догађај после завршене бит-
ке, очито под утицајем турског извора, који је на такав начин хтео да
прикаже погибију Мурата.

Мурат погинуо на бојном пољу Мурат убијен у шатору

(запис Ахмеда) (Фирентински летопис)

Мурат рањен на бојном пољу; умро од ране или

убијен у шатору (Повест Господара Јакуба)

61
 Запис Мињанелија, 1416.
Још један италијански писац – по имену Белтрамо Мињанели –
оставио је сличан запис о Боју на Косову, у оквиру своје књиге о мон-
голском цару који је ратовао са Муратовим сином Бајазитом. И тај
запис представља сажет и непотпун извештај о бици, и изгледа овако:

Водио се један бој између Мурата и Лазара. И када је Лазар видео

да се неће моћи одржати, одлучио је да пође смрти у сусрет, и тад, са
скупином себи оданих, а на чуђење Мурата, ударише право на шатор
његов. Али, наишавши на велико мноштво непријатеља, Лазара и ви-
тезове његове заробе, па их одведоше пред Мурата као плен. Мурат је
од Лазара тражио да му да заклетву верности, али, они су били спрем-
ни пре да погину него да му се покоре и на верност закуну. И тад је-
дан од њих – а неки говоре да је то био сам Лазар – мачем удари Му-
рата и пробурази га кроз груди, тако да му и леђа проби, и тако га жи-
вота његова лиши. А Лазар и сви остали са њим нису имали да побег-
ну куда, па умирући Мурат нареди да се ухвате и да им главе одсеку, а
потом и сам душу испусти.

На другом месту у истом запису се додаје да је после битке млађи

Муратов син (Бајазит) усмртио свога старијег брата (Јакуба).
У овом запису, као непотпуном извештају, описује се само други
део битке или само крај битке кад су погинули Мурат и кнез Ла-
зар. Опис је веома сличан опису из претходно наведеног италијанског
записа, па је могуће и да су оба писца користила исти извор.
Разлика је у томе што се овде казује да је Мурат погинуо током
битке, тачније, пред крај битке, у којој су Турци били на измаку по-
беде, а не после завршене битке, у којој су Турци победили – како
се у претходно наведеном италијанском запису каже. Тако овај запис
потврђује закључак да је Мурат погинуо на крају битке, а недуго по-
сле њега, и кнез Лазар.
Такође, разлика је и у томе што се овде казује да су кнез Лазар
и „скупина њему оданих” заустављени у продору к турском логору
и нападу на Мурата, и да су били заробљени, па тек после тога, да се
један од њих ослободио и усмртио цара Мурата, након чега су били
погубљени усековањем; а у претходном запису је описано да су кнез
Лазар и „дванаест заклетих ратника” продрли у турски логор, па
да је потом један од њих усмртио Мурата, и да су после тога били за-
робљени и погубљени усековањем.
62
 Разлика није велика, па се такво противречје може објаснити као
грешка писца, који је помешао ствари и погрешно разумео догађаје.50

Повест Господара Јакуба (1396-1402.)

ПРВИ ДЕО БИТКЕ ДРУГИ ДЕО БИТКЕ

Турци Погибија Погибија

Срби надвлађују
надвлађују Мурата кнеза Лазара

Запис Мињанелија (1416.)

Запис Мазарија, око 1416.

Други грчки запис који спомиње Бој на Косову је запис грчког пис-
ца Максима Мазарија. Тачније, није поуздано утврђено да се његов
запис односи на Бој на Косову, али ако се и односи, ионако само вео-
ма укратко и уопштено описује Бој. Запис изгледа овако:

Док певамо хвалоспеве Цару и Творцу свега, изрецимо и ове речи

молитве: Нека Бог ојача жезла владара које је на власт поставио! Заи-
ста, молећи се за њих, верујемо да се молимо и за све људе; јер вла-
дар је онај који све одржава, као кормилар што управља бродом. Веру
владар подупире и јача. Ако владару све од руке иде, онда ће и наро-
ду добро бити. И владар Срба, иако се упропасти и пострада, са
собом у пропаст је и свог непријатеља одвео!
Нека Бог Римљана (Грка) буде помоћник владару, јер границе Рим-
ског (Грчког) царства шири, јер он ће све непријатеље победити и све
земље покорити. Он ће спојити Исток са Западом, јер сви у миру и ве-
сељу живимо захваљујући њему.51

50
Динић, Два савременика о Боју на Косову, 145-147. стр.
51
Уместо „Срби” стоји „Трибали”, као стари назив за Србе; а уместо „Римљани” стоји
„Аусони”, као стари назив за Римљане.
63
 У овом запису, у којем се описује важност владара у држави, као
од Бога постављеног да влада, спомиње се владар Срба као пример
владара који је лоше прошао, али који је у својој пропасти ипак и неп-
ријатељу нанео пораз. Сматра се да се тај опис односи на кнеза Ла-
зара, односно, на Бој на Косову.
Може се рећи да тај веома кратак запис у само једном стиху саже-
то даје целокупан опис Боја на Косову који се налази у већини прет-
ходно споменутих записа; а то је опис погибије оба владара, неод-
лучног исхода битке (или „Пирове победе” Срба), и обостраних
великих губитака, јер се страдање народа подразумева под описом
страдања „владара Срба”, који би требало да представља и народ.
Писац у овом запису Србе назива именом „Трибали”. Тако су Србе
називали у својим записима и разни други грчки писци тог доба, попут
споменутог Димитрија Кидона. Мада у овом запису само пише „Три-
бал” у једнини, а не „Трибали”, и не „владар Трибала” (Срба), ипак
се на основу претходних описа види да се мисли на владара Триба-
ла (Срба), који се ту поистовећује с целим својим народом – „Триба-
лима” (Србима), као њиховим представником.52

Бугарски летопис, после 1417.

И у једном летопису непознатог бугарског писца је укратко описан
Бој на Косову. Није поуздано утврђен тачан датум настанка овог запи-
са. Запис изгледа овако:

После неколико година Турци су кренули у поход и на српску зем-

љу. Дошло је до битке у којој је поги нуо огроман број људи. Безброј-
но мноштво изгину у великом крвопролићу, као што је записано у Све-
том Писму: „Боже, дођоше незнабошци у достојање Твоје, оскрнавише
Твој Свети Храм, претворише Јерусалим у рушевине, тела слугу Твојих
дадоше за јело птицама небеским и тела угодника Твојих зверима зе-
маљским.”
Али тада, појави се један ратник, храбар веома, по имену Милош,
и онда, као што Свети Димитрије уби цара Калојана, кад овај нападну
Солун, и копљем њега пробурази, тако и он умори нечастивог Мурата,
копљем га пробурази кроз трбух његов и живота га лиши. (А онда, и)
Турци убише српског кнеза Лазара. То би јуна месеца 6897. (1389.).

52
Никола Радојичић, Један превиђен грчки помен Косовске битке?, Гласник СНД, књ. XI,
Скопље, 1932, 61-63. стр.
64
 У овом запису, дакле, нема описа тока битке, осим што је записано
да је у бици погинуо велики број ратника и на једној и на другој стра-
ни – као што је записано у већини до сада наведених записа.
Једино се више описује погибија Мурата: Каже се да га је коп-
љем усмртио „храбри ратник Милош”, и то „као Димитрије цара
Калојана”.
Реч је о бугарском цару Калојану (Јовану) који је погинуо ток-
ом напада на град Солун, и за кога се у народу гoворило да га је „коп-
љем усмртио Свети Димитрије”. Отуда поређење са Милошем који
је копљем усмртио Мурата – како је описано у овом запису.
Наизглед је то први запис о Боју на Косову у којем се помиње име
ратника који је усмртио Мурата; међутим, време настанка овог за-
писа није утврђено, а уз то је могуће да је било допуњавања овог за-
писа, па тиме, да је име „Милош” за ратника који је усмртио Мурата у
каснијем добу додато, што би значило да у изворном запису није
било записано његово име.53

Запис Антонија Рафаила, 1419-1420.

Један монах по имену Антоније Рафаило (или Андоније Рафа-
ил), савременик Боја, такође је оставио запис о Боју у оквиру дела по-
свећеном кнезу Лазару.
Исто као у наведеним црквеним записима, не садржи никакав по-
себан опис битке, него само се казује да се „турски начелник звани
Мурат са многом војском устремио (…) на праведнога мужа, на
српскога скиптроносца Лазара”, и да је „Лазарева војска побе-
дила”.54
Многи историчари 19/20. века су такав опис „победе Лазара над
Муратом” из црквених записа тумачили не као опис стварне победе
над Турцима, него само као песнички опис „духовне победе” и поги-
бије Мурата у бици која је била изгубљена.
Ипак, јасно се види да ти записи казују да је то била „Пирова по-
беда” или нерешена битка уз обостране губитке, што потврђују
поједини други записи, попут писама краља Твртка, јер се тамо Бој
описује као победа над Турцима.55

53
Иван Дуичев, Книжовни и исторически паметници от Втоroто българско царство. Изъ
старата българска книжнина, II, Хемусъ, Софиъ, 1944, 269-270. стр.
54
У запису се уместо назива „Турци” користе називи „Агарени” и „Исмаилћани”.
55
Ђорђе Трифуновић, Слово о светом кнезу Лазару Андонија Рафаила, Зборник
историје књижевности 10, САНУ, Београд, 1976, 159-174. стр.
65
 Сен-Дениски летопис, 1422.
Трећи француски запис о Боју на Косову потиче од једног монаха
из манастира Сен-Дени. Запис је познат као „Сен-Дениски летопис”.
У овом запису, у ствари, пре свега је описана једна друга битка,
из 1395. године, у којој су Турци поражени; али, француски писац је
помешао ту битку с Бојем на Косову 1389. године, тако да се на истом
месту две различите битке описују, што се види на основу самог садр-
жаја тог записа.
(Та друга битка је Битка на Ровинама 1395. године, у којој су
Турци доживели пораз. То је она битка у којој је погинуо Марко Кра-
љевић, борећи се на страни Турака против мађарског краља.)
Ту је Бој на Косову описан као потпуни пораз Турака – исто као
и у писмима краља Твртка. Записано је да су у Боју погинули Му-
рат, његов син и велики број Турака, и да су преостали Турци би-
ли приморани да се повуку, предвођени Бајазитом.
Мада многи историчари сматрају да се овај запис у ствари не од-
носи на Бој на Косову, ипак, на основу садржаја записа се види да се
односи и на Бој на Косову. Запис изгледа овако:

Из гласина и извештаја посланика из Венеције, који су стигли код

француског краља у јулу, из личног разговора с њима, сазнали смо да
је турски цар и непријатељ Христа погинуо у бици. То се догоди-
ло овако:
Када је турски цар чуо да је склопљен мир између краљева Фран-
цуске и Енглеске претходне године, и да су подигли огромну војску и
кренули на њега да га униште, застрашен таквим вестима, он брзо оде
да по својим земљама сакупи војску Турака. (Не) сумњаше он у своју
моћ.56
Тако је он кренуо ове године са великим бројем Турака преко Вла-
шке и Бугарске. Ове земље је он био покорио, а хвалио се да ће убрзо
покорити и све остале земље хришћана; али, није била Божја воља да
се тако догоди, јер тада, истог трена, славни краљ Мађарске се поди-
же и скупи своју војску, великаше, обичне ратнике, свештена ли-ца, и
друге хришћанске борце. Мада их је било у много ма-њем броју од њи-
хових противника, ипак су се уздали у Бога да ће им помоћи, па су од-
лучили да окушају срећу у боју.

56
Изворно стоји „Сарацени” уместо „Турци”. Назив се односио у почетку само на једну
скупину арапских племена. У каснијем добу је коришћен као назив за све Арабљане,
а још касније, и за све народе исламске вере, укључујући и Турке.
66
 До првог сукоба је дошло када је краљ послао 400 најодабранијих
људи у сусрет непријатељу, да извиде њихово стање и да се онда вра-
те и јаве шта су видели. Али, кад су прешли једну оближњу реку, из-
ненада се појавише варвари, брзо их опколише са свих страна и си-
ловито јурнуше на њих. Храбри хришћански ратници су ипак пружили
јак отпор, иако су их ови тако изненада напали, али, борба није дуго
потрајала, и на крају мноштво Турака их надвлада и ови часно погину-
ше.
Кад је за то сазнао, краља мађарског обузе гнев, па рече војници-
ма својим, да ко оклева поћи нека се сада врати дому, а остали да по-
ђу у бој; али, нико од ових на то није пристао, него у једном гласу му
храбро одговораше:
„Сви ми, твоји најбољи војници, полажемо наде у Христа, нашега
Спаса, Који никога не оставља без помоћи”.
И тада краљ нареди да крену у бој. На краљеву заповест хришћа-
ни кренуше на непријатеље који су донекле били изморени првим су-
кобом, нападоше их и снажном мишицом задаваше им ударце један за
другим (…) У боју се највише истакао краљ. Три пута је његова заста-
ва падала на тло, и сваког пута он се подизао, није се дао омести, по-
сустајао није, већ је све храбрио да се у име Христа још јаче боре.
На крају су варвари били побеђени. Тако их стиже Божја казна
због тога што су хулили и тлачили на роде хришћанске. У боју су па-
ли речени Мурат, његов син, и 100.000 непријатељских војни-
ка. Само је ноћ прекинула покољ оних који су бежали.
У помоћ је покушавала да им пристигне јединица коју је предво-
дио Бајазит, син Мурата, из далека брзо долазећи и под заставама се
његовим борећи; али кад су сазнали да су ови погинули, они донесо-
ше одлуку и сви скупа се брзо повукоше.
Пред битку, како кажу гласници, краљ се заклео био да ће или
победити непријатеља или у боју погинути; и заклетву ту он јуначки
испуни (…)

У наставку је записано да су звона цркве Нотр Дам у Паризу зво-

нила због победе над Турцима, али и да је славље покварила тад при-
стигла вест да је мађарска краљица смртно оболела.
У овом запису, дакле, описане су две битке, које је писац помешао
– Бој на Косову 1389. године, јер спомиње се погибија Мурата и
његовог сина (Јакуба), и Бој на Ровинама 1395., јер се описује ма-
ђарски краљ и оболела мађарска краљица, мир између францускога и
енглеског краља 1394. године, и турско освајање Бугарске и Влашке.
67
 Због такве измешаности два извештаја о две различите битке у ис-
том запису, теже је расудити који опис се односи на коју од две битке,
а нарочито због тога што су се те две битке и одиграле на сличан
начин: У обе битке је било много погинулих, у обе се битке ратова-
ло с Турцима, у обе битке је главну улогу на турској страни имао Ба-
јазит, у обе битке је дошло до повлачења Турака, и у обе битке се
тврдила победа над Турцима.57
Управо та сличност могла је бити и разлог што су у овом летопису
помешана та два извештаја, односно, поистовећене те две битке.

Бој на Косову Сен-Дениски Бој на Ровинама

1389. године летопис (1422.) 1395. године

Сукоб Срба (и Сукоб Мађара Сукоб Мађара

Мађара) и Турака и Турака и Турака

Велики број Велики број Велики број

погинулих погинулих Турака погинулих

Турке предводе Турке предводе Турке предводи

Мурат и Бајазит Мурат и Бајазит Бајазит

Погибија Мурата Погибија Мурата

и његовог сина и његовог сина

Повлачење Турака Повлачење Турака Повлачење Турака

Победа над Турцима Победа над Турцима Победа над Турцима

57
Михаило Динић, Хроника сен-дениског калуђера као извор за бојеве на Косову и
Ровинама. ПКЈИФ, књ. 17, св. 1, Београд, 1937, 51-66. стр.
68
 Житије господина Стефана, 1431.
Писац по имену Константин, који је живео на двору сина кнеза
Лазара – Стефана, оставио је извештај о Боју на Косову у свом делу
посвећеном Стефану. Запис гласи овако:

Турци, водећи са собом и Персијанце, умножили су се и раширили,

тако да су допрли чак и у западне крајеве. Турски род се расу на нас
као скакавци: Jедне су одводили, друге заробљавали, једне пленили,
друге убијали, као огањ ломећи и све сатирући где год су се налазили,
и ишли су појести и немилостиво погубити оно што је остало. И због
нас грешних, безнадежан је био изглед да се то измени, јер нисмо тра-
жили помоћ од Јединога Који управља свиме.
А када је умро (турски цар) Орхан, подиже се најмлађи син његов,
звани Mурат. Он покори многе крајеве на западу. А на крају се подиже
и на благочастивога кнеза Лазара.
(Градови и цркве) једни огњем попаљени, а други срушени, и мно-
га убиства и реке крви потекоше. A oвај (кнез Лазар) не отрпе да ви-
ше чека и допусти да се удови секу и кидају, а уз то још Христови, већ
одлучи или да уклони срамоту од свих, или сам да погине и уз то смр-
ћу мученичком. Обузет оваквим мислима, устаде и пође на Турке, и би
сукоб на месту Косово.
Док су војници бој били, један веома благородан међу њима, којег
су завидљивци облагивали пред господином (кнезом Лазарем) и сум-
њичили као неверног, да би показао верност, а уједно и храброст, на-
ђе згодно време и устреми се к самом великом начелнику (Мурату) као
да је пребег, и пут му отворише. А када је био близу, изненада појури
и зари мач у тог самога гордога и страшнога самодршца, и ту и сам од
њих паде.
У први мах одолевали су и побеђивали Лазареви људи. Али, не бе-
ше време за избављење. Стога, и син тога цара ојача опет у тој самој
бици и победи, јер је Бог тако допустио да се и овај велики (Лазар) и
они сa њим свежу венцем мучеништва.
Шта је било после тога? Постиже (Лазар) блажену смрт тако што
му је глава посечена, а његови су мили другови молили усрдно да по-
гину пре њега да не виде његову смрт. Ова битка била је године 6897.
месеца јуна 15. дана (28. јуна 1389. године).58

58
Константин Филозоф, Житије деспота Стефана Лазаревића, Стара српска књижевност,
књ. XI, Српска књижевна задруга, Београд, 1989, 84-85. стр.
69
 Овај запис, као што се види, уклапа се у претходне записе:
Исто се описује да се битка састојала из два дела, тако да су „у
први мах побеђивали Лазареви људи”, када је погинуо и Мурат,
па да су после тога овладали Турци, када је погинуо и кнез Лазар.

ПРЕОКРЕТ
ПРВИ ДЕО БИТКЕ ДРУГИ ДЕО БИТКЕ
У БИЦИ

Срби надвлађују „Изнова син Турци надвлађују

Турке; погибија царев ојача Србе; погибија
цара Мурата у бици…” кнеза Лазара

Такође, опис ратника који је усмртио Мурата исти је као у наведе-

ном запису шпанског путописца: Исто се описује као великаш („веома
благородан ратник”) и исто се каже да је током битке сам кренуо
на Мурата, да су га испрва пропустили да прође, и „када је био бли-
зу”, да је јурнуо ка Мурату и усмртио га.
Разлика је само у томе што се у овом запису казује да је отишао ка
Мурату претварајући се да је пребег, и да су га зато Турци пропу-
стили кроз своје редове, док се у шпанском запису то не спомиње, већ
се његов прилазак Мурату описује као изазов на двобој.
Једини податак у овоме запису којег нема ни у једном до сада на-
веденом запису о Боју јесте опис разлога што је незнани ратник одлу-
чио да нападне Мурата:
Записано је да су га пре битке други „осумњичили као невер-
на”, односно, да су га оптуживали за издају, и да се он зато зак-
лео да ће напасти Мурата у престојећој бици, дакле, да би до-
казао своју верност.
У шпанском запису се само каже да се заклео да ће изаћи Мурату
на двобој, али не наводи се и разлог зашто је то одлучио да учини, та-
ко да овај запис не противречи претходном опису.
Према опису из тог шпанског записа, испада као да је он на своју
руку одлучио тако да учини из своје поноситости, да би сам својом ру-
ком донео победу, што такође не противречи претходном опису. Нап-
ротив.

70
 У италијанским записима – „Фирентинском летопису” и запису
Мињанелија – записано је да се он заједно са неколико ратника зак-
лео да ће напасти Мурата или из освете и очаја као чин пркоса, или
да би се тиме решила битка, што се исто може уклопити у претход-
ни опис – као додатни разлог зашто је одлучио напасти Мурата. Једи-
но што одудара од тога јесте опис из тих записа да су се заклели пос-
ле завршене битке или пред крај битке, а не пре почетка битке
– како стоји у овом запису.
Ипак, тај „Фирентински летопис” и запис Мињанелија не са-
држе скоро никакав посебан опис ратника који је усмртио Мурата,
него се више говори уопштено о одреду ратника који је напао Му-
рата. Тако се непознати ратник у летопису спомиње само узгред, а у
овом другом запису се каже да је Мурата усмртио или тај ратник или
кнез Лазар, што значи да писац није био сигуран ни ко је то учинио.
За разлику од та два италијанска записа, у српском и шпанском за-
пису се тај ратник посебно описује и од осталих издваја, и описује се
како је тачно успео да се сам пробије до Мурата. Дакле, у српском и
шпанском запису налазе се подробнији описи тога ратника, а у та
два италијанска записа – само уопштени описи, па се на основу тога
види да су српски и шпански писац били боље обавештени, због чега
њиховим записима треба поклонити више поверења.
А то се види и по томе што је тај српски запис написан на самом
двору сина кнеза Лазара на којем су морали бити најбоље обавеште-
ни о Боју на Косову и ратнику који је усмртио Мурата, нарочито због
тога што су тада још били живи сведоци и учесници Боја на Косову, па
је писац овог записа могао добити податке из прве руке.

ЗАПИС О
ВРЕМЕ РАЗЛОГ НАПАДА
ЗАКЛЕТОМ
ЗАКЛЕТВЕ НА МУРАТА
РАТНИКУ

Писмо Колуча
Непознато Ненаведен
Салутатија (1389.)

Повест Јакуба
Пре битке Ненаведен
(1396-1402.)

71
 Из освете и очаја,
Фирентински
После битке или да би се пораз
летопис (п. 1409.)
преокренуо у победу

Запис Мињанелија Да би се пораз

Пред крај битке
(1416. године) преокренуо у победу

Да докаже верност
Житије господина Пре битке и храброст јер је био
Стефана (1431.) оптужен за издају

И сам начин напада незнаног ратника на Мурата се по мало

разликује у наведеним записима: У италијанским записима се описује
само напад једног одреда који се силом пробио до Мурата, а у
српском и шпанском запису описује се да је незнани ратник испрва
био пропуштен ка Мурату, па да се онда сукобио са њим.
У шпанском запису се каже да је Мурат наредио да се пропусти тај
ратник, „да види шта ће учинити”, те да је онда кренуо у двобој са
њим. Према опису из тог шпанског записа, испада као да га је Мурат
пропустио у почетку зато што га је потценио и није сматрао опасно-
шћу, у чуду шта тај ратник покушава сам да уради, па када га је мало
пропустио, да је после био приморан да се са њим бори:
„Када је видео тог витеза како иде сам са подигнутим коп-
љем на њега, са презрењем га је потценио, и рече људима око
себе да га пропусте, да види шта ће учинити…”
По том опису се наслућује и да је Мурат прихватио изазов на дво-
бој, желећи да се сам с дрским ратником обрачуна:
„А када је видео да се витез залетао право к њему, гађао га
је стрелама једанпут и други пут. Али, витез, не марећи, наста-
вио је да јуриша с копљем упереним ка цару, и толиком сили-
ном га удари…”
Српски запис, „Житије Стефана”, потврђује такав опис, да је би-
ло почетног пропуштања ратника до Мурата, с тим што се у овом за-
пису наводи другачији разлог зашто је био пропуштен: Тамо се казује
да су га пропустили јер се претварао да је пребег, односно, да је на
њихову страну прешао, што се не спомиње у ранијим записима.
72
 Италијанске записе, у којим се само описује продор једног одре-
да до Мурата, и овај српски и шпански запис, у којима се описује и
почетно пропуштање ратника до Мурата, могуће је донекле уск-
ладити ако ти италијански записи опет садрже само уопштен опис, а
ови други записи – подробнији опис тог догађаја; дакле, да је прво
један одред силом продрео до близине Муратове, а да је после
један ратник дошао до самога Мурата тако што је испрва био
пропуштен из неког разлога.
Заправо, сличан опис се назире у запису Мињанелија, кад се ка-
же да је непознати ратник био прво заробљен, па да је онда изненада
напао Мурата.
У запису Ахмеда се само описује тај последњи чин – да је непо-
знати ратник изненада напао Мурата, али, да се до тад рањен прикри-
вао међу телима погинулих на бојишту.

ЗАПИСИ О НАЧИН НАПАДА

ЗАКЛЕТОМ РАТНИКУ РАТНИКА НА МУРАТА

Писмо Колуча Током битке се дванаест заклетих

Салутатија (1389.) ратника силом пробили до Мурата

Током битке ратник кренуо на

Повест Господара Мурата, изазивајући га на двобој;
Јакуба (1396-1402.) испрва пропуштен до Мурата, па
се у борби сукобио са Муратом

После завршене битке ратник

Запис Ахмеда
се нашао пред Муратом док се
(1402-1409.)
прикривао и изненада га напао.

После завршене битке се

Фирентински летопис
дванаест заклетих ратника
(после 1409.)
силом пробили до Мурата

73
 Запис Белтрама Пред крај битке, ратник и један
Мињанелија (1416.) одред се силом пробили до Мурата

Током битке ратник кренуо на

Житије господина Мурата, претварајући се да је
Стефана (1431.) пребег; испрва пропуштен, па
„изненада појури” ка Мурату

Дакле, на крају само остаје противречје у опису разлога што је не-

познати ратник био испрва пропуштен до Мурата – да ли зато што се
претварао да је пребег, како казује „Житије Стефана”, или зато што
је Мурат прихватио двобој, како казује „Повест Јакуба”.
На основу овог и свих претходно наведених записа за сад се може
доћи до следећих закључака:

- Да је било два дела битке, тако да је предност била прво на

српској, а после на турској страни. О томе говоре запис непо-
зната монаха (1389.), „Повест Јакуба” (1396-1402.), „Фи-
рентински летопис” (после 1409.), и „Житије господина
Стефана” (1431.); а исти опис се назире и у „Житију кнеза
Лазара” (1389.), „Пећком летопису” (1392.) и запису не-
познатог монаха (1392-1396.), с тим што се у „Фирентин-
ском летопису” говори о две засебне битке.

- Да је после тог првог дела битке и почетног успешног продора

српског одреда кроз турске редове дошло до преокрета, па да
су Турци кренули с противнападом предвођени Муратовим си-
ном Бајазитом. О томе сведоче „Повест Јакуба” и „Житије
Стефана”, али се исти опис може назрети и у „Пећком лето-
пису” (1392.), натпису сина кнеза Лазара (1402.), и запи-
су Руја Гонзалеса (1406.).

- Да је до преокрета у вођству дошло услед недовољног суде-

ловања и повлачења једног одреда у одсудном тренут-
ку битке. О томе говори „Повест Господара Јакуба”, а исти
опис се назире у „Пећком летопису”, „Студеничком лето-
пису” и запису непознатог монаха (рани 15. век).
74
- Да се један непознати витез пред битку зарекао да ће напасти
Мурата, како би доказао своју верност владару и храброст коју
су други доводили у питање и оптуживали га за неверство, као
и да би једним чином удара на вођу непријатеља довео до по-
беде, подстакнут повређеном чашћу, поносом и пркосом, а мо-
гуће и из очајања и освете.

- У једном тренутку, док се српска војска повлачила услед про-

тивнапада Турака, да се незнани витез издвојио од своје вој-
ске са мањим одредом ратника, и кренуо на Мурата, да је на
неки начин успео пробити се до њега, и да га је смртно ранио,
а онда и сам погинуо од руке Турака. О томе и о изнад наведе-
ном опису сведоче писмо Салутатија (1389.), „Повест Ја-
куба” (1396-1402.), „Фирентински летопис” (око 1409.),
запис Мињанелија (1416.), и „Житије Стефана” (1431.),
иако не сви на сасвим исти начин.

- Да су Турци одмах потом подигли шатор и у њега ставили ра-

њеног Мурата, и да је недуго после Мурат умро од ране или га
је неко докрајчио; а онда, да је Бајазит усмртио брата Ја-
куба како би узео власт за себе, о чему сведоче опет „Повест
Јакуба” (1396-1402.), „Фирентински летопис” (око 1409.)
и запис Мињанелија (1416.), док о могућем убиству Мурата
у шатору од руке Бајазита или његових слугу говоре „Повест
Јакуба” и запис Азиза (1398.), с тим да тачност овог податка
за сада није могуће поуздано утврдити.

- Да је недуго након погибије Мурата и кнез Лазар погинуо, та-

ко што је под за сада непознатим околностима био заробљен
и онда погубљен усековањем. О томе сведоче „Пећки ле-
топис (1392.), запис патријарха Данила (1392.), „Житије
кнеза Лазара” (1392.), запис непознатог монаха (1392.),
натпис сина кнеза Лазара (1402.), „Фирентински лето-
пис” (после 1409.), запис Мињанелија (1416.), и „Житије
Стефана” (1431.), док само „Повест Јакуба” (1396-1402.)
и запис Руја Гонзалеса (1406.) говоре о погибији кнеза Ла-
зара у самој борби.

75
 - Да се по гласу о погибији кнеза Лазара са бојишта повукао
одред Вука Бранковића. О томе сведочи „Повест Јакуба”
(1396-1402.), с тим што се исти опис назире опет у „Пећком
летопису” (1392.) и у два допуњена записа непознатих мона-
ха (рани 15. век).

- Да је током битке погинуо велики број и Срба и Турака, о

чему сведочи већина наведених записа, с тим да писмо кра-
ља Твртка сведочи да је његова војска имала само мало губи-
така, за разлику од војске кнеза Лазара.

- И, да су се Турци одмах после битке повукли с бојишта у

журби, о чему говори „Фирентински летопис” (око 1409.),
као и могуће „Сен-Дениски летопис” (1422.), ако се опис из
летописа не односи само на Бој на Ровинама 1395. године.

ПРВИ ПРЕОКРЕТ
ДРУГИ ДЕО БИТКЕ
ДЕО БИТКЕ У БИЦИ

Погибија
Противнапад Турци
Срби надвлађују мноштва
Турака; неулазак надвлађују;
Турке; погибија Срба; поги-
једног српског погибија
мноштва Турака бија кнеза
одреда у битку Мурата
Лазара

Од горњег приказа Боја једино се издваја „Фирентински лето-

пис”, јер погибију Мурата смешта у време после битке; али, пошто
писац и погибију Лазара смешта у исто време, а остали записи казу-
ју да су обојица погинули током битке, онда се такво мање против-
речје може разумети: Писац је догађај пред крај битке грешком „по-
мерио” у време после завршене битке, слично као што је два дела
битке описао као две засебне битке. На такав приказ времена поги-
бије Мурата могао је имати утицај турски извор из којег је писац преу-
зео податке о Боју на Косову.

76
 ШЕСТО ПОГЛАВЉЕ
Записи о Боју на Косову (3)
Записи из друге половине 15. века о Боју на Косову

У наставку су приказани записи из средине и друге половине 15.

века, заснованих на сведочанствима савременика и учесника Боја на
Косову, који су сличног значаја као и до сад наведени најстарији запи-
си о Боју, јер могу садржати податке из несачуваних старијих записа.

Повеља краља Алберта, 1438.

Мађарски краљ Алберт, који је владао на крају 14. и почетку 15.
века, оставио је кратак запис о Боју на Косову. Он је био зет претход-
ног краља – споменутог краља Жигмунда.
Попут њега, тако је и овај краљ Алберт у својем запису (повељи)
описао само погибију Мурата и кнеза Лазара, али је записао да су
погинули у међусобном двобоју током битке – исто као што је запи-
сао споменути шпански писац Руј Гонзалес.59

Јањински летопис, око 1440.

Један непознати грчки писац 14/15. века, у летопису познатом као
„Јањински летопис” и као „Летопис монаха Прокла и Комнина”,
за 1389. годину оставио је једну веома кратку забелешку о Боју на Ко-
сову, која гласи овако:

У јуну те године (1389.) погинули су емир Мурат и (кнез) Лазар.

Овај запис, дакле, само спомиње погибију Мурата и кнеза Лазара,

тако да не пружа никакве друге податке од оних који се налазе у ста-
ријим записима о Боју.
У своме изворном облику, овај грчки запис није садржао опис Боја
на Косову, јер је састављен пре 1389. године; али, у каснијем добу био
је допуњен, не зна се тачно када, па се у том допуњеном запису спо-
миње на такав начин и Бој на Косову.60

59
Ковачевић, Бранковић, 254. стр.
60
Јевта Аврамовић, Повест монаха Комнена и Прокла о разним деспотима Епира и о
тирану деспоту Томи Комнену Прељубовом, Гласник Друштва србске словесности 14,
Београд, 1862, 269. стр.
77
 Запис Уруџа, око 1450.
Други по старости сачувани турски запис о Боју на Косову написао
је турски историчар 15. века по имену Уруџ, не зна се тачно које го-
дине. Запис гласи овако:

Султан Мурат Ратник и Лазар су отпочели непријатељство. Лазар

је послао султану Мурату изасланика, поручивши му овако:
„Чврсто сам одлучио да се сусретнем са њим лице у лице и да се
огледам са њим у боју. Нека дође.”
Када је реч стигла до цара Мурата Ратника, он је са свих страна
окупио људе, издао заповести, и почео сакупљати војску.
Скупиле су се војске из Азије и Европе. Прво из Азије 10.000, па
онда из Европе – 10.000 пешака, а затим од коњаника 20.000 људи, и
тако скупи 50-60.000 војника, које је победа водила на путу; и пође с
њима на Косово, на којем је требало да се сретну. 61
Кнез Лазар је узео и мноштво ратниканајамника из Србије, Рашке,
Албаније, Босне, и Мађарске. Тако сакупивши војнике из свих народа
и он пође на Косово. Цар Мурат Ратник је са собом повео и своја два
сина: Бајазита Муњевитог и Господара Јакуба. А када су дошли, војске
су стале једна наспрам друге.
Мурат Ратник на десно крило је поставио Бајазита Муњевитог, а на
лево крило – Господара Јакуба. Њих двојица на крилима, а његово Ве-
личанство у средини сам, срећа у њега била. Испред су стајали јањи-
чари и остала пешадија. И Лазар је распоредио своју војску. Пођоше
на невернике и ударише једни на друге.
У то време није било топова и пушака, већ се обично бој био са
стрелама, мачевима, и копљима. Војске су се тада помешале и учини-
ле велики бој и покољ. И много народа исламског и неверничког изги-
бе. Није било краја онима који су падали под мачем. Али, судбина, чу-
десима великог Пророка због вере правоверних донела је погибију не-
верницима. Ратници су натерали у бег невернике и отишли у потеру за
њима.
Кад се војска тако разишла на све стране, цар Мурат Ратник је ос-
тао потпуно сам, како се прича. А тамо, међу лешевима, крио се један
проклети неверник, који се био заветовао као жртва. То је био један
од моћних неверничких господара. Тада је устао он између лешева и
рекао (цару): „Хоћу да цару пољубим руку.”

61
Изворно стоји „Анадолија” и „Румелија” уместо „Азија” и „Европа”.
78
 И пође према њему. Остали, лакоумни, отишли су и ништа нису
слутили (…) Тако овај безбожник оштрим, као вода блиставим ножем
удари цара на коњу. Неверник га ножем удари и мучеником га на Ко-
сову учини, и цар Мурат Ратник на месту мученик за веру поста.
Они (који су били отишли) рекоше: „Мир Божји с њим да је! Посту-
писмо лакоумно!” (…) Тада су се великаши скупили на једном месту и
одлучили да Бајазита изаберу за цара уместо његовог оца. Зато су ја-
вили Господару Јакубу да дође, поручивши му: „Дођи, тражи те отац!”
Тако су га довели и онда погубили у шатору. Послаше га Богу на
истину. А пошто су Бајазита прогласили за цара, великаши изнова за-
метну бој и опет на невернике ударе, узвикујући Алахово име.
Узвеличаше Бога поклицима „Алах је највећи!”, и започеше велики
бој. У боју су ухватили кнеза Лазара са његовим сином, и доведоше их
пред господара побожног и богоугодног народа, пред његово Велич-
анство, цара Бајазита. Он издаде наредбу, те обојицу погубише, и те
грешнике лишене потомства у таму пакла послаше (…)
Правоверни ратници нађоше згоду и мачем погубише невернике.
Кад су ти проклетници били потерани у бег, ратници се од плена обо-
гатише, па су потом отишли одатле у Једрене, и тамо поставили Баја-
зита на престо (…)
Посмртне остатке (Мурата) су однели и сахранили у граду Бруси.
Смрт цара Мурата се догодила 789. (1387/1388.) године.

Овај запис, дакле, потврђује све до сада наведене податке о Боју:

- Да је у војсци кнеза Лазара било и мађарских и других

ратника изван српских земаља – како говоре поједини на-
ведени записи.

- Да је било обостраних великих губитака у бици („изгибе

много народа исламског и неверничког”) – како сведоче
скоро сви наведени записи.

- Да се битка састојала из два дела – како говоре и поједини

наведени записи.

- Да су погинула оба владара – како сведочи већина наведе-

них записа, и да су обојица погинула у другом делу битке –
како говоре поједини наведени записи.

79
 - Да је преокрет у бици наступио кад је Муратов син Баја-
зит преузео вођство над војском и кренуо у напад („ве-
ликаши изнова заметну бој” након што су Бајазита изаб-
рали за вођу) – како сведоче поједини наведени записи.

- Да је Мурат погинуо од руке једног непознатог ратника који

је успео доћи у његову близину – како сведочи неколико
наведених записа.

- Да непознати ратник није био само обичан ратник, него вели-

каш („један од моћних неверничких господара”) – како
сведочи више наведених записа.

- Да се непознати ратник био заклео да ће напасти Мурата

(„заветовао се као жртва”) – како сведоче поједини наведе-
ни записи.

- Да је непознати ратник искористио неки изговор да се Му-

рату приближи („'Хоћу да пољубим руку цару'”) – како
сведочи и „Житије Стефана”.

- Да је кнез Лазар погинуо тако што је био ухваћен и затим

погубљен усековањем – како сведочи већи број наведених
записа.

- Да је Муратов син Јакуб убијен од руку Турака – како го-

воре поједини наведени записи.

Мада се у овом запису о Боју на Косову не спомиње учешће Баја-

зита у убиству Јакуба, ипак, то се спомиње на другом месту у истом
запису, па се казује тамо да се братоубиство међу турским влада-
рима није никада догодило „до доба цара Бајазита”.
На основу записа у којима је описана смрт Јакуба, једино је теже
одредити кад се то догодило – да ли током битке или после битке;
јер у једним записима се казује да се то догодило током битке, а у
другим записима се казује да се то догодило после битке.
Ипак, поређењем са наведеним записима о погибији Мурата, на-
меће се закључак да је Муратов син Јакуб убијен током битке, одно-
сно, на крају битке, недуго након смрти Мурата, како казује и Уруџ.

80
 ЗАПИСИ О УБИСТВУ МУРАТОВОГ СИНА ЈАКУБА

Слуге Бајазита по његовом

Запис Азиза
наређењу убиле Мурата (претпо-
(1397-1398.)
ставља се и Јакуба) током битке.

Повест Господара Бајазит убио Мурата на

Јакуба (1396-1402.) самрти и Јакуба после битке.

Фирентински летопис
Бајазит убио Јакуба после битке.
(после 1409.)

Запис Уруџа Присталице Бајазита

(око 1450.) убиле Јакуба током битке.

Запис Уруџа тако потврђује да је Мурат погинуо у бици, то јест,

пред крај битке, а не после завршене битке – како је записано у
„Фирентинском летопису”.
Сам опис погибије Мурата у овом запису исти је као опис поги-
бије Мурата у споменутом запису Ахмеда; а то је опис убиства од
руке непознатог ратника који се крио међу телима погинулих
у боју – како је тамо описано. Ипак, постоје две разлике између запи-
са Уруџа и записа Ахмеда у опису погибије Мурата:
Прва разлика је у томе што се у запису Уруџа каже да је незнани
ратник пришао Мурату под изговором да жели „цару пољубити
руку”, па га онда напао; а у запису Ахмеда је записано само да га
је напао изненада из потаје, док нема помена преваре и приласка
под неким изговором.
Друга разлика је што се у запису Уруџа каже да је у тренутку смр-
ти Мурат био потпуно сам, а у запису Ахмеда – да је био са неко-
лицином слугу.

81
 ОПИС ПОГИБИЈЕ ЦАРА МУРАТА

Запис Ахмеда Запис Уруџа

(1402-1409.) (око 1450.)

Непознати ратник рањен Непознати ратник лежао

лежао међу телима мртвих. међу телима мртвих.

У тренутку смрти Мурат остао У тренутку смрти Мурат

са неколицином слугу. остао сам, без пратње.

Када је Мурат пролазио

Када је Мурат пролазио близу, близу, непознати ратник
непознати ратник из потаје устао и пришао Мурату
га изненада напао. под изговором, а онда
га изненада напао.

Пошто до сад наведени записи, укључујући и један турски запис –

а то је запис Ахмеда, сведоче да Мурат није био сам у тренутку поги-
бије, већ да је био окружен својом пратњом, то онда значи да опис
погибије Мурата у запису Уруџа, да је остао потпуно сам без прат-
ње у тренутку погибије, није тачан.
Очигледан разлог зашто се у запису Уруџа каже да је Мурат остао
сам без икакве пратње у тренутку када је убијен јесте у пристра-
сности писца, у његовој жељи да омаловажи подвиг омрзнутог против-
ника који је убио његовог владара.
Из истог разлога је могао онако приказати и начин погибије Му-
рата – да га је на превару усмртио незнани ратник претварајући се
да жели „цару пољубити руку”.
Са друге стране, то би се могло објаснити и на следећи начин: Да
запис Ахмеда садржи уопштени опис тог догађаја, па да зато само
описује изненадни напад ратника на Мурата без помена приласка под
неким изговором, а да запис Уруџа садржи подробнији опис, па да
зато описује и тачно како је тај напад извршио:
82
 Дакле, да је помоћу неког изговора успео да се Мурату при-
ближи – слично као што је записано у „Житију Стефана”, да се не-
знани ратник приближио „претварајући се да је пребег”.
Опис скривања ратника међу телима погинулих – који се по-
миње у запису Ахмеда и Уруџа – може се објаснити исто као прист-
расност писца у описивању противника, или као грешка у разу-
мевању или преписивању записа; јер реч „лешеви”, која се спо-
миње у записима Ахмеда и Уруџа – турска реч „лешлер” – веома је
налик речи „лешкер”, која значи „војска”.
А то би значило да је изворно била описана „војска” (на турском
језику: „лешкер”), а не „лешеви/тела погинулих” (тур. „лешлер”),
па тиме, да је непознати ратник изашао из (своје) војске на Мурата,
а не из гомиле лешева.
Осим тога што и иначе има више смисла опис ратника који излази
из војске, то јест, одваја се од остатка војске, него опис ратника који
устаје из гомиле лешева, такав опис се и налази у наведеним запи-
сима:
На пример, у „Повести Јакуба” је записано управо да непознати
„витез, који се заклео да ће се борити са царем, одвојио се од
својих људи и јурнуо на својем коњу ка месту где се цар нала-
зио (…)”.
Сличан опис изласка или одвајања непознатог ратника из војске
налази се и у „Житију Стефана”; а и у другим записима, у којима се
описује посебан од остатка војске издвојен одред „заклетих ратни-
ка” за напад на Мурата, назире се исти такав опис. То се види у запи-
су Мињанелија, „Фирентинском летопису”, и писму Салутатија.
На основу тога би се могло закључити да су турски писци Ахмед и
Уруџ грешком или свесно записали да се непознати ратник „крио ме-
ђу лешевима” пре него што је напао Мурата, уместо да се „издвојио
из своје војске” – како је записано у другим записима.
Чак и ако изворно није описана „лешкер”, у значењу „војска”,
него „лешлер”, у значењу „лешеви”, тако да није дошло до замене
те две речи, и даље је могло доћи до погрешног превода речи „ле-
шлер”, јер та реч може имати и друго значење:
Поред овог основног значења „лешеви”, може имати и пренесено
значење, као опис веома омрзнуте особе, па се може превести као
„мрзак, одвратан (човек)”. Такво значење се уклапа у опис незнаног
ратника који је усмртио Мурата у записима Уруџа и Ахмеда, јер тамо
је он описан у лошем светлу, као „проклети неверник”.

83
 У том случају, турски писци Ахмед и Уруџ су могли грешком за-
писати да је непознати ратник као „један од неверника” био „међу
лешевима”, пре него што је напао Мурата, уместо могућег изворног
описа тог ратника као једног од „мрских непријатеља” који се изд-
војио из своје војске и онда кренуо у напад на Мурата.

„ЛЕШКЕР” „ЛЕШЛЕР” „ЛЕШЛЕР”

(„војска”) („лешеви”) („мрски”)

Сличност између турских речи у записима Уруџа и

Ахмеда, која је могла довести до описа ратника који
се „крио међу лешевима” уместо описа ратника који
је „изашао/одвојио се из војске мрских непријатеља”.

А ако и није било грешке, то јест, ако није дошло до случајног или
намерног другачијег тумачења те речи „лешлер” као „лешеви” уме-
сто „мрски (непријатељи)”, или замене речи „лешкер” („војска”) с
речју „лешлер”, него да су сами писци тако описали непознатог рат-
ника, онда је такав опис могао једино настати као плод њихове при-
страсности у опису непријатеља, јер у другим наведеним записима
ништа слично се не спомиње.
Тако се испоставља да се овај запис Уруџа скоро у свему у потпу-
ности поклапа са већином до сада наведених записа, с тим да се јасно
назире пристрасност писца у опису појединих догађаја у вези са бит-
ком. Главна разлика у односу на већину наведених записа јесте у опи-
су битке као потпуне победе Турака.
А осим тога, постоје и две-три грешке – датум битке, име кнеза
Лазара, и помен учешћа сина кнеза Лазара у Боју:
Као датум битке тамо се наводи 789. година по исламском рачу-
нању времена, што одговара 1387. години, а може и 1388. години, по
западном рачунању времена; а то је очито погрешна година битке, јер
се у најстаријим записима о Боју наводи 1389. година.

84
 Онда, као име кнеза Лазара тамо се не наводи име „Лазар”, већ
„Лаз(ар)оглу”, што у ствари значи „син Лазара”.
Са друге стране, турски писци тог доба земљу кнеза Лазара исто
су називали „Лаз”, тако да име „Лаз-оглу” може се односити само на
народност кнеза Лазара, а не његово име.
И коначно, у овом запису се каже да је у Боју учествовао и син
кнеза Лазара, и да је заједно са њим био заробљен и онда погуб-
љен, што не може бити тачно, јер су синови кнеза Лазара тада би-
ли деца.62
Такво противречје је могуће објаснити као пишчеву грешку, да је
неког сродника кнеза Лазара погрешно назвао његовим сином, док
друга могућност гласи да то ипак јесте био један син кнеза Лазара,
који се у појединим записима наводи под именом Добривој.63

Запис Шукрулаха, 1457.

Следећи запис о Боју на Косову је у истом добу оставио турски пи-
сац по имену Шукрулах. Он је записао следеће:

(Мурат) је опет кренуо у поход на Римску земљу, у свети рат про-

тив неверника. Овај пут је кренуо у земљу Лазара. Када је владар Ла-
зар за то чуо, послао је глас неверницима са Запада, и тражио од њих
помоћ. Они су му послали војску, тако да су му дошли Власи, Мађари,
Чеси, Срби, Албанци, Бугари, и Италијани. Скупило се више од 100.000
неверника под оружјем.
Две војске су се сусреле, и учиниле такав бој какав се није видео
од постања света! Неизмерно мноштво људи је погинуло и у једној и у
другој војсци. Лешеви су се накупили у гомилама једни преко других,
а главе су се ломиле под ногама.
На крају је стигла Божија милост: Заставе неверника су биле обо-
рене на земљу, а њихови војници су окренули леђа и кренули да бе-
же. Исламски војници су их прогонили у стопу.
Владар је тада остао на једном брежуљку са неколицином стража-
ра, чекајући да се врати војска која је прогањала непријатеље и запо-
ведника победоносних војника.
Међутим, један рањени неверник, обливен крвљу, који се крио ме-
ђу лешевима, устао је са земље, и онда, час падајући, час се дижући,
пришао је тада господару Мурату Ратнику.

62
Олесницки, Турски извори о Косовксом боју, 62-66. стр.
63
Живојин Р. Андрејић, Размишљања поводом историјских сцена и живописа и зиданог
иконостаса Беле цркве у Карану, Ужички зборник 34 (1), Ужице, 2010, 27-28. стр.
85
 Цареве слуге овоме нису дале да приђе, али победнички господар,
помисливши да му нешто треба и да има какву молбу, одвратио је сво-
је слуге.
И тад, онај проклети неверник пође на њега и удари га ножем. Не
може се побећи када дође суђени час! И истог сата, или истог тренут-
ка, удостоји се мучеништва. Био је заиста победник у борби за веру са
неверницима, и без икакве сумње мученик за веру поста.
То се догодило 790. (1388.) године. Владарски престо над победо-
носним војницима оставио је Бајазиту .

Као што се види, овај запис је у свему исти као наведен запис Ах-
меда: Исто нема помена два дела битке, већ се само уопштено опи-
сује победа Турака; исто се описује да је Мурат у једном тренутку
остао са неколицином слугу када је убијен; и исто се описује да
се непознати рањен ратник крио међу лешевима и онда га из-
ненада напао.
Једина разлика је у томе што се описује да је незнани ратник при-
шао Мурату са допуштењем Мурата, јер је „помислио да има какву
молбу”, дакле, слично као што се описује у запису Уруџа – да је рат-
ник пришао Мурату под изговором.
Али, за разлику од записа Уруџа, овај запис казује да Мурат није
остао потпуно сам у том тренутку, него да је било неколицина слугу
са њим, као што се казује у појединим раније наведеним записима.
Такође, разлика између записа Шукрулаха и записа Уруџа, па и
записа Ахмеда, јесте и у опису начина на који је незнани ратник
пришао Мурату: Док се у запису Ахмеда не спомиње изговор под
којим је ратник пришао Мурату, него се само казује да га је изненада
напао, у запису Шукрулаха се казује да је Мурат допустио да му
приђе, „мисливши да има какву молбу”, па га онда изненада на-
пао, а у запису Уруџа – да је ратник пришао под изговором да „цару
жели пољубити руку ”, па га онда изненада напао.
Та разлика у опису погибије Мурата у ова три записа могла би се
објаснити на овај начин: Да запис Ахмеда садржи уопштени опис,
па да зато само описује изненадни напад на Мурата; да запис Шу-
крулаха садржи подробнији опис, па да зато описује и Муратово
допуштење ратнику да приђе, а онда и изненадни напад на Му-
рата; а да запис Уруџа садржи најподробнији опис тог догађаја,
па описује да је прво уз помоћ изговора тражио од Мурата да му
приђе, те му овај допустио, и да га је он онда изненада напао.

86
 Још ако се ови описи из турских записа протумаче у складу с тврд-
њом да је изворно стајао опис „војске” („лешкер”) или „мрских (не-
пријатеља)”, уместо „лешева” („лешлер”), онда не само да наведена
разлика у тим записима не представља противречје, него се може од-
лично уклопити у опис погибије Мурата у раније наведеним записима,
попут „Повести Јакуба” и „Житија Стефана”:

Запис Ахмеда Запис Шукрулаха Запис Уруџа

(1402-1409.) (1457.) (око 1450.)

Непознати ратник
Непознати ратник Непознати ратник „одваја се од вој-
од „мрских непри- „одваја се од вој- ске”, Мурат наређује
јатеља” се „одваја ске”, Мурат наре- да га пропусте, јер
од своје војске”, ђује да га пропусте, овај „жели цару
и онда изненада и он онда изненада пољубити руку”,
напада Мурата. напада Мурата. и онда он изненада
напада цара Мурата.

Непознати ратник „одваја се

Непознати ратник „одваја се
од своје војске”, „претвара
од своје војске”, Мурат наре-
се да је пребег”, Мурат на-
ђује да га пропусте, и он онда
ређује да га пропусте, и он
изненада напада Мурата.
изненада напада Мурата.

Повест Господара Житије господина

Јакуба (1396-1402.) Стефана (1431.)

С друге стране, ова разлика, односно, неслагање у опису погибије

Мурата у различитим турским записима, може указивати на непоузда-
ност тих записа, на пристрасност тих писаца у опису погибије сопстве-
ног владара и подвига њиховог противника. То се најбоље види ако се
остави опис „скривања неверника међу лешевима” пре напада на
Мурата, како се тамо каже:

87
 ОПИС ПОГИБИЈЕ ЦАРА МУРАТА

Запис Ахмеда Запис Шукрулаха Запис Уруџа

(1402-1409.) (1457.) (око 1450.)

Непознати ратник, Непознати ратник

Непознати ратник рањен, „обливен „скривен међу ле-
„обливен крвљу”, крвљу”, „скривен шевима”, пришао
„скривен међу међу лешевима”, Мурату под изго-
лешевима”, изне- пришао по допуште- вором да жели пољу-
нада напао Мурата. њу, па изненада бити руку цару, па
напао Мурата. га изненада напао.

Постоје два податка у овом запису којих нема ни у једном до сада

наведеном запису; а то су опис народа који су учествовали у боју
на страни кнеза Лазара, и Муратово остављање престола Баја-
зиту:
У погледу војске кнеза Лазара, дакле, записано је да су је чини-
ли следећи народи: Срби, Власи, Албанци, Бугари, Чеси, Мађари
и Италијани, што очевидно да представља претеривање проистекло
из жеље писца да преувеличавањем војске противника увелича по-
беду свог народа, коју описује у овом запису.
То се види и по томе што се у наставку тог записа каже да је кнез
Лазар имао на располагању 100.000 ратника, што свакако да пред-
ставља преувеличану бројку.
Такође, ово претеривање у опису противничке војске се види и по
томе што се учешће горе најбројаних народа у боју не спомиње ни у
једном до сад наведеном запису. Само се у појединим записима од
странаца спомиње учешће једино Мађара, Немаца, и Албанаца.
Албанце спомиње само турски писац Уруџ, а поред њих, он спо-
миње и Мађаре, али обоје само као најамничке одреде.
Учешће мађарских и немачких одреда на страни кнеза Ла-
зара се изричито спомиње у два старија записа о Боју – у „Повести
Јакуба” и „Фирентинтинском летопису”.

88
 Мада оба записа потичу из турских извора, ипак се ни у једном од
та два записа нема преувеличаног описа какав је видљив у запису тур-
ског писца Шукрулаха, него се само укратко спомиње да је кнез Ла-
зар имао и мађарске и немачке одреде уз себе:
Тако је у „Повести Јакуба” записано да је кнез Лазар са собом
„имао многе немачке и мађарске ратнике”, а у „Фирентинском
летопису” се спомиње помоћ „мађарских великаша са веома ве-
ликом војском и свих великаша Краљевине Босне”, и да је „њи-
хов краљ са великом војском послао (кнезу Лазару) и неке сло-
венске и немачке ратнике”.
У „Повести Јакуба” се и сам неименовани ратник који је усмртио
Мурата описује као какав „мађарски витез”, па се не може поузда-
но знати да ли је стварно био мађарски или српски ратник, најам-
ник или припадник војске, из одреда мађарског великаша Николе Го-
ранског, зета кнеза Лазара, или одреда босанског краља Тврт-
ка, или из саме војске кнеза Лазара.
Други податак из записа Шукрулаха којег нема у претходном за-
пису о Боју јесте опис Муратове предаје власти Бајазиту. Записа-
но је да је Мурат „владарски престо оставио Бајазиту”.
Али, ако је Мурат погинуо током битке – како је описано у ско-
ро свим претходно наведеним записима, онда је немогуће да је Мурат
предао власт Бајазиту – како се наводи у запису Шукрулаха.
Поједини записи, попут „Повести Јакуба” и „Фирентинског ле-
тописа”, казују да је Мурат био смртно рањен током битке, а не
да је на месту погинуо, и у том случају би онда било могуће да је Му-
рат на самрти могао Бајазита одредити за наследника; ипак, у
истим записима се казује супротно – да је његов брат Јакуб био од-
ређен за наследника, али да га је Бајазит усмртио да би узео власт.
То значи да податак из записа Шукрулаха није тачан, и да је та-
ко очигледно записао да би оправдао Бајазитово насилно узимање
власти, описано у другим записима. То се види и по томе што писац у
том запису уопште не спомиње убиство Јакуба, као што га не спо-
миње ни песник Ахмед у свом запису, за разлику од писца Уруџа, ко-
ји спомиње убиство Јакуба, али веома „стидљиво”.
Дакле, за разлику од Уруџа, који је правдао Бајазита тврдњом да
су великаши главни кривци за убиство његовог брата Јакуба,
песник Ахмед није ни споменуо убиство Јакуба, а Шукрулах не
само да није ни споменуо убиство Јакуба, него је писао да је Му-
рат предао власт Бајазиту уместо Јакубу, упркос томе што је сам
записао да је Мурат издахнуо „истог сата или трена”.
89
 Такви пристрасни описи догађаја у вези с Бојем на Косову указују
на непоузданост наведених турских записа, и тиме, на могућност да су
и друге догађаје у вези са битком описивали на такав пристрастан на-
чин, те тако не износећи целу истину о Боју на Косову.
Непоузданост тих записа је таква да се и у овом запису Шукрула-
ха – исто као у запису Уруџа – наводи погрешан датум битке; а то
је 790. година по исламском рачунању времена, што одговара 1388.
години у западном рачунању времена, уместо 1389. године, која се
спомиње у најстаријим записима о том догађају; јер ако нису записали
ни тачну годину битке, онда је питање шта треба очекивати кад је реч
о битнијим подацима о самој бици.
Са друге стране, запис Шукрулаха не садржи грешку која се на-
лази у запису Уруџа о имену кнеза Лазара: Док се у запису Уруџа
говори о „сину Лазара”, у запису Шукрулаха и запису Ахмеда пра-
вилно стоји „Лазар”.64

Запис Бертрандона, 1457.

Још један француски запис о Боју на Косову написао је француски
путописац Бертрандон из Брокијера, који је једно време боравио у
Турској.
У свом путопису само је споменуо погибију Мурата, без икаквог
описа саме битке, и то тако да као да и не описује да се то догодило у
бици. Његов запис изгледа овако:

(Турци) ниједном изасланику не дају да разговара са њиховим го-

сподарем (турским царем) откако је један изасланик Срба усмртио
царевог деду (Мурата). А то је учинио зато што они нису хтели има-
ти милости према Србима, него су хтели да их поробе. И он, да би ос-
лободио народ и земљу ропства, тог Турчина је усмртио пред ње-
говим људима, док је са њим разговарао, а онда је и сам ту по-
гинуо.65

У овом запису, дакле, погибија Мурата се описује на сличан на-

чин као у претходно наведеним записима – долазак незнаног рат-
ника пред Мурата под неким изговором, и онда изненадни на-
пад на Мурата, после чега и сам гине од руке Турака.

64
Олесницки, Турски извори о Косовксом боју, 73-74. стр.
65
Бертрандон де ла Брокијер, Путовање преко мора, прев. Миодраг Рајичић, Научна
књига, Београд, 1950, 121. стр.
90
 Запис Јерга из Нирнберга, 1460.
Један немачки војник (тополивац), познат као Јерг из Нирнбер-
га, који је живео у подручју Херцеговине, оставио је запис о Боју на
Косову у кратким цртама. И тај запис гласи овако:

(Мурат) је дуго ратовао с владарем кнез-Лазаром, и одузео му зем-

љу Србију и целу Бугарску (…)
Кнез Лазар је имао два зета, која су стално били у неслози. Пред
бој с Турцима, ова двојица су се свађала говорећи: „Сутра ће се виде-
ти ко је бољи у борби”. У току ноћи, један од зетова је послао поруку
Турчину да ће ујутру прећи на његову страну са много племића. Томе
се Турчин много обрадовао, али кад је он ујутру стигао, и када је тре-
бало да овом пољуби ногу, тада је исукао свој мач и пробо Турчина.
Они су затим заподенули битку, али, на крају, Турци су победили.
Кнез Лазар се дао у бекство, али су га заробили и онда убили.66

И у овом запису, дакле, исто се само описује погибија оба вла-

дара, без подробнијег описа битке, а сама битка се описује као побе-
да Турака. Ипак, постоје одређени подаци вредни пажње:
Погибија Мурата је описана исто као у претходно наведеним за-
писима, да је један ратник пришао Мурату под неким изговором, па да
га је онда изненада напао. Опис из овог записа је најсличнији опису
из „Житија Стефана”; јер у оба записа се описује да је незнани рат-
ник одлучио да нападне Мурата због сукоба с другима пре бит-
ке, и у оба записа се казује да је доспео до Мурата претварајући се
да је пребег, то јест, да ће прећи на страну Турака.
Такође, видљива је и сличност с описом из записа Уруџа; јер се у
оба записа казује да је непознат ратник пришао да се поклони Му-
рату, „да цару пољуби руку” – како је записао Уруџ, односно, „да
овоме пољуби ногу” – како је записао Јерг, па да је онда изненада
исукао нож, или мач, и да је усмртио Мурата.
И погибија кнеза Лазара је описана исто као у наведеним запи-
сима, да је био жив ухваћен и онда убијен, с тим што се у овом за-
пису по први пут описује и једна околност под којом је био заробљен:
Записано је да је кнез Лазар био заробљен током бекства, одно-
сно, током повлачења са бојног поља.

66
Jorg von Nurnberg, Geschicht von der Turckey, Albrecht Kunne, Memmingen, 1483, p. 23
91
 Податак у овом запису којег нема у до сада наведеним записима,
јесте подробнији опис ратника који је усмртио Мурата:
На основу до сада наведених записа зна се да је тај ратник био не-
какав великаш („витез племенитог рода”, „благородни ратник”,
„моћни господар”). У „Повести Јакуба” се додаје да је био запов-
едник једног одреда, и описује се као „мађарски витез”.
У запису Јерга из Нирнберга се открива ко је био тај ратник, јер
је записано да је био зет кнеза Лазара.
Тај опис би наизглед одговарао споменутом Николи Горанском,
јер је био мађарски великаш и зет кнеза Лазара, а уз то се поми-
ње и учешће мађарског одреда у Боју на Косову, па је могао бити и
заповедник једног одреда – како казује „Повест Јакуба”.
Међутим, пошто је за ратника који је усмртио Мурата записано да
је погинуо у Боју на Косову, а за тог Николу Горанског се зна да
је био жив и после Боја на Косову, то значи да он не може бити тај
ратник, па исто важи и за остале зетове кнеза Лазара, јер су сви они
били живи и после Боја на Косову.
Мада историчари зато сматрају нетачним тај податак из записа
Јерга – да је ратник који је усмртио Мурата био зет кнеза Лазара,
ипак, у доба пре Боја једна кћи кнеза Лазара још није била удата.
Дакле, та неудата кћи кнеза Лазара је могла пре Боја на Косову
бити вереница ратника који је усмртио Мурата – како је записао
Јерг, али пошто је он погинуо у Боју на Косову, она је после била уда-
на за другог, и то Муратовог сина Бајазита.
Опис ратника који је усмртио Мурата као зета кнеза Лазара укла-
пао би се у опис тог ратника као знаменитог великаша и припад-
ника властеле – како се у другим записима описује; јер кнез Лазар
могао је своју кћи дати за жену само неком великашу, као што су ње-
гове друге кћери биле удате за великаше и владаре.
Друга могућност је да и није био толико познат великаш као други
зетови кнеза Лазара, попут мађарског великаша Николе Горанског,
да би кнез Лазар дао своју кћи њему за жену, али, да је он ипак за-
добио руку кћери владара због неких својих заслуга и великог де-
ла које је учинио; јер у то доба постојао је обичај да владар богато
обдари своје поданике који би се истакли верношћу и храброшћу, док
је најбољем могао понудити да му постане зет, као највиши облик ча-
сти за слугу једног владара. (Додатна објашњења описа ратника који
је усмртио Мурата као зета кнеза Лазара налазе се у поглављима о на-
родним предањима о Боју на Косову.)

92
 КЋИ КНЕЗА
ПРВИ МУЖ ДРУГИ МУЖ
ЛАЗАРА

Вук Бранковић
Марија
(владар Косова)

Ђурађ Балшић Сандаљ Хранић

Јелена
(владар Црне Горе) (војвода Босне)

Никола Горански
Теодора
(владар Мачве)

Александар
Драгана
(бугарски цар)

(Ратник који је Бајазит

Оливера
усмртио Мурата)? (турски цар)

Опис ратника који је усмртио Мурата као зета

кнеза Лазара према запису Јерга из Нирнберга

На крају, још једна могућност јесте да тај великаш није био муж
или вереник кћери кнеза Лазара, него да је био у неком другачијем
сродству са кнезом Лазарем или са кнегињом Милицом. На при-
мер, овај немачки писац је могао заменити улоге кнеза Лазара и њего-
вог зета, тако да је кнез Лазар био зет тог великаша, а не обрнуто, па
би у том случају могао бити брат кнегиње Милице – жупан Никола, о
којем нема много сачуваних података.
У запису Јерга се казује да је пре Боја на Косову дошло до свађе
између два зета кнеза Лазара – тог ратника који је усмртио Мурата и
другог зета кнеза Лазара, али се не каже ко је био тај други зет.

93
 Разлог свађе се не наводи у овоме запису, али у „Житију Стефа-
на” записано је да је незнани ратник био оптужен за издају пре
Боја, и да је он затим одлучио да своју верност и храброст докаже
нападом на Мурата у предстојећем Боју.
Такав опис из „Житија Стефана” подсећа на опис из записа Јер-
га о ратнику који је одлучио да нападне Мурата да би доказао
своју храброст услед неке свађе са другима пре Боја.
Овај писац, Јерг из Нирнберга, боравио је на двору херцегова-
чког војводе Стефана, унука поменутог војводе Влатка Вукови-
ћа, а синовца поменутог Сандаља Хранића, зета кнеза Лазара, та-
ко да је Јерг могао имати поуздана обавештења о догађајима из самог
доба Боја на Косову.
Мада је он у свом запису на једном месту помешао цара Мурата с
његовим истоименим потомком – царем Муратом Другим, и тиме,
кнеза Лазара с његовим наследником, то ипак не доказује да овакав
његов опис ратника који је усмртио Мурата није тачан.

„Житије Стефана” (1431.) Запис Јерга (1460.)

Свађа између великаша Свађа између два зета

кнеза Лазара пре Боја. кнеза Лазара пре Боја.

Један од њих оптужен Један од њих оптужен за

за издају и кукавичлук. кукавичлук (и издају?).

Оптужени одлучује да нападне Зет кнеза Лазара одлучује да

Мурата у Боју да би доказао нападне Мурата у Боју да би
своју верност и храброст. доказао своју храброст.

Претвара се да је пребег Претвара се да је пребег

и онда напада Мурата. и онда напада Мурата.

Тако се на основу тог записа Јерга и претходно наведених записа

добија следећа слика тог ратника:
94
 Пре Боја на Косову је дошло до сукоба између два зета кнеза
Лазара. Пред сам Бој, један зет кнеза Лазара је другог оптужио
за издају и кукавичлук, па се овај други заклео да ће у предсто-
јећем Боју доказати своју верност и храброст тиме што ће на-
пасти самог вођу непријатеља. Сутрадан је то учинио, тако што је
успео да приђе Мурату претварајући се да је пребег, а онда га
је изненада напао и усмртио.
Са друге стране, од такве слике мало одступа приказ погибије Му-
рата у „Повести Јакуба”, јер се ту не описује претварање ратника да
је пребег, већ се мало другачије описује његов начин доласка у Мура-
тову близину. Значај такве разлике происходи из старине и садржине
„Повести Јакуба”, јер се ту налази најстарији и најподробнији опис
погибије Мурата, а притом потиче из турског записа о Боју на Косову.

Део странице из књиге „Историја Турске” (нем.

Geschicht von der Turckey; 1460.) Јерга из Нирнберга

Једина особеност записа Јерга је што се на основу његовог описа

погибије Мурата не може тачно разазнати да ли је погибију Мурата
описао да се догодила током битке или заправо пре почетка бит-
ке, јер је записао да је ратник који је усмртио Мурата „послао пору-
ку Турчину да ће ујутру прећи на његову страну”, тако да се на-
зире опис преласка на страну Турака пре почетка битке.

95
 Запис Јована Дуке, 1462.
Грчки писац 15. века, по имену Јован Дука, такође је оставио за-
пис о Боју на Косову, који гласи овако:

Када је турски цар Орхан умро, престо је припао његовом сину –

Мурату (…) А он, након што је освојио скоро све грчке земље, кренуо
је на Србе. Уништио је бројне њихове тврђаве и градове, и одводио је
народ у ропство, па их пресељавао у Азију.67
А кад је за то чуо српски краљ Лазар, син српског краља Стефана
(Душана), сакупио је сву своју војску и започео бој са тим насилником,
и у том боју је на обе стране много људи погинуло.68
И тада се догодило нешто невероватно и до тада невиђено: Један
млади српски племић, којем по храбрости и одважности није
било равног, одвојио се од своје војске хришћана, као да хоће
пребећи на страну Турака; и када је дошао међу турске редове, а
Турци га ухватили, он је тада узвикнуо име њиховог цара, говорећи:
„Одведите ме код вашег цара, јер имам једну тајну да му откријем,
да зна како може победити у овом боју, па сам зато и пребегао вама!”
Тако су га они довели пред свог цара Мурата. Цар је махнуо ру-
ком младићу да му приђе. А када му је тај младић пришао до-
вољно близу, ударио га је мачем посред груди и нанео му рану
смртну, а онда су Муратови стражари њега посекли.
Турци нису дали да ово неочекивано и до тада невиђено дело ос-
тане неосвећено, па су се лукаво досетили шта да учине: Подигли су
шатор усред војске и ставили полумртвог Мурата унутра, а они сами
неустрашиво су напред јурнули да се боре.
А са друге стране, Срби нису знали какво је велико дело учи-
нио тај храбри младић за њихово спасење, у смрт пославши
вођу Турака. А како је добри српски владар губио бој, који је требало
бити њихова победа, Срби су тада клонули духом и Турцима су пружи-
ли слаб отпор. Лазара и већину његових великаша су заробили,
и тако се бој завршио.
Турци су Лазара и његове поданике потом довели у шатор
пред умирућег Мурата и ту их погубили. Тако су они и Мурат за-
једно скончали.

67
Изворно стоји „Трибали” уместо „Срби”, јер су тадашњи грчки писци тако називали
Србе.
68
Кнез Лазар се у овом запису наводи као син цара Стефана Душана („краља
Стефана”).
96
 А за тај догађај се није знало ни на десном, ни на левом крилу, јер
се то догађало у позадини.
Заповедник десног крила је био Сауџа (Јакуб), најстарији од сино-
ва Мурата, а лево крило је водио његов други син, неустрашив и мо-
ћан, да му није било равна, по имену Бајазит.
Главни саветници Мурата, звани „везири” на њиховом језику, по-
звали су овог Бајазита и рекли му шта се догодило, показавши му леш
његовог оца. А он, ни сузу не пустивши, ни какав други знак жалости
показавши, позвао је свога брата Сауџу, поручивши му да га тобоже
отац зове да се договоре око вођења војске. А Сауџа, не знајући шта
се догодило, одмах је послушао и дошао да види свог оца, али тад га
је његов брат ухватио и ископао му очи.
Тако је Бајазит постао владар Турака. Он је био неустрашив, рату
склон, прогонитељ хришћана каквог није било, ревносни штовалац ве-
ре Арабљана и Мухамеда, чијих се безаконих уредби и завера против
разумног стада Христова нетремице и до крајности увек и свакад при-
државао.69

У овом запису, дакле, описује се све исто као у већини наведених

записа – погибија великог броја и Срба и Турака, погибија оба
владара, ратник који је усмртио Мурата, и убиство Јакуба.
Непознати ратник који је усмртио Мурата и у овом запису се опи-
сује као великаш, а не обичан ратник, а додаје се и опис којег нема у
до сада наведеним записима – да је био „млади племић”.
Такође, исто као и у наведеним записима, описује се да се тај рат-
ник одвојио од остатка војске, дошао међу Турке претварајући се да
је пребег, и успео да приђе Мурату под изговором да „има тајну”
за Мурата о томе „како може победити у боју”.
Мада се у другим записима наводе други изговори за прилазак Му-
рату – „да цару пољуби руку” (Уруџ), или „да овом пољуби ногу”
(Јерг), или се само каже да се „претварао да је пребег” (Констан-
тин), или да му је Мурат рекао да приђе „помисливши да има как-
ву молбу” (Шукрулах), ипак, ниједан од тих описа не мора да буде
противречан овом опису из записа Јована Дуке; јер сви ти описи мо-
гу бити подразумевани под општим описом ратника који се претва-
рао да је пребег, док овај запис Јована Дуке само додаје и под ко-
јим тачно изговором је то учинио:

69
Michael Ducas, Historia Byzantina 15-16, ed. A. Immanuel Bekkerus, Corpus Scriptorum
Historiae Byzantinae, Bonn, 1834
97
 Дакле, према том запису, он је тврдио да ће Мурату одати тајну
како може да победи кнеза Лазара, или, другачије речено, пред-
ставио му се као издајник својих људи, за шта је и био оптужен
пре Боја – како сведоче запис Јерга и запис Константина. Тако пре-
ма наведеним записима се добија следећа слика о непознатом ратнику
који је усмртио Мурата:
Непознати храбар млади ратник племићког рода и зет кнеза Ла-
зара, заклевши се да ће се супротставити вођи непријатеља, Мурату,
како би доказао своју верност и храброст након што је био оптужен за
маловерност и издају од стране неког другог зета кнеза Лазара, не-
зависно од своје војске, сам или са неколицином сабораца, отишао је
у турски табор претварајући се да је пребег, пришао Мурату под изго-
вором да ће прећи на његову страну и открити како да победи кнеза
Лазара, овај му допустио прилазак и наредио да га пропусте, па кад
му се приближио да се поклони и пољуби му руку или ногу, да га је он
онда изненада напао и смртно ранио.
Подаци из других записа дају пак мало другачију слику, па се тако
у „Повести Јакуба” и „Житију Стефана” не каже да је ратник скроз
пришао Мурату, него да га је напао чим су га мало пропустили, па се
до Мурата пробио и надјачао га у борби; а у поменутим италијанским
записима се не описује ни претварање да је пребег и пропуштање до
Мурата, већ се само каже да је један издвојен одред заклетих ратника
силом упао у турски табор, и пробивши се кроз редове непријатеља да
је онда један од њих смртно ранио Мурата.
На основу поређења различитих записа, види се како су временом
додавани описи погибије Мурата – од првобитног описа напада зак-
летих ратника и погибије Мурата у борби, преко каснијег описа
доласка заклетог ратника који се претвара да је пребег и по-
гибије Мурата у борби, до коначног описа какав постоји и у запису
Јована Дуке – опис претварања да је пребег, приласка на пок-
лоњење, и убиства Мурата без борбе.
Та разлика се може објаснити на један од два начина: Или су сви
ти додавани описи погибије Мурата – опис приласка Мурату на по-
клоњење и убиства на превару – проистекли из турских извора,
па су услед своје пристрасности турски писци тиме хтели да омало-
важе подвиг непријатеља, или се у првим записима налази уопш-
тен опис погибије Мурата, када нису биле познате све појединости,
док се у другим записима налази подробнији опис погибије Мура-
та, јер су ти писци знали за друге појединости о том догађају.

98
 ОПИС ПОГИБИЈЕ ЦАРА МУРАТА

Италијански записи - Напад заклетих ратника

(1389-1416. године) и погибија Мурата у борби

- Долазак заклетог ратника

Повест Јакуба и Житије
(као пребег из своје војске)
Стефана (1396-1431.)
Погибија Мурата у борби

- Долазак заклетог ратника

Турски записи и запис претварајући се да је пребег
Јерга (1402-1460.) - Прилазак на поклоњење
- Убиство Мурата без борбе

- Долазак заклетог ратника

претварајући се да је пребег
Запис Јована Дуке
- Изговор да ће одати тајну
(1463. године)
- Прилазак на поклоњење
- Убиство Мурата без борбе

За сада најподробнији опис погибије Мурата, или опис са најве-

ћим бројем појединости, налази се у запису Јована Дуке, као што је
показано; али, у том запису се налази и још једна појединост које не-
ма ни у једном другом претходно наведеном запису:
Записано је да су Турци прикрили смрт Мурата, и да нико ни-
је знао да је Мурат убијен, осим Турака који су били у његовој бли-
зини. Тамо је описано, дакле, да су Турци одмах после напада на Му-
рата и погибије непознатог ратника подигли шатор у који су сместили
смртно рањеног Мурата, и да су онда кренули у бој.
Тако према овом запису испада да губитак вође није нимало омео
и обесхрабрио Турке, већ напротив, да их је подстакао да се боре, и
да је део Турака кренуо у бој без вође, јер је Мурат био на самрти, а
његови синови, Јакуб и Бајазит, на крилима, не знајући да се то до-
годило, исто као што нису знали ни кнез Лазар и његови људи.
99
 Такав опис догађаја делује чудно с обзиром да би ретко која вој-
ска у том добу кренула у бој након што им је вођа и владар погинуо.
Такође, такав опис коси се са претходно наведеним записима у ко-
јима се описује да је Муратов син Бајазит повео војску у напад на-
кон погибије Мурата.
А поврх свега, у овом запису не може се разазнати да ли је описа-
но да се погибија Мурата догодила током битке или пре почетка
битке – исто као у случају записа Јерга из Нирнберга.
Погибија кнеза Лазара се пак описује као у раније наведеним
записима, да је био жив ухваћен и онда погубљен, и да се то дого-
дило на крају битке.

Запис Халкокондила, 1463.

У истом добу, још један грчки писац је оставио запис о Боју на Ко-
сову, сличан запису Јована Дуке. Реч је о грчком писцу по имену Ла-
оник Халкокондил. У његовом запису стоји записано следеће:

Мурат је кренуо у рат против Срба и њихова кнеза, Лазара, који

је затражио помоћ од Мађара, наговоривши их да се дигну на оружје
против Мурата.
Када је Лазар видео да је Мурат кренуо са војском на њега, скупио
је и он војску што је већу могао, да би могао пружити што јачи отпор
надолазећем непријатељу.
Лазар је једну своју кћи дао за жену једном Шишману, владару
Бугара, или Молдаваца, а друга кћи је била удата за Вука Бранкови-
ћа, сина Младена, владара Костура и Охрида у Македонији, које је пре
држао Никола, син жупана (Алтомана).70
(…) Мурат је сазнао да се Лазар са својом војском налази на пољу
званом Косово, па је и он кренуо тамо са својом војском. С њим су вој-
ску предводила његова два сина – Бајазит и Јакуб.
Турци причају (да се потом догодило овако): Да је Мурат Лазара
који се ту борио натерао у бег, и док га је гањао што је брже могао, да
је налетео на једног Србина, којег је напао, а он се окренуо ка њему и
са земље га копљем пробо кроз груди, па да је Мурат од те ране и ум-
ро.

70
Изворно стоји „Трибали” уместо „Срби”, „Панонци” уместо „Мађари” (Угри), и
„Одриси” уместо „Бугари”, јер су тадашњи грчки писци тако називали Србе, Мађаре,
и Бугаре.
100
 Грци, пак, причају другачије од Турака како се то догодило, да Му-
рат није погинуо током борбе и док је гањао непријатеља, него док је
још стајао у бојном реду:
Кажу, неки врло благородан муж, по имену Милојин, одлу-
чио је жртвовати се најлепшом жртвом која је икад игде била
учињена. Након што је измолио од свог владара Лазара све што
је желео, отишао је наоружан у логор Мурата као пребег.
А када га је Мурат видео да долази, верујући да је пребег,
наредио му је да сместа приђе и каже шта хоће. А кад је при-
шао близу цара који је стајао у бојном реду спреман за бој, он
узе копље, нападе га, и тако извршионајлепше дело за које знамо –
убио је цара Мурата; али онда, храбро се борећи са непријате-
љима, и сам је ту погинуо.
Тако Грци причају да се догодило, док Турци причају другачије, да
је Мурат погинуо од руке неког Србина док је гонио непријатеља на-
кон већ завршене и добијене битке.71

У наставку се описује да је Мурат сахрањен у граду Бруси у Тур-

ској, a његова утроба – на Косовом пољу, тако да се у овом запису за-
право описује само погибија Мурата, док се не спомиње ни погиби-
ја кнеза Лазара, ни ток битке, ни исход битке.
Дакле, описана су два извештаја о Боју на Косову – први од Тура-
ка, и други од Грка. Први извештај скоро је исти као и у наведеним
турским записима, јер исто се описује погибија Мурата на крају битке
током повлачења српске војске, с тим што је најсличнији запису Ах-
меда, јер се исто говори о непознатом ратнику који је изненада напао
Мурата, а тиме се назире и сличност с описом погибије Мурата у „По-
вести Јакуба”.
У другом извештају из истог грчког записа казује се да је Мурат у
ствари убијен пре почетка битке, када је један српски ратник до-
шао пред Мурата претварајући се да је пребег, а онда га изненада на-
пао и усмртио.
Пошто су Грци у том добу тврдили да се тако догогодило, онда је
могуће да је и у наведеном запису грчког писца Јована Дуке такође
описана погибија Мурата пре битке, а могуће и у наведеном запису
Јерга из Нирнберга, као што је напоменуто.

71
Laonicus Chalcoconylas, De Origine ac Rebus Gestis Turcorum 53-54, ed. A. I. Bekkerus,
Corpus Scriptorum Historiae Byzantinae, Bonn, 1843
101
 То би било још једно велико противречје у записима о Боју на Ко-
сову, јер већина до сада приказаних записа казује да је Мурат погинуо
током битке.

ОПИС ВРЕМЕНА ПОГИБИЈЕ ЦАРА МУРАТА

Турски записи После завршене битке

Грчки записи Пре почетка битке

Остали записи Током битке

Опис погибије Мурата после завршене битке, речено је, потиче

од пристрасности турских писаца тог доба, који у својим записима
нису описивали цели ток битке, него су погибију Мурата пред крај
битке приказивали као да се збила након завршене битке.
Турски писац Уруџ описује цели ток битке, и тиме, погибију Мура-
та током битке, а погибија Мурата након завршене битке описује
се у другим записима заснованим на турским изворима о Боју, као што
је „Фирентински летопис”.
Са друге стране, Мурат јесте могао бити убијен после завршене
битке, ако је током битке био рањен, а после битке докрајчен – ка-
ко казује „Повест Јакуба”.
Али, док је то противречје у записима могуће објаснити, овај опис
из грчких записа – опис погибије Мурата пре почетка битке – тешко
је уклопити у остале записе, који описују погибију Мурата током бит-
ке.
Сам начин погибије Мурата је у запису Халкокондила описан на
исти начин као у већини до сада наведених записа: Заклетва ратника
племенита рода („веома благородан муж”) да ће напасти Мура-
та („одлучио је жртвовати се најлепшом жртвом”), његов дола-
зак пред Мурата, претварајући се да је пребег, пропуштање до
Мурату, и изненадни напад и погибија Мурата.

102
 Једини податак у том запису којег нема ни у једноме до сада наве-
деном запису јесте име тог ратника, тако да је то – према досадашњим
сазнањима – први запис с поменом имена ратника који је усмр-
тио Мурата; а то име се наводи као „Милојин”, а изворно: „Мило-
ин” (грч. Μήλοϊν), што може одговарати именима „Милан”, „Милоје”,
и „Мило'”. У латинском преводу овога записа, из 16. века, наводи се
име „Милес” (лат. Miloes), то јест, „Мило'” или „Милош”.
Оно што недостаје у свим до сада наведеним записима у опису тог
ратника јесте разлог зашто је био оптужен за издају пре Боја, па
је дао онакву заклетву…

Запис Енвера, 1465.

На то питање даје одговор још један турски запис из истог доба. У
питању је запис турског песника Енвера (или Енверија), који је опи-
сао Бој у оквиру своје књиге о историји Турског царства зване „Књига
упутстава” (тур. „Дустурнаме”). Запис изгледа овако:

Године 765. (1364.) султан Мурат је поразио Лазара у месту Са-

злудере. И те године је Лазар дао данак Мурату (…) После тога, вели-
каши су подстакли Лазара на побуну, и он то није могао спречити.
Мађарски краљ Јекмун (Сигмунд) послао је Лазару 70.000 својих
људи, тражећи од њега да започне рат са Турцима. Лазару су у помоћ
дошли и ратници из Албаније, Босне, Влашке, Чешке и од Кипчака, та-
ко да се укупно скупило 200.000 ратника за рат са султаном.72
Лазар је преко једног гласника послао писмо султану Мурату, у ко-
јем му је објавио рат, рекавши да ће доћи на њега ако цар не пође пр-
ви на њега. А цар Лазару одговори писмом да ће на лето бити спреман
за рат. Ту ћемо завршити причу о тим догађајима.
Када је (Муратов војсковођа) Хаџи Омер дошао до логора Лазара,
видео је да је сав логор испуњен шаторима и ратницима. Тамо је ста-
јао и украшен крст којем су се они клањали током својих обреда. А ка-
да се вратио, Омер је јавио султану све што је видео.
У складу са оним што је чуо од њега, цар је почео с припремама за
рат. Војсци султана су се придружили ратници из земље гермијанске,
караманске, и египатске.

72
Кипчаки су били турско-монголско племе из Азије. Није јасно откуда помен тих
Кипчака у вези са Бојем на Косову. Могуће је да је реч о случајној грешци писца.
103
 Међу неверницима је било 4000 господара и огроман број ратника
– 100.000 коњаника и 100.000 пешака. Сви су били добро наоружани и
за рат спремни.
Господар свих ратника (Мурат) је потом из града Једрена стигао у
земље Вука (Бранковића), које су биле препуне ратника.
Великаши су се окупили око Лазара да се договоре око вођења бо-
ја. Међу њима је био Милош – највећи међу варалицама.
Он је пре био слуга султана, а потом је издајник тај побе-
гао у Србију и напустио ислам, те након смрти свог оца постао госпо-
дар у својој земљи. Он је мрзео муслимане. Пре је од султана стално
тражио да се врати код њега, а када би га султан позивао да се врати,
он би само обећавао да ће доћи, али отпадник тај никада своје обећа-
ње није испунио.
На том скупу српски владар му је дао да пије, а када су се напили,
он му рече:
„Прича се да ћеш ме издати…”
Милош је на то одговорио:
„Сутра ће се видети да ли сам издајник”.
Кнез је био задовољан тим одговором, а онда је наискап попио це-
лу чашу вина, па кренуо за Косово.
Султан је пристигао на Косово у месецу зулхиџе у петак. Ислам-
ска војска је ископала велики јарак, и ту се сместило 40.000 пешака. А
ту је било и 60.000 добро опремљених коњаника. Распоредили су се и
уперили стреле ка непријатељу. Пешадија је стајала испред, а камиле
и мазге позади.
Тада су се огласили звуци труба и бубњева, и онда је 200.000 неп-
ријатељских војника кренуло заједно ка њима, као један. Сва је војска
њихова била оклопљена гвожђем, личећи на какву тамну шуму. И сви
су били припити.
Када су се приближили, Турци су их почели гађати стрелама. Ра-
њавали су њихове коње, и они су падали на земљу. Војске су се поме-
шале и почео је бој. Њихове прве редове су Турци почели разбијати, и
то су видели њихови редови у позадини који су долазили.
После одре-ђеног времена, њихови први редови су били разбије-
ни, па су почели да беже да би спасли живу главу, али су се сударили
са осталим редовима. Нагомилали су се на том месту, а султанова вој-
ска их је опколила, тако да нису имали куда побећи. Муслимани су их
почели нападати са свих страна. Потекла је река крви, и по бојишту се
чуло њихање коња и вапаји ратника.

104
 Исламска војска је 17 пута нападала и непрестано ометала непри-
јатеља. А када је непријатељ почео да бежи, они су их пустили да по-
бегну. Српска војска и њихови савезници су били разбијени, и они су
побегли. Било је ухваћено 317 њихових великаша. Међу њима су били
српски кнез и проклети Милош. Милош је на коњу пришао султа-
ну и рекао му овако:
„Ја сам господар Милош, допусти ми да љубим руку твоју,
и од сада ћу бити на твојој страни.”
Поверовали су му, и он је сишао са свог коња. А султан Му-
рат је седео на сивкастом коњу. Али, овај је крио нож у своме
рукаву, па је онда изненада извадио нож и ударио султана, а
онда га ухватио и силовито повукао и оборио на земљу. Кад је
стража то видела, скочили су на Милоша. Једни су га ножевима избо-
ли, а други су га мачевима посекли. Пас тај није султана пуштао све
док га свог нису исекли.
Султан је онемоћао. Војници су подигли шатор, и онда га у шатор
оставили. Сви су плакали због султановог жалосног стања у којем се
нашао.
Султан се одједном пробудио и сетио се шта се догодило. Питао је
слуге како иде муслиманима, а они су му одговорили да је Лазар ух-
ваћен и да су непријатељи побеђени.
Кад је чуо за добру вест, одахнуо је и помолио се уз ове речи: „Не-
измерно пута хвала Алаху”; а онда је додао: „Нека Бајазит буде цар
после мене”. Господар-Ратник (Мурат) је издахнуо 792. (1390.) године.
Султан Мурат је имао два сина – један је био Јакуб, а други Баја-
зит. Јакуба су тада позвали и убили. Бајазит је постао цар, и од
њега ће после зазирати његови непријатељи. У том боју били су поби-
ли 70.000 непријатеља, Лазара, и све његове великаше. Један је
Ратник био жртва, али је њихова земља била освојена.

У овом запису, дакле, исто као и у претходно наведеним записима,

описан је крвав бој и погибија оба владара.
Такође, као и у наведеним турским записима, описано је да су на
страни кнеза Лазара поред Срба били и одреди Мађара, Албана-
ца, Чеха, и других народа. У том запису се опет види претеривање у
опису противничке војске, мада помен тих других народа се једним де-
лом могао односити на најамничку војску из околних земаља – како
је и записано у споменутоме запису Уруџа.

105
 У погледу погибије Мурата, описује се да се догодила након за-
вршене битке, и исто је описан ратник кога као наводног пребе-
га пуштају да приђе Мурату, и који када се приближио изненада
напада и усмрћује Мурата.
Међутим, као што је већ показано, сви други записи описују поги-
бију Мурата током битке, а не након битке. Осим тога, и сами опи-
си тог догађаја из записа Енвера то доказују; јер у том запису казује
се да је ратник пришао Мурату на коњу, пре него што га је напао, и
да је Мурат на самрти питао своје војнике за исход битке, што пока-
зује да је он нападнут пре завршетка битке.
Да се то догодило након завршене битке, онда ратник који је на-
пао Мурата не би могао да му приђе на коњу, јер се битка завр-
шила и он је био заробљен – како је тамо описано.
На исти начин, да се то догодило након битке, Мурат не би могао
питати своје војнике како се битка завршила, зато што је већ била за-
вршена пре него што је био нападнут; јер тамо је прво записано да се
битка завршила и да је остварена победа, а онда да је Мурат на
самрти питао за исход битке.
Овај запис Енвера зато потврђује да су турски писци тог доба ус-
лед пристрасности били склони кривом приказивању Боја на Косову.
У погледу сажетог описа тока битке, запис Енвера се делом слаже
с описом тока битке из „Повести Јакуба”, јер се слично описује да је
дошло до повлачења једног српског одреда и како су потом били над-
јачани („После одређеног времена, њихови први редови су би-
ли разбијени, па су почели да беже…”).
И погибија кнеза Лазара је описана исто као у раније наведе-
ним записима – дакле, да је био жив ухваћен и онда погубљен.

ПРВИ ДРУГИ ДЕО БИТКЕ

ПРЕОКРЕТ
ДЕО БИТКЕ (приказан као догађај
У БИЦИ
(изостављен) после завршене битке)

Њихови први
Срби надвлађују редови су били Погибија Мурата
разбијени, па су и кнеза Лазара
почели бежати…

106
 Вредност записа Енвера је у подробном опису ратника који је ус-
мртио Мурата, каквог нема у другим записима:
Прво, запис Енвера потврђује име ратника који је усмртио Мура-
та, називајући га именом „Милош”. То је први турски запис са по-
меном имена ратника који је усмртио Мурата.
Такође, овај запис потврђује и претходно наведене описе тог рат-
ника као великаша, а не обичног ратника, јер се ту описује као „је-
дан од великаша српског владара”, који је „након смрти оца по-
стао господар у својој земљи”.
И на крају, овај запис пружа један податак којег ни у једном дру-
гом до сада наведеном запису нема; а то је опис Милоша као бившег
„слуге султана Мурата”.
Записано је да је Милош пре Боја на Косову био у служби Мура-
та, што би представљало објашњење зашто је био оптужен за изда-
ју пред Бој на Косову, како се наводи у овом запису и „Житију Сте-
фана”, као и делимично у запису Јерга – дакле, био је оптужен за
издају због свога боравка међу Турцима и код Мурата пре Боја
на Косову.
Поред тога, то би уједно било одлично објашњење зашто су Турци
пустили Милоша да приђе Мурату, и зашто му је уопште пала мисао
на ум да оде ка Мурату као пребег и докаже своју верност убијањем
Мурата.
Опис пропуштања Милоша до Мурата током саме битке зато
што се „претварао да је пребег” – како је описано у раније наведе-
ним записима – делује мање уверљиво, јер је теже замислити да је не-
пријатељски војник пропуштен до самог цара и током саме битке
док је трајала борба.
Уверљивије делује опис пропуштања Милоша до Мурата пре
самог почетка битке – како је описано у грчким записима, јер пре
почетка битке сваки непријатељски војник могао би доћи у Муратов
табор ако би показао да долази у миру и ако борба још није почела.
А запис Енвера, дакле, даје још уверљивије објашњење – да је он
био пропуштен зато што је од раније био познат Турцима, одно-
сно, зато што је некада био у служби цара Мурата.
Ипак, с обзиром на то да овај запис Енвера потиче из каснијег до-
ба у односу на Бој на Косову, за сад није могуће поуздано утврдити та-
чност податка о боравку Милоша код Мурата пре Боја на Косо-
ву, иако би се такав податак добро уклапао у описе из претходно на-
ведених записа.

107
 Такав податак би се могао потврдити ако би се објаснило зашто и
како је Милош доспео у службу код турског цара, односно, за-
што је боравио међу Турцима пре Боја на Косову, ако тај податак јесте
тачан.
Милош је могао служити код Мурата пре Боја на Косову једино
ако је живео у земљи која је била под влашћу Мурата, или та-
чније, ако је био великаш који је признао власт турског цара (јер се у
наведеним записима описује као великаш), па да је служио код њега
као клетвеник (вазал), као што су то чинили поједини други српски ве-
ликаши тог доба.
У запису Енвера се управо то каже, да је Милош живео у зем-
љи која је била под влашћу Мурата, то јест, у земљи кнеза Ла-
зара, за кога је записано да се био покорио Мурату.
Записано је како је кнез Лазар плаћао данак Мурату пре Боја
на Косову, признавши његову власт, али, да се после побунио про-
тив власти Мурата, и да је то био узрок рата између кнеза Лазара
и Мурата.
Запис Енвера је тако први запис у којем се наводи да се кнез
Лазар пре Боја на Косову био прво покорио цару Мурату, а по-
сле подигао побуну против његове власти, што је довело до рата.
Мада би се овај податак добро уклапао у податак о служењу Ми-
лоша код Мурата пре Боја, јер би у том случају Милош боравио у
земљи која је била под влашћу Мурата, ипак, то није могуће поу-
здано утврдити јер се такав податак не спомиње ни у једном запису из
доба Боја на Косову.
У овом запису, исто као и у другим наведеним турским записима,
може се приметити и велика пристрасност писца, у опису српске вој-
ске која наводно пијана ступа у битку, опису Милоша као „прок-
летог псета и издајице” – како је тамо записано, у преувеличаном
опису бројности српске војске, у изостављању описа првог де-
ла битке кад су Турци били надвладани, и у опису погибије Му-
рата после завршене битке.
Ти пристрасни описи у турским записима доводе у питање тачност
податка о покоравању кнеза Лазара, и тиме, податка о служењу
Милоша код Мурата пре Боја на Косову.
Преглед описа погибије Мурата у до сада наведеним записима изг-
леда овако:

108
 ОПИС ПОГИБИЈЕ ЦАРА МУРАТА

- Напад заклетих ратника

Писма краља Твртка
и погибија Мурата у борби
и Италијана (1389.)
током битке

- Напад заклетих ратника

Фирентински летопис
и погибија Мурата у борби
(после 1409.)
после завршене битке

- Напад заклетих ратника

Запис Мињанелија (1416.) и погибија Мурата у борби
пред крај битке

Запис Халкокондила - Погибија Мурата у борби

(турски извор, 1463.) пред крај битке

- Долазак заклетог ратника

Повест Јакуба и Житије (као пребег из своје војске)
Стефана (1396-1431.) - Погибија Мурата у борби
током битке

- Долазак заклетог ратника

претварајући се да је пребег
Запис Уруџа (око 1450.)
- Убиство Мурата без борбе
током битке

- Долазак заклетог ратника

претварајући се да је пребег
Запис Шукрулаха (1457.) - Прилазак на поклоњење
- Убиство Мурата без борбе
пред крај битке

109
 - Убиство Мурата без борбе
Запис Ахмеда (1402-1409.)
пред крај битке

- Долазак заклетог ратника

претварајући се да је пребег
Записи Халкокондила
- Прилазак на поклоњење
и Јерга (1460-1463.)
- Убиство Мурата без борбе
пре почетка битке

- Долазак заклетог ратника

претварајући се да је пребег
- Изговор да ће одати тајну
Запис Јована Дуке (1462.)
- Прилазак на поклоњење
- Убиство Мурата без борбе
пре почетка битке

- Долазак заклетог ратника

претварајући се да је пребег
- Пропуштен јер је пре Боја
Запис Енвера (1465.) служио код Мурата
- Прилазак на поклоњење
- Убиство Мурата без борбе
после завршене битке

Заједнички описи и разлике између записа од

1389. до 1465. године у вези са погибијом Мурата

У запису Енвера се налази и један нетачан податак – датум бит-

ке, исто као у другим наведеним турским записима, попут записа Уру-
џа и Шукрулаха.
Као датум битке, тамо је наведен месец „зулхиџа” 790. године
по исламском рачунању времена, што одговара јуну 1390. године по
западном рачунању времена.

110
 Како се на основу старијих записа зна да је битка била 1389. го-
дине, то онда значи да је овај датум нетачан, иако јесте наведен та-
чан месец (јун).
Други погрешан датум налази се на самом почетку извештаја о Бо-
ју на Косову: Записано је да је 1365. године „султан Мурат пора-
зио Лазара”, што не може бити тачно, јер те 1365. године кнез Ла-
зар није ни био на власти, већ цар Урош, син цара Душана.
Навођење погрешног датума Боја и погрешног датума оног
другог за сад непознатог догађаја указује на непоузданост овог
извештаја. А с обзиром да се такви погрешни датуми битке срећу
и у другим турским записима – у споменутом запису Уруџа и у запису
Шукрулаха, то указује на непоузданост турских записа о Боју на
Косову.
Таква непоузданост ових извештаја, заједно са очевидним прист-
расним описима у њима, дакле, доводе у питање и тачност податка о
покоравању кнеза Лазара, и тиме, податка о служењу Милоша
код Мурата пре Боја на Косову.73

„Житије Стефана” (1431.)

Запис Енвера (1465.)
и запис Јерга (1460.)

Великаш Милош оптужен за

Један великаш оптужен
издају пре Боја на Косову, јер
за издају пре Боја на Косову.
је служио код Мурата пре Боја.

Оптужени одлучује да нападне Оптужени одлучује да нападне

Мурата у Боју да би доказао Мурата у Боју да би доказао
своју верност и храброст. своју верност и храброст.

Претвара се да је пребег Претвара се да се предао

и онда напада Мурата. и онда напада Мурата.

73
Enveri, Dusturname, in Fatih Dervi Kaynaklarindan Duturnamei Enveri, ed. N. Ozturk,
Kitabevi, Istanbul, 2003
111
 СЕДМО ПОГЛАВЉЕ
Записи о Боју на Косову (4)
Записи из друге половине 15. века о Боју на Косову

У наставку следи приказ још неколико записа друге половине 15.

века, исто заснованих на извештајима савременика и учесника Боја на
Косову.

Запис Јакоба Промонторија, 1475.

Још један италијански запис о Боју на Косову – необјављен до сад
– јесте запис италијанског писца познатог као Јакобо Промонтори,
који је боравио неко време на двору турског цара Мухамеда – чукун-
унука Мурата.
Он је у свом запису помешао Мурата с његовим унуком Сулејма-
ном, којег назива „Мусулман”, и навео је погрешан датум битке,
па уместо 1389. године ставио је 1405. годину, када је живео овај
Сулејман.
Међутим, види се да је ту заправо описан Мурат и Бој на Косо-
ву, јер се казује да је турски цар погинуо у бици са кнезом Лаза-
рем. Запис изгледа овако:

Овај цар Мусулман (Мурат) је владао 11 година. И године 1405.

(1389.) он је кренуо да освоји Србију, чији је владар тад затражио по-
моћ од храбрих Мађара, и они су му у помоћ дошли.
Мусулман је погинуо у боју, и сав његов табор је био уни-
штен у земљи српског владара Лазара.
Неки су се спасили бекством, а други су или погинули или
били заробљени. Цар је погинуо те 1405. (1389.) године, оставивши
иза себе два сина.

Описи у овоме запису, који се налазе и у појединим другим раније

наведеним записима – поход Турака на Србију против кнеза Лазара,
војска мађарског краља која помаже кнезу Лазару, погибија тур-
ског цара у бици, и два сина погинулог турског цара – једино се
могу односити на турског цара Мурата и Бој на Косову, без обзира
што се у запису наводе погрешно име турског цара и погрешна година
битке.

112
 Другим речима, иако се говори о Муратовом унуку – цару Сулеј-
ману („Мусулману”), види се сасвим јасно да је писац помешао тога
Сулејмана са Муратом, и да пре свега ту описује Бој на Косову, и
то као потпуну победу над Турцима – на исти начин као у поједи-
ним најстаријим записима о Боју.74

Запис писара Владислава, 1480.

У запису једног писца који је живео током 15. века, рођеног на Ко-
сову, по имену Владислав, веома укратко је описан Бој на Косову. И
његов запис изгледа овако:

Када су (Турци) победили у боју код реке Марице, одмах су се уст-

ремили и на српску земљу. И тада је дошло до најљућег боја на месту
званом Косово. Догодило се да је одмах усред битке пао љути на-
силник, владар њихов (Мурат), и тако истог трена примио достојну
плату за своје безбожништво. Испустио је злу и неприлично варварску
и нечастиву душу своју када су га српски војници посред бојишта
живота лишили.
И онда, како је грех прелио чашу због зала наших, авај, српска се
земља припреми да буде овима (Турцима) дата.

У овом запису, дакле, једино се спомиње погибија Мурата то-

ком битке, а о исходу битке се не каже ништа одређено, осим тога да
је касније дошло до покоравања српске земље.75

Запис Мартина Сегона, око 1480.

Један католички свештеник, исто родом са Косова, по имену Мар-
тин, оставио је један кратак запис о Боју на Косову, који гласи овако:

Косово поље је познато по многим биткама разних народа, које су

описане у старим летописима. Од тих битака и сам ћу споменути неку
у спомен тог несрећног поља (…)
Пре 120 година, ту се краљ Лазар са многим хиљадама својих љу-
ди супротставио турском цару Мурату који је с великим мноштвом вар-
вара упао из Тракије у Мизију (Србију).

74
F. Babinger, Die Aufzeichnungen des Genuensen Iacopo de Promontorio de Campis über
den Osmanenstaat um 1475, Sityungsberichte 8, Bayerische Akademie Der Wissenschaften,
München, 1957, pp. 77-79
75
Група аутора, Рилска повест. Списи Владислава Граматика, Стара српска књижевност,
књ. 14, Просвета, Београд, 1993, 103. стр.
113
 Ту је погинуо краљ Лазар, и мало је од његове војске оста-
ло. Турци су задобили победу, али не без крви, јер је погинуо
и њихов цар – ту где и сад лежи његова утроба сахрањена у мермер-
ној гробници, док је његово тело пренето у Брусу, главни град Битини-
је, да буде сахрањено са осталим владарима из лозе Османове.

Овај извештај Мартина Сегона објављен је почетком 16. века у

оквиру дела дубровачког писца Феликса Петанчића. Због тога је и
записано да се Бој на Косову догодио „пре 120 година”.

Две странице „Списа о путевима за Турску” (лат. De

itineribus in Turciam libellus) Мартина Сегона (1480.), у
оквиру дела дубровачког писца Феликса Петанчића
(Zbirka starih knjiga i rukopisa NSK, RIIF8124, З, Zagreb)

114
 А у оквиру тог дела се налази још један извештај о Боју на Косову,
који гласи овако:

Мурата, сина (Орханов), позвао је у помоћ један Грк који се борио

против другог Грка око власти за Грчко царство. Тако је Муратов на-
род први пут прешао из Азије у Европу због учешћа у рату између из-
међу ове двојице око Грчког царства. А када су се њих двојица изну-
рили од међусобне борбе и упропастили, овај је то искористио и зав-
ладао већим делом земље Тракије. Тако се дешава онима који због ра-
та против својих зову у помоћ други народ.
Када је тако освојио већи део Тракије, Мурат је наставио осваја-
ња, заузео Доњу Мизију, и онда кренуо у Горњу Мизију (Србију), и та-
ко заратио са краљем Лазарем, који му се супротставио са веома јаком
војском. Дошло је до битке, крваве и страшне по обе стране, у
којој су страдали први витезови Мизије и Далмације. У боју су
пали и краљ Лазар и цар Мурат.

У оба извештаја исто се описује крвава и тешка битка са вели-

ким обостраним губицима и погибија оба владара, без описа са-
мог тока битке, с тим да се у првом извештају битка описује као побе-
да Турака, тако да овај запис не доноси ниједан други податак којег
нема у претходно наведеним записима. 76

Дубровачки летопис, око 1480.

Из истог доба потиче и један дубровачки летопис у којем се поми-
ње Бој на Косову. Записано је овако:

На Видовдан, 15. јуна 1389. године, у уторак, била је битка између

Срба и турскоаг цара. Од Срба су били: Српски краљ Лазар, Вук Бран-
ковић, и војвода Влатко Вуковић. И би велика погибија и турска и
српска, и мало њих се вратило натраг. Убијен је био и цар Мурат
и српски краљ. Победу нису добили ни Турци, ни Срби, јер била
је велика погибија. Бој је био на Косову пољу.77

У овом запису, дакле, налазе се сви подаци који се налазе у прет-

ходно наведеним записима, сажети у једном кратком опису:

76
Felix Petancius, De Itineribus in Turciam Libellus, Vienna, 1522
77
Изворно стоји „Босанци” уместо „Срби”, очито јер је извештај потекао од учесника
битке из одреда из Босне.
115
 Време и место боја, велики обострани губици, погибија оба
владара и нерешен исход битке.
Једини податак у овом запису којег нема у до сад наведеним запи-
сима јесте помен двојице војсковођа на страни кнеза Лазара; а то су
били Вук Бранковић и Влатко Вуковић – војвода краља Твртка.78

Форлински летопис, 1482.

Бој на Косову спомиње се и у још једном италијанскоме летопису,
познатом као „Форлински летопис”. Тамо је записано следеће:

Те године (1389.) се у јуну код Драча појавио турски цар Мурат, и

он је опустошио читаву Грчку и Далмацију, и страшне ратове са хриш-
ћанима је водио. Али, онда, против Турака тих устали су христоверни
краљ Рашке, краљ Угарске, кнез Лазар, и бан Јован, са својим крста-
шима. У боју је Мурат погинуо; обе војске остале су на бојишту,
али уз велике губитке.79

У овом запису, дакле, исто се описују велики обострани губици

и погибија Мурата, али, не спомиње се погибија кнеза Лазара и
исход битке, већ само да су „обе војске остале на бојишту”.
Записано је да су у Боју на Косову против Мурата ратовали краљ
Рашке, краљ Угарске, кнез Лазар, и бан Јован:
Назив „краљ Рашке” се не односи на кнеза Лазара, иако он је-
сте владао Рашком, већ се односи на босанског краља Твртка; јер
кнез Лазар се у том запису наводи одвојено од „краља Рашке”, а
сам је краљ Твртко између осталог био називан „краљем Рашке”.
То значи да се у запису спомиње учешће одреда краља Твртка у
Боју на Косову – као што се спомиње у претходно наведеном запису, с
тим да се тамо каже и ко је предводио тај одред (Влатко Вуковић).
Затим, назив „краљ Угарске” односи се на мађарског краља,
што значи да се у овом запису спомиње и учешће мађарских одреда
у Боју на Косову – као што се спомиње и у појединим наведеним запи-
сима.

78
Ковачевић, Бранковић, 263. стр.
79
Изворно стоји „Теукри” уместо „Турци”, јер су тако западни писци називали Турке.
Назив „Теукри” се изворно односио на један стари народ који је живео у подручју да-
нашње Турске пре Турака, па су очито због тога и због сличности назива тако били и
Турци називани.
116
 И на крају, назив „бан Јован” се односи на хрватског бана Јо-
вана (или Ивана), тако да се у овом запису спомиње и учешће крста-
шког одреда једног хрватског бана.
Могућ помен учешћа тог одреда у Боју назире се и у „Фирентин-
ском летопису”, у којем пише да су на страни кнеза Лазара учест-
вовали „и словенски и немачки ратници”, које је краљ Твртко са
својом војском послао кнезу Лазару, тако да се тај назив „словенски”
може односити на одред бана Јована.80

Запис Ашика, око 1484.

Следећи запис о Боју на Косову потекао је из пера једног турског
монаха („дервиша”), који се звао Ахмед, познатији као „Ашик-паша-
заде”.
Његов извештај је заснован на једном несачуваном старијем тур-
ском запису из доба Боја на Косову. Реч је о запису једног турског ис-
торичара који је био близак саветник цара Мурата. Ашик је записао
следеће о Боју на Косову:

Лазар је сам испратио царевог гласника, поручивши (Мурату) ово:

„Дођи и сусрешћемо се на Косову. Доведи и своје синове са собом,
а и ја имам сина којег ћу повести, па ћемо се састати: Или ћемо бој
заметнути, или ће бити мир. Шта год буде Божја воља, то ћемо
прихватити са захвалношћу”.
Прича се да је послао цару и неизмерне дарове, и да га је у својем
писму ословио „Побратиме, царе”, и да је рекао још и ово: „Дођи са
добром спремом, а и ја ћу те дочекати спреман са оружјем”.
Тако је цар Мурат Ратник повео са собом своја два сина – Бајазита
и Јакуба (…), заповедивши да великаши сакупе сву војску у земљи, да
се приправе и дођу.
Развиле се заставе, и огласили се велики бубњеви! Великаши се
огледају уонаколо ходећи! Кренуше на пут они, у свети рат против не-
верника! Само о рату с њима сада говоре они!
Ратници на коњима су се помолили. И цар се дуго у понизној мо-
литви молио. Богу се обратио рекавши:
„Суд и вера су твоји, а на мени је да ти се покоравам. Ако тонем у
мору греха, ти ћеш показати милост и благонаклоност!”

80
Stjepan Antoljak, Jesu li Hrvati sudjelovali u Kosovskoj bici 1389. godine?, Historijski
zbornik, god. XII (1), Zagreb, 1989, 37-55. str.
117
 После обављене молитве цар је кренуо к неверницима. Две војске
су стале једна према другој. Чим су неверници видели правоверну вој-
ску, одмах су уперили своја копља и кренули у напад.
На десном крилу је стајао Бајазит, а на левом био је Господар Ја-
куб. Ратници су величали Бога викнувши: „Алах је највећи!”, па су и
они кренули у сусрет неверницима.
Бој је трајао до пола времена између две молитве. Бајазит на дес-
ној страни, а Јакуб на левој страни, добро су се борили. Лазар је био
на страни Јакуба, и на тој страни војска буде разбијена.
Међутим, са ове стране је био један неверник, по имену Би-
лиш Куб'ила. Шлем је носио у руци, а своје копље је окренуо
наопако, па је пошао право ка цару. Ратници су му препречи-
ли пут, а он је њима говорио:
„Уклоните се, долазим да пољубим руку цареву, доносим
му добру вест: Ухватили су Лазара и сина његовог. Ено, онде
су, воде их овамо!”
Када је то рекао, ратници су се склонили, али он у једноме
трену стиже до цара, обрну копље, и прободе га. Брзо су над ца-
рем подигли шатор. А ту је био и Бајазит. Њега су онда поставили на
престо.
Прича се да је Јакубово крило сāмо разбило невернике. И
онда су дошли код Јакуба и поручили му: „Дођи, зове те отац!”
Али, тек што је дошао, са њим су учинили исто као са његовим
оцем.
Довели су и Лазара са његовим сином. И њима су учинили
исто, као што су заслужили.
Те ноћи у војсци је било смутњи, али када је наступило јутро, Ба-
јазит је изабран за цара. Након тога су подигли табор и отишли у Јед-
рене. То се догодило 791. (1389.) године.

Овај запис, дакле, садржи податке о Боју којих има и у већини до

сада наведених записа, попут описа два дела битке, погибије оба
владара, ратника који је убио Мурата, и убиства Муратовог си-
на Јакуба.
Најпре, описују се два дела битке, тако да су у првом делу битке
надвлађивали Срби, кад је и Мурат погинуо, а у другом делу – Турци,
када је кнез Лазар погинуо.

118
 ПРЕОКРЕТ
ПРВИ ДЕО БИТКЕ ДРУГИ ДЕО БИТКЕ
У БИЦИ

Срби надвлађују; Турци надвлађују;

……
погибија Мурата погибија кнеза Лазара

Мада се не описују јасно оба дела битке, као ни како је дошло до

преокрета у бици, ипак, види се да су у изворном запису била описана
два дела битке – први део битке, када је „Јакубова страна била
разбијена”, и други део битке, када је „Јакубова страна разбила
невернике”.
Такође, назире се изворни опис преокрета у бици, када је Баја-
зит преузео вођство, након погибије Мурата („поставили су га на
престо”) и повео напад, иако се то у овом запису не спомиње изричи-
то.
Затим, опис погибије кнеза Лазара је исти као у већини до сада
наведених записа; а то је опис заробљавања и погубљења кнеза
Лазара на крају битке.
И, опис погибије Мурата од руке ратника који се претвара
да је пребег такође је исти као у већини наведених записа.
Описано је и убиство Муратовог сина Јакуба као у појединим
наведеним записима, с тим што није описано јасно да ли се догодило
током битке или након завршене битке.
На крају, сама битка се описује као победа Турака – исто као и у
појединим наведеним записима, пре свега, турским записима.
Али, осим тога што потврђује податке из претходно наведених за-
писа, овај запис садржи додатне описе догађаја описаних у тим запи-
сима:
Тако, док се у наведеним записима само уопштено описује да су у
почетку надвлађивали Срби, и док је у „Повести Јакуба” то опи-
сано мало подробније – да је на почетку битке један српски од-
ред пробио турске редове и надвладао Турке, у овом запису тај
догађај се описује још подробније, те казује и шта се тачно догодило:
Записано је да је одред кнеза Лазара разбио лево турско крило
предвођено Јакубом.

119
 Такође, док се у наведеним записима само уопштено описује рат-
ник који је усмртио Мурата, и док је у „Повести Јакуба” то описа-
но мало подробније – да је неки великаш био испрва пропуштен
до Мурата, а онда га изненада напао, и у другим записима – да је
био пропуштен под изговором, претварајући се да је пребег, у
овом запису се тај догађај описује још подробније:
Записано је како је ратник по имену „Билиш Кубила” пришао
Мурату под изговором да му доводи заробљеног кнеза Лазара.
Овај запис Ашика има највише сличности са спомињаном „Пове-
шћу Јакуба” непознатог шпанског путописца, тако да је могуће да су
и турски писац Ашик и тај шпански путописац у ствари користили ис-
ти извор о Боју на Косову; а то је несачувани запис турског историча-
ра Јакшија Факиха, који је био савременик Боја на Косову и савет-
ник Мурата. Сам турски писац Ашик је записао да је узимао податке
из тог записа.

„Повест Јакуба” (1396-1402.) Запис Ашика (око 1484.)

На почетку један српски одред На почетку одред кнеза Лаза-ра

се пробија и надвлађује Турке разбија лево турско крило

Тада се на другој страни

Тада се на другој страни појав-
појављује један ратник – „ма-
љује један ратник – „Билиш
ђарски витез” – кога пропуш-
Кубила” – кога пропуштају до
тају до Мурата, и који се онда
Мурата и који се онда залеће са
изненада залеће на њега са
копљем на њега и усмрћује га
копљем и усмрћује га.

Турци уносе Мурата у шатор. Турци подижу шатор за Му-

Великаши бирају Бајазита за рата. Великаши бирају Баја-
вођу. Долази до преокрета. зита за вођу. Преокрет у бици.

Бајазит убија брата Јакуба. Великаши убијају Јакуба.

120
 Запис Ашика се разликује од „Повести Јакуба”, а и од осталих
наведених записа, у опису ратника који је усмртио Мурата, и то по
имену под којим се наводи и по изговору који је користио да се
приближи Мурату:
Записано је да се звао „Билиш”. Али, пошто то личи на име „Ми-
лош”, које се спомиње у наведеном запису Енвера као име тог ратни-
ка, онда је могуће да је овај писац погрешно записао „Билиш” уместо
„Милош”, јер су гласови „Б” и „М” слични по звучности, па се у раз-
личитим језицима често мешају.
С друге стране, постојало је српско име „Белош” у то доба, које је
слично имену „Билиш”, а постојало је и сāмо име „Билиш”, и одатле,
презиме „Билишић”, забележено у записима тог доба, у 14/15. веку,
на подручју града Задра.81
Међутим, с обзиром да се у запису Енвера наводи име „Милош”,
а у запису Халкокондила име „Милојин”, дакле, оба имена са „М”, а
не „Б”, онда је вероватније да је име тог ратника било Милош.
Други део имена – „Куб'ила” – за сад се чини да не одговара ни
једном имену, с тим што цело име „Билиш Кубила” у ствари на тур-
ском језику значи „Онај који зна задати ударац”. Тако испада или
да је то био турски надимак за тог ратника, или се писац само по-
служио игром речи са његовим именом, а у вези с тим што је „задао
ударац” Мурату, то јест, што га је усмртио.
А друга разлика у опису тог ратника је у опису изговора који је
користио да приђе Мурату: Записано је да је Турцима рекао да су
„ухватили Лазара и да га доводе”, па да су га Турци зато пропу-
стили.
Разлика ипак није велика у односу на друге записе, јер и овде је
исто описано претварање ратника да је пребег, то јест, да је пре-
шао на њихову страну, али се само каже да је искористио такав изго-
вор – на сличан начин као што се у запису Дуке казује да је изговор
био у откривању начина како да победе кнеза Лазара.
Са друге стране, према запису Ашика, испада да је кнез Лазар и
стварно тада био ухваћен, када је Милош ишао ка Мурату, јер Турци
би тешко поверовали Милошу да доводи кнеза Лазара ако га нису
стварно заробили, односно, тешко да би Милоша пропустили само на
основу његове тврдње.

81
Ivo Petricioli, Srednjovekovnim graditeljima u spomen, Književni krug, Split, 1996, 139. str.
121
 У том случају, Милош је заробљавање кнеза Лазара могао иско-
ристити да се као наводни пребег приближи Мурату, па би прво Ми-
лош усмртио Мурата, онда би и он сам погинуо, а онда би био погуб-
љен и заробљени кнез Лазар,
Ипак, и у том случају би тешко био до Мурата пропуштен, осим ако
пре није служио Мурата и био Турцима познат – како казује спомену-
ти запис Енвера.
А поред тога, иако се то може уклопити у опис погибије Мурата и
кнеза Лазара у појединим наведеним записима, попут „Фирентин-
ског летописа” и записа Мињанелија, ипак, то се не уклапа са дру-
гим записима, јер се тамо погибија Мурата и кнеза Лазара описују као
два одвојена догађаја, иако временски блиска.
Друга могућност која остаје, према опису из записа Ашика, јесте
да кнез Лазар и није заробљен када је Милош долазио Мурату, већ
да је Милош долазио са неколицином сабораца, међу којима се један
претварао да је кнез Лазар, кога су Милошеви људи доводили то-
бож заробљеног, па да је то Милош искористио као изговор да приђе
Мурату и да га усмрти.
Једини податак у овом запису који је теже објаснити јесте помен
учешћа сина кнеза Лазара у бици, који је наводно с њим био зароб-
љен и онда погубљен; јер синови кнеза Лазара нису учествовали
у бици, ни Стефан, његов наследник, ни Вук, јер су тада још увек би-
ли деца.
Раније је наведена могућност да је ту у питању трећи син кнеза
Лазара, који се спомиње у појединим записима; али, о њему нема до-
вољно података, и сматра се да је и он такође био дете у доба Боја на
Косову, као и да је још у детињству преминуо. 82

Запис Антонија Бонфинија, око 1490.

О Боју на Косову оставио је запис још један италијански писац 15.
века, који се звао Антонио Бонфини. Док је он боравио на двору ма-
ђарског краља Матије, написао је књигу о историји Мађарске, у
којој је на једном месту споменуо Бој на Косову, или тачније, гробницу
цара Мурата на Косову пољу. Његов запис гласи овако:

Обе војске (мађарска и турска) су дошле у то поље које се прости-

ре дужином границе између Бугарске и Рашке, коју Мађари зову Rigo-
mezo, а Рашани (Срби) – „Косово”, што значи „поље птице кос”.

82
Олесницки, Турски извори о Косовксом боју, 75-77. стр.
122
 Ту протиче и река која се зове Ситница, и која извире из Илирских
планина (…) Посред тог поља се налазила једна кула, гробница Мура-
та, који је ту с разбијеном војском био убијен и (на истом месту)
сахрањен.

У овом запису, дакле, само се узгред помиње погибија Мурата, а

назире се и опис исхода битке као пораза Турака, јер се казује да је
Мурат страдао са „разбијеном војском” (лат. profligato exercitu).83

Допуњени запис Дуке (крај 15. века)

Споменути запис грчког писца Јована Дуке је крајем 15. века био
преведен са грчког на италијански језик, али преводилац је допунио
тај запис и другим подацима о Боју на Косову до којих је он дошао. Тај
преведени и измењени запис гласи овако:

Када је за страшна и свирепа дела (Турака) чуо, тад српски краљ

Лазар, син српског краља Стефана (Душана), наредио је да се по-
зову сви великаши и прваци његове земље, и сакупио је сву своју вој-
ску на великом пољу Косову са ове стране реке зване Ситница, неда-
леко од богатога града Новог Брда.
Твртко, краљ Босне, послао је Влатка Влађевића, свог нећа-
ка, са 20.000 храбрих ратника, као помоћ Лазару, свом суседу и саве-
знику.
Након што је окупио своју војску и добро је распоредио, надахну-
том и дирљивом беседом опомињао је и храбрио све хришћане да се
јуначки боре (…)
Са друге стране, војсковођа Мурат, колико моћан, толико и горд
због великог броја задобијених битака, хришћанске крви жедан и од-
личан познавалац ратне вештине, дошао је са својом војском.
Тако та два цара једне и друге војске, непријатељи по закону, ве-
ри и царству, изазивали су се на битку за сутрашњи дан (…)
О, племенити Лазаре, велики изданку краљевске крви, ти ниси ми-
слио да ће у другима бити оно чега у тебе није било! Ниси знао да има
непоштеног ратовања без држања дате речи! Ниси још разумео да не-
верни народ онај не удара на другу војску и не напада им земљу без
издаје и преваре…

83
Antonius Bonfinius, Rerum Hungaricarum Decades, Libris LXV, ab Originae Gentis ad Annum
1495, Francofurti, 1581, p. 471
123
 Мурат је више пута преко писама и тајних гласника великим по-
нудама покушавао да придобије и на своју страну привуче Ми-
лоша Кобилића, Лазаревог војводу, толико храброг и срчаног чове-
ка духом и телом. да му равног тада у свету ниси могао наћи.
А Милош, због своје искрене љубави и верности, сва писма Мура-
това одмах је показивао свом господару краљу, а овај је ради неког
наума наредио Милошу да одговори Мурату да је тобож вољан
на његову страну стати.
На дан који је претходио тој неправедној и несрећној бици, Лазар
је сазвао све великаше и прваке свога царства, па наредио да се при-
преме здравице по обичају који је владао на његовом двору. И он, као
милостиви господар, лично је својом руком дизао здравицу.
Када је допао ред на Милоша, Лазар наредио је да му се да велики
златни пехар пун скупоценог вина, који је подигнуо према Милошу ре-
кавши му:
„О, Милоше, витеже најврлији! Прими ову здравицу коју ти са пе-
харом дајем, здравицу за моју љубав! Али, много ме боли што сам чуо
једну лошу вест – да си се одметнуо од свога владара!”
Примивши пехар са поштовањем, светла образа на то Милош одго-
вори:
„Господару, краљу мој, хвала теби велика на здравици твојој и на
златном пехару којим си ме даривао; али, много ме је заболело што у
моју верност посумња. Ако Бог да, и моја се мисао оствари, сутра ујут-
ру видеће се да ли сам ја веран или неверан господству твоме.”
Милошу су се добро у памет урезале ове речи које му је његов го-
сподар упутио у здравици, као и племените речи којима му је одгово-
рио. И сутрадан, када је освануо дан одређен за битку, а будући онако
млад и необуздана духа, он скочи на свог доброг коња и као пребег
пође преко реке Ситнице која је одвајала две војске. Са стране
је држао копље од блиставога гвожђа, окренуто доњим крајем према
непријатељу, па је снажним пријатељским гласом почео зазивати Му-
рата.
А када су га Турци примили пријатељски, он рече гомили која га је
окруживала:
„Где је? Где је наш вођа Мурат? Ја сам Милош, којег је његово го-
сподство тражило. Водите ме њему. Тајне у својим грудима носим,
које могу само његовом господству открити.”
Тако је био уведен у шатор великога цара као онај кога сви жељно
ишчекују, и био је примљен веселога лица.

124
 Цар је пружио ногу да се пољуби, према обичајима свога
царства. А Милош, за тренутак видевши лице тога насилника,
обузет гневом, мржњом и презиром, тада нагло дохвати исп-
ружену ногу цара и повуче је таквом силином да се цар превр-
ну и паде на земљу; и онда изненада потегну он бодеж оштар
и блистав, који је с тим циљем скривен и носио, и рани Мурата
у груди заривши му бодеж усред срца од које варварин тај по-
сле убрзо и сконча живот.
Храбри хришћанин, пошто тај завет свој испуни и над таквим неп-
ријатељем однесе славну победу, пробио се он између запрепашћене
и сметене гомиле намесника и пратилаца Муратових, ударајући сада
једног, сада другог, док није стигао до својег коња. И увлачећи ногу у
леву узенгију, пре него што је успео да се у седло попне, опколила га
војска јањичарска, и славни витез Христов погибе тада од небројених
задобијених рана од тог пасјег мноштва.
А Турци, иако застрашени и збуњени изненадним и неочекиваним
догађајем, брзо су се повратили себи и после кратког саветовања про-
нашли наду за спас из неповољног и пометеног тока ствари, па су се
опоравили од претрпљеног губитка: Усред логора подигли су се-
ницу са постељом од богатих златних тканина, у коју су стави-
ли тело Мурата; а онда, не обазирући се на опасност, дали су знак
за битку страшним ратним направама, па су јурнули у битку као бе-
сни пси.
Краљ Лазар није знао да је Мурат погинуо. А како није чуо
за славно дело Милоша, свога врлог витеза, нити се икада рани-
је он борио с овим варварским зверима, развио је своје заставе и кре-
нуо у бој не без стрепње и страха.
Мање присиљен нужношћу, него својом вољом, наредио је Влатку
Влађевићу – заповеднику босанског краља над 20.000 бораца – да у
битку први ступи. Овај је храбро у снажном налету јурнуо тада са сво-
јим одредом и разбио све Турке, који су потом узвратили нападом на
њега. И док је он кружио да по други пут по бојном реду ступи у бор-
бу, чуо је глас који се по читавом бојишту пронео да се Драго-
слав Пробишић – заповедник краља – побунио и окренуо своје
оружје против хришћана.
Када је то чуо, Влатко Влађевић је одмах окренуо леђа и бр-
зо бежећи је узмакао, кренувши са својим одредом према Бо-
сни. А могуће је да су ту вест били раширили лукави Турци, да
би заплашили војску, или је то пак била несрећна судбина која је
снашла јадне хришћане због њихових грехова.
125
 А Лазар, напуштен од својих заповедника, био је жив ухва-
ћен са свом властелом свог царства, и онда доведен у Муратов ша-
тор. Када је видео оног насилника (Мурата) како своје последње тре-
нутке живота проводи у највећим мукама, и када је чуо да га је убио
Милош, његов најхрабрији витез, Лазар подиже руке ка небу и рече:
„Господе Боже Који си на Небесима, Творцу целог света, без Твоје
воље се ни лишће на дрвећу не помера! Пошто је Твоје Величанство
хтело да моје царство и ја будемо лишени сваке наде, прими ме у цар-
ство Своје. Са радошћу напуштам овај живот, јер видим да непријатељ
Твој и непријатељ мој завршава живот од руке мог витеза пре но што
ћу ја умрети!”
Изговоривши те речи, Лазар је убијен од руке неког велика-
ша којег је Мурат највише волео, а са њим заједно и сва властела
из његове пратње. И такав је био крај Мурата и Милоша, племени-
тог витеза, Лазара и његовог избраног двора.
Ништа од ових догађаја описаних до сада нису били познати ни на
десном, ни на левом крилу, јер је шатор Мурата био у средини логора,
у позадини. Десним крилом је заповедао Сулејман (Јакуб), прворође-
ни син Мурата, а други син, Бајазит, био је заповедник левог крила.
Тог Бајазита су позвали прваци Муратовог двора, који се на њиховом
језику називају „везири”, и рекли му шта се догодило, а што су у тај-
ности до тад држали – о његовом оцу и о победи краља Лазара и смр-
ти његовој и свих његових великаша.
Бајазит је прикрио бол и тугу на лицу, и у име оца свог Мурата дао
да се позове Сулејман, који је био на десном крилу, ради саветовања
о врло важним стварима за царство. А Сулејман, не знајући шта се до-
годило и одувек послушан оцу, одмах је дошао, али тад га је његов
брат ухватио и ослепео.
Војска је тада Бајазита прогласила за цара. Свакако је био он неу-
страшив, веома суров, мудар и лукав, у ратним стварима предузетан и
неуморан, чврстог духа, снажног тела (…) спреман на сваку опасност,
већи од било кога другог у оно доба, следбеник Мухамедов и закона
Арабљана, ревносни штовалац његових заповести, и до краја живота
незасити крвопија и прогонитељ малог стада Христовог.
Таквог духа и овакве природе и нарави, погодан за владавину ви-
ше него икад ико други од његовога рода, заоденут је био владарским
плаштом. И када је постао цар услед смрти Мурата и Лазара, као што
је наше слово показало, успео је покорити Трибале, Мизе и Илире,
који се народним језиком зову Срби.

126
 Пошто овај запис, дакле, представља превод записа Јована Дуке,
односно, пошто је непознати писац узео податке из тог записа, зато се
Бој на Косову у овом запису описује на исти начин као у запису Дуке:
Записано је да је Мурат погинуо пре почетка битке од руке мла-
дог племића и храброг ратника, који је био дао заклетву да ће
усмртити Мурата због тога што су га његови сународници пре
Боја били оптужили за издају; и да је то учинио тако што се прет-
варао да је пребег, па се приближио Мурату под изговором да
ће му одати тајну како да у бици победи кнеза Лазара.
Онда, записано је да су Турци прикрили Муратову смрт, и да
непријатељи нису знали да је Мурата усмртио њихов ратник, а
исто тако, да то нису знали ни Муратови синови – Јакуб и Бајазит.
Такође, исто као у запису Јована Дуке, записано је да се војска
кнеза Лазара слабо борила („слаб су отпор пружили”), и да су
били побеђени, јер нису знали шта је њихов најбољи ратник
учинио пре битке.
На исти начин је описана погибија кнеза Лазара, да је био жив
ухваћен са својом властелом и да је онда био погубљен.
На крају, исто се описује да су турски великаши – који су једини
знали за смрт Мурата и до тада је прикривали – после открили Баја-
зиту шта се догодило, и да је Бајазит усмртио свог брата Јаку-
ба и потом био проглашен за цара.84
То су описи који се налазе и у запису Дуке; али, у овом запису по-
стоји и неколико података којих нема у запису Дуке:

1) Први податак који је непознати писац додао јесте опис учеш-

ћа одреда из Босне у Боју, који је краљ Твртко послао на Косово.
Учешће одреда из Босне на страни кнеза Лазара се спомиње
и у појединим раније наведеним записима. У „Дубровачком летопи-
су” је записано да је одред из Босне предводио најпознатији војвода
краља Твртка – Влатко Вуковић.
У овом запису се пак спомиње један други познати великаш из Бо-
сне – Влатко Влађевић, што значи или да је он био предводник тог
одреда из Босне, или да га је писац помешао са другим војводом истог
имена – са Влатком Вуковићем, без обзира да ли је и онај Влатко
Влађевић учествовао у боју заједно с њим. У сваком случају, овај за-
пис потврђује учешће одреда из Босне у Боју на Косову.

84
Ћирковић, Историјски извори о Косовском боју, 186-189. стр.
127
 2) Други податак који је непознати писац дописао у запис Јова-
на Дуке јесте име ратника који је усмртио Мурата. А записано је
име „Милош Кобилић”.
Име „Милош” за тог ратника се наводи и у споменутом запису Ен-
вера, док у запису Ашика, као што је показано, наводе се слично име
и презиме – „Билиш Кубила”, а у запису Халкокондила – име „Ми-
лојин”.
То би значило или да је писац чуо за ово име из турских извора,
попут записа Ашика, и да је нејасно име или турски надимак „Билиш
Кубила” прилагодио српском језику и претворио га у „Милош Коби-
ла”, односно, „Милош Кобилић”, или је име тог ратника заиста било
„Милош Кобила(ић)”.
Да је име тог ратника могло да буде Милош Кобила, или Милош
Кобилић, види се по томе што су оба презимена постојала у то доба:
Тако се у једном дубровачком летопису помиње презиме Кобила
почетком 14. века, дакле, пре Боја на Косову. Помиње се неки гласник
„Радоста Кобила”.85
А у једном другом запису, са почетка 15. века, спомиње се управо
неки „Милош Кобила”.86
А презиме Кобилић се спомиње у другом запису с почетка 15. ве-
ка. Наводи се неки „Милош Станишић Кобилић”. У истом добу наи-
лази се на помен породице Кобилић у подручју данашње Хрватске.87
Такође, у једном запису из 16. века се спомиње презиме Кобилић
– неки „Бартоло Кобилић”.
Слично презиме – „Кобилачић” – спомиње се у једном запису са
краја 14. века, као презиме једне познатије племићке породице с под-
ручја Херцеговине. Наводи се поред осталих неки „Вукосав Коби-
лачић”.88
Ти записи, дакле, говоре да су у то доба постојала презимена Ко-
била и Кобилић, и да се зато ратник који је усмртио Мурата заиста
могао презивати Кобила или Кобилић.
Такво презиме – Кобила, или Кобилић – може потицати од речи
„кобила”, односно, од надимка Кобила, јер такав надимак јесте по-
стојао у то доба.

85
Ковачевић, Бранковић, 294. стр.
86
Irena Benyovsky Latin, Danko Zelić, Introductory study, in: Libri domorum et terrenorum
communis Ragusii deliberatis ad affictum (saecc. XIIIXVIII) / The Books of Communal Real
Property and the System of Rent of Dubrovnik Republic, HAZU, Zagreb, 2005.
87
Раде Михаљчић, Јунаци косовске легенде, БИГЗ, Београд, 1989, 36-39. стр.
88
Ковачевић, Бранковић, 294. стр.
128
 На пример, такав надимак имао је руски кнез Андреј Ивановић
(живео у 14. веку), од кога је потекла лоза руских царева. А да је тај
надимак потекао од речи „кобила”, види се по томе што су Андрејеви
рођаци носили сличне надимке или презимена, попут Жребец и Ко-
њевић.
Друга могућност јесте да је у питању презиме изведено од мушког
имена, а не од надимка, јер се у то доба презиме најчешће носило по
имену оца, па би у том случају презиме „Кобила(ић)” потицало од не-
ког мушког имена које је гласило „Кобил”. Али, како таквог имена не-
ма забележеног ни у једноме запису у том добу, разумно је закључити
да изворни облик тог имена није гласио „Кобил”, већ нешто томе сли-
чно, као што је име „Копил”, које се спомиње у записима у том добу. 89
То јесте могуће зато што су гласови „Б” и „П” слични по звучно-
сти, па често долази до замене ових гласова и у различитим језицима
и у оквиру једног истог језика – исто као што је име „Милош” у запи-
су Ашика записано са словом „Б” уместо „М”, као „Билиш”.
То би могло значити да презимена са основом „Кобила” потичу од
имена „Копил”:
На пример, име Копил се спомиње у једном запису из 14. века – у
такозваној дечанској хрисовуљи. Наводи се неки „Копил Бојановић”.
То име, пак, не потиче од речи „копиле”, како би се могло поми-
слити, јер као и у случају сличности презимена „Кобила” и речи „ко-
била”, тако је и овде реч о случајној подударности с једном речју дру-
гачијег значења. Засигурно да у то доба нису давали таква имена, ни-
ти је ко могао имати то име зато што је био ванбрачно дете.
То име запаво потиче од старе речи „копил”, која значи „јунак”.
Тачније, изворно значење те речи је „дете; младо”, а изведено зна-
чење је „храбар (младић); јунак” – исто као што и изворно значење
саме речи „јунак” је „дете; младо”, а изведено значење је „храбар
(младић)”.
Такво значење речи „копил”, односно, имена „Копил”, постојало
је у влашким заједницама, у којима се презиме изводило дода-
вањем слова „а” на очево име, што је исто као додавање наставка
„ић” на очево име. Тако би син неког човека у оном добу са именом
Копил носио презиме Копила.90

89
Radmilo Marojević, Iz onomastičke istorije. Miloš Kopiljić (Kobiljić, Obiljević, Obilić) – folk-
lorne mene u imenu kosovskog junaka, Onomatološki prilozi XI, SANU, Beograd 1990,
63-64. str.
90
Михаљчић, Јунаци косовске легенде, 38. стр.
129
 То се види и на примеру имена (тачније, у овом случају – надимка)
влашког војводе које гласи Дракул, чијег су сина сина звали „Дра-
кула”, што одговара облику „Дракулић”.
Дакле, син човека по имену Копил имао би презиме Копила, што
су други могли изговарати као „Кобила”, односно, „Кобилић”, услед
сличности и заменљивости гласова „П” и „Б”. А то би значило да се
ратник који је усмртио цара Мурата заправо могао звати Милош
Копила, по оцу који се звао Копил, попут споменутог Копила Боја-
новића – име које је у запису Ашика наведено као „Билиш Куби-
ла”, а у овом италијанском запису – као „Милош Кобилић”.

3) Трећи податак који је непознати писац дописао у запис Јова-

на Дуке јесте опис покушаја Мурата да пре Боја на Косову пот-
купи Милоша и приволи га да пређе на његову страну.
Као што је показано, сличан опис се поново налази у запису Енве-
ра, у којем се казује да је Милош служио неко време код Мурата
пре Боја на Косову. И у том запису Енвера, и у овом допуњеном за-
пису Јована Дуке, исто је описано да је Мурат преко гласника по-
зивао Милоша, а да је њему Милош давао лажна обећања да ће
се вратити.
Такође, у оба записа се описује како је кнез Лазар после посум-
њао у оданост Милоша због његове веза с Муратом, и да је Ми-
лош онда дао заклетву да ће напасти Мурата како би доказао
своју верност.
И у оба записа се описује да је и пре тога Милош у договору са
кнезом Лазарем већ имао на уму да то дело учини, па да се после и
заклео да ће то учинити кад је био оптужен за издају.
Разлика је у томе што се у допуњеном запису Дуке дословно каже
да су се Милош и кнез Лазар договарали, док се у запису Енвера
то само назире у опису одласка Милоша из Турске и давања лаж-
них обећања Мурату.
Испада да овај италијански запис потврђује податке из записа Ен-
вера о Милошевом служењу код Мурата пре Боја на Косову и о
његовом каснијем повратку у своју земљу. То би било добро објашње-
ње зашто је Милош био оптужен за издају – дакле, зато што је
одржавао везе с Турцима, то јест, зато што га је Мурат позивао
да оде или се врати на његову страну.
А то би значило да он није одлучио да нападне Мурата само зато
да би доказао верност, већ да је намеравао да то учини, у договору с
кнезом Лазарем, а да га је оптужба за издају учинила одлучнијим.
130
 Тиме би се објаснило и зашто је отишао међу Турке претварају-
ћи се да је пребег, и зашто су га Турци пропустили до Мурата –
како се описује у појединим наведеним записима; дакле, зато што су
га познавали и зато што га јесу очекивали.
Недостатак оба записа у којим се описује веза Милоша с Турци-
ма – и допуњени запис Јована Дуке и запис Енвера – јесте у томе
што потичу из каснијег доба у односу на Бој на Косову, па се не може
утврдити колико је веродостојан тај извештај о боравку Милоша код
Турака пре Боја на Косову.
С друге стране, то не би био једини случај служења српског ратни-
ка код турског цара на такав начин:
На пример, у 15. веку, истоимени праунук Вука Бранковића, јед-
но време је служио турског цара Мухамеда, а после тога се вратио
у своју земљу и борио против њега.
Или рецимо, у 14. веку, и српски војвода Момчило је једно вре-
ме служио турског владара Умура, а после тога против њега рато-
вао. О томе је на основу записа савременика тих догађаја писао упра-
во турски писац Енвер, који је писао и о Милошу да је служио код
Мурата.91
Један од најпознатијих примера јесте случај српског кнеза Ђурађа
Кастриота Скендербега, који је у почетку био најистакнутији турски
војсковођа, служивши цара Мурата Другог, а после се вратио у своју
земљу и борио се против њега.92

4) Четврти податак који је непознати писац додао је опис изда-

је неког Драгослава Пробишића, или тачније, како се тамо наводи
– Dragrossauo Probiscio.
Човек са таквим именом се не наводи ни у једноме другом запису
тог доба, тако да је то не само први запис који помиње такво име, већ
и први запис који изричито говори о издаји у Боју на Косову, од-
носно, о тачном имену починитеља издаје.
Тако док се у наведеним црквеним записима неодређено описује
могућа издаја неког српског одреда, у овом запису се тачно каже
који одред је то био – одред Драгослава Пробишића.

91
Ненад Љубинковић, Војвода Момчило у савременим хроникама и епској народној
песми. Студије из народне књижевности и фолклора, Институт за књижевност и
уметност, Београд, 2010, 238-239. стр.
92
Марин Барлети, Ђурађ Кастриот Скендербег: Историја и славна дела кнеза епирског,
Нови Сад, 2018.
131
 Са друге стране, као што је пре речено, неодређени опис „издаје”
у овим записима може се односити само на догађај повлачења јед-
ног српског одреда из битке – какав се описује у „Повести Јаку-
ба”, а не на праву издају каква се описује у овом запису – да је у би-
ци један одред прешао на страну Турака против кнеза Лазара.
Дакле, у „Повести Јакуба” је записано да се одред Вука Бран-
ковића повукао са бојишта кад су чули да је кнез Лазар погинуо,
али не да је прешао на страну Турака. То повлачење Вука Бран-
ковића је могло да буде схваћено као „издаја”, јер писци тих записа
нису били сигурни шта се тачно догодило („Не знам шта о томе ис-
тинито рећи…”).
А поврх тога, писац овог допуњеног записа Дуке такође каже да
није сигуран да је дошло до издаје, него да су можда ту вест рашири-
ли Турци.

5) И пети податак који је непознати писац убацио јесте управо

опис повлачења једног одреда из битке, с тим што се у овом за-
пису не каже да је то био одред Вука Бранковића, већ одред Влатка
Вуковића (или Влађевића), и не каже се да су се повукли због гла-
са о погибији кнеза Лазара, већ због гласа о издаји Драгослава
Пробишића.
Тако док се у „Повести Јакуба” описује повлачење одреда Ву-
ка Бранковића због гласа о погибији кнеза Лазара, у овом запи-
су, дакле, описује се повлачење одреда Влатка Вуковића („Вла-
ђевића”) због гласа о издаји Драгослава Пробишића, па било да
је стварно дошло до издаје, или су „Турци раширили ту вест да би
заплашили војску”.
Заправо, у оба записа се назире и опис повлачења другог одре-
да: У „Повести” се назире опис повлачења одреда Влатка Вуко-
вића кад се каже да нису ступили у борбу док се Вук Бранковић по-
влачио; док се у овом италијанском запису исто спомиње и повлаче-
ње другог одреда, иако не изричито, него се каже да су кнеза Ла-
зара напустиле његове војсковође.
Према тим извештајима, дакле, испада да су се оба одреда
(крила) војске кнеза Лазара – и одред Влатка Вуковића и одред
Вука Бранковића – почела повлачити из битке након што се про-
нео глас о издаји Лазаревог војводе и погибији кнеза Лазара.

132
 Могућа издаја неког од
ПЕЋКИ ЛЕТОПИС
поданика кнеза Лазара

СТУДЕНИЧКИ ЛЕТОПИС Бекство неких одреда

ДОПУЊЕНИ ЗАПИС Издаја неких одреда

НЕПОЗНАТОГ МОНАХА или бекство из битке

Неулазак једног одреда

ЗАПИС ШПАНСКОГ у битку (одред Влатка Вуко-
ПУТОПИСЦА вића?); повлачење одреда
Вука Бранковића

Могућа издаја Лазаревог војводе

ДОПУЊЕНИ ЗАПИС Драгослава Пробишића; по-
ЈОВАНА ДУКЕ влачење одреда Влатка Вуко-
вића и Вука Бранковића

Слагање између различитих записа у опису могуће

издаје и повлачења српских одреда са бојишта
Погибија кнеза Лазара, или тачније – заробљавање и потом
погубљење кнеза Лазара, у већини наведених записа се описује у
вези са повлачењем српских одреда са бојишта.
У овом италијанском запису се то и најјасније описује – да је кнез
Лазар био жив ухваћен оставши сам након повлачења других
одреда („А Лазар, напуштен од својих заповедника, би жив ух-
ваћен са свом властелом свога царства…”).
Потпуно исто се описује и у наведеним турским записима о Боју –
да је кнез Лазар био ухваћен на крају битке након повлачења
његове војске с бојишта. То се најјасније описује тако у запису Ен-
вера – „Српска војска и њихови савезници су били разбијени и
они су побегли. Било је ухваћено 317 великаша њихових. Ме-
ђу њима је био и српски кнез…”.
133
 Тако испада да су кнеза Лазара у једном тренутку напустили ње-
гови одреди, да је остао сам само са својим одредом, и онда, видевши
безизлазност свог положаја, да је вероватно и сам био приморан да се
на крају повуче, али да је током тог повлачења ипак био ухваћен.
То је управо описано у споменутом запису Јерга из Нирнберга –
да је кнез Лазар заробљен током повлачења са бојишта („Кнез
Лазар се даде у бекство, али су га заробили и онда убили…”).
Оно што и даље остаје нејасно јесте шта је изазвало то повла-
чење српских одреда с бојишта – како се описује у наведеним за-
писима, односно, шта је довело до преокрета у бици – да ли издаја
неког војсковође кнеза Лазара („Драгослава Пробишића”), или
лажни глас о издаји, који су пронели сами Турци – описан у до-
пуњеном запису Дуке; или пак глас о погибији кнеза Лазара – по-
менут у „Повести Јакуба”, или можда лажни глас о погибији Ла-
зара, итд.

ПРЕ ПРВИ ДЕО ПРЕОКРЕТ ДРУГИ ДЕО

БИТКЕ БИТКЕ У БИЦИ БИТКЕ

Издаја (?)
Турци надвлађују
Погибија Срби надвла- Пробишића;
Србе; погибија
Мурата ђују Турке повлачење
кнеза Лазара
српских крила

Турски летопис, 1496-1500.

Још један од записа са краја 15. века о Боју на Косову јесте запис
турског војника („јањичара”) Константина Михаиловића. Након
што је успео побећи из Турске, написао је књигу о историји Турског
царства, у којем је између осталог описао Бој следећим речима:

После краља (цара) Уроша, Српска краљевина је спала на кне-

жевину, јер су себи изабрали за господара кнеза Лазара, чија је же-
на била сестричина краља Уроша, по имену Милица.
Њему су једни били наклоњени, а други су му били противници,
као што се и данас свуда догађа, и не само међу световним људима,
него и међу духовним; а где год слоге нема, ту ни на који начин не мо-
же бити добро.
134
 А кад је цар Мурат чуо да је кнез Лазар тако наследио свогa го-
сподара у Српској краљевини, окупио је силну војску, и кренуо на срп-
ску земљу, на Косово поље. А и кнез Лазар није оклевао, већ је саку-
пио своју војску, па је дошао на исто место и утаборио се наспрам ца-
ра на другој страни, на Самакову крај Лаба. И тада, у среду, на Видов-
дан, почео је бој жесток веома, и трајао је све до петка.
Господа која су била наклоњена кнезу Лазару су се борила јуначки
и верно крај њега, али, други су изостали и посматрали су битку,
и због такве невере и неслоге битка је изгубљена у петак у под-
не.
Милош Кобила је убио цара Мурата. И тад је и Муратов син
Мустафа (Јакуб) био убијен, али његов други син, Бајазит, ос-
тао је жив и постао је цар.
Ту је исто тако био ухваћен и кнез Лазар, у близини Богороди-
чине цркве Самодрежа, и на том месту је постављен висок стуб сази-
дан као знак хватања кнеза Лазара. А осим њега је био ухваћен и Кра-
јимир, војвода топлички, и много друге господе је на истом месту било
побијено.
А неверници, пошто су се нагледали боја, скончали су као издајни-
ци, јер после кратког времена, бирајући једног по једног, цар (Баја-
зит) је све дао поубијати, говорећи:
„Када сте свом господару били тако неверни у његовој невољи, то
исто бисте и мени учинили.”
Ту је доведен и кнез Лазар и војвода Крајимир пред Бајазита. Цар
Мурат, отац његов, као и брат Мустафа, лежали су обојица на носили-
ма. И тада је Бајазит рекао кнезу Лазару:
„Ево, видиш ли како леже на носилима отац мој и брат мој! Како
си се смео одважити да се њему успротивиш?”
Кнез Лазар је ћутао. Војвода Крајимир (рече):
„Мили кнеже, одговарај цару, јер глава није врбово стабло да по
други пут израсте.”
Тада кнез Лазар рече цару:
„Веће је чудо како се отац твој смео одважити и напасти Српску
краљевину. А кажем ти, царе Бајазите, да сам то раније знао што сада
очима видим, морао би и ти на трећим носилима лежати. Али, сам Бог
овако је изволео учинити због грехова наших. Нека буде воља Божја.”
Тог трена је цар Бајазит наредио да посеку Лазара, а Крајмир
је измолио од цара да клекне са скутом под главу кнеза Лазара, да не
би на земљу пала. А када је пала на скут, приљубивши ову главу уз
своју главу, рече:
135
 „Заклео сам се Богу да где буде глава кнеза Лазара ту и моја мора
лежати.”
А онда је и он посечен, и обе главе су пале заједно на земљу. И у
то време је један јањичар донео главу Милоша Кобиле и бацио је пред
цара, говорећи:
„Царе, ово су главе твојих највећих непријатеља.”
Онда су Рашани (Срби) који су били крај цара Бајазита измолили
тело кнеза Лазара, па однели у један манастир који се зове Раваница,
и тамо су га сахранили и прогласили за свеца.
Победивши, цар Бајазит је остао на Косовом пољу, и на том
бојишту начинио знак онде где је његов отац убијен: На четири стуба
начињен је свод оловом покривен, који и данас стоји. Ставивши у мрт-
вачке сандуке свог оца и брата, послао их је у Брусу, где је била њи-
хова сахрана. И тако се овај несрећни бој завршио због невере злих
људи.93

У овом запису, дакле, укратко је описана погибија оба владара

и убиство Муратовог сина Јакуба, а сама битка се описује као по-
беда Турака, али није описан ток битке.
У вези са погибијом Мурата, само је записано да га је убио „Ми-
лош Кобила”, али се не описује ко је био тај ратник, нити се наводи
како и када се то догодило, тако да овај запис не пружа друге податке
о погибији Мурата у односу на претходно наведене записе осим што
се наводи име ратника који је убио Мурата, исто као у запису Ашика
и допуњеном запису Дуке.
Слично важи за погибију Муратовог сина Јакуба: Не наводи се
како се то догодило, али се каже да се то догодило када је убијен и
Мурат („Тада је и Муратов син Мустафа (Јакуб) био убијен…”).
Погибија кнеза Лазара је описана исто као у споменутим запи-
сима – да је био жив ухваћен са својом властелом и онда погуб-
љен. Али, за разлику од појединих споменутих записа, у овом запису
се не каже да је Мурат био на самрти, а да је кнез Лазар био по-
губљен пред умирућим Муратом, него да је Мурат већ био мртав,
а да је кнез Лазар био погубљен пред Бајазитом и мртвим Му-
ратом.

93
Константин Михаиловић, Јањичареве успомене. Или: Турски летопис, Стара српска
књижевност, књ. XV, Просвета, Београд, 1954, 98-100. стр.
136
 На крају, као у појединим претходно наведеним записима, исто је
описано недовољно суделовање и издаја неких српских одреда
као узрок преокрета у бици и победе Турака, с тим што се у овом
запису каже да су издајници исто били ухваћени и погубљени.

ПРЕОКРЕТ
ПРВИ ДЕО БИТКЕ ДРУГИ ДЕО БИТКЕ
У БИЦИ

Невера и неслога (Погибија цара

(Погибија цара појединих који су Мурата;)* Турци
Мурата)* „изостали и по- надвлађују; погибија
сматрали битку” кнеза Лазара

* Време погибије Мурата није јасно описано у Летопису

Једини податак у овом запису којег нема у већини претходно спо-

менутих записа јесте опис трајања битке; јер је записано да је битка
трајала три дана – исто као што је записано и у „Фирентинском ле-
топису”.
Историчари сматрају да је могуће да је писац помешао Бој на Ко-
сову 1389. године са Другим Бојем на Косову, који се збио 1448.
године; јер тај бој јесте трајао три дана, и то управо од среде до
петка – како је описано у овом запису за трајање Боја 1389. године.
Исти историчари зато сматрају да и помен издаје у Боју на Ко-
сову 1389. године у том запису исто потиче од мешања са Другим
Бојем на Косову 1448. године, у којем јесте било издаје.
Међутим, на другоме месту у истом запису се описује и тај Други
Бој на Косову 1448. године, исто у трајању од три дана (од чет-
вртка до суботе), тако да је питање да ли је писац помешао ове две
битке, и да је то разлог што спомиње издају у Боју на Косову.
Према томе, запис јањичара Константина би могао бити потвр-
да описа из допуњеног записа Дуке о издаји у Боју на Косову, при-
писане одреду Драгослава Пробишића. А ако и не потврђује пода-
так да је било издаје, у сваком случају потврђује да јесте било недо-
вољног учешћа неких одреда у бици и нереда у вођењу војске,
који су довели до преокрета у бици.

137
 ОСМО ПОГЛАВЉЕ
Записи о Боју на Косову (5)
Записи из прве половине 16. века о Боју на Косову

Следи приказ неколико записа о Боју на Косову из прве половине

16. века. Мада ти записи потичу из каснијег доба у односу на сам Бој,
ипак, ти записи се заснивају на извештајима из ранијег доба, који нису
сачувани, па зато могу садржати податке о Боју којих нема у до сада
наведеним записима.

Дечански летопис (15/16. век)

Постоји неколико српских летописа из 15/16. века у којима се ук-
ратко описује Бој на Косову. Тачно време настанка тих летописа није
поуздано утврђено, али већина њих потиче од неких летописа из 15.
века, или могуће из доба самог Боја на Косову; јер је у тим летописи-
ма Бој на Косову описан на исти начин као и у најстаријим српским за-
писима о Боју на Косову.
Један од таквих записа је такозвани „Дечански летопис”, који је
био допуњаван у каснијем добу. У том летопису се под 1389. годином
само спомиње погибија Мурата и кнеза Лазара.

Карловачки родослов (рани 16. век)

Осим летописа, постоји и неколико сачуваних српских родослова у
којим се исто укратко описује Бој на Косову, који исто изворно потичу
од родослова из 14/15. века, и који су исто допуњавани у 16. веку и у
каснијем добу. То су родослови владарске лозе Немањића.
Један од таквих родослова је такозвани „Карловачки родослов”
са почетка 16. века, у којем стоји записано следеће:

Отац (Стефанов), кнез Лазар, с Муратом царем се на Косову поби.

Обојица су тамо пала, и (с њима) војске без броја.

Као и у претходно наведеним записима, исто се описује погибија

оба владара и велики обострани губици. По садржају се види да
подаци изворно потичу од неког несачуваног записа из доба Боја на
Косову.

138
 У другим српским летописима и родословима, који представљају
само допуњавање и продужење старих летописа и родослова, исто се
само помиње погибија оба владара и наводи се место и време битке.94

Запис Нешрија, око 1500.

Турски писац из 15/16. века, Мухамед Нешри (или Мехмед Не-
шрија) написао је књигу о целој историји Турског царства до свог
доба, у којој је између осталог описао и Бој на Косову.
Тај запис Нешрија је најдужи запис о Боју на Косову, заснован на
старијим записима. Овде неће бити приказан цео садржај тог записа,
али, није изостављен ниједан важан део записа који се тиче Боја.
Приповест о Боју на Косову започиње описом кнеза Лазара: Опи-
сује се како се кнез Лазар пре Боја на Косову био покорио Тур-
цима и признао власт цара Мурата.
Записано је да се то догодило 3-4 године пре Боја – 1385/1386.
године, кад је „Мурат кренуо у поход на српску земљу” (тур. Sirf
ili) и освојио Ниш. Тамо пише да није дошло до битке јер кнез Лазар
није хтео да ратује против Мурата, него му се покорио, уз обавезу да
му плаћа данак и шаље војску за његове походе.
Међутим, како је даље записано, касније се кнез Лазар побунио
против власти Мурата, што је изазвало рат – исто као што је запи-
сано и у споменутом запису Енвера, дакле, да се кнез Лазар најпре
био покорио Мурату, а да је после подигао побуну, што је дове-
ло до рата.
Разлика је у томе што се у запису Енвера наводи погрешан датум
тог догађаја – 1365. година, кад кнез Лазар заправо није ни био на
власти, док се у овом запису Нешрија каже да се то догодило 1385/
1386. године, када кнез Лазар јесте био на власти.
По томе испада да запис Нешрија потврђује тај податак из записа
Енвера о кнезу Лазару и његовом признавању власти цара Му-
рата пре Боја на Косову, што би даље могло потврђивати и податак
из записа Енвера о служењу Милоша код Мурата пре Боја.
Међутим, то се не може поуздано утврдити, јер се то не спомиње
ни у једноме запису из доба Боја на Косову, већ само у ова два турска
записа из 15/16. века.

94
Љубомир Стојановић, Стари српски родослови и летописи, Зборник за историју, језик,
и књижевност, књ. XVI, СКА, Сремски Карловци, 1927, 46. стр.
139
 Затим се описује једна битка између Срба и Турака годину дана
пре Боја на Косову (Бој код Билеће 1388. године), кад су Турци би-
ли поражени. На основу других записа се зна да их је потукла војска
краља Твртка, предвођена Влатком Вуковићем, који ће учествова-
ти у Боју на Косову годину дана касније.
Такође, записано је да је до пораза дошло због некакве удружене
преваре „владара Скадра” (Ђурађа Балшића, зета кнеза Лаза-
ра), „владара Босне” (краља Твртка), и „владара Рашке” (кнеза
Лазара), и да је због тога Мурат одлучио да покрене сву војску да се
обрачуна са „побуњеником Лазарем”.
Поред војске из Азије, на страни Мурата су били и поједини срп-
ски великаши који су му се покорили и признали његову власт. У за-
пису Нешрија се спомиње да је на страни Турака био и „владар Ћу-
стендила”, односно, српски великаш Константин Дејановић, као и
неки „владар Сараџа”, описан као сусед Константина. То је могао
бити или неки бугарски великаш, попут бугарског цара Страци-
мира, или пак Марко Краљевић, ако се тада био покорио Мурату.
У сваком случају, тај „владар Сараџа” – како Нешри даље пише
– показао је Турцима пут и провео их кроз једно подручје у Бугарској,
а „владар Ћустендила” (Константин) провео је Турке кроз земљу и
био одређен за предводника претходнице Турака.
Са друге стране, записано је, друга два владара тог подручја – је-
дан бугарски (добручки) кнез и поменути бугарски цар Алексан-
дар, зет кнеза Лазара – одбили су Муратов позив да се укључе у рат
против кнеза Лазара, па је зато Мурат с војском прво ударио на њих
и тако их приморао на покорност.95
И на крају се описују припреме за битку и сам Бој на Косову. Запис
гласи овако:

Прича се да је у рату с Караманцима било српске војске. Ти срп-

ски неверници су прекршили заповест (Мурата да се не напада неп-
ријатељ) и напали су, па је Господар (Мурат) због тога наредио да се
погубе.96 И зато, када је војска распуштена, један војвода кнеза Ла-
зара је пришао Лазару и рекао му:

95
Спомињу се два бугарска цара – цар Александар, зет кнеза Лазара, и цар
Страцимир – зато што је Бугарско царство у то доба било подељено на два дела,
па су била два бугарска цара.
96
Изворно стоји „Лаз” уместо „српски”, јер су Турци називали тако земљу кнеза
Лазара. Тај назив потиче или од самог имена кнеза Лазара, или од назива „Рас”,
односно, „Рашка” – области којом је владао кнез Лазар.
140
 „Шта вреди што смо од Турчина тражили милост и у његовом рату
учествовали као помоћ када је наше људе погубио, у прве редове
пред непријатеља стављао и свакакве муке нам задавао, иако ти ниси
ништа лоше учинио, па си му и пред непријатељем образ осветлао, и
још смо одлучили битку у његову корист?
Зашто нас онда тераш да служимо Турчину? Он има највише 50000
војника. Нека има и 100.000 војника; а ти можеш сакупити десет пута
већу војску, нарочито ако у име вере и за љубав Христа позовеш окол-
не владаре, они ће ти доћи у помоћ”.
Тако је он завртео памет владару Рашке и навео га да се одметне.
После тога је послао човека босанском владару, те га известио о
одметању од Турчина (…) И тако се ова два проклетника удружише.
Испоставило се да је и проклети господар Скадра (Ђурађ Балшић)
био у договору са владаром Рашке и владаром Босне.
Кад је султан чуо за ову њихову превару у вези с Лазаревом побу-
ном, био је врло увређен, па је рекао:
„Проклетници једни!”
Није знао шта да ради, и од гнева су му се очи закрвавиле. Освр-
нуо се и онда издао заповест да сакупљају војску, рекавши:
„Лазару да се не дā лето да дочека!”
(…) Потом господар заповеди:
„Нека се и неверници који су нам покорни спреме и наоружају.”
Тако су се Константин (Дејановић) и Сараџ обојица спремили за
борбу. Међутим, два неверника су се одметнула и нису дошла. Један
од њих је био (бугарски цар) Шишман, син Александра, који је за
својега сина узео кћи кнеза Лазара, а други је био добручки кнез.
Они су се одметнули и нису пошли у рат.
Тада је Господар рекао:
„Прво с њима да завршим, па ћемо после с овим другима ” (…)
Прича се да је Господар заповедио Алији овако:
„Са 30.000 људи пређи преко мора, и Шишманову земљу руши, па-
ли и опустоши. Ако будеш могао, и град му опседни, али оне који ти се
буду предали немој сматрати непријатељем. У исто време обраћај око
и ухо на нас овамо. Конак по конак спремај како ја будем стизао.”
Прича се овако: Кад је владар Рашке сазнао да је Господар (Му-
рат) скупио своју војску на пловдивском пољу, та га је вест веома уз-
бунила (…),па је сакупио све невернике из своје државе колико их је
могао сакупити, а онда је и околним великашима и владарима послао
гласнике са овом поруком:

141
 „Турчин је пошао против мене с великом војском. Забринут сам и
беспомоћан. Ако ми не будете помогли, Турчин неће поштедети ни
мене ни вас”.97
Потом су дошли његов зет, Вук (Бранковић), Димитрије Јунд-
оглу, и босански владар Саруџа Ђуми. У ствари, Лазар је затра-
жио помоћ од свих неверника, и у помоћ му је стигла и од Влаха, Ма-
ђара, Чеха, Срба, Албанаца, Бугара, и Италијана. Скупило се то-
лико неверника колико их се никада после тога није скупило. Кажу да
је било око 500.000 неверника.
Прича се овако: Када је Лазар сакупио све невернике, посавето-
вао се са њима о томе и упитао их:
„Какав став заузети према турском цару?”
Један је рекао: „Да се бијемо”, а други: „Да се миримо”. А једни су
рекли:
„Да одмах кренемо, Турчину да не дамо да ухвати место, него од-
мах да га нападнемо.”
А опет неки други су говорили: „Да чекамо овде.”
Оног што је рекао „Да се миримо” ућуткали су рекавши овако:
„Оволика се наша војска сакупила, па сада да тражимо милост и
мир од Турчина?!”
Одлучили су да иду у бој. Један мудар међу њима је рекао:
„Биће најбоље да се не одлаже, него да отпочнемо бој, јер што ду-
же времена прође, Турчин ће постајати све јачи, а наша војска све ће
се више смањивати. А поред тога, Турчин је вешт у преварама. Он зна
како се бој бије. Зато је најбоље да се дела док нам то допушта наше
оружје и спрема.
Најпре пошаљимо једног гласника, нека оде и нека Муратове на-
мере сазна, нека извиди војне положаје и прилике у његовој војсци,
па после нека нам јави. Да изазовемо Турчина на борбу и потом га на-
вучемо у Клисуру, и путеве да затворимо, да нам се не може ухватити
ниједан ухода, а онда све да их побијемо”.
Лазар је прихватио овај предлог. Кренуо је са војском и зауставио
се на Великој Морави с ове стране, а султану је упутио гласника.
Причају да је и Господар тада пошао, па трећег дана зауставио се
у Ихтиманском пољу. Ту је остао три дана, па је ту управо тада дошао
господар Сараџа, и са својом војском придружио се цару Мурату (…)

97
Изворно стоји „владар Лаза” уместо „владар Рашке”, па није јасно да ли се назив
„Лаз” односи на име кнеза Лазара или назив земље – „Рас/Рашка”, који су Турци
изговарали као „Лаз”.
142
 Трећег дана су се спустили у Аладиново поље. После тродневног
одмора, сутрадан после тога, стигао је с војском и Константин, па се и
он придружио Господару. Он је био веома веран султану Мурату, па је
он њега поставио за заповедника претходнице.
Константин је знао да ће Господар доћи у његову земљу. Зато је
припремио неизмерне количине хране и небројане животне намир-
нице. Мед и масло потекли су кроз војску као река (…)
(У Кратову) је стигао Лазаров гласник, преко којег је Лазар пору-
чивао овако:
„Ево, ја сам спреман. А он, и да је рањен, до сад је требало стићи!
Ако је мушко, нека дође да бој бијемо! А ако не дође, нека буде спре-
ман; ја ћу доћи! Ми се свакога дана занимамо ловом и пленом… Боље
му је да пожури, јер ево мене, долазим! Немој дангубити!”
Када је господар чуо ове речи, наљутио се на гласника и рекао му
овако:
„Када би било дозвољено убијати гласнике, сад бих те убио! Није
чудо што тај проклетник прича бесмислице када још није видео ислам-
ску сабљу (…)!”
Цела војска је тада навукла оклоп и шлемове. Под пуном ратном
опремом и под оружјем су сви дошли и на коњима се показали пред
тим гласником, тако да је неверник пуцао од муке. Почео је да се тре-
се, али се ипак савладао, па је променио изглед лица и рекао:
„Чуј ме, царе! Ти си мени сад показао своју војску, али наша војска
десет пута је већа од твоје. У нас има 500.000 јунака наоружаних, обу-
чених, и опремљених у модро гвожђе. Сваки наш јунак вреди за хиља-
ду Турака!”
Султан се онда расрдио на гласника, па је викнуо:
„О, ти, несрећниче проклети, псето прљаво и паклено! И да је сва
војска света са вама, ја ћу вам уз Божју помоћ и чудотворством Муха-
медовим крв просути свима, као вране погазићу вас! Потући ћу те тво-
је хиљаде једним ударцем, па ћу онда и њему самом (Лазару) ја главу
отсећи!”
Када је то рекао, најурио је гласника, а војска се вратила на своја
места. Господар је онда сазвао своје великаше на једно место, да се с
њима посаветује. Прво се обратио Евреносу:
„Војводе, заиста јесам уз Божију помоћ многе непријатеље побе-
дио, али, ова битка није као остале. Евреносе, како треба бој бити са
овим неверником? Како би најбоље било обавити овај посао?

143
 Одавно сам те послао у ову земљу. Ти знаш њихову веру и њихове
прваке познајеш. Са њима имаш искуства. Према томе, твоје мишље-
ње није једнако као мишљење осталих (…)”
Помоливши се, Евренос ратник рече:
„Ништавном твом робу се чини да се треба прво на Вишњег Бога
ослонити, а онда поранити на бојиште и заузети добро место. Неприја-
тељ нека дође после нас. Немој да чинимо... Нека он први почне бој,
јер када се неверник у великој множини збије, биће он као тврђава од
гвожђа. Неће бити лако победити га. Треба упорно настојати да им ра-
здвојимо редове, те је после лако с њима борити се. Твој роб то зна, а
остало је све мом султану добро познато!”
(…) Кажу да се онај Лазарев гласник вратио након што је осмотрио
прилике, па је Лазару рекао:
„Господару, није турска војска онаква каква су говорили. Ја видех
њен изглед, њено наоружање и њену опрему. Није таква да је се ваља
бојати. Наша је војска три пута већа од његове”.
О свему је поднео извештај и рекао све шта је и како је било (…)
Тако је он неверника подјарио, те онај проклетник накостреши реп
и поче да пенуша којекакве речи. И кнезови који су били код Лазара
почели су да причају бесмислице, па тако и Вук (Бранковић) рече:
„Ја сам ћу бити довољан Турчину. Нико други није потребан”.
(…) Потом је Господар са својим сином Бајазитом појахао коње и
дошао на једно високо место, одакле је угледао како је читаво поље
уздуж и попреко испунила (непријатељска) војска, којој не беше краја
и конца, тако да се од војске тло није видело. Изгледала је као једна
гора као од модрог гвожђа. У тој војсци било је равно 500 царева на
коњима, а војске је било 500.000. Укратко, нико није видео онакву вој-
ску. Султан се на то зачудио, па је рекао:
„Какву велику војску је овај неверник сакупио! Када смо нашу вој-
ску сакупљали, ја сам мислио да се од ње већа војска не може скупи-
ти, али војска овог проклетника два пута је већа од наше, па можда и
већа.”
Господар се чудио неверничкој војсци кад ју је видео, па се после
вратио у свој чадор, те позвао к себи царске достојнике и великаше, и
упитао их:
„Како се треба борити са овим неверником? Ја нисам мислио да је
војска у овог неверника толико велика, али са њом се ниједна не мо-
же мерити. Хоћемо ли испред своје војске да поставимо камиле?”
Господар Евренос је одговорио:

144
 „Заиста се добро Господар сетио да поставимо камиле пред собом,
јер невернички коњи неће улазити међу камиле. Камиле би нама биле
као заклон.
Ипак, и камиле се могу уплашити када чују неверничку војску како
уз грају наступа, па би кренуле ка нама и наше редове разбиле (…) А
ако би се камиле поплашиле, па одједном јурнуле у нашу војску, то би
могло довести до нашег пораза”.
Када је Господар саслушао њихове речи, уважио их је са поштова-
њем, те одустао од постављања камила испред војске. Потом
цар Мурат Ратник рече:
„Онда ће најбоље бити да се напред поставе стрелци који ће с де-
сне и са леве стране засипати стрелама, а после тога ратници сви од-
једном да сложно јурну уз узвик 'Нема Бога осим Алаха!'
Од овог боја све зависи. У свом дугом веку био сам много бојева.
Ако најзад у овом боју погинем за веру, бар са лепим именом ћу отићи
са овог света. А пошто је сваком животу крај смрт, зашто бих се бри-
нуо!”
Прича се овако: Када је свануло (…) султан Мурат Ратник издао је
заповест да се удари у ратни добош. Са свих страна чули су се звуци
рогова и бубњева који су се дизали у небеске висине, толико гласно
како се нигде није могло чути. Окушани ратници су иступили јашући
на коњима (…)
Сви првоборци под бојном опремом и украшени ратним прибором,
и наоружани гвозденим оружјем, појахали су коње. Постројили су се у
редове у десно и лево, напред и позади, са пртљагом и шаторима.
После тога, цар над царевима, велики султан, средиште круга
времена и дика куће Османове, цар Мурат Ратник, син Орханов, стао
је у средину као Александрова брана. Племенити великаши заузели су
место око њега као светли круг око месеца, док је дворска стража по
одредима исто тако стала уз цара на челу, тврдо решена да се жртвује
за њега.
Његов старији син, Бајазит (…), распоредио је војску по редовима
на десном крилу. А млађи султанов син, Господар Јакуб, стао је на
лево крило (…) Пртљаг, комору и залихе хране с људством што уз вој-
ску иду сместили су позади, јер позадина није била важно место. Тако
су се распоредили главни великаши и њихова војска.
А и бесни Лазар, псето проклето, исто је издао заповест. И невер-
ничка војска појахала је коње. Поред осталих, он је имао 300.000 ок-
лопника на коњима. Од сваких 100.000 одабрао је по 1000 људи које
је ставио испред себе.
145
 Сам је заузео место у средишту, а своје пешаке по неверничком
обичају ставио је позади. Потом је свог зета Вука (Бранковића) зајед-
но са сестрићем поставио на десно крило, а Јундоглуа са Босанцима
је ставио на лево крило. Италијане, Влахе, Албанце, Мађаре, Бугаре, и
Чехе разместио је на крилима. Сваки од њих је од рана јутра попио по
неколико чаша вина. Били су сви припити (…)
Потом је Евренос дошао пред свог господара и рекао му овако:
„Ако нас за време борбе Господар види како бежимо, немој да нас
грди мислећи да смо стварно побегли. И неверник у боју употребљава
лукавство, а и сам часни Посланик, мир са њим, говорио је да је 'битка
једна превара'; јер ови неверници навукли су на себе оклоп од челика
и у рукама држе мач, па када крену као подивљале свиње, нико се не
може одржати пред њима, нити их зауставити, и кога год дохвате,
ударе га и на двоје распоре. Никад се не одвајају, нити знају одступи-
ти. Зато, када у гомили наиђу, ваља се склонити са пута, па им
доћи остраг и тад опскачући око њих треба их ударити непре-
кидно и убијати, јер су обучени у оклопу од гвожђа. Натраг њих
иначе није могуће сузбити”.
Тада је Господар одговорио:
„Евреносе, имаш много искуства и познајеш прилике код неверни-
ка. Ти знаш како је најзгодније бити бој, а у боју гонити и бити гоњен
није срамота”.
После тога, одједном, без размишљања, неверници су гађали ис-
ламску војску једним топом, гласа као гром, који изазва грмљавину. И
Божијом помоћу никоме није нанео штете. Дубоко у војску није ушао.
Допрло је једва до ногу првих коња победоносне војске.
После тога је Господар рекао овима за топом:
„Помози, Боже! Удрите невернике из топа, да онако свечано уко-
чен не стоји. Дабогда се као свиње погушили!”
Укратко, на невернике су тог трена бацили много лопти што раз-
бијају редове, камен руше, и бој одлучују, као котур брзо се котрљају-
ћи одоше, па изненада као гром уђоше међу њих, начинише прави по-
лом и јад међу тим многобошцима, и за кратко време њихове поворке
испретура и унереди (…)
Онда су сви стрелци одједном с обе стране почели да бацају стре-
ле. Неверници су били збијени и стајали су као гвоздени брегови; али
кад су стреле почеле да падају као киша, тада су почели да се крећу.
Чинило се као да смо провалили извор Црног мора, или као да смо
ударили у гнездо роја стршљенова. Настала је хука, као хука мора,
као гнездо осица, које се таласало попут Зеленог мора.
146
 Наједном су навалили на стрелце са леве стране. Њих су
сузбили, па су ударили на истурене редове средишта. Проби-
јајући се кроз редове, један за другим, допрли су све до зали-
ха хране и разбили позадину.
Иза војске била је храстова гора, која се напунила мртвим телима.
Место где је било смештено слагалиште меда, масла и пиринча, расту-
рило се. Мазге, коњи и вреће су се испретурали тако да је настала јед-
на брана.
Нису утекли. Полом је био, изгинули су за веру. Неверници
су потпуно поразили лево крило.
Од звука ратних добоша са обе ратујуће стране, од писке рога и
ударања бубњева, од њихања коња и од јаука људи, све је пуцало, и
многи су Богу дух предали.
Укратко, измешала су се два мора. Сабље су светлеле као небесни
блистави пламен, од копаља ни ветар није могао дувати, а од коњских
ногу не би ни бујица могла проћи. Стреле су са неба као град падале.
Јауци и запомагања са земље су се дизали до небеса као бели стуб од
дима. Све је звечало од ударања сабље о сабљу, и копље о копље, и
топуз о топуз. Од писке рогова звериње је у гори умирало, а анђели
на небесима су на тренутак престали упућивати хвалоспеве Богу.
Неверник је постајао све јачи, а правоверних је бивало све мање.
Мало је требало па да исламска војска буде потучена.
А Бајазит на десном крилу са места се није мицао, као непомично
брдо стајао је. Достојанствено ћутао је он до тада. А кад је видео да
се ствар не одвија добро, тада наједном бузунџије („викачи”)
почеше викати из свега гласа:
„О, ратници, зашто стојите?! Неверник је потучен и бежи!”
То су викали људи крупног гласа, које је држава плаћала да вичу.
Њихов задатак је био да храбре ратнике, да кроз војску вичу „Невер-
ник је поражен!”.
Одмах после тога, Бајазит снажно као муња брзо стиже до
неверника, као вук међу овцама, као соко међу чавкама, кли-
чући Јединоме „О, Господе!”, као Хамза цикну и навали на ове,
па се убрзо војска неверничка тако растури.
А када је то видео Алија, и он (са својом војском) ударио је на не-
верничку војску; онда Евренос, па Шахин (…)
Тада се догоди да се усред љуте борбе коњу Бајазита отпасао ре-
мен и коњ је пао. Други коњ је одмах био спреман. Брзо су га извукли.
На два места му се ремен смакао. И Бајазит као муња скочи. Појаха
коња и поче да бије неверника.
147
 И она војска која је била отступила, када је видела да су мусли-
мани надвладали неверника, охрабри се и поново ступи у бој, па поче
неверника да бије сабљама. Уз гласни поклич: „Алах је највећи!” по-
духватили су неверника у руке и тако га разбили да такве битке и так-
вог лома није било од Постанка света! Неверничка крв потекла је то-
лико (…) као да се цели свет у крви могао потопити.
Дан се још није био завршио, а неверничка војска била је из-
немогла и поражена. Људских телеса било је читава брда. Глава се
нагомилало као камена белутка. Био је то бој који ће се памтити. Куда
год си погледао, стајале су главе, и тела су била свуда куд би год кре-
нуо. Преко тела погинулих коњи су газили, камен и земља крвљу на-
топљени, и све се од крви црвенило. Из боја тог потучени неверници
погнуте главе побегли су.
Када је неверничка војска била разбијена, огроман број неверника
је пао под оштрицу мача. Преживели су утекли, а за њима су ратници
пошли у потеру, гонећи их и убијајући.
А цар Мурат Ратник је био уверен да ће погинути мученичком смр-
ћу за веру. Али, кад је неверник био потучен, није видео ниједан знак
да ће скончати мученичком смрћу. То га је зачудило…
Док је с неколицином својих стражара разгледао једну гомилу мрт-
вих тела, ту се појавио један неверник, кога су звали Милош Ко-
била. Тај проклетник је био веома одлучан и велики јунак. Он
је на гозби код Лазара дао заклетву рекавши овако:
„Ја ћу отићи и убити турскога господара”.
Код себе је имао један бодеж од челика сакривен. С том намером
је долазио, али се сукобио са ратницима, који су га ранили.
Овај неверник, онако рањен и сав обливен крвљу, прикрио се у тој
гомили мртвих тела, па (изашавши одатле), час падајући, а час устају-
ћи, упутио се право ка Господару. А када је стража хтела да га
одбије, цар Мурат Ратник му допусти да приђе, рекавши:
„Без сумње има неку молбу. Пустите га. Нека дође.”
Онај проклетник у свом рукаву је имао нож сакривен. При-
шао је Господару, претварајући се да ће пољубити узенгију, а
онда га изненада удари. Када је нешто суђено да се догоди, ништа
се ту не може помоћи (…) Умро је мученичком смрћу.
Оног неверника одмах ту на лицу места су исекли. Над ца-
ром су одмах разапели чадор, и Бајазита су поставили на пре-
сто. А Господару Јакубу су јавили: „Дођи, тражи те отац.” Уве-
ли су га под чадор, па су га послали Богу на истину.

148
 Управо тада некако случајно су ухватили Лазара и његовог
сина. Одмах су их довели и погубили.
Те ноћи је у војсци било смутњи. Сутрадан су прогласили Бајазита
за цара. Ово се догодило 791. (1389.) године (…)

У овом дугачком запису, дакле, описује се све исто као и у већини

до сада наведених записа – битка из два дела, тако да су прво јед-
ни надвлађивали, па после други; обострани губици; погибија
оба владара; и убиство Муратовог сина Јакуба.
Сама битка је описана као победа Турака, а за Мурата се каже
да је погинуо после завршене битке од руке „лукавог неверни-
ка” – исто као што се описује у већини турских записа о Боју.
И ратник који је усмртио Мурата се исто описује као у свим на-
веденим записима – као храбри ратник који се пре битке завето-
вао да ће усмртити Мурата, и који у томе успева доласком пред
Мурата под неким изговором.
И погибија кнеза Лазара је описана исто као у већини наведе-
них записа – дакле, да је био жив заробљен и потом погубљен на
крају битке, с разликом што се у овом запису налази и додатни опис,
па се каже да је „некако случајно” био заробљен.
Такође, исто као у наведеним записима, каже се да је до преок-
рета у бици дошло када је Бајазит преузео вођство и повео про-
тивнапад, с том разликом да се у овом запису налази и додатни опис,
па се описују и неки „викачи”, који су проширили глас по бојишту
да је непријатељ побеђен и да се повлачи.
А како је тамо записано да су Турци ширили такав глас по бојишту
пре него што је непријатељ стварно и био побеђен и почео да
се повлачи, то би онда значило да су они ширили по бојишту ла-
жни глас о победи и повлачењу непријатеља.
Такав опис Турака који по бојишту проносе лажни глас да је
непријатељ побеђен и да бежи, пре него што је наступио преок-
рет у бици, подсећа на описе из допуњеног записа Дуке, у којем се
спомињу „Турци који су ширили лажни глас о издаји” који је до-
вео до преокрета у бици – како је тамо описано.
Испада да запис Нешрија потврђује тај податак из допуњеног за-
писа Дуке, мада опис тих турских „викача”, с друге стране, може зна-
чити само да су ови храбрили турску војску и спровели заповест
Бајазита за противнапад, а не да су „лукави Турци ширили глас
о издаји да би збунили и заплашили противнике” – како је запи-
сано у овом другом запису.
149
 Сам опис Бајазита који је издао заповест за противнапад и
преузео предвођење војске показује да је Мурат погинуо током
битке, а не после битке – како је ту записано; јер у другим записи-
ма, укључујући саме турске записе, попут записа Уруџа, каже се уп-
раво да је Бајазит преузео војску и повео је у противнапад после по-
гибије Мурата.
Такође, то се види и по томе што се погибија кнеза Лазара исто
смешта у време после завршене битке, после погибије Мурата, док се
у другим записима оба догађаја смештају током битке, или тачније –
у други део битке, пред њен свршетак. Турски писац Нешри, по-
пут фирентинског летописца, тај догађај пред крај битке, дакле, са-
мо је „померио” у време после битке.
То значи да се у овом запису Нешрија назире опис погибије Му-
рата током битке, али је писац то очито покушао да прикрије услед
своје пристрасности, да би умањио подвиг противника, тврдећи да
је Мурат погинуо после завршене битке, па је зато и морао записа-
ти да је Бајазит све време „стајао непомично на десном крилу”, а
не да је током битке отишао у Муратов шатор – како је записано
у запису Уруџа.

ПРЕОКРЕТ
ПРВИ ДЕО БИТКЕ ДРУГИ ДЕО БИТКЕ
У БИЦИ

Турци шире глас о Турци надвлађују;

Срби надвлађују победи; Бајазитов погибија Мурата;
противнапад погибија Лазара

Осим што тако потврђује податке из већине до сад поменутих за-

писа, у овом запису се налазе и поједини подаци којих нема у тим за-
писима; а то је опис преокрета у бици и противнапада Турака, и
опис српског војсковође „Димитрија 'Јундоглуа'”.
Према овом запису, преокрет у бици и противнапад Турака се
догодио овако:
Најпре је српска коњица пробила турске редове и разбила
лево турско крило, које је предводио Јакуб – како је записано и
у поменутом запису Ашика.

150
 Међутим, лево крило није било уништено, јер касније поново сту-
па у борбу, а исто тако ни десно крило, већ се главнина њихове ко-
њице повлачила пред налетом српске коњице, како се стиче до-
јам на основу речи приписаних једном турском војводи („Ако нас за
време борбе Господар види да бежимо, немој да мисли да смо
стварно побегли”); а онда је на знак Бајазита прешла у против-
напад („Кад у гомили наиђу, ваља им се склонити с пута, па им
доћи остраг и тад опскачући око њих треба их ударати непре-
кидно”).
Пре тог противнапада у бици је погинуо Мурат од руке српског
ратника „Милоша Кобиле”, па је Бајазит преузео вођство над вој-
ском, наредио да се његов брат Јакуб доведе и погуби, а онда је
кренуо у противнапад, док су „викачи” позивали у напад, вичући да је
непријатељ побеђен и да бежи.
На крају, како је даље записано, турска коњица је приморала
српску коњицу на повлачење и надвладала противника, што је
описано и у појединим другим записима; а онда је кренула у потеру за
непријатељем, при чему је и кнез Лазар био заробљен и онда по-
губљен, а Турци су извојевали победу.
Дакле, овај запис садржи оне описе тока битке који недостају у до
сада наведеним записима, тако да допуњава све записе у њиховим не-
дореченим описима битке и појашњава шта се тачно у бици догодило.
Са друге стране, на поузданост описа битке у овоме запису сумњу
баца очита пристрасност писца, која се огледа у преувеличаном опису
бројности и састава српске војске, у острашћеним описима непри-
јатеља као „пијаница”, „проклетих псета”, и слично, затим, у пре-
ћуткивању учешћа Бајазита у убиству његовог брата Јакуба, и у
опису погибије Мурата после завршене битке, уместо током бит-
ке.
То што запис потиче са почетка 16. века, у овом случају, то ње-
гову вредност не умањује, јер се већим делом заснива на старијим за-
писима о Боју на Косову. Писац је највише података узео из најстари-
јег турског записа о Боју – из истог оног записа на којем је заснована
спомињана „Повест Јакуба” непознатог шпанског писца, што значи,
са краја 14. или почетка 15. века.98
То се јасно види на основу поређења та два записа:

98
Глигорије Елезовић, Огледало света или Историја Мехмеда Нешрије, Зборник за
источњачку историјску и књижевну грађу, књ. III, САНУ, Београд, 1957.
151
Повест Господара Јакуба Запис Нешрија
(1396-1402. године) (око 1500. године)

Пре Боја умире везир Алија. Пре Боја умире везир

(Треба: Везир Хајрудин) Хајрудин, отац Алије.

Кнез Лазар упада у земљу Кнез Лазар упада у земљу

цара Мурата и пустоши је. цара Мурата и пустоши је.

Мурат окупља војску и Мурат окупља војску и

позива свог сина Бајазита. позива свог сина Бајазита.

Мурат напушта град Брусу, Мурат напушта град Брусу,

пролази кроз Галипоље, и на пролази кроз Галипоље, и
крају стиже на Косово поље. на крају стиже на Косово.

Кнез Лазар шаље гласника Кнез Лазар шаље гласника

Мурату са поруком да је Мурату са поруком да је
спреман за рат. Добија од спреман за рат. Добија од
Мурата љутите претње. Мурата љутите претње.

Кнез Лазар окупља војску по Кнез Лазар окупља војску

добијању одговора Мурата. по добијању одговора.

Један „мађарски ратник” се Српски ратник Милош

заклиње ће убити Мурата. Кобила обећава кнезу да
Пита кнеза да нападне. ће сутра убити Мурата.

152
Српску војску чине ратници из
разних земаља. Српска војска
подељена на три дела под вођ-
ством кнеза Лазара (средина),
његовог зета (десно крило), и
„мађарског ратника” (лево).
Мурат шаље уходе да извиде
распоред српске војске.
Турска војска подељена на
три дела под вођством Мурата
(средина), Бајазита (десно)
и Јакуба (лево крило).
Мурат поставља камиле
и стрелце испред војске.
Мурат се пење на брдо са
сином Бајазитом да види
српску војску. Забринут због
битке и пада у очајање.
Бајазит саветује Мурата
више од других саветника.
Битка почиње нападом српске
коњице на ред камила. Успешан
продор кроз редове камила, све
до позадине турског логора.
153
Српску војску чине ратници из
разних земаља. Српска војска
подељена на три дела под вођ-
ством кнеза Лазара (средина),
његовог зета (десно), и „Димит-
рија 'Јундоглуа'” (лево крило).
Мурат шаље Евреноса да
извиди српску војску.
Турска војска подељена на
три дела под вођством Мурата
(средина), Бајазита (десно)
и Јакуба (лево крило).
Мурат поставља стрелце
испред војске и камиле.
Мурат се пење на брдо са
сином Бајазитом да види
српску војску. Забринут
због битке и моли се.
Мурат пита Бајазита
за савет пред битку.
Битка почиње нападом
турских стрелаца на српску
коњицу, која се пробија све
до позадине турског логора.
 Мурат пушта „мађарског ратника”
да приђе. Двобој с њим. „Мађар-
ски ратник” смртно рањава Му-
рата, па Турци убијају ратника, а
рањеног Мурата односе у шатор.
Мурат пушта Милоша Кобилу да
приђе. Наређује да га пропусте,
а он смртно рањава Мурата, па
Турци убијају Милоша и подижу
шатор за рањеног Мурата.

Кнез Лазар гине у борби Кнез Лазар ухваћен

са ратником Евреносом. и онда погубљен.

Бајазит долази у Муратов шатор Бајазит долази у Муратов ша-

и одузима му живот. Позива свог тор. Мурат умире. Зову његовог
брата Јакуба и онда га погубљу- брата Јакуба и погубљују га.
је. Бајазит проглашен за цара. Бајазит проглашен за цара.

Зет кнеза Лазара се повлачи.

Бајазит се враћа у Турску.
Бајазит се враћа у Турску.
Оплакивање Мурата и побуна у
Оплакивање Мурата. Власт
војсци. Власт преузима Бајазит
преузима Бајазит и влада
и влада заједно са Алијом.
заједно са везиром Алијом.

Поређење показује, дакле, да су писац „Повести” и Нешри кори-

стили податке из истог извора.
Други податак којег нема ни у једном до сада наведеном запису је-
сте помен српског војсковође „Димитрија 'Јундоглуа'” описаног као
војсковођа кнеза Лазара и храбар ратник, који се могао „сам бори-
ти против десет хиљада непријатеља” – како је записано.
Историчарима није познато на ког је српског војсковођу писац ми-
слио, јер није познат изворни српски облик његовог презимена, које је
на турском записано као „Јунд-оглу”.
У преводу би ово презиме значило „син Јунда”, или „Јундовић”,
па су историчари претпостављали да је у питању презиме „Југовић”,
које се спомиње у српском народном предању о Боју на Косову,
или пак презиме „Војиновић”, које су носиле две српске великашке
породице тог доба.

154
 Оно што је занимљиво јесте да опис тог Димитрија „Јундовића”
у запису Нешрија веома личи на опис ратника који је усмртио Му-
рата из „Повести Јакуба”; јер је за обојицу записано да су предво-
дили лево крило војске кнеза Лазара, и за обојицу је наглашено
да су били велике војсковође и храбри ратници.
Такође, и опис „Димитрија” у запису Нешрија, као јунака који се
могао „сам борити против десет хиљада непријатеља” подсећа
на опис „Милоша 'Обилића” из српског народног предања о Бо-
ју на Косову.
Заправо, турски писац Нешри и јесте користио податке из српског
народног предања. То се види по појединим описима у његовом запи-
су – попут описа заклетве српског ратника да ће убити Мурата, и
по томе што спомиње одређене српске речи када наводи говор срп-
ских војвода пред битку.
На крају, и само презиме „Јунд-оглу”, заправо, може потицати од
старе турске речи „јунд”, која у преводу значи „кобила”, па би пре-
зиме гласило „Кобилић” – управо као што се у другим записима наво-
ди за ратника који је усмртио Мурата. У том случају, „Јунд-оглу”
био би турски превод његовог презимена, иако то презиме не мо-
ра имати стварне везе с речју „кобила”, као што је већ објашњено.99
Тако испада да је овај „Димитрије Јундовић” – то јест, Димит-
рије Кобилић према овом тумачењу – био тај ратник који је усмр-
тио Мурата. Његово име које се наводи у другим записима, „Милош
(Кобилић)”, у том случају било би његов надимак.
Мада се за „Димитрија Јундовића” не каже да је он усмртио Му-
рата, него се каже да је то учинила друга личност, по имену „Милош
Кобила”, ипак, то би се могло објаснити тиме што је податак о „Ми-
лошу Кобили” писац узео из другог турског записа. То се види по то-
ме што је опис „Милоша Кобиле” у овом запису потпуно исти као и у
раније наведеним турским записима. Тако је писац могао од једне ли-
чности „начинити” две – „Димитрија Јундовића” и „Милоша Коби-
лу”, јер остали описи „Димитрија Јундовића”, дакле, уклапају се у
опис ратника који је усмртио Мурата.
Према другом тумачењу, презиме „Јунд-оглу” није турска преве-
деница презимена „Кобилић”, већ турски облик презимена „Војино-
вић”, односно, „Јунд” је турски облик имена „Војин”. То би значило
да је право име Муратовог убице било Димитрије Војиновић.

99
Елезовић, Историја Мехмеда Нешрије, 45. стр.
155
 А у доба Боја на Косову јесте постојала личност с тим именом; а то
је био војвода Димитрије, за кога су поједини историчари сматрали
да је син Војина, могуће од лозе Немањића – војводе цара Душа-
на, који је владао у подручју данашње Македоније и околине.100
У том случају, убица Мурата би био брат споменуте Јефимије (Је-
лене), стрине Марка Краљевића, пошто је Јефимија (Јелена) била
кћи војводе Војина. И у том случају, презиме „Копила/Кобила” би
био само турски надимак за њега, настао од турске речи „кубила”.
То се добро уклапа и у записе у којима се каже да је убица Мурата
служио код Мурата пре Боја на Косову, јер тај Димитрије Воји-
новић је потицао из подручја под турском влашћу.
Недостатак овог тумачења је што се овај Димитрије не спомиње у
старијим записима о Боју, а уз то, у најстаријим записима о Боју се ни
не наводи име ратника који је усмртио Мурата.

Запис Феликса Петанчића, 1502.

Споменути дубровачки писац 15/16. века – Феликс Петанчић –
који је пренео поменути запис свештеника Мартина Сегона о Боју на
Косову, оставио је и један свој запис о Боју, који изгледа овако:

Стефан (Лазар), цар Македонаца и Рашана, војвода и ратник вр-

стан, заповедио је кнезовима да сакупе војску, па је сазвао великаше
да се састану и расправе о спасењу државе. Позвао их је у свој двор
на гозбу. Међу званицама је био и један племенит и ревносни срп-
ски кнез, по имену Милон Кобила, којем је турски владар пре
слао дарове.101
Цар се својим гостима обратио оваквим речима:
„Рашки, македонски, и ви остали кнезови и прваци! (…) Од стари-
јих сам научио, и то сада наглашавам, да је слога најбољи вођа једне
државе. Видимо непријатеље сада, за бој спремне, док се наше снаге
осипају одавно. Шта нам остаје до наше слоге за спас државе! (…) А
ипак се чује – и то говорим с жалом у срцу и са сузама на лицу – да су
неки међу нама од турскога владара дарове добили, и да су нас усред
овог рата на цедилу оставили. Преклињем вас да окренете своје стре-
ле на мене и казните ме за све моје зло, само немојте погазити веру и
дату реч, немојте прећи на страну Турчина, већ помозите сви заједно
у борби против непријатеља (…)!”

100
Ђорђе Радојичић, Стари српски књижевници od XIV до XVII века, Југоисток, Београд,
1942, 80-83. стр.
101
Изворно стоји „илирски” уместо „српски”.
156
 Када је завршио говор, сав од бола скрхан, устао је Милон, одваж-
но иступи, и овако му одговори:
„Величанствени царе! Не мислим говорити у име других, већ гово-
рим у своје име. Овде се ради о глави, а свако треба да своју главу чу-
ва. А ако ти, царе величанствени, ако оптужујеш толике војводе, тре-
бало би овде бити и поузданих сведока. А ти царе, кажеш да се 'про-
носи глас'. Па зар ћемо веровати гласинама? Може ли бити суђења на
основу непоуздане тужбе?
Ја признајем да сам од турскога цара примио дарове, али, не при-
знајем да сам променио страну и оставио вас. Чуј ме, царе! Да сам од-
био турске дарове, главу бих изгубио. А када сам примао дарове, пре-
тварао сам се да сам Турцима привржен, избегавао сам опасност како
сам умео. То се може сматрати спретношћу, а не злочином.
Ти признајеш, царе, да ти је познато јунаштво моје и предака мо-
јих. Радо прихватам такву похвалу, величанствени царе, али стари за-
кон македонских владара налаже да се суди само тамо где је злочин
учињен. Зато ћу ја отићи до турскога цара, да ми се тамо суди за зло-
чин о којем се 'пронео глас'!”
Тад је он сав у гневу напустио гозбу, а онда, с неколико својих са-
бораца одмах је кренуо према табору турском. После више дана путо-
вања, дошао је до турске војске. Узбуђен због мисли о подвигу која му
је испуњавала груди, одлучио је да све реши оружјем.
Зачуђени Турци су се питали због чега је дошао ка њима. А кад му
је био допуштен приступ до цара који је затражио, поклонио се и пао
пред њиме ничице. Мурат му је пружио ногу обувену у чизму да је по-
љуби. Такво понижавање је још више раздражило Мила, па је тада ле-
вом руком дохватио бодеж и десном га забио у његово бедро, задавши
му смртни ударац (…)
Обасут стрелама (телесне страже), јуначки је скончао свој живот
лицем окренут према небу. Његова десница се све до данашњег дана
чува на вратници знаменитог мизијскога града Бурсе, где виси о сре-
брним оковима као вечни спомен јунаштва и славе.102

У овом запису, дакле, исто се од целе битке описује само погиби-

ја Мурата: Да се догодила пре битке, и да је Мурата усмртио ве-
ликаш „Милон Кобила”, како би доказао своју верност која је
доведена у питање због његових веза са Муратом. Такав опис је
најсличнији опису из допуњеног записа Јована Дуке.

102
Ћирковић, Историјски извори о Косовском боју, 192-193. стр.
157
 Запис Марина Барлетија, 1504.
Католички свештеник 15/16. века по имену Марин Барлети, ро-
дом с подручја данашње Албаније, такође је оставио веома кратак за-
пис о Боју, који гласи овако:

Мурат је желео да освоји Грчко царство. У то је све своје напоре

улагао. Али, док се за то припремао, догодило се да га је усмртио је-
дан српски кнез, човек снажан и храбар веома, по имену Ми-
лош Кобилић.
Мурат је иза себе оставио два сина – Сулејмана и Бајазита (…)
Када је Сулејман умро, сва власт је припала Бајазиту.103

Ни овај запис не пружа друге податке од оних који су споменути у

претходно наведеним записима. Нема извештаја о самом току битке,
већ се само узгред спомиње погибија Мурата од руке Милоша Ко-
билића.
Спомињу се и два сина Мурата која су учествовала у Боју на Косо-
ву, с тим да се Муратов син Јакуб назива „Сулејман”, исто као у до-
пуњеном запису Дуке, и прећутано је убиство Јакуба, него се само
каже да је он умро, а „сва власт припала Бајазиту”.104

Запис Идриза, око 1506.

Још један дугачак и подробан опис Боја на Косову, налик ономе у
запису Нешрија, налази се у запису турског историчара по имену Ид-
риз Битлиски (или Идриси Битлиси).
Заправо, у овом запису је описано дословно све исто као у запису
Нешрија, са неколико мањих разлика. Запис изгледа овако:

Овде је записана приповест о борцу за веру – о султану Мурату

Ратнику (…)
Он је прво покорио земље (бугарског цара) Шишмана, које је при-
појио исламским земљама, а онда, са својим саветницима се посавето-
вавши, и припремивши се за рат и обезбедивши залихе, у складу с Бо-
жијом вољом, одлучио је да се освети и да казни бунтовне и тврдогла-
ве неверничке владаре по њиховим делима.

103
Изворно стоји „мизијски” уместо „српски”.
Марин Барлети, Опсада Скадра 1478. године: Срби бране стару престоницу, Нови
104

Сад, 2018, 25. стр.

158
 Један од њих био је Лазар, владар Србије, који се прво обаве-
зао на покорност и послушност, а онда поново почео показивати бунт
и непокорност. Исти су били и владар Босне (краљ Твртко) и вла-
дар Скадра (Ђурађ Балшић), који су у сукобу с Шахином упрљали ру-
ке крвљу са 10-15 хиљада исламских јунака (…)
Тако је дошло до жестоког рата за власт и веру између исламске и
неверничке стране. А највећи смутљивац тог доба и главни покретач
побуна и заводник тих злих народа и неверника био је Лазар.
По части, угледу и војној моћи, босански владар је био изнад свих
осталих, и њему је по дворском обичају припадало главно место међу
тим хришћанским владарима. Њега је ово непријатељство и крволоч-
ност у убијању исламских бораца све више учвршћивало у мржњи пре-
ма муслиманима и још увећавало његову упорност у предузимању ме-
ра за вођење рата. Босански краљ је од почетка био подстрекач Лаза-
ра на непокорност, подизање побуна, бунтовничка недела, и стварање
метежа.
Нашавши се у невољи, показао је велику упорност да такве жеље
постигне. Нарочито је постао познат због победоносног боја у којем је
разбио војску исламских ратника (у Боју код Билеће 1388. године).
Та два смутљивца и развратника, те вође неверничке војске, под-
стрекивали су и владаре других земаља на непријатељство и побуну
против султана:
Владари Европе, од Мађарске, Влашке, Албаније, Молдавије,
и словенских народа који се сада зову Пољаци и Чеси, сви су се ода-
звали позиву. Пописали су војску од око 200.000 људи тих крајева.
А вери одан, далековидан султан наредио је одмах да се исламска
војска почне припремати, као и војске околних владара. Позвао је по
оба своја храбра сина и благословена наследника. Један од њих је био
храбри царевић Бајазит (…), а други – Господар Јакуб (…)
Како је у том походу требало да учествује сав народ, и како је овај
бој постао једина брига свим верницима, цар је противно обичају своју
децу поставио у царски логор и обавестио све околне исламске влада-
ре (…), и све неверничке владаре који су били признали турску власт
и били обавезни да учествују у ратним походима. Послао је царску об-
јаву у све покрајине ради позива на борбу. Уистину, безброј јунака из
многих покрајина и градова стизала је у помоћ. Са обе стране мора, из
(Азије) и Европе, у царски логор пристизали су владари са својим вој-
скама.

159
 Султан је кренуо с победоносном војском и улогорио се у Ихтиман-
ском пољу. Сматрао је да је најбоље пожурити и што пре ступити у бој
са непријатељима. Уз Божју помоћ пошли су да сузбију непријатеља.
Од два правца који су водили до циља, један преко Софије, а други
преко Ћустендила, султан је одабрао овај други, зато што је владар те
покрајине – Константин (Дејановић) – спадао у ред покорних султа-
нових клетвеника. У време тих догађаја, ти невернички владари су би-
ли покорни.
(…) Када су невернички владари видели положај победоносне ис-
ламске војске, почели су им се ругати и омаловажавати их. Сваки је од
њих себе хвалио и обећавао подвиге на бојном пољу:
Тако се Вук (Бранковић) – сестрић Лазарев, и по јунаштву и броју
поданика један од познатијих тамошњих владара – заветовао да ће
на дан борбе одмах на почетку сам са својом војском ударити
на султана.
А међу њима су били и други владари: Владари Босне, Молдавије,
Албаније, Влашке, Мађарске, и главни војсковођа европске војске. На
сабору тих владара Лазар је изјавио:
„Ко ухвати турског цара, сматраћу га достојним руке своје
кћери, и даћу му десет тврђава са околном земљом!”
Владар Босне је на то рекао:
„А ја му дајем пет тврђава са околином!”
И сваки од неверничких великих владара је овим поводом обећа-
вао награде (…)
Обесни Лазар, као наујгледнији владар те дружине заблуделих и
проклетих, изабран је да води средиште војске. Вука, Лазаревог сест-
рића, који се највише узносио јунаштвом, поставио је на десно крило
војске неверничке. Краља Босне, Левенд-оглуа, поставио је на ле-
во крило. Мађарске, влашке, бугарске, албанске и чешке вође распо-
ређене су на оба несрећна крила (…)
Султан исламских бораца је причврстио ратну заставу крај царског
чадора. Коње, пратњу, залихе хране, и другу опрему победоносне вој-
ске сместили су на безбедно место, иза војске. Две хиљаде младића,
стрелаца, који су се истицали и одликовали на јуначком мегдану, ста-
вили су спреда, једну хиљаду на десно, а другу хиљаду на лево крило.
Тако су сматрали сврсисходним и корисним, јер су искусни борци
сматрали да неверничка војска нема успеха ни способности у вештини
баратања стрелом. Напротив, они су у гвозденим оклопима били са-
свим укрућеног тела, само иду напред са мачем или копљем, и не могу
да праве покрет лево или десно са оружјем.
160
 Тако укрућене у оковима оклопа њихова тела немогуће је оборити
са коња без употребе мача или мале секире. Тако се дошло до закљу-
чка да је корисно за муслимане да непријатеље са свих страна изнена-
да обаспу пробојним стрелама, да им задају ране смртоносним и ошт-
рим стрелама, и тако да их униште.
Када пробојне стреле разбију чврсте редове непријатеља и расте-
рају их, а оклопници иза стрелаца прискоче у помоћ, стрелци ће иско-
чити са свих страна и из бојних редова попут стрела и извешће јуна-
чку одмазду на разбојишту. Тако у почетку борбе, по дозволи султана,
први је иступио Хаџи Евренос:
Позвавши борце за веру, дозволио је стрелцима да обаспу невер-
нике пробојним стрелама. На тај начин су претходницу неверника про-
бојним копљима оборили на земљу, те тако коње и коњанике испроба-
дали стрелама, као да су на тело сваког борца оклоп ставили.
У таквој невољи, неверничка оклопна војска се ускомешала и уз-
буркала попут Црвеног мора. Стрелама обасути неверници су он-
да одједном навалили на стрелце на левом крилу, и уперивши
своја копља ка њима јако притеснили редове левог крила ис-
ламских бораца. Ред по ред исламске војске су уклањали исп-
ред себе као што пролећна бујица муљ носи и тако је разбили.
Одред по одред коњаника и пешака се повлачио и потом доспео у
позадину до коња и залиха хране. Како је исламска војска била пове-
зала камиле и товарне мазге једну за другу, и товаре спојила један с
другим, пролаз кроз ту гомилу био је јако тежак. Исто тако, и иза ис-
ламске војске, коња и коморе, налазила се густа шума, и пролаз кроз
шуму био је такође немогућ. Ту много неверничке и исламске вој-
ске је пало у оном окршају. Велик број ратника је досегао му-
чеништво, и многе њихове прваке су повукли у потоп крвави.
Када је предузимљиви царевић Бајазит Муњевити властитим очи-
ма видео пораз на том крилу исламске војске, под притиском урођене
снаге и исламске горљивости, није могао он на јуначком мегдану обу-
здати брзог коња одважности и јунаштва, па је попут светле муње ис-
кочио на брзом коњу и стигао међу несрећне, потучене саборце. Када
је блесак јеменског мача Муњевитог царевића засенио вид неверника,
попут блеска небеског метеора, у тами бојне прашине настао је метеж
међу непријатељима. Од блеска и севања мачева јуначких војске Му-
њевитог царевића, пламена ватра варница испод потковица муњеви-
тих коња обузела је душу неверника; и пламен смутње и метежа који
се био запалио из мачева и копаља неверника сада се гасио водом ма-
ча победоносног царевића, и чак је потпуно утрнуо.
161
 А када су остале војсковође виделе овај смели подвиг царевића, и
они су управили узде бојних коња на непријатељски бојни ред и при-
текли у помоћ Муњевитом царевићу (…), те навалише на непријатеља
са свих страна.
Из онога мора неверничке војске ударцем огњеног мача подигоше
прашину пропасти кроз срца презрених и збуњених неверника. За ока
трен на копљима су се подигле крваве главе непријатеља, које су изг-
ледале као црвени врхови у букету румелијских лала.
У једном муњевитом јуначком јуришу оборили су и поба-
цали заставе гордих неверника, које су добиле изглед сенки
дрвећа која се у води огледају, и поразили су свих седам злих
неверничких владара; у кратком року разбили су онако ве-
лико мноштво, и све их заједно ставили у заробљеничке око-
ве.
На пространству оног поља под плавим небом подигли су мноштво
гомила од тела непријатеља. Мноштво несрећних неверника, који
су се уздали у снагу и издржљивост својих коња, напустило је
бој без трага. Искусни исламски коњаници пристигли су их на
брзим коњима; једног по једног и скупину по скупину сабљама
су их исекли.
Кога год су сматрали прикладним, стављали су их у ропске ланце.
Њихове силне велможе и владаре довели су пред султана. Истим оним
конопцима које су неверници били припремили да свежу борце ислам-
ске, њима су повезали руке и вратове (…)
Та велика победа муслимана веома је обрадовала султана.
Испуњено обећање и удовољење његовој жељи које је од Бога молио,
силно су султана изненадила (…); али, нигде није видео ниједан знак
који би указивао на његову жељу да постигне мученичку и часну смрт.
Напротив, обична победа над војском неверника је брзо била при-
ведена крају и завршила се. У том неспокојству и свакојаким мислима
његово срце уопште се није могло смирити, све дотле док се из тајан-
ственог света није показала необична појава; јер узвишени Бог је Сво-
јом вољом дао да се збије један необичан догађај. То беше чудна суд-
бина једна и догађај који никад није задесио ниједног султана на бој-
ном пољу:
Тог победоносног дана након погибије или заробљавања оних сед-
морице неверничких вођа, султан је још потпуно мирно прибрано ста-
јао усред главнини исламске војске, и као победник над непријате-
љима и противнивима вере и државе посматрао је гомиле убијених и
заробљених неверника.
162
 Царевићи и већина војсковођа и војске су били одјурили за непри-
јатељима који су бежали, док су главе неверничкиих вођа подигли на
врхове копаља, како би показали величину на овом свету. Хватали су
и заробљавали скупину по скупину непријатеља вере.
А један неверник, од највећих неверничких вођа, један од
оних седам великих лавова, од првака оног злог народа, један
од оних који су у борби били војсковође заблуделих, или не-
верника, како их зову, један од великаша и неверничких вла-
дара тог доба, био је познат по имену Милош Никола.
Њега су у борби били оборили с коња и ваљали га у праху и крви,
али га нису докрајчили. Нико од муслимана није га лично позна-
вао. У тај мах се победоносни цар задесио близу тог проклетог Мило-
ша, а он је сам себе жртвовао и осудио на погибију, у срцу одлучивши
да код себи равних и код ђаволових заступника стекне велики глас и
да међу борцима и јунацима бојног поља стекне славу.
Главу и лице је трљао по земљи и крви, тресући се у боловима по-
пут недоклане птице, упутио се он ка цару, и плачући и молећи гово-
рио је:
„Ја сам постао муслиман! Имам да кажем једну тајну султану и да
спустим своје бледо лице пред светло лице султаново.”
Колико год су стражари настојали да га спрече и одбију, ни удар-
цима бичева, нити икаквим мучењем и понижавањем нису га могли
одвратити са тог пута. А пошто је султан био пун врлина и предусрет-
љив, а то значи да је самилост била нужна и природна особина султа-
нова, у складу с његовом милосрдношћу која се под сеном Божије ми-
лости испољавала једнако и према невернику као према муслиману, и
по чему је био познат у народу, он је спречио стражаре и оне који
су задржавали оног проклетог неверника, и дозволио је да му
пољуби руку и да каже шта жели.
Али, тај стари дволичњак, слика и прилика проклетог ђавола, но-
сио је у рукаву скривен отровни бодеж, па када се приближио
да пољуби султанову ногу, он зари нож султану у трбух (…)
Бајазит Муњевити, престолонаследник благословенога султана, за
време целог тог догађаја био је близу султанове заставе. Вољом сул-
тана, према достојанству и способности да дође на царски престо, ко-
је је показао као вођа бораца за веру, великаши и чланови царског ве-
ћа довели су Муњевитог царевића пред оца који је био на самрти, па
му је он у изравном сусрету и у непосредном разговору са њим предао
престо (…)

163
 У овом запису, дакле, све је исто описано као у наведеном запису
Нешрија, осим тога што се ратник који је усмртио Мурата описује ма-
ло другачије:
Прво, записано је да се звао „Милош Никола”, а не „Милош Ко-
била”, како је записано у запису Нешрија и у другим записима, што
уноси још већу забуну око правог имена тог ратника.
Друго, записано је да нико од Турака није познавао тог рат-
ника, док је у наведеном запису Енвера записано супротно, да не са-
мо да јесу знали за њега, већ да је он и боравио међу Турцима пре
Бо-ја на Косову и био у служби цара Мурата.
То такође уноси још већу забуну у вези с ратником који је усмртио
Мурата, јер сад тек није јасно да ли га Турци јесу или нису познавали,
односно, нејасно да ли је турски писац Идриз записао да га нико није
познавао да би избрисао сваку везу с омрзнутим непријатељем
који је усмртио његовог цара, или је турски писац Енвер записао
да га јесу познавали, и да је служио код Мурата, како би тиме у што
горем светлу приказао омрзнутог непријатеља који је усмртио
његовог цара, као „највећег варалицу” – како је описан у том за-
пису.
Треће, заклетва ратника да ће усмртити Мурата не приписује
се њему, него Вуку Бранковићу; јер записано је да се у ствари Вук
Бранковић пре Боја „заветовао да ће сам са својом војском уда-
рити на султана”.
У запису Нешрија се та заклетва не приписује Вуку Бранкови-
ћу, али је записано слично – да се хвалио да ће сам са својом војском
ударити на Турке („Ја сāм ћу бити довољан Турчину”).
На основу тога се може закључити или да је овај Идриз грешком
заклетву о нападу на Мурата приписао Вуку Бранковићу уместо Ми-
лошу, или да је такву заклетву пред битку заиста дао и Вук Бранко-
вић.
Мада се у запису Идриза та заклетва приписује и Милошу („сам
себе је жртвовао и осудио на погибију, у срцу одлучивши да
међу својима велик глас и славу стекне”), ипак није јасно да ли
се ту мисли да заклетву дао пред другима пре Боја, или је то сам од-
лучио током битке, или тачније, на крају битке – као што је запи-
сано у „Фирентинском летопису” и запису Мињанелија.
Могуће је да су такву заклетву пре битке дали обојица, и Милош
и Вук Бранковић, јер управо то је записано у поменутом запису Јер-
га – да су се два зета кнеза Лазара свађала око тога ко је храбрији и
ко ће се боље показати у боју.
164
 У запису Јерга се не наводе имена та два зета кнеза Лазара, али
се за једног од њих каже да је усмртио Мурата, што значи да је први
зет био Милош; а запис Идриза указује да је други зет кнеза Лазара
био Вук Бранковић.
У вези с тим јесте и четврта разлика између записа Нешрија и за-
писа Идриза у опису ратника који је усмртио Мурата:
Слично као у запису Јерга, у запису Идриза се назире опис Ми-
лоша као зета кнеза Лазара, јер записано је да је кнез Лазар ну-
дио руку своје кћери оном ко нападне Мурата („Ко турског цара ух-
вати, сматраћу га достојним руке своје кћери”), што би значило
да запис Идриза може потврђивати податак из записа Јерга о Мило-
шу као зету кнеза Лазара, односно, као будућем веренику његове
кћери.
На крају, у запису Идриза се не спомиње погибија Милоша, као
ни убиство Муратовог сина Јакуба од руке Бајазита. Штавише,
писац не само да прећуткује убиство Јакуба, него је и записао да је
Мурат на самрти предао власт Бајазиту. То показује како је писац
желео да прикрије Бајазитов злочин, попут других већ споменутих
турских писаца.
Дакле, исто као и у запису Нешрија, такав опис указује на велику
пристрасност писца, која се лако уочава и у другим описима у њего-
вом запису, попут преувеличаног описа бројности и састава српске
војске, острашћених и мржњом прожетих описа непријатеља, и описа
погибије Мурата после завршене битке уместо током битке.105

Запис Шимуна Клеменића, 1508.

Веома кратак запис о Боју на Косову оставио је хрватски писац 15/
16. века по имену Шимун Клеменић.
Из непознатог разлога је записао погрешну годину битке – уме-
сто 1389. године ставио је 1390. годину. У свом летопису под 1390.
годином, без икаквог описа саме битке, укратко је споменуо погибију
Мурата, записавши само да су те године „кнез Лазар и Милош Ко-
билић убили турског цара”.
По том запису се види да се у 15/16. веку усталило име „Милош
Кобилић” за ратника који је усмртио Мурата.106

105
Salih Trako, Bitka na Kosovu 1389. godine u Istoriji Idrisa Bitlisija, Prilozi za orijentalnu
filologiju, No. XIVXV, Orijentalni institut, Sarajevo, 1965, 332-351. str.
106
Ivan Kukuljević Sakcinski, Ljetopis fratra Šimuna Klimentovića. Arkiv za povjestnicu
Jugoslavensku, knj. IV, Zagreb, 1857, 33. str.
165
 Запис Теодора Спандуна, 1509.
Један грчки писац пореклом од лозе грчких царева, по имену Тео-
дор Спандун, писао је о Боју у књизи о историји турских царева.
У свом запису, он је помешао Србе и Мађаре, па је зато записао да
су Турци ратовали против „Мађара”, уместо против Срба – исто као
што је записао и поменути француски писац Жан Фроасар.
Заправо, тај грчки писац је записао и да су Турци заједно са Ср-
бима ратовали против „Мађара” и кнеза Лазара, иако то није дале-
ко од истине, јер у Боју на Косову на страни Турака јесте било и Срба,
а на страни кнеза Лазара јесте могло бити и мађарских одреда –
како говоре поједини наведени записи, попут „Повести Јакуба”.
Међутим, он је записао и да је на страни Турака био и „босански
краљ” (Твртко), па испада да су Турци заједно са Србима и босан-
ским краљем ратовали против Мађара и кнеза Лазара, уместо да
су Турци били против Срба, босанског краља, и Мађара.
Писац је очито помешао рат између Турака и Мађара са ратом
између Турака и Срба, јер је споменути мађарски краљ Сигмунд
тад ратовао и против босанског краља Твртка и против кнеза Ла-
зара, који се у овом запису спомињу, и против Турака, али не против
Мурата, већ против његовог сина Бајазита, и не против Турака ује-
дињених са Србима кнеза Лазара и краља Твртка – како ту пише.
Тек после Боја, кад је краљ Сигмунд напао земљу кнеза Лаза-
ра, односно, кнегиње Милице, она је позвала Турке у помоћ, па та-
да Срби јесу ратовали против мађарског краља. Запис гласи овако:

У доба великих сукоба, краљ Србије, краљ Босне, и Власи, ује-

динили су се против краља Мађарске, а с њима и Мурат, тако да су
заједно напали Мађарску с две стране: Са једне стране су напали горе
споменути хришћански владари, а са друге стране је напао Мурат са
преко 80.000 својих ратника. И да није било једног Божијег чуда, Ма-
ђарска би лоше прошла:
Наиме, један мађарски племић, слуга Лазарев, из Мађарске
је наоружан отишао у логор Турака, претварајући се да је пре-
бег. Тражио је да разговара са Муратом, који је на то пристао,
јер је чуо за њега да је човек достојанствена изгледа и велики јунак.
А он, када је ушао у шатор да разговара с њим, пришао је и
онда изненада извадио нож и усмртио Мурата; али, чим је иза-
шао, и он сам је од мача пао.

166
 У овом запису, дакле, опет нема описа саме битке, већ је описана
само погибија Мурата, и само се назире опис или нерешеног исхо-
да битке или пораза Турака, што се види у речима „Да није било
Божијег чуда, Мађарска би лоше прошла”.
Начин погибије Мурата је описан исто као и у до сада наведе-
ним записима: Долазак ратника у турски логор, претварајући се
да је пребег, прилазак Мурату под неким изговором, и потом,
напад и погибија Мурата, као и погибија самог ратника, описа-
ног као „мађарски племић” и „слуга Лазара” – слично као и у „По-
вести Јакуба” што је описан.
Ратник који је усмртио Мурата се у запису назива Lazaro Cherdo,
што не треба схватити као лично име – како је писац погрешно схва-
тио, већ треба превести као „Лазарев слуга”, зато што Cherdo поти-
че од латинске речи cerdo, која може значити и „слуга”.107

Запис турског монаха, после 1512.

Још један турски запис потиче са почетка 16. века, који је написао
непознати турски монах („дервиш”). У том запису се наводе исти пода-
ци као у запису Уруџа, с тим да постоје мање разлике. Запис изгледа
овако:

Султан Мурат Ратник и Лазар су непријатељство отпочели. Ла-

зар је послао султану Мурату изасланика, поручивши му овако:
„Чврсто сам одлучио да се сусретнем са њим лице у лице и да се
огледам са њим у боју. Нека дође.”
Султан Мурат Ратник за кратко време је из (Азије) и (Европе) ску-
пио војску. Из (Азије) је приправио још и 10000 пешака и близу 10000
лаких коњаника. И с њима је пошао на Косово, јер је зборно место би-
ло на Косову уговорено.108
И Лазар је кренуо тим путем. Сакупио је мноштво људи из Србије,
Рашке,109 Албаније, Босне и Мађарске. А осим тога, позвао је рат-
нике-најамнике. С тим огромним мноштвом Лазар је хитро кренуо и на
Косово дошао, и тамо су се они утаборили.

107
Charles Hopf (ed.), Breve Memoria de li Discendenti de Nostra Casa Musachi. Chroniques
GrecoRomanes, Berlin, 1873, pp. 322-323
108
Изворно стоји „Анадолија” уместо „Азија”, као и „Румелија” уместо „Европа”, јер
то су турски називи за део Азије и Европе.
109
Писац спомиње и Србију и Рашку јер је у његово доба освојена земља кнеза Лазара
била подељена на два дела – „Србију” и „Рашку”.
167
 Цар Мурат Ратник је повео и своја два сина: Бајазита Муњеви-
тог и Господара Јакуба. Њима је дао да воде по део војске, тако да
је Бајазита Муњевитог поставио на десно крило, а Господара Јакуба –
на лево, а сам султан, срећа га пратила, стао је у средину. А један део
пешадије – јањичаре, азапе и јаје, султан је ставио испред себе.
Затим, у таквом реду, предавши се вољи Вишњег и признавши као
заступника себи љубљеног пророка Мухамеда, султан Мурат се заве-
товао да невернике те победи. Његови правоверни ратници иду Божо-
јим путем. Тако ова огромна војска, налик мору, узвикујући име Божје
и упућујући му молитве, призвала је Бога у помоћ и затим ударила на
мрске невернике.
На другој страни и Лазар је (распоредио) своју војску, и по невер-
ничком обичају без оглашавања труба кренуо у бој. У то доба није још
било топова и пушака. Битка се водила с оружјем које су носили са со-
бом.
Тада су на Косову обе војске удариле једна на другу и нанеле ве-
лике губитке једна другој. Крв се почела проливати и земља се затре-
сла. Од густе прашине, која је летела ваздухом замрачило се сунце, и
бео коњ је постао сив, а младић се није распознавао од старца. Такав
је бој настао да су с обе стране потекле реке крви које су са собом но-
сила мртва тела.
Већина неверника је била закована у оклопе. Правоверни су засу-
кали рукаве од крви неверника која се лила низ њихове лактове. Сатр-
ли су толико неверних да су на крају изнемогли (од задавања удара-
ца). Правоверна војска је ослабила скроз и постала немоћна.
Тада су правоверни обратили лице ка Свевишњој Истини и призва-
ли као заступника љубљеног Мухамеда, понизили се у духу, и ревно-
сно стаили приносити молитве. И онда, у тај час, Свевишња Истина је
исламској војсци даровала победу и премоћ. Неверници су се узбуни-
ли, окренули леђа, и мало по мало, као шећер растопитвиши се, поче-
ли су бежати. Алах је највећи!
Када су правоверни видели такву немоћ и пропаст неверника, како
су ови почели бежати, сваки од њих претвори се у змаја и стаде маче-
вима тако сећи невернике, да је то немогуће описати. Брзо су се разју-
рили на све стране, и као прави ратници опколили су и похватали ове.
Тако су неки неверници изгинули, други су се спасили бекством, а ос-
тали су живи ухваћени и заробљени.
Они који обично стоје око цара, лакоумни, ништа нису посумњали,
него су отишли купити плен и благо, а цара оставили самога. Тако је
султан Мурат Ратник остао потпуно сам.
168
 Када је нешто Божја воља, то се не може променити… Ту се нашао
неки неваљалац, неверник проклет, који је био међу неверници-
ма што су лежали (мртви) на земљи. Прича се да је био један од
неверничких господара, и како кажу, био је чувен међу њима по
одважности, злоби, и лукавству.
Кренуо је право ка султану Мурату Ратнику. Тражио је до-
зволу да приђе. Приближио му се под изговором да му жели
пољубити руку; али, док је полако прилазио, претварајући се
да ће љубити благословену руку цареву, кажу, имајући оштар
нож у рукаву (скривен), он тим ножем удари цара који је седео
на коњу, и цар се на месту том удостојио мученичке смрти – на месту
где је одржао велику победу над неверницима (…)
Великаши и остали су се скупили на једно место и после већања
се сложили да Бајазита изаберу за цара уместо његовог оца. Сви вели-
каши и остали су прихватили ту одлуку као разумну и одобрили је. А
потом су позвали Господара Јакуба да дође, поручивши:
„Дођи да се са тобом посаветујемо. Морамо чути твоје ми-
шљење.”
Затим су га довели у шатор и ту га задавили. Тако је спрече-
но непријатељство које би засигурно плануло међу (браћом).
Већи део војске ништа није слутио. У том часу је дошао Баја-
зит, и ови су га прогласили за цара.
Онда су поново узјахали коње и изнова заметнули бој. Узви-
кујући Алахово име, толико неверника су поразили и уништили, да се
то не може описати. И самог владара Лазара с његовим сином су
ухватили, па су их са оковима на рукама и врату довели преда
султана Бајазита. А он, захваливши Богу, издао је заповест и њих
обојицу на томе месту ударцем по врату су смакли, једног за
другим. А неверници су били отерани и поражени.
(После њих) остало је толико блага да се то никад не би могло из-
бројити. Победоносни војници су зграбили то благо и сваки од њих се
обогатио и преситио се њиме. Са тим благом и богатством, сви су се
весели и радосни потом вратили у Једрене.110

И у овом запису, дакле, исто као у запису Уруџа, описана је бит-

ка из два дела, обострани губици, погибија оба владара, уби-
ство Муратова сина Јакуба, и победа Турака.

110
Олесницки, Турски извори о Косовском боју, 67-70. стр.
169
 Заправо, када се упореди овај запис са записом Уруџа, као стари-
јим турским записом о Боју на Косову, лако се уочава да је писац овог
записа само преписао податке из записа Уруџа, уневши и одређене
мање измене.
Погибија Мурата описана је на исти начин као и у запису Уруџа
– као убиство на превару од руке „лукавог неверника”, који се
скривао међу телима погинулих и претварао да се хоће покло-
нити Мурату. Исто је записано да се то догодило током битке.
И погибија кнеза Лазара је такође описана на исти начин као у
запису Уруџа и већини других наведених записа – дакле, као зароб-
љавање на крају битке и погубљење усековањем.
Једина разлика је у томе што се у овом запису наглашава да Баја-
зит није био у близини када је убијен његов брат Јакуб, већ да
је дошао тек после убиства Јакуба.
У другим наведеним турским записима, укључујући запис Уруџа,
то се не наглашава, него се само каже да је Јакуб био убијен, или се
ни не спомиње убиство Јакуба, док се у појединим записима – по-
пут „Повести Јакуба” и „Фирентинског летописа” – изричито каже
да је Бајазит наредио убиство Јакуба да би се докопао власти.
На основу тога се чини да је непознати писац покушао да сакрије
учешће Бајазита у убиству Јакуба тврдњом да Бајазит није био
у близини Јакуба када је убијен, него да су у злочину учествовали
само турски великаши, који су на своју руку то одлучили.
Штавише, писац чак и правда то убиство Јакуба тврдњом да је та-
ко „спречено непријатељство које би засигурно плануло изме-
ђу браће (Бајазита и Јакуба)”.
У наставку је записао да је смрт Јакуба и Мурата била прикри-
вана („већи део војске ништа није слутио”) – исто као што је за-
писано у споменутим грчким записима о Боју на Косову. Мада су грчки
писци вероватно тај податак добили из турских извора, ипак, овај тур-
ски запис би требало да потврђује да је смрт Јакуба и Мурата била
прикривана.
У опису убиства Јакуба уочава се пристрасност непознатог турског
писца, која указује колико су турски писци из тог доба били склони да
мењају податке о Боју на Косову у складу са својим хтењима.
То се још боље види у опису првог дела битке, кад писац изостав-
ља да спомене губитке током првог дела битке, већ тврди да су у оба
дела битке непријатељи били разбијени – насупрот другим наве-
деним записима, у којима се казује да су у првом делу битке Турци
били надвладани, а да је после дошло до преокрета.
170
 Запис Доната Леце, 1514.
Италијански писац 15/16. века, који се звао Донато Леца, описао
је Бој у својој књизи под насловом „Историја Турске” (итал. Historia
Turchesca):

(Турски цар Мурат) је запосео Галипоље 1363. године (…), а након

заузећа Галипоља, наредио је да се ђеновљанским бродовима пређе
из Азије у Грчку, на подручје које су држали побуњеници против грч-
ког цара. И претварајући се да ће му помоћи у борби против тих побу-
њеника, Турчин је одједном кренуо у поход на Србију.
Кад су видели да иде ка њима, српски владар Лазар, бугарски
владар Марко Краљевић, и неколико албанских великаша су се уд-
ружили, скупили војску и заједно кренули против њега, али у боју ко-
ји је уследио хришћани су пали овима у руке и били разбије-
ни, а господар Лазар је био ухваћен, и потом га је турски цар
погубио. За собом је Лазар оставио три сина.
У телесној стражи овог владара био је један његов слуга,
Србин, који је у жељи да освети смрт свог владара напао тур-
ског цара Мурата и ранио га, те је овај од те ране и умро. Вла-
дао је 23 године до те 1373. (1389.) године.
За собом је оставио два сина: Једнога по имену Бајазит, и другога
по имену Сулејман (Јакуб). Бајазит је постао цар након што је убио
свог брата Сулејмана, a онда је скупио велику војску и кренуо про-
тив Марка Краљевића, да би осветио смрт свог оца, и на месту на ко-
јем је погинуо Мурат заподенуо је бој и победио. Марко и многи вели-
каши су погинули, а Бугарска је освојена.

У овом запису, дакле, исто као у појединим раније наведеним за-

писима, нема описа самог тока битке, већ се само укратко описује по-
гибија оба владара и исход битке, као победа Турака.
Погибија кнеза Лазара је описана исто као у већини наведених
записа – да је био жив ухваћен и потом погубљен.
У погледу описа погибије Мурата, само је записано да га је ра-
нио неки владарев „слуга” – исто као што је записано и у појединим
наведеним записима, али, не описује се ко је он био и како је то учи-
нио, већ само када се то догодило: Записано је да Мурат погинуо на
крају битке, или после завршене битке, након погибије кнеза
Лазара.

171
 Мада поједини од наведених записа описују погибију Мурата на
крају битке или после битке, ипак, ни у једном запису се не говори
изричито о погибији Мурата након погибије кнеза Лазара, него
већина записа говори супротно – да је цар Мурат погинуо пре кне-
за Лазара.
Ово је први запис о Боју на Косову у којем се изричито казује да је
прво погинуо кнез Лазар, а да је Мурат погинуо након погиби-
је кнеза Лазара, и то тако што га је усмртио незнани српски ратник
„да би осветио смрт (кнеза Лазара)”.
А осим описа погибије оба владара и исхода битке као побе-
де Турака, у овом запису се спомиње учешће Албанаца у Боју на
Косову на страни кнеза Лазара – исто као у појединим наведеним
турским записима.
На крају, помиње се и учешће Марка Краљевића исто на страни
кнеза Лазара, али се ту назива „бугарски владар”. То је први за-
пис који спомиње учешће Марка Краљевића у Боју на Косову.
Штавише, у наставку записа, описано је како је одмах после Боја
на Косову дошло до још једне битке на Косову, у којој је Муратов син
Бајазит ратовао против Марка Краљевића, и у којој су погинули
Марко Краљевић и велики део његове војске – како је тамо за-
писано.
Ипак, пошто је на основу других записа познато да је Марко Кра-
љевић у ствари погинуо 1395. године у једној другој бици – у Боју
на Ровинама (у подручју данашње Румуније), борећи се на страни
Турака, као њихов савезник, очито је онда да је писац помешао по-
гибију Марка Краљевића и Бој на Ровинама са погибијом кне-
за Лазара и Бојем на Косову, без обзира што јесте описао погибију
кнеза Лазара у Боју на Косову.
Тако испада да се у овом запису ипак описује и ток битке, у смислу
да се битка састојала из два дела, или да су се одиграле две битке:
Први део битке, или прва битка у којој је погинуо Мурат, и дру-
ги део битке, или друга битка, у којој је погинуо и кнез Лазар –
дакле, исто као што је описано у раније наведеним записима, да је би-
ло два дела битке, тако да је прво погинуо Мурат, а после њега и кнез
Лазар.111

Donado da Lezze, Historia Turchesca 1300-1514, ed. Ion Ursu, Editunea Academiei
111

Romane, Bucuresti, 1910, pp. 78

172
 ПРВА БИТКА ДРУГА БИТКА
(ПРВИ ДЕО БИТКЕ) (ДРУГИ ДЕО БИТКЕ)

Погибија Погибија Погибија „Марка Кра-

кнеза Лазара цара Мурата љевића” и његове војске

Погибија кнеза Лазара

Погибија цара Мурата
и његове војске

Родослов Јована Музаке, 1515.

И епирски кнез Јован Музака је такође оставио један запис о Бо-
ју у оквиру своје књиге у којој је описао порекло своје породице:

Ја, господар Јован Музака, владар Епира, прогнан из своје зем-

ље од стране турског цара, који је заузео моју земљу, дошао сам у На-
пуљ код краља Фердинанда Арагонског, који је мене примио на
свој двор (…) Иако је било невоља и искушења, Божја воља је била да
вас у овој земљи одгајим, вас, децу моју – Теодора, Адријана, и Кон-
стантина, и две сестре ваше – Јелену и Порфиду.
Желим да знате како је дошло до наше пропасти: Дошла је заједно
са пропашћу Грчког царства; а пропаст Грчког царства почела је с јед-
ним сукобом између (грчких царева), кад је један од њих позвао у по-
моћ турског цара (Орхана), па је овај прешао (из Азије) у Европу. То
се догодило 1363. године.112
Онда је на власт дошао Мурат. Он је освојио многе тамошње зем-
ље, укључујући град Једрене. А у једном великом походу освојио је
Србију и Бугарску: Српски владар Лазар, бугарски краљ Марко, и
Теодор Музака, од другог колена наше породице, с албанским кне-
жевима, кренули су у бој, али су хришћани били поражени. У том
боју је погинуо и споменути Теодор, који је предводио мноштво Алба-
наца. А споменути Лазар је био ухваћен и касније погубљен.

112
Изворно стоји „Мурат” уместо „Орхан”, јер је писац помешао Мурата са његовим
оцем Орханом, па зато уместо Мурата спомиње Мурата Другог у Боју на Косову.
173
 Овај запис је сличан претходно наведеном запису, јер су оба писца
очито користила исти извор, али, има и мањих разлика између њих.
Исто се описује погибија кнеза Лазара, исход битке као побе-
де Турака, учешће одреда Албанаца, и учешће Марка Краље-
вића.
Начин погибије кнеза Лазара је описан исто као у том и већи-
ни других наведених записа – дакле, да је био жив ухваћен и по-
том погубљен.
Разлика је у томе што се не спомиње погибија Мурата и ратник
који је усмртио Мурата, као ни Бајазитово убиство Јакуба, док
се спомиње име предводника одреда Албанаца, који су учествова-
ли у Боју на Косову на страни кнеза Лазара; а то је био предак писца
тог записа, по имену Теодор Музака – како је тамо записано.113

Запис Лудовика Цревића, 1527.

Још један дубровачки писац 15/16. века, који је оставио запис о
Боју на Косову, јесте Лудовик Цревић. Он је записао следеће:

Уочи самог дана пред бој, дардански краљ Лазар је позвао сво-
је војводе на вечеру, на којој је желео да за издају прекори једнога
племића, по имену Милон, јер је Милона оклеветао један његов
супарник. Мислио је Лазар да га казни ако се злочин докаже, или ако
се не докаже, онда да сумњу одбаци.114
Обичај код Илира (Срба) и Македонаца је да тајне од људи сазнају
уз помоћ мучења и вина. Стога, када су се вина понапили, па весели
стали наздрављати за сутрашњи бој краљу, тада се краљ окрену пре-
ма Милону, и држећи у десној руци пун пехар вина рече:
„Теби, Милоне, теби намењујем и пехар и вино, иако си код
мене за издају оптужен!”
А Милон, не показујући никакав знак нечисте савести, примио је
пехар и испио вино, а онда је устао и одговорио краљу овако:
„Краљу Лазаре, пошто сада нема времена за расправу и истрагу,
јер пред нама непријатељ већ стоји у бојном реду, сутра ћу својим де-
лом посведочити да је мој клеветник лажа и варалица, а моја верност
према краљу постојана!”

Hopf, Chroniques, pp. 272-273

113
114
Писац назива Србе именима „Дарданци”, „Македонци”, и „Илири”, па зато и
кнеза Лазара назива „дардански краљ”.
174
 И тако, да би доказао неистинитост оптужбе да ће издати, и
да би испунио заклетву за дело које ће учинити, Милон узјаха
коња и пође у турски табор са наопако окренутим копљем, што
је код Илира знак бегунца и мирног пролазника. А име Милоно-
во је било славно и међу Турцима.
Зато су њега одмах пропустили под чадор цару, који се ве-
ома обрадовао његовом доласку. Он се ту испружио по земљи да
по турском обичају искаже пошту цару, и док се сагињао да пољу-
би цара у испружену руку, он крадом истргне нож који је сак-
ривен у недрима држао, па у два маха расцепи трбух Турчину;
али, док је покушавао да напусти чадор, цареви чувари су га про-
боли, те он ту издахну.
До данас је очуван спомен на то дело у граду Бруси: Милонова ру-
ка, у сребро окована, и данас окачена стоји изнад гроба Бајазитовог.
Турски великаши, иако смрћу свога господара ражалошћени, ипак
се нису предали тузи, већ су мудро поступили и крили његову смрт
пред непријатељима и Турцима, који још нису сазнали шта се
збило.
Тај народ је веома постојан у ћутању и у чувању тајни које
су за њих неповољне, па им је немогуће застрашивањем или
обећањима извући из уста реч којом би наговестили оно што
њихови владари желе да остане у тајности.
Стога, пре него што се проширила вест која би за њих могла бити
веома опасна, турски заповедници су постројили војску, те оно што је
требало починити за славу свога господара, свако је сад радио за вла-
стити спас. И тако су они са великом срчаношћу ударили на непријате-
ља.
Али, ни хришћани нису с ништа мањом храброшћу пружали отпор.
И једни и други жестоко борили су се, и свуда су тела њихова падала,
овде хришћани, тамо Турци, који су једва одолевали нападима Дарда-
на и Македонаца. Неки од Турака су били напустили положај и
повукли се натраг, у намери да побегну.
Тада су турски заповедници стали у сав глас викати овако:
„Куда бежите, муслимани?! Позади река Струмица, здесна неприја-
тељ, а слева Егејско море не дају побећи! Зар није часније умрети као
људи у борби, него бежећи пред непријатељем утопити се у валовима
попут стоке?
Куда, о, Турци, куд се део онај дух и она храброст којом сте жуде-
ли за царством у Европи? Или сте можда дошли довде само зато да из
наше срамоте повећате славу и углед народа бугарског?!”
175
 Не само то бодрење заповедника, већ и очајничка помисао на вла-
стити спас, као што то често бива, распалили су дух Турака, тако да су
повратили храброст и снагу, па су са још већом жестином поново
ступили у бој, и уз поклич и буку јурнули на непријатеља.
Када је то видео дардански краљ Лазар, који се нештедимице бо-
рио, и када је приметио да му је преморен коњ, јер је борба трајала од
изласка сунца па до после осам часова, оставио је тог коња, а узјахао
другог, одморног. Ипак, његови људи, који су га видели како се смело
бори у првим редовима, сав обливен крвљу, својом и непријатељском,
изгубивши га из вида док је променио својег коња, помислили су да је
пао мртав на земљу, те сви узнемирени почеше узмицати и растроја-
вати се.
Упркос томе што се краљ показивао и настојао да их повеже и са-
купи, они су и даље бежали. Због тога је и сам на крају био присиљен
да крене за главнином војске и да бежи како би се спасао. Ипак, избе-
гавајући главни пут, да не би набасао на непријатеља, упао је са ко-
њем у једну рупу покривену земљом и грањем коју су сељаци били ис-
копали да би ухватили неку звер.
Непријатељи који су га гонили су га ту сустигли и убили, и
тако су Турци задобили победу (…)

У овом запису, дакле, описано је све што и у наведеним записима:

- Два дела битке, тако да су у првом делу битке Срби над-

влађивали, а у другом делу – Турци. То је описано у неко-
лико већ наведених записа.

- Заклетва једног српског великаша пре битке да ће ус-

мртити Мурата, да би доказао своју верност коју су дру-
ги доводили у питање, оптужујући га за издају. То се по-
миње у појединим већ наведеним записима.

- Погибија Мурата од руке српског великаша који је дошао

у турски логор као пребег и под неким изговором пришао
Мурату и онда га изненада напао. То је исто описано у ве-
ћем броју споменутих записа о Боју на Косову.

- Прикривање Муратове смрти, такође описано у појединим

наведеним записима.

176
 - Повлачење српских одреда и остављање кнеза Лазара
– описано у појединим записима.

ПРЕ ПРВИ ДЕО ПРЕОКРЕТ

ДРУГИ ДЕО БИТКЕ
БИТКЕ БИТКЕ У БИЦИ

Погибија Срби Турци надвлађују;

……
Мурата надвлађују погибија Лазара

Главна разлика између овог и већине до сада наведених записа је-

сте опис погибије кнеза Лазара; јер се овде каже да је кнез Лазар
погинуо током повлачења, а не да је био заробљен и потом по-
губљен усековањем – како се каже у другим записима.
Са друге стране, ово противречје се може објаснити тиме што овај
запис садржи уопштени опис погибије кнеза Лазара – да је поги-
нуо током повлачења, док ти други записи садрже подробнији опис
истог догађаја, па се зато каже тачно како је погинуо – да је прво био
заробљен током повлачења, а онда погубљен усековањем.
Једини податак у овом запису којег нема у раније наведеним запи-
сима јесте опис покушаја кнеза Лазара да сакупи расулу војску
која се повлачи у уверењу да је кнез Лазар погинуо, иако је само
у ствари заменио коња; а након што је с тог другог коња пао, Турци су
га сустигли – како је тамо описано.
У погледу ратника који је усмртио Мурата, наводи се под именом
„Милон” као у запису другог дубровачког писца – споменутог Фелик-
са Петанчића. А до тог имена обојица су дошли преко грчких записа,
јер се то име први пут помиње у запису грчког писца Халкокондила.
Записано је да су Турци познавали тог ратника, што значи или
само да је тај ратник био чувен и међу Турцима као велик ратник
или и више од тога – да су га Турци познавали и да је имао веза с
Муратом – како пише у запису Енвера и допуњеном запису Дуке.
Друга сличност с допуњеним записом Дуке у опису тог ратника је
опис доласка ратника к Мурату са наопако окренутим копљем
као знаком пребеглиштва, које се спомиње у запису Ашика.115

115
Ludovicus Cervarius Tubero, De Turcarum origine, moribus, et rebus gestis commentarius,
Florentia, 1590, pp. 68-70
177
 Запис Бенедикта Курипешића, 1530.
Још један дубровачки писац 15/16. века, који је оставио запис и о
Боју на Косову, јесте Бенедикт Курипешић. Он је у својем путопису
записао следеће:

У суботу 24. септембра кренули смо из трговишта Митровице пре-

ко Косовог поља, па када смо прошли поред једног лепо озиданог ме-
ста, стигли смо у велико трговиште Вучитрн и онда до озиданог гроба
турског цара, који је на томе месту усмрћен. Одатле смо кренули нале-
во и дошли до града Приштине, у којем смо преноћили. Ту, на споме-
нутом Косовом пољу, налази се озидани гроб, као четвороугаона кула,
висок, од једног спрата, са округлим кровом од олова, украшен лепо.
Ту је сахрањено тело турског цара Мурата (…) На томе месту, у ње-
говом шатору ножем га је усмртио неки стари српски витез ко-
ји се звао Милош Кобиловић, када је овај са војском ударио на
(његовог) владара – кнеза Србије. У историји је записано како се то
догодило:
Када је турски цар Мурат са својом војском кренуо против реченог
кнеза и дошао на Косово поље, овај је скупио своју војску и кренуо
против цара да заподене бој. У његовој војсци био је и поменути Ми-
лош Кобиловић. Он је био веома чувен и славан витез, који је на
граници свакога дана чинио многа витешка дела, о којима се и
данас много пева код Хрвата и у оним крајевима.
Али, упркос томе, њега су код његовог владара облагали да
је у договору с непријатељем, да са њим има тајни договор.
Несумњиво је да су му они тиме учинили неправду, како и његова
дела доказују, и да су то учинили из зависти, као што се и данас то
често догађа међу покваренима.
Он није чак ни задобио почасти за своја дела, која је упркос број-
ним опасностима дуго времена чинио, све до старости. Напослетку је
пао у немилост код кнеза, који му више није указивао љубав и накло-
ност за његове заслуге, као пре што је чинио. И због тога је стари ви-
тез много трпео.
У то време је кнез давао вечеру у табору. Многе је младе племиће
и дворјане посадио за свој сто и указао им почасти, али, њега, старог
витеза, оставио је да седи поред стола. Тада увиде Кобиловић да кнез
отворено сасвим показује своју немилост према њему недужноме. И
због тога се он растужио и би му тешко, па науми да докаже своју
невиност и да се освети својим клеветницима.
178
 Тако, када се завршила вечера, тешким срцем свом господару кне-
зу поче он говорити:
„Господару, зар си заборавио колико сам пута свој живот витешки
залагао за тебе против твојих непријатеља? Зар нисам ја своје јунашт-
во много чиме показао био? Ако ми дозвољаваш, зар не видиш да ја,
твој стари слуга, стојим поред стола, а млађима, који још нису ни ви-
дели оно што сам ја учинио, мени на срамоту, указујеш толике поча-
сти?
Зато, господару, нека је теби Бог на помоћи, а ја ћу сада отићи да
докажем своју верност, да би ти увидео колико сам ја достојнији поча-
сти него они који за твојим столом седе. Ја ћу учинити оно што они
неће, и ја ћу твој рат завршити, иако ћу због тога свој живот изгуби-
ти!”
После тога, Милош Кобиловић је отишао у табор турског цара. Кад
су за то сазнали кнез и његови људи, помислили су да ће их напасти
(с Турцима), и зато су говорили против њега. А турски цар и његови
људи су се обрадовали када су чули да долази Кобиловић, ми-
слећи да ће прећи на њихову страну и да ће им добро доћи. Он
се и претварао таквим, и пустио их је да тако мисле.
Лепо су га примили, признавајући му његова јуначка дела, па су
јавили цару, који је заповедио да га доведу њему. Тада је овај затра-
жио да насамо говори са царем о важним стварима. Цар је на то при-
стао, јер је мислио да ће му рећи како може победити кнеза.
А када су остали насамо и када му је цар испружио десну ногу да
је пољуби, што је обичај код турских царева, стари витез (…) се саже
да пољуби ногу, па извуче нож из рукава и одоздо до срца ра-
спори цара турског, а он уз јаук душу своју испусти. Тада наста
метеж. Витез потрча ка свом коњу и узјаха га, али га сустигоше
ипак и убише.
Када су у српској војсци чули вику и сазнали да је Кобиловић ра-
спорио цара, па и сам погинуо, увидео је кнез да је изгубио свога вер-
ног слугу. А Турци, изгувши вођу, побегли су. И тако кнез, ње-
гова војска, земља и народ, овога пута опростише се од Тура-
ка.

У овом запису, дакле, једино се спомиње погибија Мурата, и то

пре битке, док се битка описује као пораз Турака, али тако као да у
ствари уопште није ни дошло до битке, већ да су се Турци повукли на-
кон погибије Мурата.

179
 Погибија Мурата је описана као у већини наведених записа: Прет-
варање Милоша да је пребег, прилазак Мурату под изговором
да ће му одати некакву тајну, и онда, изненадни напад и поги-
бија Мурата, као и самог Милоша. Једина разлика је што се Милош
описује као „стари витез”, а не „млади племић”.116

Запис Паола Ђовија, 1530.

И италијански историчар 15/16. века, по имену Паоло Ђовио, ос-
тавио је запис о Боју на Косову у својој књизи о историји Турака. Ње-
гов запис је у свему исти као наведени запис Доната Леце. Записано
је овако:

(Против турског цара Мурата) стали су српски владар Лазар, и бу-

гарски владар Марко Краљевић, албански кнежеви, и остали. Удружи-
ли су снаге како би се супротставили Турцима и започели су бој веома
рано ујутру, али у том боју су хришћани били разбијени и предати ош-
трици мача, а господар Лазар је био заробљен и потом погубљен.
Огорчен смрћу Лазаревом, у жељи да освети свог правог господа-
ра, један слуга српског рода одлучио је да стекне славу жртвујући соп-
ствен живот, па нађе згодно време за напад на Мурата и ножем га ус-
мрти, и он мртав паде. Владао је 23 године, до 1373. (1389.) године.

На крају се каже да је на власт дошао Бајазит, и да је притом ус-

мртио свог брата „Сулејмана” (Јакуба).117

Запис Антоана Жефроа, 1542.

Још један кратак француски запис о Боју оставио је француски пи-
сац Антоан Жефроа у својим двема књигама о Турској из 1542. и из
1546. године. Његов запис изгледа овако:

„(Турци) су победили Марка Краљевића и заробили кнеза Лаза-

ра, па су му одрубили главу. Он је био владар Србије, то јест, До-
ње Мизије, и њега Фроасар назива „кнез Лазаран” (…) На крају, Му-
рата је усмртио један слуга кнеза Лазара, да би осветио смрт
свога господара.

116
Benedikt Kuripešić, Putopis kroz Bosnu, Srbiju, Bugarsku i Rumeliju 1530., prev. Đ.
Pejanović, Čigoja, Beograd, 2001, 38-41. str.
117
Paulo Giovio, Commentarii delle cose de Turchi, Aldo, Vinegia, 1541, p. 45
180
 Ни у овом запису опет нема описа саме битке, него само опис по-
гибије оба владара и један помен Марка Краљевића.
Погибија кнеза Лазара је опет описана као у већини других на-
ведених записа – дакле, да је био жив ухваћен и потом погубљен
усековањем. А погибија Мурата је описана као у малопре наведе-
ним записима – да је погинуо после погибије кнеза Лазара од руке
неименованог слуге кнеза Лазара, који је тиме хтео да „освети смрт
свога господара (кнеза Лазара)”.118

Запис Васка Дијаза, 1542.

Још један шпански путописац, по имену Васко Дијаз Танко, који
је боравио у Турској неко време током 16. века, оставио је запис о Бо-
ју на Косову, који гласи:

Господар Мурат је био веома похлепан, неверан и лукав човек. Он

је стално вребао прилику да прошири границе својег царства; и срећа
га није у томе изневерила, јер га је (грчки) цар позвао у помоћ против
грчких великаша и бугарског краља Марка, са којима је био у суко-
бу.119
Мурат му је послао одред одабраних Турака уз помоћ којих је грч-
ки цар уништио и разбио краља Марка и грчке великаше. То је озна-
чило пропаст Грчкога царства и почетак наших невоља; јер после тога
Турци су јавили Мурату да је грчка земља добра, и да грчки великаши
воде ратове међу собом, па је он одлучио зато да пређе (из Азије) у
Грчку под изговором да помогне цару у борби против његових непри-
јатеља.
Лета Господњег 1373. прешао је Галипољски канал уз помоћ два
ђеновљанска брода. Превезли су 60.000 Турака за 60.000 златних ду-
ката. Турци су са само три похода прегазили читаву Грчку, почевши од
градова на Галипољу.
Ту су изградили бродове уз помоћ којих су превезли војнике и ко-
ње из Азије у Европу, па су се почели борити по читавој Грчкој против
непријатеља грчког цара, тако да су на крају освојили Филипољ, један
важан град, а онда и величанствени град Једрене. После тога се њего-
ва војска сакупила пред српску земљу.

118
Динић, Жан Фроасар и Бој на Плочнику, 363. стр.
119
Мисли се на Марка Краљевића. Изворно стоји Marcho Grayo Senor de Bulgaria,
при чему реч Grayo очито потиче од речи „краљ”, али је писац употребио сличну реч
из свог језика, која значи „милостиви”. То се види и по томе што се у наставку споми-
ње Marcho Grayo, па више смисла има израз „краљ Марко” од „милостиви Марко”.
181
 Ширећи велики страх по свим тамошњим земљама и краљевстви-
ма, чинили су велике штете и окрутна недела. Због тога, кнез Лазар,
владар Србије, краљ Марко, владар Бугарске, и поједини албан-
ски великаши, окупили су велику војску да би се супротставили Турци-
ма, па су са њима заподенули битку.
Но, хришћани су били поражени. Многи су изгинули или су
били заробљени. Турци су заробили и Лазара, владара српске
земље, па је он био погубљен по наређењу Мурата.
А онда, један његов слуга, Србин, због смрти свог кнеза, желе-
ћи да се освети у име свог народа, кад се нашао сам близу турског
цара Мурата, уграби право време и нападе га, па га удари са
седам удараца ножем, и тако га у ватру пакла одасла.
Овај турски цар Мурат је владао 23 године, и умро је 1373. (1389.)
године (…) Мурат је имао два сина: Један се звао Сулејман (Јакуб), а
други – Бајазит. Бајазит је убио свог брата Сулејмана, да би постао
владар, а онда је кренуо у поход против Марка (Краљевића), владара
Бугарске. То је једна велика и плодна равница, која је могла обезбе-
дити све што је људима неопходно за живот. Бајазит је кренуо у поход
како би осветио смрт свог оца.
После смрти Мурата, његовог оца, он је кренуо на овог. Пружив-
ши му отпор, Марко је погинуо заједно са целим својим плем-
ством Бугарске и Србије, тако да је Бајазит том великом победом
брзо и лако заузео скоро све земље и градове Бугарске, с обзиром да
је имао велику војску, а у тој земљи није више имао ко да отпор пру-
жи.120

У овом запису, дакле, исто нема описа битке, већ је описана поги-
бија оба владара и исход битке као победа Турака. Заправо, овај
запис је скоро потпуно исти као и наведени запис Доната Леце, што
значи или да је писац узео податке из тог записа, или су обојица кори-
стили исти извор.
Погибија кнеза Лазара је описана исто као и у запису Леце и
већини наведених записа – да је био жив ухваћен и потом погуб-
љен.
Сама битка описана је као победа Турака – као и у запису Леце
и појединим другим наведеним записима.

120
Vasco Diaz Tanco de Frexenal, Libro Intitulado Palinodia, de la Nephanda Y Fiera Nacion de
Los Turcos, Orense, 1547, pp. 33-35
182
 Такође, и у овом запису се спомиње учешће Албанаца у Боју на
Косову на страни кнеза Лазара, као и учешће Марка Краљевића
исто на страни кнеза Лазара, и једна битка између Марка Краље-
вића и Муратовог сина Бајазита.
Једина мања разлика јесте у опису погибије Мурата: Записано је
исто да је Мурата убио неименовани српски ратник после завршене
битке, како би осветио смрт кнеза Лазара, али се не казује да га је
смртно ранио – како стоји у запису Леце, него да га је усмртио „са
седам удараца ножем”.
Такође, записано је и да је то починио „када се нашао сам бли-
зу турског цара Мурата”, и да је био не слуга кнеза Лазара, него
слуга Мурата. Мада је тамо описан само као „његов слуга”, па се
не види јасно на кога се мисли, да ли на кнеза Лазара или Мурата,
ипак, на другоме месту у истом запису писац је записао да је ратник
који је усмртио Мурата био заправо слуга Мурата. О томе је запи-
сано овако:

Турци су заробили кнеза Лазара – владара велике српске земље, а

турски цар Мурат је онда наредио да му ископају очи, од чега је умро.
После тога, један Србин хришћанин, који је био слуга турскога
цара, због оног што је овај цар учинио његовом правом господару
(кнезу Лазару), ушао је у одају турског цара, и док је са њим ра-
зговарао, напао га је и задао му седам удараца и тако га усмр-
тио, али су потом и њега исекли.121

Овде се јасно види да је српски ратник описан као слуга Мурата

(шпан. un Christiano de nacion Serviano que era esclavo del Gran Turco),
али, да је „његов прави господар” био кнез Лазар – исто као што
је описано у наведеном запису Енвера.
Штавише, да је тај ратник ту описан као слуга Мурата, види се и
по томе што писац наглашава да је био „Србин хришћанин”, што не
би наглашавао да је под описом „његов слуга” мислио на кнеза Ла-
зара.
А то даље значи да се и у споменутом запису Леце и другим запи-
сима овај ратник ипак описује као слуга Мурата, а не кнеза Лаза-
ра, кад га писац описује речима „његов слуга од српског рода”, јер
у супротном не би морао наглашавати да је био Србин.

121
Diaz, Libro Intitulado Palinodia, p. 14
183
 Насловна страница из књиге Васка Дијаза (1542.) и
страница са описима погибије кнеза Лазара и поги-
бије цара Мурата од руке незнаног српског ратника

Осим тога, у запису Дијаза налази се и подробнији опис погиби-

је Мурата од описа тог догађаја у запису Леце, па се описује на који
начин је српски ратник усмртио Мурата: Записано је да је ушао у ње-
гов шатор да тобож са њим разговара, те да га је онда изнена-
да напао и усмртио „са седам удараца ножем” – слично као што
је записано у већини раније наведених записа.
На крају, ту се налази и један опис погибије кнеза Лазара којег
нема ни у једном другом до сада наведеном запису: То је опис смрти
кнеза Лазара услед тога што су га Турци ослепели по наређе-
њу Мурата.

184
 Једини сличан опис налази се у допуњеном запису Јована Дуке,
али, не каже се да је Мурат наредио да се кнез Лазар ослепи, већ
да је Муратов син Бајазит наредио да се ослепи његов брат Ја-
куб.
Међутим, пошто велики број других записа говори да је кнез Ла-
зар погубљен усековањем, а да је Јакуб погубљен, а не ослеп-
љен, очито да су у та два случаја писци направили грешку, те догађај
ослепљења и погубљења Муратовог сина Сауџа по Муратовом
наређењу помешали са догађајем погубљења Муратовог сина Ја-
куба по наређењу Бајазита, и погубљења кнеза Лазара по на-
ређењу Мурата или Бајазита.
А да су ти догађаји били помешани у та два записа, види се по то-
ме што су у изворном запису Дуке помешана управо имена Мурато-
вих синова Сауџе и Јакуба, па то објашњава зашто је ту записано
да је Бајазит усмртио брата Сауџу (уместо Јакуба), као и зашто се
у другим записима Јакуб назива „Сулејман”, што је у ствари име Му-
ратовог брата, а његовог стрица.

Запис Константина Музаке, 1545.

Син епирског кнеза Јована Музаке, по имену Константин, исто
је оставио један кратак запис о Боју на Косову у књизи о пореклу своје
породице, и који је заснован на неком старијем српском летопису – ка-
ко је сам Константин записао:

Јован, мој отац и ваш предак, оставио је мени и мојој браћи запис
о пореклу нашег рода, a ја вам остављам и запис о догађајима из да-
ље прошлости, описане у старим летописима српских владара и у ле-
тописима грчких царева, које ми је доставио господин Андреја Анђело
из Венеције, пореклом од царске лозе из Константинопоља (…) Ту су
описани српски владари и родоначелник нашегА рода, тако да тројица
браће од којих потичемо, као што ћете видети, имају порекло од цар-
ске лозе:
„Господине Константине, Вашем господству шаљем из Рима записе
о пореклу српских владара и Андреји, вашем родоначелнику. Ти запи-
си су написани ћирилицом на српском језику и преведени на италијан-
ски језик (…) Добио сам их 1545. године.
Цар (Душан) Немања је некад владао над Епиром, Македонијом,
Далмацијом, обе Србије, и целим Другим Римом (Грчком).

185
 Од тог цара је потекао Урош Слепи, којег су сви поштовали и били
му покорни због његових врлина. А од њега је потекао Урош Други ко-
ји је умро без наследника .122
А када је он умро, његови великаши су разделили царство и узели
га за себе: Кнез Лазар је завладао над унутрашњим делом Србије, а
жупан Никола је завладао другим делом Србије; а све области (Грчке)
припале су тројици браће – краљу Вукашину, Андреји, и Гојку, који су
потицали од царске лозе (…) Овај Андреја је ваш родоначелник, и ње-
му је дат Епир да тамо влада (…)
Кћи горе споменутог кнеза Лазара, која се звала Јелена, уда-
ли су за Милоша Кобиловића. А Лазара је заробио турски цар
Мурат, па су га погубили, те је овај Милош из освете усмртио
Мурата.”

У овом запису, дакле, исто нема описа тока и исхода битке, већ се
само описује погибија оба владара и ратник који је усмртио Му-
рата, описан као зет кнеза Лазара, с тим да је писац требало да ста-
ви име друге Лазареве кћери, Оливере, као његове веренице.123

Запис Антонија Вранчића, 1553.

И хрватски свештеник 16. века, по имену Антонио Вранчић, спо-
миње Бој на Косову у својем путопису, али не доноси друге податке од
раније наведених, већ само кратко бележи погибију Мурата и кнеза
Лазара, и „Милоша Кобилића” – како назива ратника који је усмр-
тио Мурата.124
И у више наведених записа из 15/16. века, ратник који је усмртио
Мурата на Косову наводи се под именом Милош Кобила/Кобилић.
Међутим, то његово име се први пут појављује тек крајем 15. ве-
ка, у допуњеном запису Дуке. Пре тога појављује се у једном турском
запису из 1484. године, као најстаријем запису у којем се наводи ње-
гово име и презиме; а то је запис Ашика, у којем се наводи име „Би-
лиш Куб'ила”.
Мада се облик „Билиш Кубила” може протумачити као турски об-
лик имена „Милош Кобила”, с друге стране, то би се могло протума-
чити и само као турски надимак за ратника који је усмртио Мурата; јер
то име у преводу значи „Онај који зна задати ударац”.

122
Писац је грешком написао да је краљ Стефан Дечански („Урош Слепи”) био син
цара Душана („цара Немање”), уместо његов отац.
123
Hopf, Chroniques, pp. 304-306
124
Ковачевић, Бранковић, 291-292. стр.
186
 Историчари сматрају да је турски писац само направио игру речи с
именом „Милош Кобила”, у вези са тим што је усмртио („задао уда-
рац”) Мурата; али, може бити да се догодило обрнуто, да је у питању
турски надимак за њега, од којег су други писци после направили име
налик том надимку („Куб'ила” → „Кобила” → „Кобилић”).
У том случају, сличност између турског „Кубила” и тада постоје-
ћег презимена „Кобила” била би случајна, и отуда би био изведен и
српски облик „Кобилић”, који је исто постојао као презиме у то доба.

ЗАПИС АШИКА ПРЕВЕДЕНИ ЗАПИС ДУКЕ

(1484. године) (око 1490. године)

„Билиш Кубила” „Милош Кобилић”

Томе би у прилог говорила чињеница да се његово име не споми-

ње ни у једноме запису пре тога, из доба самог Боја на Косову, иако је
његово име морало бити свима познато, а нарочито због тога што се у
већини записа каже да је био великаш, а не обичан ратник.
С друге стране, постоји један могући посредни помен његовог име-
на и пре 1484. године, у једном запису са почетка 15. века. У том
запису се исто помиње неки „Милош Кобилић”, иако не онај Милош
који је погинуо у Боју на Косову, јер се овај други помиње и након Бо-
ја. Тај запис је чврст доказ постојања таквога имена и презимена које
је у записима из каснијег доба било приписивано ратнику који је усмр-
тио Мурата.
Али, осим тога, тај запис можда потврђује да је његово име заиста
било Милош Кобилић, а не да је турски надимак за њега услед слич-
ности био поистовећен са таквим именом; јер је могуће да је тај други
Милош Кобилић могао добити то презиме по косовском јунаку, јер у
том запису он се заправо наводи као „Милош Станишић Кобилић”,
што би могло значити да му је право презиме било Станишић.
Презиме „Кобилић” је зато могао добити као надимак по чувени-
јем Милошу Кобилићу, „јер се већ звао Милош, а и по неким сво-
јим особинама је подсећао на правог Кобилића” – писао је исто-
ричар Динић.125

125
Михаљчић, Јунаци косовске легенде, 38-39. стр.
187
 Ако би тај закључак био тачан, то би значило да се најранији по-
средни помен имена ратника који је усмртио Мурата јавља по-
четком 15. века, али се без имена помиње још у најстаријим записи-
ма о Боју.
Први непосредни помен његовог имена се јавља 1463. године, у
за-пису Халкокондила, и то као „Милојин”, а онда, 1465. године у
запису Енвера као „Милош”. Први помен његовог имена и презимена
се јавља 1484. године у запису Ашика, као „Билиш Кубила”, а он-
да, око 1490. године у допуњеноме запису Дуке – као „Милош Ко-
билић”. И, могући први посредни помен његовог имена као „Милош
Кобилић”, дакле, потиче са почетка 15. века.

ИМЕ РАТНИКА КОЈИ ЈЕ УСМРТИО МУРАТА

Запис Ахмеда (1402-1409.)

Фирентински летопис (1409.) Непознати ратник
Запис Шукрулаха (1457.)

Црквени записи (1389-1404.) Непознати ратник

Запис Мињанелија (1416.) или кнез Лазар

Запис Руја Гонзалеса (1406.)

Кнез Лазар
Запис краља Алберта (1438.)

Писмо Салутатија (1389.)

Житије Стефана (1431.)
Непознати великаш
Запис Уруџа (око 1450.)
Запис Јерга (1460.)

Запис Бертрандона (1457.)

Непознати српски великаш
Запис Јована Дуке (1462.)
(„слуга кнеза Лазара”)
Запис Леце и др. (п. 1514.)

188
Повест Јакуба (1396-1402.) Непознати
Запис Спандуна (1509.) мађарски великаш

Бугарски летопис (п. 1417.) Милош

Запис Енвера (1465.) Српски великаш Милош

Запис Халкокондила (1463.)

Српски великаш Милојин
Запис Цревића (1527.)

Турски летопис (1496-1499.) Милош Кобила

Запис Нешрија (око 1500.) (Димитрије Кобилић?)

Запис Клеменића (1508.)

Милош Кобилић
Запис Вранчића (1553.)

Српски великаш
Запис Ашика (1484.)
Билиш Куб'ила

Српски великаш
Запис Петанчића (1502.)
Милон Кобила

Допуњени запис Дуке (1490.) Српски великаш

Запис Барлетија (1504.) Милош Кобилић

Запис Курипешића (1530.) Српски великаш

Запис Константина (1545.) Милош Кобиловић

Великаш
Запис Идриза (око 1506.)
Милош Никола

189
 Запис Антонија Херере, 1560.
Шпански писац 16. века, по имену Антонио Херера, у својој књи-
зи „Историја Турака” описао је и Бој на Косову. Запис изгледа овако:

Господар Лазар, владар српски, и господар Марко (Краље-

вић), владар бугарски, и друга мања господа, нису хтели дозволити
да турски цар (Мурат) настави са својим освајањима, па су се удружи-
ли, скупили велику војску, и кренули на њега. А турски цар Мурат је
с њима јуначки започео бој, и у том боју је хришћанска војска ра-
збијена и мноштво људи је погинуло. Српски владар Лазар је
био ухваћен и потом по наређењу Турчина посечен. За собом је
оставио три малолетна сина.
Господар Лазар је имао једног слугу, Србина, који је био ње-
гов коњушар. Њега су заробили заједно с његовим господарем, па је
он неколико дана провео код Турака радећи као коњушар, и служио је
толико добро да га је турски цар веома хвалио.
Једног дана турски цар је наредио да му се доведе коњ, и овај слу-
га му је довео коња. Али, док је стајао на камену да узјаше, овај
слуга извади нож и нанесе му ране по бедрима, и од тих рана
Турчин умре.
Мурат је за собом оставио два сина: Једног који се звао Бајазит,
и другог који се звао Сулејман (Јакуб). После смрти њиховог оца, цар
је постао Бајазит, као старији син. А он, да би се отарасио такмаца за
власт, наредио је да се његов брат Сулејман убије. Своју влада-
вину је започео 1373. (1389.) године.126

У овом запису, дакле, Бој на Косову је описан исто као у спомену-

том запису другог шпанског писца 16. века – Васка Дијаза, односно,
исто као у споменутом запису италијанског писца 15/16. века – Дона-
та Леца, с тим да постоје и извесне разлике.
Исто се описује погибија оба владара, исход битке као побе-
да Турака, учешће Марка Краљевића у боју, и Бајазитово уби-
ство његовог брата Јакуба.
Погибија кнеза Лазара и Мурата је описана исто као у већини
наведених записа – да је Лазар био жив заробљен и онда погуб-
љен, а Мурата да је усмртио ратник који се претварао да је на
страни Турака.

126
Antonio Herrera de Tordesillas (1588), Crónica de los Тurcos, Madrid, 2012, pp. 11-13
190
 И овај запис разликује се од већине до сада наведених записа у
опису времена погибије Мурата, јер записано је не само да је
Мурат погинуо после завршене битке, већ и да је погинуо после
кнеза Лазара.
У вези са ратником који је усмртио Мурата, записано је да је
неко време служио код Мурата, с тим да се каже да је наводно слу-
жио после Боја на Косову, а не пре Боја – како казује поменути за-
пис Дијаза.
Међутим, он није могао служити код Мурата после Боја, јер обоји-
ца су у Боју погинули, што би значило да је писац очигледно поме-
шао догађај служења Милоша код Мурата пре битке са догађајем
претварања да је као пребег тобоже прешао на страну Турака
после битке – како је записано у појединим записима, то јест, током
битке – како је записано у другим записима. А то значи да се и у овом
запису говори о служењу Милоша код Мурата пре Боја – исто као
у запису Дијаза.
Разлика је у томе што у овом запису Милош није описан као у ос-
талим записима – као један од великаша кнеза Лазара, већ је опи-
сан као његов коњушар; али, такав опис је очита грешка писца, и по-
тиче од погрешног разумевања презимена „Кобила”, или „Кобилић”:
Писац је то презиме очигледно схватио буквално у значењу „кобила/
коњ” и превео као „коњушар” зато што се на шпанском језику „коњ”
каже „каваљо” (шпан. caballo), што је у писању налик презимену Ко-
била, а „коњушар” се каже „каваљерисо” (шпан. caballerizo), у пи-
сању налик презимену Кобилић, тако да овај запис ипак не противре-
чи записима у којим је Милош описан као један од великаша кнеза
Лазара.

ИМЕ РАТНИКА КОЈИ ЈЕ УСМРТИО МУРАТА

(презиме приписивано ратнику који је усмртио Мурата погрешно
схваћено услед поистовећивања са сличном речју из језика писца)

Старији записи (15/16. век) Запис Херере (1560.)

Милош Кобила (Милош) „Кабало” („коњ”)

Милош Кобилић „Кабалерисо” („коњушар”)

191
 ДЕВЕТО ПОГЛАВЉЕ
Записи о Боју на Косову (6)
Записи из друге половине 16. века и 17. века

Следи приказ неколико записа о Боју на Косову из друге половине

16. века и из 17. века, који се исто заснивају на извештајима из рани-
јег доба, па зато садрже податке о Боју којих нема у до сада наведе-
ним записима. А поред тога, ови записи садрже и податке из народних
предања о Боју на Косову.

Запис Јована Љубића, 1566.

Један писац 16. века са подручја данашње Хрватске, по имену Јо-
ван Љубић, оставио је кратак запис о Боју, или тачније, запис о поги-
бији Мурата.127
Записано је само да је „одважни српски кнез Милош Кобилић
посекао (турског цара Мурата), или га је један српски ратник но-
жем усмртио, како други говоре, да би осветио смрт српскога
владара Лазара, свога господара”.128

Летопис цара Ивана, око 1568.

Бој на Косову 1389. је описан и у једној књизи о историји руских
земаља, написаној у другој половини 16. века по жељи руског цара
Ивана. Запис изгледа овако:

Када су умрли (турски цар) Орхан и његов син Сулејман, престо је

заузео његов брат, најмлађи син Орханов, по имену Мурат. Он је си-
лом све надмашио, и свирепошћу и немилосрдношћу многа царства на
истоку и западу од турске земље је под своју власт покорио. А онда,
наоружавши се, пошао је против хришћанског цара српског Лазара.
И православни српски цар Лазар сакупио је велику војску и стао пред
овога.
А у српског цара Лазара био је један племенити и одани слуга,
којег су неки оклеветали да неискрено и неверно служи цару.
И обе војске су се среле, и била је велика битка.

127
Ковачевић, Бранковић, 271. стр.
128
Изворно стоји „мизијски” и „трибалски” уместо „српски”. То су стари називи
коришћени у то доба за српске земље.
192
 А онај оклеветани, желећи да докаже верност, отишао је у
табор цара Мурата приказујући се као пребег од православног
српског цара Лазара, па се турска војска размакла и отворила
му пут. И он, изјављујући да с љубављу иде к Мурату, турском,
цару, изненада извади мач свој и забоде га у срце турског ца-
ра Мурата. Истог трена турски цар Мурат је пао мртав, али и тог
чудног хришћанског слугу Турци убише.
То је Турке сметнуло, па је тада над Турцима почела превла-
давати српска војска предвођена царем Лазаром. А онда су Тур-
ци поставили Муратовог сина Бајазита за свога цара, па су Турци по-
чели побеђивати српскога цара Лазара и његову војску.
Српски цар им је пао у руке, и његове кнезове, војводе, великаше,
и слуге, и сву војску његову, или су побили или заробили. Турски цар
Бајазит је наредио да цара Лазара мачем посеку. Битка је била
6897. (1389.) године.

По самом садржају и изразима који се користе, види се да овај за-

пис потиче од два наведена старија записа о Боју – споменутом запису
руског монаха Игњатија и запису Константина („Житију господи-
на Стефана”).
Због тога је Бој описан на скоро исти начин као и у тим записима
што је описан: Два дела битке, са почетним вођством Срба, и после
преокретом у бици; погибија Мурата у бици од руке оклеветаног
српског ратника; и погибија кнеза Лазара, тако што је био ухва-
ћен и потом погубљен по наређењу Бајазита.
Једина разлика је што се у овом запису казује да је Мурат погинуо
у првом делу битке, док су Срби надвлађивали Турке – као што се
казује у појединим другим старијим записима о Боју, попут наведених
записа српских монаха са краја 14. и почетка 15. века.
Ипак, пошто други записи из истог доба, у којима се описује време
погибије Мурата, казују да је Мурат погинуо у другом делу битке, и
тачније, у завршном делу битке, то значи да податак из овог руског
записа о времену погибије Мурата није сасвим тачан.
Разлог што се време погибије Мурата у појединим записима попут
овог смешта у први део битке, уместо у други део битке, очито потиче
отуда што су Турци у првом делу битке били надвладани, а сам Мурат
је погинуо пре кнеза Лазара, пре него што су Турци преовладали. 129

129
Е. Н. Казаков и др. (прир.), Лицевой летописный свод. Русская летописная история,
кн. 10, Актеон, Москва, 2009, 296-305. стр.
193
 Две странице из руског летописа из 16. века с описом
и сликовним приказима Боја на Косову и погибије
цара Мурата од руке неименованог српског ратника

Запис Филипа Дифрена, 1573.

У истом добу, француски путописац Филип Дифрен-Кане оста-
вио је кратку забелешку о Боју, односно, о погибији Мурата.
Ратника који је усмртио Мурата назива „Мило'”, и описује га као
владара једне области у Босни, записавши да је „кнез Мило убио
султана Мурата на приштинском пољу пришавши му под изго-
вором да му жели пољубити руку”.130

130
Радован Самарџић, Београд и Србија у списима француских савременика XVI и XVII
века, Историјски архив Београда, Београд, 1961, 129. стр.
194
 Запис Јакоба Соранце, 1575.
Један италијански изасланик у Турској по имену Јакобо Соренца
у једном свом запису је споменуо погибију Мурата на Косову, али, рат-
ника који је усмртио Мурата описао је као „слугу мађарског краља”,
који је издао „турског пашу”, односно, турског цара Мурата.
Такав опис Милоша или кнеза Лазара као „мађарског (угарског)
великаша”, и опис Милошеве „издаје” у вези са турским царем, по-
стоје и у појединим раније наведеним записима. А овај запис гласи:

У једној врло великој и родној равници званој „Косово”, кажу, сул-

тан Селим, предак овог султана, победио је мађарског краља Матију.
Ту има једно брдо за које се прича да је ту умро паша којег је из-
дао један слуга краља Матије, па од тада постоји обичај да се држи за
рамена сваки онај ко долази да султану љуби руку.

Мада се Мурат не спомиње по имену, и говори се о сукобу између

турског цара и мађарског краља, ипак се види да је то опис Боја на
Косову, јер се помиње погибија „турског паше” на Косову и оби-
чај држања за руке онога ко долази пред турског цара, што се
само може односити на Мурата.
А разлог што се спомиње мађарски краљ Матија, а не кнез Ла-
зар, и сукоб Турака с Мађарима, а не Србима, јесте очито у мешању
Боја на Косову 1389. године са другим Бојем на Косову, који је био
1448. године, и у којем се јесу борили Турци и Мађари, над којима је
тада владао тај краљ Матија. Слично мешање та два догађаја се ви-
ди и у другим записима о Боју.131

Запис Макарија, 1575.

Још један кратак грчки запис оставио је свештеник (епископ) Ма-
карије, у оквиру допуњеног записа другога грчког писца, који се звао
Георгије Франца (око 1476. године).
У овом запису се само помиње исход битке и погибија Мурата:
Записано је да су у бици Турци победили и да је Мурат погинуо од
руке кнеза Лазара уз помоћ неког лукавства. Запис изгледа ова-
ко:

Petar Matković, Dnevnici putovanja mletačkih poslanstava u Carigrad: Jakoba Sorance

131

1575. i 1581. godine. Putovanja po Balkanskom poluotoku XVI vieka, Rad JAZU, knj. 124,
JAZU, Zagreb, 1895, 30-31. str.
195
 После одређеног времена, (турски цар Мурат) изнова је заратио са
српским владарем Лазарем, победио га је и разбио, и опет мно-
ге градове и земље ставио под своју власт. Владао је 23 године. Борио
се у 37 битака, у којима је увек побеђивао, али, поменути Лазар га је
уз помоћ лукавства усмртио.
Нико није знао за то. (Муратови) великаши су позвали његовог
сина Бајазита и прогласили га за цара, и он је преузео власт над зем-
љама Европе и Азије.132

У овом запису се спомиње прикривање смрти Мурата и у вези с

тим проглашење Бајазита за цара од стране турских великаша
– исто као у појединим другим раније наведеним записима.
Податак да је сам кнез Лазар усмртио Мурата, а не неки други рат-
ник, налази се и у појединим другим записима, попут наведеног запи-
са Руја Гонзалеса, и тај податак потиче очито од првих вести о по-
гибији Мурата у бици против кнеза Лазара, то јест, од описа по-
беде Лазара над Муратом, који је и буквално био схватан као да је
сам кнез Лазар још и усмртио Мурата; јер већина записа, укључујући и
старије записе, попут „Повести Јакуба”, а и записа Салутатија, до-
казују да је Мурата усмртио неки други ратник, а не кнез Лазар.

Записи Феридуна, 1575.

Два занимљива записа о Боју на Косову потекла су од турског пис-
ца из 16. века који се звао Феридун.
Оно што је занимљиво у вези са та два записа јесте то што је тај
Феридун тврдио да није он те записе написао, него да су то преписи
старијих записа о Боју, и то записа из саме 1389. године.
Тачније, тврдио је да су то записи које су написали лично цар Му-
рат и његов син Бајазит, односно, да су то писма која су Мурат и по-
сле Бајазит написали одмах након Боја на Косову, још док су били на
Косову пољу, и да су у тим писмима описали Бој на Косову и онда пи-
сма послали једном чиновнику у Турској, да му јаве о исходу битке.
Први од та два записа – такозвано „Муратово писмо” – написано
је у првом лицу, као да га је писао сам Мурат, па је као учесник у Боју
описао шта се догодило на Косову пољу. Тај запис, приписан Мурату,
изгледа овако:

132
Georgius Phrantza, Chronicon Maius, Lib. I, Patrologia Greaca, tom. CLVI, ed. J. P. Migne,
Paris, 1866, pp. 701-703
196
 „(…) Четрнаестог дана месеца шабана 791. (1389.) године, који је
пао у понедељак, војске су се разврстале на Косову пољу за смртоно-
сни бој на том мегдану светог рата с презреним неверницима. Још се у
почетку опазило да нема слоге међу тим зликовцима.
Изрека каже: „Све што одреди Бог, добро је”. Неко време се стаја-
ло и чекало, а онда су се с обе стране појавиле претходнице. Са наше
стране нису се показали нехајним, па Инџе Балабан, као страшан лав
и тигар љути, јурнуо је ка претходници тих свиња и пре заласка сунца
пред вишњи стремен бацио одсечене главе њихове и довео заробље-
на два-три храбра ратника.
Након одговарајућег поступка са њима сазнало се да се разбојни-
чка скупина неверника – на њих клетва Алаха, анђела, и свеколикога
рода људског! – припрема за крвави ноћни напад на исламску војску;
али, напад нису извршили, јер невернички војвода Јургил овако њи-
ма рече:
„По ноћи је нашем плену лакше да нам утекне, и тиме бисмо га ис-
пустили из руку.”
(…) Приступило се распореду војске за бој: На десно крило постав-
љен је мој одлични моћни син Бајазит Муњевити, мој намесник укра-
шен царском влашћу, чуван од Бога добротвора, Бог дао трајање ње-
говој слави и његову напретку! (…) На левом крилу био је честити ви-
сокодостојни син мој Господар Јакуб, дуго да поживи! (…) А моја уз-
вишена особа, попут духа у телу, стала је у средину војске. Неиспоре-
диви велики везир Алија, Бог да му удели све што жели, примио је на
себе дужност предводника војске. Он, као халифа Алија, први је иза-
шао на мегдан и спремио се за то.
Јањичарски вођа Мухамед, као што на шаховском пољу пешак сто-
ји пред краљем, тако је и он на својем месту будно стајао пред својим
владарем. А две хиљаде стрелаца, не склањајући својих пет прстију с
лукова, све време су стајали спремни бацити се на непријатеља који
би посегао на живот Господара (Мурата).
А Лазар, онај љути проклетник, који још пре сукоба показа се као
покварењак, на крилима војске је поставио проклетника Вука (Бран-
ковића) и босанског краља Влавида, и војводе влашке, мађарске, бу-
гарске, албанске, чешке, и пољске. С ових седам знаменитих војсково-
ђа простих неверника, налик седмоглавој аждаји, Лазар је одлучио су-
протставити се исламској војсци.
Сви они, обучени у гвожђе, са сабљом на рамену, кренули су једни
за другима и заметнули крваву борбу и започели смртни бој.

197
 А тада је и на нашој страни плануо огањ ревности. На првом месту
велики везир Алија је јурнуо на свом коњу на мегдан и одупрео се кр-
вавој најезди злочиначких неверника. Он се жестоко поби са проклет-
ником Јургилом, заповедником претходнице, и по милости Бога виш-
њег одруби том проклетнику главу његову и баци преда мој превишњи
стремен, где она паде лицем ка земљи. Тада победоносне заставе ла-
гано и поносито ка победи заједрише.
С разних страна заигра велики бојни бубањ. Гласови трубе и рого-
ва допреше до небеса. И на десној и на левој страни започе бој и за-
пуцаше пушке и топови. Стреле се разлетеше по ваздуху, а од проли-
вене крви земља као да мркоцрвене боје поста. А од велике прашине
сјајно сунце се замрачи. На све стране се крвава битка била.
Најзад, неверничка чета разбојника у великој је гомили на-
валила на средиште војске, где је пребивала моја преузвише-
на личност. Али, тад, мој син, снага моје лозе, Муњевити, дуго живео
и срећа да га прати, да би ове одбацио натраг, заједно са победнич-
ким војницима под својим заповедништвом до изнемоглости показао је
велику храброст и ревност, и попут плаховитог потока и мора без гра-
ница учини јуриш.
Онда је наступило срамотно повлачење непријатељске вој-
ске, које је окренула своја леђа, а Лазару, најопакијем од свих
људи, била је одсечена глава. Поред својих побацаних и поломље-
них застава, презрени Лазар је био остављен под копитима својих ра-
стужених коња, а онда, као одличан и поучан пример, глава његова је
била натакнута на оштрицу гвозденог шиљка копља. Чим се обзна-
нила погибија Лазара, сва дружина његова, ђаволски злокоб-
на, „као страшљиви магарци побегоше од лава мужјака”.
Били су неодољивом моћу мог горе споменутог сина потпу-
но расути у нереду, распршени, у бег натерани. Тако су наше
велможе постали славодобитници, а непријатељи Величанст-
ва побеђени.
(…) Муслимански мученици (погинули), са свима њима милост Бо-
жја, добили су по заслугама њиховим: Вишњи анђели радосно их у рај
позиваше овако: „Уђите у миру и са поуздањем” (…) Они (остали) на
тим благословљеним конацима неколико дана су остали, све док нису
сабрали и разделили непријатељске заробљенике и бескрајни плен.
Када је све било спремно, сав честити табор је кренуо ка престо-
ници, а ова узвишена објава о победи је написана и послата (…) друге
десетине месеца часна шабана 791. године у табору на Косову.”

198
 У овоме писму, за сада не улазећи у то да ли га је написао Мурат,
дакле, Бој је описан исто као у споменутим турским записима.
Једина разлика је то што се у овом запису не спомиње погибија
Мурата, јер је ту представљен као писац писма, али, у другом писму,
такозваном „Бајазитовом писму”, записано је да је Мурат погинуо
након што је написао ово писмо, односно, након завршене бит-
ке – исто као у појединим другим записима што је записано.
Постоје и два описа којих нема у до сад наведеним записима, у ве-
зи са током битке и у вези са погибијом кнеза Лазара:
У вези с током битке, на једноме месту описан је јуриш српског
одреда на Мурата („Неверничка чета разбојника у великој го-
мили навалила је на средиште војске где је моја узвишена ли-
чност пребивала”), што подсећа на описе јуриша српског одреда
на Мурата у раније споменутим записима, попут писма Салутатија,
„Фирентинског летописа”, и записа Мињанелија.
Разлика је у томе што се у тим записима каже да су се ови успе-
ли пробити и да је Мурат тада погинуо, а Бајазит после тога сти-
гао, док се овде каже да Мурат није погинуо, већ да је његов син Ба-
јазит притекао у помоћ и непријатеље натерао у бег.
А у вези са погибијом кнезом Лазара, каже се да је његова гла-
ва након погубљења била натакнута на копље, па када су то остали
видели, да су кренули у повлачење („Чим се обзнанила поги-
бија Лазарева, сви војници његови су побегли…”), што је слично
опису повлачења одреда Вука Бранковића након погибије кне-
за Лазара у „Повести Јакуба („Када је Лазарев зет сазнао да је
његов таст погинуо, није хтео да настави битку, већ је наре-
дио свима да стану и истог трена се повукао у своју земљу”).
Повлачење српске војске се описује и у другим наведеним записи-
ма, али, тамо се каже да је до повлачења дошло пре погибије кнеза
Лазара. Тако је описано и у раније наведеним турским записима.
У споменутом допуњеном запису Јована Дуке говори се о повла-
чењу српске војске која је „оставила кнеза Лазара”, дакле, пре
погибије кнеза Лазара, па да је после тога он био ухваћен.
У запису Лудовика Цревића налази се подробнији опис тог дога-
ђаја, и говори се о повлачењу српске војске пре погибије кнеза
Лазара, па да је после тога дошло и до повлачења одреда кнеза
Лазара, те да је током повлачења био ухваћен и затим погубљен.
И, у запису Јерга се каже слично, да је кнез Лазар био ухваћен
током повлачења и затим погубљен.

199
 Турски записи Повлачење српске војске пре
(1402-1512.) погибије кнеза Лазара.

Запис Феридуна Повлачење српске војске након

Ахмеда (1575.) погибије кнеза Лазара.

Запис Јерга (1460.) Повлачење одреда кнеза Лазара.

Повлачење одреда Влатка Вуковића

(и Вука Бранковића) пре погибије
Допуњени запис
кнеза Лазара.
Дуке (1480.)
Повлачење одреда кнеза Лазара.

Повлачење одреда Влатка Вуковића

(и Вука Бранковића) пре погибије
Запис Лудовика
кнеза Лазара.
Цревића (1527.)
Повлачење одреда кнеза Лазара.

Повлачење српске војске пре

погибије кнеза Лазара.
Запис Уруџа (1450.)
Повлачење српске војске након
погибије кнеза Лазара.

Повлачење српских одреда пре

погибије кнеза Лазара.
Повест Господара
Јакуба (1396-1402.)
Повлачење одреда Вука Бранковића
након погибије кнеза Лазара.

200
 На основу наведених записа, испада да је прво дошло до повла-
чења оба крила српске војске пре погибије кнеза Лазара, одно-
сно, до повлачења одреда Влатка Вуковића и Вука Бранковића,
па да је кнез Лазар остао сам са својим одредом („напуштен од
својих војсковођа”), те да је затим и одред кнеза Лазара кренуо
да се повлачи, али су били сустигнути, па је кнез Лазар током тог
повлачења био ухваћен и онда погубљен; и на крају, да је дошло
до потпуног повлачења војске након што се сазнало за погибију
кнеза Лазара.

ПРВИ ДЕО БИТКЕ ДРУГИ ДЕО БИТКЕ ПОСЛЕ БИТКЕ

Турци надвлађују;
Срби надвлађују;
погибија Мурата; Повлачење српске
повлачење одреда
повлачење одреда војске по погибији
Влатка Вуковића и
кнеза Лазара и кнеза Лазара
Вука Бранковића
погибија Лазара

Таква два повлачења српске војске, условно речено – повлачење

пре погибије кнеза Лазара, па коначно повлачење након поги-
бије кнеза Лазара – спомињу се тако и у турским и у не-турским за-
писима о Боју. То значи да опис победе Турака у два дела битке –
који се налази у турским записима – ипак би могао да буде тачан опис
битке, односећи се на два повлачења српске војске.
Разлика би и даље била у томе што је у једном броју турских запи-
са изостављен опис дела битке у којем су Турци били надвлада-
ни, а који се помиње у осталим турским и нетурским записима. Речено
је, то су поједини турски писци изоставили очито да би увеличали соп-
ствену победу.
Према овим извештајима, прво повлачење одреда српске вој-
ске уследило је пред противнападом Бајазита, о којем говоре мно-
ги наведени записи, с тим што је могло бити и још неког догађаја који
је том нападу претходио, попут гласа о издаји неког одреда српске
војске – о којем говори допуњени запис Дуке; док друго и коначно
повлачење српске војске уследило је услед гласа да је кнез Ла-
зар погинуо.

201
 Али, како то да се иста војска повукла два пута у истој бици?
Опис два повлачења исте војске подразумевао би да прво повла-
чење није било потпуно, односно, да то није било коначно повла-
чење с бојишта, већ повлачење после којег се могао извести понов-
ни напад.
У допуњеном запису Дуке се и каже управо да се одред Влатка
Вуковића најпре повукао пред нападом Турака, па да се спре-
мао да крене у поновни напад. („Турци су узвратили нападом
на (Влатка Вуковића), а он је кружио да други пут ступи у бор-
бу…”).
До тог другог напада одреда који се повукао, ипак, није дошло, јер
је у међувремену кнез Лазар погинуо, или се барем такав глас раши-
рио по бојишту – како је записано у овом допуњеном запису Дуке и у
другим наведеним записима.133
Други од два записа Феридуна јесте још једно писмо, које је при-
писао Муратовом сину Бајазиту, и које гласи овако:

„(…) Кад ова моја узвишена објава приспе, нека буде објављено да
је написана после одржавања битке која се по Божијој вољи догодила
на Косову пољу.
Мој отац, султан Мурат, коме је живот био срећан, а смрт муче-
ничка, после у сну виђеног сна молио се Свевишњем Творцу да га удо-
стоји мучеништва.
Са бојишта се он неповређен и у потпуном здрављу вратио у свој
шатор, до небеса узвишен. Али, док смо тако уживали највећу радост,
гледајући како се одсечене главе војвода ваљају под копитама коњ-
ских ногу, и како неки везаних руку и испребијаних мишица стоје, он-
да се ту изненада појави неки Милош Копилић.
Он је тражио притворно и лукаво да се прими у ред победо-
носне војске; а кад је по својој молби био пропуштен да пољу-
би ноге светлога цара, уместо то да уради, он је на дично тело
пресветлога цара неустрашиво јурнуо и на њега отровни нож
свој управио, који му је био у рукаву скривен. Задао му је теш-
ку рану и на тај начин њега удостојио мученичке смрти (…)
Након што је речени Милош то дело учинио кренуо је бежати пред
војницима, али, наши храбри војници, који су блистали као звезде на
небу, њега су сустигли и на комаде исекли.

Алексеј А. Олесницки, Два турска фалсификата XVI столећа о Косовском боју, Serta
133

Hoffilleriana, Загреб, 1940, 495-502. стр.

202
 А ја, када сам чуо за овај догађај, упутио сам се ка постељи муче-
ника, али њега, цара, мртва сам затекао. У исто време се догодило да
је и мој брат Јакуб у вечност отишао.
Светли сандук својег оца сам преко поверљивих људи послао теби
(брусанском судији) да се сахрани (у Бруси). Кад тело буде приспе-
ло, сахраните га, али немојте никоме да причате о овом дога-
ђају, већ напротив, пред светом покажите знаке победе, како
не би непријатељи штогод приметили.
То знајте и овоме мом светом печату верујте. Писано у половини
месеца шабана 791. (1389.) године”.

У овом писму, за сада не улазећи у то да ли га је написао Бајазит,

дакле, нема описа саме битке, већ само се описује погибија Мурата,
убиство Муратовог сина Јакуба, и прикривање Муратове смр-
ти.
Погибија Мурата је описана као убиство после битке од руке
„лукавог неверника”, који је описан као у већини наведених записа
– да се приближио Мурату под изговором да је прешао на њи-
хову страну, па га онда изненада напао и усмртио.
Његово презиме, које се наводи у претходно поменутим записима
као „Кобила” или „Кобилић”, ту је наведено као „Копилић”. Извор-
ни облик тог презимена могао је бити Копилић, од имена Копил, јер
такво име и презиме јесте постојало у то доба. Друга могућност гласи
да је изворни облик био „Кобилић”, од надимка Кобила, или пак од
турског израза „кубила”, као што је раније напоменуто.
За убиство Муратовог сина Јакуба само се узгред каже да је
„Јакуб отишао у вечност”, и то у исто време када је и Мурат тамо
отишао. А с обзиром да се на основу других наведених записа зна да
је управо Бајазит наредио убиство свог брата Јакуба, јасно је за-
што у овом запису нема подробнијег описа тог догађаја – слично као у
појединим наведеним другим турским записима таквог описа нема, већ
се смрт Јакуба исто само узгред спомиње.134
На крају, као у појединим наведеним записима, помиње се и при-
кривање смрти Мурата, с тим што речи приписане Бајазиту – „Не-
мојте никоме да причате о овом догађају, већ пред светом по-
кажите знаке победе” – могу се протумачити на различите начине…

Љубомир Дурковић-Јакшић, Бајазитов извештај из 1389. о погибији оца му Мурата,

134

кога је Милош Обилић убио на Косову, Гласник Српске православне цркве, бр. 7,
Београд, 7. јул 1988, стр. 128-129.
203
 Запис Садедина, после 1575.
Турски писац 16. века по имену Садедин је такође оставио запис
о Боју, који се мало разликује од претходно наведених турских записа.
Његов запис највише личи на запис Нешрија и запис Идриза, јер
је највише из њихових записа узео податке о Боју на Косову.
Постоје две мање разлике у односу на већину наведених записа; а
то су описи одабира Бајазита за цара и погибије кнеза Лазара:
У погледу описа Бајазита, каже се да је Мурат на самрти одре-
дио Бајазита за цара – као што се каже у запису Феридуна, док се
у другим записима каже да су га великаши изабрали.
А у погледу описа погибије кнеза Лазара, каже се да је умро
од рана задобијених у бици, а не да је био заробљен и онда погуб-
љен – како је описано у другим записима.
Такав податак би могао помирити два различита описа погибије
кнеза Лазара у записима о Боју на Косову – опис погибије у борби
с описом заробљавања и погубљења; јер је кнез Лазар могао би-
ти рањен у самој борби, а после тога заробљен и погубљен.135

Запис Стефана Герлаха, 1578.

Немачки путописац, по имену Стефан Герлах, оставио је кратак
запис, записавши само да је у Пироту некада „владао Милош Коби-
лић, онај што је усмртио турског цара Мурата”.
Тачније, записао је „Милош Коболи'” (нем. Milosch Coboli), па ни-
је сигурно да ли је мислио на облик „Кобилић”, изостављајући слово
„ћ” на крају, или на облик „Кобила”.
А то је записао „према причању хришћана” из Пирота, што је
занимљив податак зато што се и у запису Нешрија спомиње Пирот у
вези с ратником по имену „Димитрије 'Јундоглу'”, који по опису од-
говара управо ратнику који је убио Мурата, као што је речено.
Таква прича у народу је настала вероватно због тога што је преда-
ње о том ратнику постојало и у подручју Пирота, па је тамошњи народ
присвојио такво предање, иако јесте могуће и да је он ту некада воје-
вао са Турцима, јер је то описано у запису Нешрија. Мада је мање ве-
роватно да је ту и стварно владао – како казује Герлах, ипак, не мо-
же се тврдити ни супротно, јер нема записа из доба Боја који о томе
говоре.136

135
Олесницки, Турски извори о Косовском боју, 82-89. стр.
136
Petar Matković, Putopis Stjepana Gerlaha 1578. godine. Putovanja po Balkanskom
poluotoku XVI vieka, Rad JAZU, knj. 116, JAZU, Zagreb, 1893, 49. str.
204
 Запис Антуна Врамеца, 1578.
Хрватски свештеник и летописац из 16. века по имену Антун Вра-
мец у свом летопису је оставио веома кратак запис о Боју на Косову, у
којем се само узгред спомиње погибија Мурата.
Врамец наводи погрешну годину битке – 1373. уместо 1389. го-
дине – исто као што се наводи и у појединим раније наведеним запи-
сима, јер су очигледно користили исти извор. Запис гласи овако:

Године 1373. (1389.) цара Мурата умори Милош Кобилић на Косо-

вом пољу, па су Турци њега уморили и погубили.137

Насловна страница записа Антуна Врамеца (1578.)

и део странице са поменом погибије цара Мурата

Antol Vramec, Kronika vezda znovich zpravliena kratka szlouvenzkim iezikom, Lublana,
137

1578, 94. str.

205
 Запис Огијера Гисленија, 1581.
Белгијски путописац 16. века, изасланик на двору турског цара, по
имену Огијер Гислен из Бусбека, у својој књизи под насловом „Пи-
сма из Турске” оставио је један кратак запис о Боју на Косову, и тач-
није, о погибији Мурата.
Запис се разликује од претходно наведених записа по томе што се
ратник који је усмртио Мурата ту назива Хрватом. Записано је како је
Мурата усмртио „један Хрват, да би осветио господара свог, срп-
ског владара Марка”, којег је Мурат убио. Такође, записано је да је
то учинио тако што се претварао да жели да разговара са Муратом, па
га онда изненада напао.138

Запис Франческа Сансовина, 1582.

Италијански писац по имену Франческо Сансовино у своју књи-
гу о историји Турског царства из 1568. године уврстио је и запис
о Боју на Косову.
То је у ствари допуњени запис Теодора Спандуна, тако да се од
тог записа разликује само по томе што је додато да је Мурата усмр-
тио сам кнез Лазар, као један од дванаест великаша који су се
пре битке заклели да ће напасти Мурата – податак очито узет из
старијих италијанских записа о Боју, у којима се спомиње тих „двана-
ест заклетих великаша”.
Разлика је и у томе што кнез Лазар није описан као српски вла-
дар, него као „мађарски великаш”, и што је записано да је тих два-
наест великаша коцком бирало који од њих ће усмртити Мура-
та, па да је коцка пала на Лазара.
У другим издањима књиге овог италијанског писца се уместо Ла-
зара спомиње „српски ратник у служби Мађарске, по имену Ми-
лој Копиловић”. А исти писац на другом месту преноси и извештај о
Боју на Косову из записа Леце, у којем се спомиње Марко Краље-
вић и Бајазитово убиство Јакуба. Записано је следеће:

Мурат је дошао у једно место у шумама Србије, у близини Новог

Брда, звано Косово. У Мађарској је било дванаест витезова који су
се заклели да ће убити Мурата; а међу њима је био изабран неки
Лазар (или: „Милој Копиловић”).

Augerius Gislenius Busbequii, Itinera Constantinapolitanum et Amasianum, Antverpia,

138

1581, p. 91
206
 Наиме, он је отишао из Мађарске и дошао у логор Турака,
претварајући се да је пребег. Тражио је да разговара са Мура-
том, који је на то пристао, јер је чуо за њега да је човек достојан-
ственог изгледа и велики ратник. А када је ушао у шатор турског цара,
тај витез је кренуо да му пољуби руку, а онда га изненада на-
пао и усмртио, али, није успео напустити шатор, јер су га изра-
њавали и на тло оборили. Од тада, двојица стражара увек држе за
руке свакога ко хоће да пољуби руку турског цара.
Овај Мурат је био први који је увео ред „јањичара” – телесну стра-
жу турских царева. У почетку их је било пет стотина (…) Ти јањичари
су убили Милоја Копиловића.
(…) Муратов син Бајазит, зван Муњевити, наследио га је и постао
четврти турски цар (…), након што је побио седморицу своје бра-
ће.139

Опис кнеза Лазара као „мађарског (угарског) великаша” у овом

запису, и опис Муратовог убице као „мађарског великаша” у запису
Спандуна, потврђује да су страни писци понекад мешали Србе и Ма-
ђаре. То се најбоље види у запису Фроасара, у којем се кнез Лазар и
Срби називају „Мађарима”.
Зато је могуће да се и опис Муратовог убице као „мађарског ве-
ликаша” у шпанској „Повести Јакуба” исто односи на српског рат-
ника који је био погрешно називан „мађарски”, или који је био „срп-
ски ратник у служби Мађарске” – како се казује у овом запису, па
да је зато био називан „мађарским”.
Тако се на основу свих до сад наведених записа издваја неколико
могућности о пореклу ратника који је усмртио Мурата: Или је био ма-
ђарски великаш, ако се опис у „Повести Јакуба” тумачи дословно;
или српски великаш из Мађарске, ако се тај опис тумачи у складу с
осталим записима, у којима се описује као српски ратник; или је био
српски великаш погрешно назван „мађарским” у записима страних
писаца, који нису довољно добро познавали ове просторе.
То се види по томе што су поједини од тих страних писаца – упра-
во попут шпанског писца „Повести” – и кнеза Лазара називали „бу-
гарски” и „влашки кнез”; а уз то, у већини записа се Муратов убица
описује као великаш „српског рода”.

139
Theodore Spandounes, On the Origin of Ottoman Emperors, trans. D. M. Nicol, Cambridge
University Press, Cambridge, 1997, pp. 20-21
207
 Запис Жана Палерна, 1582.
Француски путописац 16. века, по имену Жан Палерн, оставио је
следећи запис о Боју на Косову:

Седамнаестог дана овог месеца стигли смо у једно насеље код ко-
јег се налази гроб Мурата.
Мило' Комнен је убио овог Мурата и пет-шест његових љу-
ди у шатору усред његове војске. Пришао му је претварајући
се да је изасланик самога себе, те да „његов господар” жели с
њим да разговара о миру, па кад му је пришао да му руку пољу-
би, (онда га је напао).
После (погибије Мурата) је побегао из логора турског цара, али су
га на крају ухватили и убили уз помоћ неке врачаре. Жена султана је
била бесна на њих јер је хтела срести човека који се тако дуго сам су-
протстављао свој турској сили и који је био толико храбар да је почи-
нио један такав подвиг као што је напад на самога цара усред његове
војске (…) Од када је Мило' Комнен тако усмртио Мурата, двојица љу-
ди увек прате и држе за руке свакога ко долази пред турског цара.

У овом запису, који је најсличнији споменутом запису Бертрандо-

на, дакле, исто је описана само погибија Мурата, али, на мало дру-
гачији начин: Наводи се другачије име ратника који је усмртио Му-
рата и другачији изговор за прилазак Мурату:
Име „Мило' Комнен” за тог ратника се не помиње ни у једном на-
веденом запису и зато представља по свему судећи лоше преписано
презиме тог ратника из других записа. Сāмо презиме „Комнен” јесте
постојало у то доба као презиме једне лозе грчких царева, али овде је
очито грешком наденуто ратнику који је усмртио Мурата.
А у погледу описа изговора за прилазак Мурату, да се претва-
рао да је изасланик самог себе, исто може бити реч о лоше препи-
саном податку из другог записа, па да је зато записано да се претва-
рао да је изасланик самог себе, уместо изасланик кнеза Лазара. С
друге стране, тај опис подсећа на опис из записа Ашика, по којем ис-
пада да се један ратник претварао да је кнез Лазар, што је Ми-
лош искористио да приђе Мурату.
У сваком случају, такав опис не противречи описима из раније на-
ведених записа, јер у оба случаја се говори о претварању да је иза-
сланик или пребег који долази у миру као изговору за прила-
зак Мурату.
208
 Поред тога, постоје и два податка која се не спомињу ни у једном
од раније наведених записа – помен жене цара Мурата и помен не-
какве врачаре која је помогла да се ухвати Милош након поги-
бије Мурата.140

Запис Јохана Леунклавија, 1588-1591.

Немачки историчар 16. века по имену Јохан Леунклавије писао
је о Боју на Косову у своје две књиге о историји Турака, али није до-
нео друге податке од дотадашњих, него је само узео податке из прет-
ходно споменутих записа о Боју.
У првој књизи, из 1588. године (лат. Annales Sultanorum Othma-
nidarum), описао је Бој према споменутим записима Халкокондила и
Барлетија. Ратника који је уморио Мурата назива само „Кобиловић”
(лат. Cabilouitzius).141
У другој књизи (лат. Historiae Musulmanae Turcorum ), из 1591. го-
дине, само је пренео податке из турских записа о Боју, и пре свега,
из записа Нешрија, тако да не садржи никакве друге податке од оних
који су наведени у турским записима. Муратовог убицу ту назива „Ми-
лош Кобилић” (лат. Milos Kobilitz).
Значај његовог рада је у томе што је он први европски писац који
је у целости превео и на тло Европе донео турске записе о Боју на Ко-
сову.142

Запис Вацлава Митровачког, 1591.

Чешки писац 16/17. века, по имену Вацлав Вратислав „Турчић”,
који је неко време боравио у Турској у изасланству немачког (римског)
цара, оставио је у свом путопису један кратак запис о Боју на Косову:

Обичај вођења за руке онога ко прилази турскоме цару успостав-

љен је од времена кад је један Хрват затражио пријем код султана Му-
рата, па том приликом га усмртио, да би осветио смрт свога господара
– српског владара Марка.143

140
Jean Palerne Foresiene, Peregrinations, Lyon, 1606, pp. 506-507
141
Ioannes Leunclavius, Annales Sultanorum Othmanidarum a Turcis sua lingua scripti ,
Francofurtum, 1588, pp. 256-261
142
Ioannes Leunclavius, Historiae Musulmanae Turcorum, De Monumentis Ipsorum Exscriptae,
Lib. XVIII, Francofurtum, 1591, pp. 258-304
143
Vácslav Vratislav z Mitrovic (1599), Příhody jež na ceste do Carohradu, Praha, 1855, p. 57
209
 Ратник који је усмртио Мурата назива се Хрватом, и каже се да је
био слуга „српског владара Марка” – дакле, исто као што је записа-
но у малопре споменутом запису Гисленија.
Уместо Марка треба да стоји кнез Лазар, јер у већини записа се
убица Мурата наводи као Лазарев слуга. Овде се под тим „владаром
Марком” очито мисли на Марка Краљевића, којег су писци само по-
мешали с кнезом Лазарем, јер се у појединим старијим записима кнез
Лазар и Марко Краљевић спомињу заједно као противници Мурата
у Боју на Косову.

Запис Јохана Водњанског, 1597.

Један други чешки писац, Јохан Водњански, који је живео у 16.
веку, у свом запису је исто споменуо погибију Мурата, записавши само
кратко да је неки „слуга српског владара пролио крв турског ца-
ра Мурата, како би осветио смрт свога господара” – као што је
записано у неколико наведених записа, међу којим је најстарији запис
Доната Леце.
Као у тим записима, тако се у запису овог чешког писца у наставку
спомиње и Марко Краљевић, али се не казује да ли је учествовао у
Боју на Косову, него само да је ратовао с турским царем Бајазитом,
сином Мурата, и да је на крају био поражен и тиме приморан да се по-
кори Турцима.144
Према том запису, дакле, Марко Краљевић се покорио Турцима
после Боја на Косову, што би значило да је био на страни кнеза Лаза-
ра у Боју на Косову, као што казују и поједини претходно наведени за-
писи, почев од записа Леце. Ипак, пошто ови записи потичу из знатно
каснијег доба у односу на Бој, није могуће поуздано утврдити тачност
тог податка.

Летопис турских царева (16/17. век)

Још један грчки запис о Боју на Косову, познат као „Летопис тур-
ских царева”, саставио је непознати грчки писац 16/17. века, али ни-
је познато тачно када.
Овај запис је скоро исти као споменути запис Халкокондила, та-
ко да је непознат писац узео податке из тог записа. А овај запис гласи
овако:

144
Александар Николов, Срби и Бугари у трактату Јована Кампана Водњанског О
пореклу турских тирана (1597). Власт и моћ властеле Моравске Србије 1365-1402.
године, Крушевац, 2013, 208-213. стр.
210
 Султан Мурат је започео рат против српског владара Лазара.
Када је Лазар чуо за његов долазак, отишао је у Мађарску да тражи
помоћ, и са њима и другим хришћанским владарима начинио савез.
Једну од својих кћери је дао владару Молдавије, а другу своју кћи
дао је Вуку (Бранковићу), владару Костура и Охрида.145
Они су се удружили да се заједно супротставе султану Мурату. С
њима су у савезу били и други владари, и било их је у веома великом
броју. Спремили су се и отишли ка реци Сави да тамо дочекају Мура-
та. А Мурат је долазио са великом војском, и са собом је водио своја
два сина – Јакуба и Бајазита.
Војске су удариле једне на другу. Турци говоре да је султан напао
овог (Лазара) залетевши се на њега великом силином, али да се ту на-
шао један српски ратник, с којим се побио. А тај ратник, који је био
пешак, затим је потегао копље и ненадано га ударио врхом коп-
ља, и тај ударац би смртоносан.146
Грци, пак, говоре да се другачије догодило: Кажу да је владар Ла-
зар послао једнога од својих људи ка султану Мурату, обећавши му да
ако убије султана, да ће му дати део своје земље да њиме влада. Иза-
брао је њега да то учини јер је знао да је овај храбар. И он је пристао
на то.
Тако је он отишао ка султану Мурату да му се поклони, претвара-
јући се да је пребег и да је напустио Лазара. Султан, видевши да
је он достојанствена изгледа и красне одеће, наредио је својим вој-
водама и телесној стражи да га пропусте, да с њим поразговара.
Али, док се приближавао да му се поклони и пољуби му руку,
он изненада извади нож који је држао скривен и удари султа-
на Мурата, и уби га зарад верности према свом господару Лазару.
А телесна стража султана Мурата је ухватила тог српског ратника,
који се звао Михаило, и онда га исекоше. Од тад код Турака важи за-
кон да телесна стража за обе руке држи сваког изасланика који дола-
зи да се поклони и пољуби руку њиховом цару.
Говори се да је (Мурат) имао војску од 180.000 пешака и коњани-
ка, и да је био прек. После његове смрти, његова војска је узела њего-
ва тело и сахранила у граду Бруси.

145
„Владар Молдавије” је у ствари бугарски цар Александар, зет кнеза Лазара. У
запису Халкокондила се назива „владар Бугара или Молдаваца”.
146
Изворно стоји „Бајазит” уместо „Мурат”. То је очито грешка писца, јер се у наставку
каже да је султан погинуо, што се може једино односити на Мурата, који је погинуо
у бици, а не на Бајазита, који је преживео битку.
211
 Кажу да је био веома прек, и да је побио велики број својих војво-
да и великаша, али и да је био благонаклон према онима који су му се
покоравали. Волео је лов и био је добар према покореним народима.
Увек је држао своју реч. Био је снажног тела. Водио је укупно 37 бита-
ка против разних непријатеља. Он је први почаствован називом „худе-
гар”, што значи „цар”. Владао је 23 године, а погинуо је 1373. (1389.)
године. Тако је скончао турски цар Мурат.147

Овај запис, дакле, садржи исте податке као и запис Халкоконди-

ла: Исто се наводи турски извештај о Боју у којем се описује погибија
Мурата на крају битке, и грчки извештај према којем је Мурата усмр-
тио неки српски ратник пре битке, претварајући се да је пребег.
Разлика је што се у овом запису наводи друго име ратника који
је усмртио Мурата – „Михаило”, а изворно „Михале” (грч. Μιχάλη),
а не „Милојин”, као у запису Халкокондила. Та разлика ипак није
значајна јер су то по свему судећи само искварени облици имена „Ми-
лош”, како се наводи у већини записа који спомињу име тог ратника.
Друга разлика је у томе што је у запису Халкокондила записано
само да је тај ратник нешто измолио од кнеза Лазара пре одласка код
Мурата, а овде је записано да му је била обећана земља у посед –
слично као што је у запису Идриза и у запису Садедина записано да
је ономе ко успе ухватити Мурата била обећана земља и градови у по-
сед, као и рука Лазареве кћери (Оливере).

Део странице из „Летописа турских царева” из

16/17. века непознатог писца, у којем се описује Бој
на Косову 1373. (1389.) године (Codices Barberiniani
Graeci 111, Biblioteca Apostolica Vaticana,12v13r)

147
Georgios T. Zoras (ed.), Χρονικὸν περὶ τῶν Τούρκων Σουλτάνων, Athens, 1958
212
 Запис Мавра Орбина, 1601.
Један од најпознатијих записа о Боју на Косову, иако с почетка 17.
века, јесте запис дубровачког римокатоличког свештеника који се звао
Мавро Орбин (или: Марин Орбини).
А тај запис је познат по томе што је то први запис који помиње
издају Вука Бранковића у Боју на Косову. Историчари нису успе-
ли да открију извор његове тврдње о издаји Вука Бранковића, која се
не помиње тако изричито ни у једном од претходних записа, иако се у
појединим записима помиње могућа издаја неких српских одреда.
Мада овај запис потиче с почетка 17. века, дакле, из много касни-
јег доба у односу на Бој, ипак, заснован је на старијим записима о Бо-
ју. Највећи део овог записа заснован је на поменутом запису Цреви-
ћа, па се од тог записа не разликује у погледу описа самог тока битке.
Поред тога, запис Орбина садржи и неке податке преузете из на-
родног предања и других извора, којих нема у до сад наведеним за-
писима о Боју.
Овде су изостављени поједини делови овог записа, попут говора
кнеза Лазара пред битку и описа гроба Мурата на Косову пољу.
Запис изгледа овако:

После смрти Сулејманове, власт је преузео његов брат Мурат, пр-

ви овог имена. Желећи да прошири границе царства у Европи, прешао
је поменуту реку и дошао до Струмице, са намером да нападне земље
кнеза Лазара, јер је Лазар – како извештава Јован Леунклавије – по-
магао Мађаре и подстицао их на рат са Турцима.
Када је то дознао, Лазар и други кнезови и господа рашка и босан-
ска, без икаквог одлагања су сакупили своје војске и Турцима пошли у
сусрет. Они су већ били прешли реку Струмицу, па су се утаборили не-
далеко од њих.
А кнез Лазар је био врховни заповедник хришћанског табора. Као
што је речено, своју кћи Мару био је удао за Вука Бранковића, а кћи
Вукосаву за Милоша Кобилића, који се родио у Тјентишту близу Но-
вог Пазара и био одгојен на Лазаревом двору.
Између те две сестре дошло је једном до свађе: Наиме, Вукосава
је хвалила и претпостављала вредност свога мужа Вуку Бранковићу, а
то је Вукову жену Мару јако увредило, па је ошамарила своју сестру.
Кад је то испричала свом мужу, он је сместа потражио Вука и сасуо на
њега много увреда, те га онда изазвао на двобој, да се види је ли ис-
тина оно што је била казала његова жена Вукосава.
213
 Лазар покуша да их измири, али, није успео спречити да се међу-
собно потуку, како би доказали ко је од њих бољи. И када је Милош у
двобоју збацио Вука са коња, великаши који су стајали около нису до-
зволили да га даље удара. После тога су их кнез Лазар и други вели-
каши измирили, али то измирење је било више лажно но од срца. Због
тога Вук није пропуштао ниједну прилику да Милоша оцрни код свога
таста.
Пошто је тад Лазар требало да иде у бој на Турке, његов зет Вук
упозорио га је да припази на Милоша, јер треба да зна да он у
тајности шурује с Турцима да би га издао. Желећи да то провери,
Лазар је позвао на вечеру известан број великаша и заповеднике вој-
ске у намери да у току вечере прекори Милоша за ту издају, па ако се
увери у злочин, да га казни, а ако нађе да је невин, да се сам ослобо-
ди сумње која га је већ била почела мучити.
А пошто Словени имају обичај вином, а не мучењем, да откривају
тајне, за време вечере кнез Лазар се окренуо према Милошу, па држе-
ћи у десној руци пехар пун вина рече му овако:
„Теби, Милоше, дарујем ово вино заједно са пехаром, иако
си код мене окривљен за издају.”
Милош, међутим, не показа на лицу никаква знака који би одавао
такав грех и испи примљени пехар, а онда уставши поче овако беседи-
ти:
„Кнеже и господару мој Лазаре, није сада време за расправу, јер је
непријатељ већ у бојноме реду. Сутра ујутру показаћу делом да је мој
тужитељ клеветник и лажов, а да сам ја увек био веран своме госпо-
дару.”
Лазар му ништа није одговорио, него га је позвао да поново седне.
Али, Милош целу ту ноћ није уопште спавао, па у освит зоре, а да
то нико није приметио, узјахао је коња, и с копљем окренутим
наопако, као знаком пребеглиштва, како се сматрало код Сло-
вена, дошао је у табор Турака, код којих је био на великој це-
ни.
Одмах је био уведен под шатор турског цара, који се јако обрадо-
вао његовом доласку. И ту, бацивши се на земљу, какав је био обичај
међу Турцима, поклонио се цару; али, док је стајао погнуте гла-
ве да му пољуби руку, крадимице је узвукао бодеж који је др-
жао у недрима сакривен, па га забио Мурату у трбух. Но, док је
покушавао да побегне из шатора, на несрећу га рани царева телесна
стража, и ту на крају погине.

214
 Овде Лаоник (Халкокондил) изражава малу сумњу како су јањича-
ри пропустили Милоша наоружаног копљем којим је смртно ранио Му-
рата. Међутим, као што је речено, Милош није носио копље да би њи-
ме убио Турчина, него да покаже да се одметнуо од хришћана, нити је
копљем – како неки кажу – смртно ранио тог варварина, већ је то учи-
нио бодежом.
Због тога, како извештавају Лаоник и Леунклавије, код Турака од
тада важи закон да двојица стражара за руке држе онога ко долази да
пољуби руку њиховом владару, да не би могао нанети какво зло њего-
вој личности, као што је то Милош учинио Мурату.
Када се вест о Милошевом одласку проширила по хришћанском та-
бору, а да притом нико још увек није знао шта се догодило са (њим и)
Турчином, неки заповедници се почеше бојати за исход ствари и гово-
рити да не виде могућности за спасење. Они су наговарали остале да
би најбоље било избећи борбу и положити оружје, те се покорити неп-
ријатељу. Када је то видео кнез Лазар, позвао је све своје људе к себи
и одржао им говор (…)
Ови га нису пустили ни да заврши, нити су сачекали да им шта још
каже, него их поново обузе пређашњи занос, па онда сви, без разли-
ке, распаљени гневом словенским, са свих су страна повикали „У бој, у
бој!”
Турски великаши и заповедници, иако смрћу свог господара веома
ражалошћени, ипак се нису предали тузи, него су веома мудро посту-
пили и држали у тајности његову смрт, како пред непријатељи-
ма, тако и пред Турцима, којима још није било познато шта се
догодило.
Тај народ је веома постојан у ћутању и у чувању тајни које
су за њих неповољне, па им је немогуће ни застрашивањем ни
обећањима извући из уста реч којом би наговестили оно што
њихови владари желе да остане у тајности.
Стога, пре него што се проширила вест која би за њих могла бити
веома опасна, турски заповедници су постројили војску, те оно што је
требало починити за славу свога господара, свако је сад радио за вла-
стити спас. И тако су они са великом срчаношћу ударили на непријате-
ља.
Али, ни хришћани нису с ништа мањом храброшћу пружали отпор.
И једни и други жестоко борили су се, и свуда су тела њихова падала,
овде хришћани, тамо Турци, који су једва одолевали нападима Рашана
и других Словена. Неки од Турака су били напустили положај и
повукли се натраг, у намери да побегну.
215
 Тада су турски заповедници стали у сав глас викати овако:
„Куда бежите, муслимани?! Позади река Струмица, здесна неприја-
тељ, а слева Егејско море не дају побећи! Зар није часније умрети у
борби као људи, него бежећи пред непријатељем утопити се у валови-
ма попут стоке?
Куда, о, Турци, куд се део онај дух и она храброст којом сте жуде-
ли за царством у Европи? Или сте можда дошли довде само зато да из
наше срамоте повећате славу и углед словенског народа?!”
Не само то бодрење заповедника, већ и очајничка помисао на вла-
стити спас, као што то често бива, распалили су дух Турака, тако да су
повратили храброст и снагу, па су са још већом жестином поново
ступили у бој, и уз поклич и буку јурнули на непријатеља.
Када је то видео кнез Лазар, који се нештедимице борио, и кад је
приметио да му је коњ преморен, јер је борба трајала од изласка сун-
ца до после осам часова, оставио је тог коња, а узјахао другог, одмор-
ног. Али, његови људи, који су га видели како се смело бори у првим
редовима сав обливен крвљу, својом и непријатељском, изгубивши га
из вида док је променио свога коња, помислили су да је пао мртав на
земљу, те сви узнемирени почеше узмицати и растројавати се.
Упркос томе што се Лазар показивао и настојао да их повеже и са-
купи, они су и даље бежали. Због тога је и он на крају био присиљен
да крене за главнином војске и да бежи како би се спасао. Ипак, избе-
гавајући главни пут, да не би набасао на непријатеља, упао је са ко-
њем у једну рупу покривену земљом и грањем коју су сељаци били ис-
копали да би ухватили неку звер.
Непријатељи који су га гонили су га ту сустигли и убили. Са
друге стране, према казивању Филипа Леоницера, и како пише у тур-
ским записима, Лазар је био жив ухваћен, те му је у непријатељ-
ском табору била одрубљена глава (…)
Место где се одиграла ова битка зове се Косово поље (…) У тој би-
ци пале су многе личности из Рашке и Босне. Босански бан Твртко
је био у савезу с кнезом Лазаром, па му је послао у помоћ своју војску
под заповедништвом војводе Влатка Вуковића. Вуковић је с мало
својих људи побегао после ове битке, која се збила на Косову 15.
јуна 1389. године.
А зет кнеза Лазара, Вук Бранковић, спасао се са скоро свим
својим људима, јер он – како неки кажу – имао је тајне прего-
воре с Муратом да изда свог таста, како би се докопао његове
државе, како и јесте учинио.

216
 Тако је после његове смрти он постао господар једног дела Рашке,
док је други део добила Лазарева жена, Милица, и његова два нејака
сина, Стефан и Вук. Нешто касније међу њима је дошло до великих и
тешких размирица. Милица се зато обратила Турчину, па је он одузео
земљу Вуку Бранковићу и предао његовим шурацима, синовима кнеза
Лазара (…)

У наставку се наводе различити извештаји о смрти Вука Бранко-

вића, на основу којих није могуће утврдити како је Вук Бранковић
скончао живот, јер су ти извештаји међусобно противречни.
У вези са описом саме битке, у овом запису, дакле, све је скоро ис-
то описано као у запису Цревића, само са извесним мањим разликама
у виду података преузетих из других извора и замене одређених име-
на, попут имена „Словени” уместо имена „Рашани”, итд.
Овај запис разликује се од претходно наведених записа по опису
Вука Бранковића: Записано је да је он био главни тужитељ Ми-
лоша за издају, и да је у договору са Муратом починио издају.
Прво, опис Вука Бранковића као тужитеља Милоша за изда-
ју назире се и у претходно наведеним записима, а овај запис то потвр-
ђује, и само допуњава те записе са подробнијим описом лажне опту-
жбе Милоша за издају пред Бој на Косову, која се помиње још на
почетку 15. века у „Житију Стефана”.
Дакле, у „Житију Стефана” се само говори да је неименовани
српски великаш био лажно оптужен за издају од стране неких
„завидљиваца”, то јест, да је дошло до неког сукоба и расправе
пред битку, те да је он дао заклетву да ће напасти Мурата да би
доказао своју верност и храброст.
У запису Лудовика Цревића се каже да је име тог великаша би-
ло „Милон”, то јест, Милош, и да га је за издају лажно оптужио
„његов супарник”, тако да је постојао сукоб између њега и још
једног великаша, па је Милош дао заклетву да ће напасти Му-
рата да би доказао своју верност.
У запису Јерга се открива да су два посвађана великаша били
зетови кнеза Лазара, од којих је један дао заклетву да ће на-
пасти Мурата како би доказао своју храброст.
У запису Идриза се назире сличан опис сукоба између зета (та-
мо грешком пише „сестрића”) кнеза Лазара – Вука Бранковића, и
Милоша Кобиле, који су дали заклетву да ће напасти Мурата,
да би показали своју храброст и „стекли славно име”.

217
 А овај запис Орбина говори изричито да је пре Боја дошло до су-
коба између Вука Бранковића и Милоша Кобилића, као два зе-
та кнеза Лазара, при чему је Вук Бранковић из зависти Мило-
ша лажно оптужио за издају, па да је Милош дао заклетву да
ће напасти Мурата да би доказао своју верност.
Иако три наведена записа потичу из каснијег доба, описи догађаја
у тим записима се одлично поклапају са описима истих догађаја у ста-
ријим записима, а уз то, и засигурно јесу засновани на неким старијим
записима.

Свађа између једног великаша и „завид-

Житије Стефана љиваца”, који су га оптужили за издају.
(1431. године) Заклетва великаша да ће убити Мурата,
да би доказао своју верност.

Свађа између два зета кнеза Лазара.

Запис Јерга
Један од њих заклиње се да ће убити
(1460. године)
Мурата, да би доказао своју храброст.

Вук Бранковић, зет кнеза Лазара,

Запис Идриза
и Милош Кобила, заклињу се да ће
(1506. године)
убити Мурата.

Свађа између Милона и његовог супар-

Запис Цревића
ника, који га је оптужио за издају. Први
(1527. године)
се заклиње да ће убити Мурата.

Свађа између два зета кнеза Лазара –

Милоша Кобилића, који се заклиње да
Запис Орбина
ће убити Мурата да би доказао верност,
(1601. године)
и Вука Бранковића, који га је оптужио
за издају.

218
 Податак којег нема ни у једном старијем запису јесте опис издаје
Вука Бранковића, као и бекства војводе Влатка Вуковића.
Ипак, иако се изричито не помиње, такав опис назире се и у прет-
ходно наведеним старијим записима у којим се слично говори о одла-
ску одреда Вука Бранковића и одреда Влатка Вуковића с боји-
шта, као и о могућој издаји једног српског одреда.

ОПИСИ ПОВЛАЧЕЊА ИЛИ ИЗДАЈЕ У БОЈУ НА КОСОВУ

Пећки летопис Могућа издаја неког од

(1402. године) поданика кнеза Лазара

Студенички летопис
Бекство неких одреда
(рани 15. век)

Запис непознатог Издаја неких одреда

монаха (рани 15. век) или бекство из битке

Неулазак једног одреда

Повест Јакуба у битку (одред Влатка
(1396-1402. године) Вуковића?); повлачење
одреда Вука Бранковића

Могућа издаја Драгослава

Допуњени запис Пробишића; повлачење
Дуке (1480. године) одреда Влатка Вуковића и
одреда Вука Бранковића

Издаја Вука Бранковића;

Запис Орбина
бекство одреда Влатка
(1601. године)
Вуковића после битке

219
 Сāмо повлачење одреда Вука Бранковића током битке и на-
пуштање бојишта – услед погибије кнеза Лазара, како се каже у
„Повести Јакуба”, или нечег другог – могло се тада тумачити као из-
даја; међутим, у запису Орбина се изричито каже да је Вук Бранко-
вић напустио бојиште зато што је издао кнеза Лазара у договору
са турским царем Муратом, „како би се докопао његове држа-
ве”.
Пошто је то први запис који на такав начин описује Вука Бранко-
вића, по свему судећи, само повлачење одреда Вука Бранковића
– можда пресудно за исход битке – било је погрешно схваћено као
намерна издаја у договору са Турцима, јер старији записи о томе
не говоре, а поједини записи томе и противрече.
У вези са догађајем погибије Мурата, писац наводи своје објашње-
ње једног противречја у записима о Боју на Косову – зашто се у поје-
диним записима каже да је Милош усмртио Мурата копљем, а у дру-
гим записима – да га је усмртио ножем:
„Милош није носио копље да би њиме убио Турчина, већ да
покаже да се одметнуо од хришћана, и није копљем ранио тог
варварина, већ је то учинио бодежом.”
Ипак, иако такво објашњење делује ваљано, томе противрече ста-
рији записи, попут „Повести Јакуба” и „Житија Стефана”; јер у тим
записима се казује да је Мурат усмрћен копљем. Мада се за „Житије
Стефана” може применити објашњење Орбина, јер у том запису даје
се само кратак уопштен опис погибије Мурата, тако да писац није мо-
рао бити најбоље обавештен о тачном начину погибије Мурата, с дру-
ге стране, то се не може рећи за „Повест”, јер се тамо погибија Мура-
та подробно описује.
Штавише, извештај о Боју на Косову из „Повести” потиче од Тура-
ка, и представља најстарији запис у којем је ток битке подробно
описан. Сам опис погибије Мурата у том запису пре указује да Мурат
јесте усмрћен копљем, тако да би се извештаји о „скривеном ножу”
могли односити на оног ко је Мурата докрајчио – о чему сведоче „По-
вест” и запис Азиза.
Још један податак којег нема ни у једном претходно наведеном за-
пису јесте опис порекла Милоша Кобилића: Записано је да је био
пореклом из „Тјентишта, близу Новог Пазара”, и да је био „одго-
јен на Лазаревом двору”.148

Mauro Orbini, Il Regno degli Slavi hoggi corrottamente detti Schiavoni, Pesaro, 1601, pp.
148

311-320
220
 Насловна страница и део странице
дела „Краљевство Словена” (1601.),
на којој се наводи име ратника који
је убио Мурата –„Милош Кобилић”
(итал. Milosc Chobilich), у вези са су-
кобом између њега и Вука Бранковића
– податак који је очигледно преузет
из народног предања о Боју на Косову

Запис Јакова Лукарића, 1605.

Дубровачки писац 16/17. века, по имену Јаков Лукарић, у својој
књизи о историји града Дубровника, оставио је и веома кратак за-
пис о Боју на Косову, који је у суштини исти као запис Мавра Орби-
на. Записано је овако:

Турски владар Мурат је у боју на пољу Косову на обали Ситнице

разбио и погубио српског кнеза Лазара, јер га је издао његов зет
Вук Бранковић. Али, на истом месту погинуо је и Мурат од руке Ми-
лоша Кобилића, великаша из Тјентишта и (другог) зета Лазаревог.

У овом запису, дакле, као у запису Орбина, описује се погибија

оба владара и исход битке као победа Турака услед издаје Вука
Бранковића.
Заправо, све се описује исто као у старијим записима ако би се под
„издајом” Вука Бранковића – у запису Орбина описаној као њего-
во повлачење с бојишта – мислило управо на његово повлачење
са бојишта пред крај битке, какво је описано у старијим записима,
без помена стварне издаје.149

149
Ковачевић, Бранковић, 273. стр.
221
 Бранковићев летопис, после 1605.
Сличан извештај из истог доба налази се у једном српском летопи-
су са почетка 17. века:

Године 6897. (1389.) праведним судом Божјим све већи број нево-
ља сналазио је српске владаре. На пролеће те године на Србију је уда-
рио Мурат, син Орханов, и заподенуо је бој са Лазаром, али је Мурат
ту погинуо од српског мача, Милош га је убио.
Мурат је владао 60 година. Наследио га је син Бајазит, који је за-
почео рат са кнезом Лазарем. Кнежеве војводе, Вук Бранковић и
други, пак изневериле су кнеза и побегле. А кнез Лазар, видевши
неверство њихово, и сам крену бежати, али га ухвати и рани један од
непријатеља, па од те ране он умре 15. јуна.

У овом запису, као и у раније наведеним записима, описују се два

дела битке, или две засебне битке, при чему се назире опис пора-
за Турака у првом делу битке, када је и Мурат погинуо, и пора-
за Срба у другом делу битке, када је погинуо кнез Лазар, док се
издаја „Вука Бранковића и других војвода” описује као догађај
који је довео до преокрета у бици.

ПРЕОКРЕТ
ПРВИ ДЕО БИТКЕ ДРУГИ ДЕО БИТКЕ
У БИЦИ

(Срби надвлађују Бекство одреда (Турци надвлађују

Турке); погибија Вука Бранковића Србе;) погибија
цара Мурата „и других војвода” кнеза Лазара

За погибију кнеза Лазара записано је да је био ухваћен и ра-

њен током повлачења, након што су га напустиле његове војводе,
па да је умро од рана. Такав опис као да помирује наведене против-
речне описе погибије кнеза Лазара у другим записима:
У запису Садедина се казује да је кнез Лазар умро од рана за-
добијених у бици; у запису Цревића, и тиме, у запису Орбина – да
је погинуо током повлачења; а у другим записима – да је био жив
ухваћен (током повлачења) и потом погубљен.
222
 На основу ових записа би се могло закључити да је кнез Лазар био
прво рањен у бици, или је сустигнут током повлачења са боји-
шта и онда тешко рањен, те да је био жив заробљен и на крају
погубљен усековањем – како казују и неки од најстаријих записа.150

Запис Марина Биција, 1610.

Католички свештеник (надбискуп) са подручја данашње Хрватске,
по имену Марин Бици, у својем путопису оставио је следећи запис о
Боју на Косову:

Косово поље је познато по сукобу између Турака и војводе Јанка,

и по погибији султана Мурата од руке Милоша Кобилића.
Он је усмртио овог султана да би доказао верност свом госпо-
дару, владару српском; јер је он био оптужен за издају у време
када су Турци напали и започели рат. Дакле, да би доказао своју вер-
ност, он је напустио свој табор и отишао код непријатеља, пре-
тварајући се да као гласник доноси поруку свог владара.
Када је стигао, сишао је с коња, оставио га поред султановог шат-
ора, и затим ушао у шатор и усмртио султана пре него што му је ико
могао у помоћ притећи. Потом је скочио на свог коња и почео да бежи
из непријатељског табора; међутим, пао је са коња због некаквих шти-
това побацаних на земљу, па је био ухваћен и погубљен.151

Запис Ричарда Нолса, 1603-1618.

Најстарији запис о Боју на Косову на енглеском језику јесте запис
енглеског историчара Ричарда Нолса (енг. Richard Knolles) у његовој
књизи o историји Турака.
Он је користио податке превасходно из турских записа, а највише
из записа Нешрија, тако да не садржи никакве друге податке од оних
који се тамо спомињу.
У свом запису наводи оба противречна извештаја о погибији Му-
рата – један извештај који говори о погибији Мурата после заврше-
не битке, и други извештај о погибији Мурата током битке.152

150
Ковачевић, Бранковић, 274. стр.
151
Franjo Rački, Izvještaj barskoga nadbiskupa Marina Bizzia o svojem putovanju god. 1610.
po Arbanaskoj i Staroj Srbiji. Starine 20, JAZU, Zagreb, 1888, p. 50
152
Richard Knolles, The Turkish History: From the Original of that Nation to the Growth of the
Ottoman Empire, London, 1687, pp. 136-139
223
 На основу овог записа, енглески писац Томас Гоф је 1618. годи-
не направио прву позоришну представу о Боју на Косову, званој „Од-
важни Турчин Мурат” (енг. The Courageous Turk, Amurath the First).
У представи се приказује како се кнез Лазар двоумио да ли да за-
рати са Муратом или да му се покори, а да га је војвода „Милош Ко-
билић” убеђивао да се зарати, те су на крају заратили и били пора-
жени, а Милош је после завршене битке успео усмртити Мурата.153

Запис патријарха Пајсија, 1628-1629.

Српски патријарх 17. века по имену Пајсије оставио је веома кра-
так запис о Боју на Косову у делу посвећеном краљу Стефану Нема-
њићу, који гласи овако:

Године 6897. (1389.) дошли су Турци у српску земљу и разбили су

кнеза Лазара на Косову пољу.

У овом запису, дакле, само се описује исход битке као победа Ту-
рака. Попут других споменутих записа 16/17. века, тако се и по овом
запису види да се Бој на Косову у записима тог доба најчешће описује
као победа Турака, док се у свим старијим записима говори о пора-
зу Турака или о неодлучном исходу битке.
Разлог што се у овим записима из каснијег доба тако описује исход
битке као победа Турака јесте у поистовећивању исхода битке с ис-
ходом рата, који јесте био победа Турака, односно, у поистовећива-
њу последица битке и догађаја након битке с исходом битке – како је
то изгледало из угла писаца каснијег доба. 154

Запис Евлије, 1656.

Турски путописац 17. века, по имену Евлија, у својем путопису ос-
тавио је и запис о Боју на Косову, који гласи овако:

У Боју на Косову (султан Мурат Први, син Орхана Ратника) сасекао

је 700.000 неверника. А потом, док је на једноме месту крај реке прао
мученички погинуле муслимане, подигао се из неверничке војске један
неверник, по имену Минкош Коплаки, који је усмртио његово вели-
чанство султана Мурата.

153
Thomas Goff, The Courageus Turk, or Amurath the First, London, 1656, pp. 125-185
154
Група аутора, Синаксарско житије Свегог Симона. Сабрани списи патријарха Пајсија,
Стара српска књижевност, књ. XVI, Просвета, Београд, 1993, 80. стр.
224
 По једном другом предању, поменути неверник је као посланик на-
кон боја приступио да пољуби руку цару, а онда је извукао голи нож,
усмртио цара Мурата Ратника, па скочио на коња и побегао. Многоб-
ројна војска га је гађала са много оружја, али га нису могли оборити
ни на који начин, све док једна изнемогла старица не рече:
„О, ратници, удрите му коња, јер је он сав у оклопу од гвожђа, па
му не можете наудити!”
Када је она то рекла, један војник је снажно бацио једну стрелу, и
овај се скотрљао са коња и пао. Ратници су отишли тамо, донели ње-
гову главу, и смрвили је. Зато Митровицу називају проклетим градом .

У овом запису, дакле, описује се погибија Мурата и исход бит-

ке, на исти начин као у појединим другим турским записима о Боју:
Сам Бој је описан као победа Турака, а погибија Муратова као
убиство на превару после битке од руке „лукавог неверника”.
Наводе се два извештаја о погибији Мурата: Један извештај по ко-
јем се „један неверник подигао из неверничке војске” и изнена-
да напао Мурата; и други извештај по којем се „неверник” прибли-
жио Мурату под изговором да преговара с њим као изасланик,
а онда га напао – слично као што пише у запису Халкокондила.
За разлику од других турских писаца, овај писац је записао, дакле,
да се „неверник подигао из неверничке војске” (тур. „лешкер”),
а не из „гомиле лешева” (тур. „лешлер”) – како је описано у стари-
јим турским записима, мада и овај писац на другом месту наводи и тај
извештај, да се Милош „подигао из гомиле лешева” и убио Мурата
наводно док се он молио.
Штавише, и у његовом првом извештају се наводи да је Мурат уби-
јен након завршене битке наводно док је прао тела погинулих, та-
ко да се у сва ова три случаја говори о погибији Мурата изван борбе
после завршене битке док је он разгледао тела погинулих на боји-
шту, прао тела погинулих, и молио се.
А такав опис указује на исту пристрасност која се уочава у записи-
ма раније наведених турских писаца у њиховим описима погибије Му-
рата; јер у најстаријим записима о Боју се говори да је Мурат погинуо
током битке, а не после завршене битке.
Разлог што су сви они писали да је Мурат погинуо после заврше-
не битке очито је био у томе што су хтели да омаловаже подвиг про-
тивника, као и у прикривању смрти Мурата и његовог сина Јаку-
ба, који је убрзо по смрти Мурата био убијен по наређењу Бајазита.

225
 О прикривању смрти Мурата, док је битка трајала, сведоче са-
ми турски записи, али то очито није могло бити сакривено, као што се
и види из најстаријих записа о Боју, у којим се описује смрт Мурата, па
је због сазнавања о смрти Мурата тек после битке могла настати
прича о погибији Мурата после завршене битке уместо у заврш-
ном делу битке.
На крају, Муратов убица се у запису наводи на три места: Под име-
ном „Минкош Коплаки”, описан као владар у једном подручју у Бо-
сни; као „Србин Милош Кобилак”; и као „Милош Кобилали”, што
су све очигледно само различити турски изговори имена „Милош Ко-
пилић/Кобилић”.155

Запис Едварда Брауна, 1669.

Још један енглески запис о Боју на Косову оставио је енглески ле-
кар Едвард Браун у свом путопису. Запис изгледа овако:

Дошли смо на поље Косово у Бугарској. Назив тог поља, кажу, зна-
чи „поље птице кос”. Није много веће од Линколн Хит поља у Енгле-
ској, али је било поворница великих дела. Тако су се ту једном сукоби-
ле војске српског владара Лазара и Мурата Првог.
То је била највећа хришћанска војска икада изведена на бојиште у
Европи од 500.000 људи, али је она била у боју поражена. У том је бо-
ју погинуо Лазар, а Мурата, док је разгледао мртваце, ножем је усмр-
тио хришћански ратник, Михаило Кобиловић, који се скривао међу
погинулима.

У овом запису, попут претходно наведеног енглеског записа, пода-

ци су узети из турских извора, тако да не садржи никакве друге подат-
ке од оних који се тамо помињу, с тим да се ратник који је усмртио
Мурата назива „Михаило”, а не „Милош”.
Име „Михаило” је овде очито погрешно преписано из неког запи-
са, у којем је изворно писало „Милош”, јер у већини записа, у којима
се наводи име тог ратника, стоји име „Милош”. Из истог разлога је и
у споменутом „Летопису турских царева” из 16/17. века непознатог
грчког писца записано име „Михаило”, а у запису Халкокондила –
име „Милојин”, и у другим записима – „Мило(н)”.156

Evlija Čelebija, Putopis, Svjetlost, Sarajevo, 1967, 261-267. str.

155

Стојан Новаковић, Белешке доктора Брауна из српских земаља од године 1669,

156

Споменик IX, СКА, 1897, 41. стр.

226
 Запис Ђорђа Бранковића, 1684-1688.
Још један занимљив запис с краја 17. века оставио је несуђен срп-
ски владар Ђорђе Бранковић, који се изјашњавао као потомак Вука
Бранковића, па тиме, и као припадник лозе Немањића. (Вук Бран-
ковић био је потомак најстаријег сина Стефана Немање.)157
Он је покушавао да покрене устанак за ослобођење српских зема-
ља од Турака помоћу једног аустријског цара, али тај аустријски цар
га је касније заробио, јер такво ослобођење српских земаља од Турака
и обнова Српског царства сматрано је опасношћу у круговима Римока-
толичке цркве.
Док је био у аустријском заробљеништву, написао је књигу о исто-
рији Срба и других народа, с насловом „Хроника Словена Илирика,
Горње и Доње Мезије”, у којој се налази и запис о Боју на Косову.
Мада је то запис који потиче с краја 17. века, дакле, много година
након Боја, овде се ипак наводи због тога што је ово пример записа из
каснијег доба у којем је Бој описан исто као у најстаријим записима о
Боју – као пораз Турака. Запис изгледа овако:

Година 6897. (1389.): Турски цар Мурат пошао је са великом си-

лом на великог деспота Лазара. И у време када је требало да се су-
даре с војскама, у војсци деспота Лазара обрео се јунак по имену Ми-
лош Кобилић.
А он, претварајући се да је пребег из деспотове војске, оти-
шао је Турцима; и безбожни Турци, знајући га од пре по њего-
вом чувењу и јунаштву, обрадовали су се када су га видели, и
одмах су га пропустили, па је он дошао пред Мурата.
И кад је храбри Милош видео цара Мурата пред собом, кренуо је
да му се тобож поклони, а онда се на њега бацио ножем и нож
му у срце забио. Видевши то, остали безбожници су га опколили, те
јунак тај положио је живот за своје сународнике.
Турци су се уплашили смрти свога цара, видевши како је он скон-
чао; а деспот Лазар је тада навалио на њих, непријатеље сво-
је, и милостиви Бог му победу подари.158

Стојановић, Родослови и летописи, CVII

157

Ђорђе Бранковић, Хроника Словена Илирика, Горње и Доње Мезије, Прометеј, Нови
158

Сад, 1994, 40-41. стр.

227
 У овом запису, дакле, Бој је описан исто као у споменутим најста-
ријим записима – као победа над Турцима, при чему се не спомиње
погибија кнеза Лазара и његове војске.
Погибија Мурата, пак, није описана као у тим најстаријим запи-
сима, већ исто као у већини наведених записа. Једино није скроз јасно
да ли се погибија Мурата смешта пре битке или током битке.
Осим тога, спомиње се и податак да је Милош био познат Тур-
цима и пре Боја на Косову, али не и да је служио код Мурата, него
само да су га „Турци знали по чувењу и јунаштву” – исто као што
је записано у запису Орбина и у запису Курипешића.

Запис Јанеза Валвасора, 1689.

Словеначки писац 17. века, по имену Јанез Вајкард Валвасор, у
једној својој књизи укратко је описао Бој на Косову, односно, погибију
Мурата:

Године 1388. (1389.) је Хрват с именом Мило Кобиловић жртвовао

живот за цело хриршћанство, посебно за свога господара краља, када
је турског цара Мурата копљем усмртио.
Човек би могао помислити да је Скеволова душа у храброг Хрвата
ушла, да није погодио свој циљ у срце тога тиранина много тачније но
пре њега Скевола краља Порсену, и да није добио ту награду јуначке
смрти, јер су га Турци након убиства Мурата сасекли на комаде .159

Ни овај запис исто не доноси друге податке о Боју, али, попут на-
веденог записа Гисленија и записа Вратислава, издваја се од оста-
лих записа по томе што се ратник који је усмртио цара Мурата описује
као Хрват.160
У „Форлинском летопису” из 1482. године помиње се учешће
хрватског одреда у склопу војске коју је краљ Твртко послао кнезу
Лазару, што би могло указивати на могућност да је и Милош био део
тог одреда, па да се зато назива Хрватом у наведена три записа.

159
Скевола је био храбри римски војник који је сам упао у логор непријатеља и извр-
шио безуспешни напад на њиховог владара – краља Порсену, па отуда поређење с
„Милошем Кобиловићем” и Муратом. Исто поређење је навео и споменути дубро-
вачки писац Бенедикт Курипешић 1530. године.
160
Janez Vajkard Valvasor, Slava Vojvodine Kranjske, prev. Mirko Rupel, Mladinska knjiga,
Ljubljana, 1977, 300. str.
228
 Ипак, пошто сва три записа потичу са краја 16. века, односно, с
краја 17. века, дакле, из много каснијег доба у односу на Бој на Ко-
сову, док старији записи описују га као мађарског ратника, и чешће,
као српског ратника, мора се закључити да опис тог ратника као Хр-
вата потиче од раширености предања о њему, које је доспело и на
подручје Хрватске – како сведочи и раније споменути запис Курипе-
шића, у којем је записано да се о њему „много пева код Хрвата и у
оним крајевима”.
У супротном, ако би се на основу та три записа закључило да је он
био Хрват, онда би се на основу записа Герлаха закључило да је био
српски великаш из Пирота, а на основу записа Евлије – да је био ве-
ликаш из Добруна у Босни, и на основу записа Орбина – да је био из
околине Новог Пазара, итд. По томе се види да је само реч о „лока-
лизацији (одомаћивању) предања” о познатој личности тог доба, то
јест, о присвајању раширеног предања.

Запис Павла Ритера, 1696.

Хрватски писац 17/18. века, Павле Ритер „Визетовић”, у својем
летопису под 1389. годином спомиње Бој на Косову по узору на запис
Орбина:
Исто описује да су у Боју погинули и Мурат и Лазар; да је Мура-
та усмртио „Милош Кобилић” у турском табору; и да је Вук Бран-
ковић починио издају, додајући да је Мурат дошао на Косово поље
на позив Вука Бранковића.
Исти писац, у једној другој својој књизи, са почетка 18. века, запи-
сао је да је „Милош Кобилић” пореклом из „Тјентишта код Новог
Пазара” од рода Обреновића.
Није познато одакле писцу податак о пореклу Милоша од Обре-
новића, јер се то не спомиње ни у једном другом запису, док податак
о његовом пореклу из околине Новог Пазара писац је очито преузео
из записа Орбина.
У појединим другим записима, као што је приказано, порекло Ми-
лоша се везује за нека друга подручја, што само казује да је предање
о њему било раширено и усвојено у свим тим подручјима, а не доказу-
је да је и стварно био пореклом из неког од тих подручја.
С друге стране, пошто се у записима из доба Боја на Косову њего-
во порекло не описује, онда се не може тврдити ни супротно – да није
био из неког од подручја наведених у овим записима. 161

161
Pavao Ritter Vitezovich, Kronika aliti spomen vsega svieta vikov, Zagreb, 1696, 111. str.
229
 Записи дубровачких песника (17/18. век)
Неколико дубровачких песника 17/18. века спомиње Бој на Косову
у својим записима. Ти записи су овде сви приказани заједно, јер не да-
ју скоро никакве друге податке од раније наведених, и уз то, веома су
сличне садржине.
Тако дубровачки песник Иван Гундулић пре 1638. године у де-
лу о турском цару Осману спомиње узгред „Милоша Кобилића” што
„цара силна на Косову смртно удари”.
Иванов рођак Џоно Палмотић написао је позоришни комад у ко-
јем се спомиње Бој на Косову. Ратника који је усмртио Мурата назива
„Милош Кобиловић”, а погибију Мурата приказује као да се догоди-
ла после погибије кнеза Лазара, а не пре, као у већини записа.
Може се споменути и дубровачки писац тог доба по имену Вицко
Братутовић, који је 1649. године само превео споменути запис тур-
ског писца Садедина о Боју на Косову, сам додавши „славни Милош
Кобиловић” за ратника који је усмртио Мурата.
Још један песник тог доба, близак дубровачким песницима, свеш-
теник Андрија Змајевић, описао је Бој у такозваном „Црквеном ле-
топису” 1675. године, ослањајући се на запис Орбина, тако да не
пружа друге податке од тамо наведених.
Затим, и дубровачки песник по имену Јакета Палмотић је писао
о Боју на Косову крајем 17. века, записавши предање о погибији Ми-
лоша Кобилића, у којем се каже да су га Турци ухватили уз помоћ јед-
не жене („бабе”) која га је издала.
А такав опис налази се и у појединим раније наведеним записима;
али док се тамо казује да је та жена помогла Турцима на бојном пољу,
рекавши им да пред Милошевог коња поставе копља, сабље, или шти-
тове, да би га оборили, у овом предању се каже другачије – да је Ми-
лош избегао из турског логора и да се потом сакрио у кући неке жене
која га је одала Турцима. (Порекло тог описа приказано је у поглављу
о народним предањима о Боју на Косову.)
Предања о Боју на Косову је записивао у 17/18. веку и дубровачки
песник Ђуро Матијашевић. И у његовом запису се исто казује да је
рањени Милош успео напустити бојиште, а не да је погинуо на бојиш-
ту недуго након погибије Мурата – како говори већина записа о Боју.
Ипак, очит разлог таквог одступања од описа погибије Милоша је-
сте у песничком начину приповедања, када се главном јунаку у причи
оставља да опише догађај у којем је учествовао, па се зато у стварно-
сти погинули Милош приказује као да је на самрти.
230
 Исти песник, из непозната разлога, ратника који је усмртио Мурата
не назива „Милош Кобил(ов)ић” попут других дубровачких песника,
него га назива „Милош Драгиловић”.
Иста предања о Боју записао је и дубровачки песник из 18. века по
имену Јозо Бетондић. И он у једном свом запису спомиње предање о
жени која помаже Турцима да ухвате Милоша, с тим да не каже
да је „женски глас” помогао Турцима да Милоша ухвате – како се ка-
же у другим записима, већ некакав „глас из облака”.
На другом месту укратко описује сукоб Милоша и Вука Бранко-
вића, то јест, између њихових жена, Лазаревих кћери, после чега Вук
Бранковић у освети и из зависти лажно оптужује Милоша за издају
пред кнезом Лазарем.
У своме другом запису описује Бој на Косову исто као и претходни
дубровачки песници. Једина је разлика у томе што се спомиње и „Ни-
кола Косанчић”, као саборац Милоша, поред „Ивана Косанчића”
и „Милана Топлице”.
Могуће је да је народни (песнички) лик тог „Николе Косанчића”
заправо истоветан са ликом „Милоша Кобилића” у овоме предању,
односно, да се и један и други лик односе на историјску личност Ми-
лоша Кобилића, то јест, ратника који је усмртио Мурата.
Такође, исто може важити и за песничке ликове „Ивана Косан-
чића” и „Милана Топлице”, јер такво приказивање једне историјске
личности кроз опис два или више песничка лика у истом или у више
различитих предања јесте одлика већине народних предања.
Напослетку, песник наводи и предање о влашком пореклу Ми-
лоша Кобилића („Родила га Влахињица млада”). Тај податак из
предања је занимљив због тога што презиме Кобилић које му је било
приписивано може бити други облик презимена Копилић, насталог од
имена Копил; а то име, попут имена Драгил, Радул, и слично, јавља
се управо у српско-влашким заједницама тог доба.
На исти начин, презиме Кобила, које му се приписује у појединим
записима, одговара презимену Копила, које представља влашки об-
лик презимена, јер се завршава на „-а”. По томе испада да се ратник
који је усмртио Мурата могао звати Милош Копила.
Коначно, ту је и један запис с краја 17. или почетка 18. века непо-
знатог писца из Пераста који је записао више предања о Боју као јед-
ну целину. Ратника који је убио Мурата назива „Милош Ковиљић”.162

Мирослав Пантић, Кнез Лазар и Косовска битка у старој књижевности Дубровника и

162

Боке Которске. Из књижевне прошлости: Студије и огледи, Српска књижевна задруга,

Београд, 1978.
231
 ДЕСЕТО ПОГЛАВЉЕ
Записи о Боју на Косову (7)
Записи из 18. века и 19. века о Боју на Косову

На крају остају записи о Боју на Косову који потичу из 18. и 19. ве-
ка. Иако су настали у тако касном добу у односу на Бој на Косову, ов-
де ће бити приказани јер се исто заснивају на извештајима из ранијег
доба, па исто садрже поједине податке о Боју којих нема у до сада на-
веденим записима. Поред тога, ти записи садрже и податке из народ-
них предања.
Народна предања о Боју на Косову су записана и у наведеним за-
писима из ранијег доба, али, тамо се налазе само поједини подаци из
предања, док се у овим записима из 18/19. века налазе сви подаци из
предања.
Стога, значај тих записа из тако касног доба и разлог њиховог на-
вођења овде јесте у садржају целокупног народног предања о Боју
на Косову. Мада већина историчара је одбацивала народна предања
као „измишљене народне приче” које садрже нетачне податке о Боју
на Косову, ипак, ови записи ће у ствари показати да народна предања
садрже тачне податке о Боју.

Запис Арона Хила, 1709.

Енглески писац с почетка 18. века, по имену Арон Хил, у књизи о
Турском царству спомиње и Бој на Косову, или тачније, погибију Мура-
та, као што су и многи други споменути писци од целе битке описали
само тај догађај.
И у овом запису је погибија Мурата описана као у турским запи-
сима – као убиство после завршене битке од руке „хришћанског
ратника Милоша Кобилића” (енг. Miles Corbelitza), који је „изашао
из гомиле лешева” и убио Мурата док је он разгледао бојиште, а он-
да и сам „погинуо као Самсон”.
Осим тога, ту је записано и једно турско предање о монаху („дер-
вишу”) који је пре Боја упозоравао Мурата да се чува српских ратника,
говорећи му да ће ненадано погинути од њихове руке, али Мурат није
на те речи обраћао пажњу, па када се то догодило на Косову, онда су
тог монаха сами Турци погубили.

232
 Слични описи предсказања Муратове смрти налазе се у раније на-
веденим турским записима, с тим да се у записима Нешрија и Идри-
за каже да је Мурат знао да ће се то догодити и да је прихватио такву
своју судбину, док се у овом запису и у споменутом запису Евлије то
описује на другачији начин и казује се да у то није веровао.
У наставку овог записа је записано да је због погибије Мурата би-
ла уведена телесна стража за турске цареве – такозвани „јањичари”,
како би спречили да таква несрећа поново задеси неког турског цара.
Ипак, истина гласи да је ред „јањичара” и телесне страже турских ца-
рева уведен пре Боја на Косову, и да га је увео сам Мурат, а не његов
син Бајазит после Боја на Косову – како се казује у овом запису.
Дакле, писац је направио мању грешку, помешавши Мурата са ње-
говим сином, као и догађај увођења реда цареве страже јањичара
с догађајем увођења обичаја да два стражара увек прате стра-
не изасланике који долазе код турског цара – обичај за који се и
у другим записима казује да је био уведен управо због погибије Мура-
та.163

Троношки родослов (рани 18. век)

У погледу записа из 18. века о Боју на Косову, издваја се такозва-
ни „Троношки родослов”. Тај запис заснован је на старијим записи-
ма о Боју, пре свега, на запису Орбина и старим српским летописима.
Запис почиње описом Мурата који је окупио велику војску и кнезу
Лазару послао гласника с поруком да се покори његовој власти или да
се спреми за рат.
За кнеза Лазара је записано да је тада сазвао своје великаше, да
одлуче шта им је чинити: Једни су хтели да договоре мир, а други – да
се супротставе Турцима. На крају се одлуче за рат, па кнез Лазар по-
зове и владаре околних земаља у помоћ. Записано је да су позив од-
били Марко Краљевић и Ђурађ Балшић („Балша”), зет кнеза Ла-
зара. Штавише, за Марка Краљевића је ту записано да је предво-
дио турску војску, показавши Турцима пут преко своје земље до Ко-
сова поља.
Овакви описи догађаја пред битку налазе се и у запису Нешрија,
с тим да се за Ђурађа Балшића пак каже да је после стао на страну
кнеза Лазара, а Марко Краљевић се не спомиње по имену. Остатак
записа, са описом битке, гласи овако:

Aaron Hill, A Full and Just Account of the Present State of the Ottoman Empire, London,
163

1709, p. 19
233
 Кнез Вук Бранковић је био лукав. Њега су Балша (то јест, Ђурађ
Балшић) и Марко (Краљевић) подстрекивали против Лазара.
А Милош Обилић је био ратник силан и храбар, у бојним делима
искусан, иако млад, и Лазару у свему веран и послушан. Тога ради Ла-
зар му је дао своју кћи за жену и учинио га кнезом и заповедником це-
ле његове војске. Зато се Вук у потаји гневио на Лазара и Милоша.
Потом је дошло до свађе између две кћери Лазареве, између жене
Вука и жене Милоша, око лепоте и јунаштва њихових мужева. Вукова
жена била је ударила Милошеву жену. Тога ради Милош се освети Ву-
ку у двобоју, збацив Вука са коња и ударив га о земљу, а Вук, не могу-
ћи другачије, освети се Милошу тако што га оклевета код Лазара.
Биле су ту још две војводе – Милан Топличанин и Иван Косанчић,
названи тако по рекама недалеко од Косова. Први је био преводилац
или тумач за турски језик. Обојица су били чувени по снази и мудро-
сти, и често су ишли ка Турцима, ради општих послова с Мура-
том, или да би уходили турску војску.
Са њима је Милош био у великој љубави, и свагда се с њима саве-
товао, па је Лазар почео сумњати у њих, по наговору Вука, који је Ла-
зару говорио:
„Господине Лазаре, Милош са Миланом и Иваном хоће да те преда
силама Муратовим”.
А у суботу вече, уочи недеље, 14. јуна, када су за трпезом великог
кнеза Лазара седели сви кнезови и војводе, дуго се говорило о издај-
ницима царства, а особито о Балши, који је показао тајну свога срца, а
Лазар је од туге много дуго ћутао за трпезом главом наслоњен на де-
сницу, па потом, узев чашу, рече:
„Здрав да си, сине и војводо мој, Милоше, још једна неве-
ро, са саветницима својим!”
А Милош је разумео да је то дошло од Вука, који седи код Лазара,
па уставши поклони се кнезу и одговори:
„Царе, невера ти код колена седи, а ја нисам”.
Онда у гневу устаде од трпезе, говорећи:
„Ујутру ћеш видети ко је вера, а ко је невера, јер ја ћу ум-
рети за тебе и цара Мурата убити”.
То рекавши отиде од трпезе, а за њим пођоше Милан и Иван. Целе
ноћи су били заједно, спремајући се за бој. А Лазар, оставши на вече-
ри с другом властелом, није се надао каквој измени од Милоша. И ују-
тру веома рано Лазар је отишао у цркву, која је на Самодрежи, више
од два часа далеко од турске војске. Ту је одржана литургија и јутре-
ње коју Лазар саслуша.
234
 Милош, Милан, и Иван уседоше на коње своје и оду до табора Му-
ратовог. Стражама су послали глас да Милош долази преда цара; и тај
се глас брзо Мурату достави. А кад је он чуо за долазак Милоша, брзо
заповеди да дођу његови заповедници, да уз почасти уведу Милоша са
тумачем Миланом.
Мурат се надао да је Милош дошао да би се његовој власти поко-
рио, или да ће говорити о покоравању свих Срба. Али, кад је Милош
дошао пред Мурата и приближио се да му пољуби руку, и онда
извукавши нож прободе цара.
Када су то видели они који су ту стајали, повикали су на Милоша и
Милана, и њега су онде убили; а Милош, изишавши из царевог шато-
ра, уседе на свог коња, са Иваном Косанчићем, и извуче мач свој. Оп-
коли га сва војска, али, он оружјем је крчио себи пут да нико није мо-
гао стати против силе његове. Ивану су одсекли најпре десну руку, па
су га онда убили. Милош сам оста, и умало се није извукао из турских
руку, но, од многог ударања мачем крв му је силно лила на обе ноздр-
ве; а затим, по савету неке бабе, којој после Милош свезан зубима нос
одгризе, Турци су подметнули оштре мачеве под његовог коња, те му
коња убили, и тако Милош оста сакопљем, помоћу којег прескочи пре-
ко Турака тридесет лаката дужине, па други пут и више, али кад се по
трећи пут опре, копље се сломи, и тако се лиши оружја.
Милоша су ухватили жива и пред Мурата довели, који га је оста-
вио чувати за живота свога, а онда је наредио својим заповедницима
да дају знак за борбу говорећи:
„Крените у битку док сам жив, да не испадне узалудно скупљање
ове војске, да и ја видим на коме ће остати победа”.
И тако су изненада Турци кренули у напад. А Лазар је још био у
цркви, јер се није довршила литургија, када су му дошли војници и ја-
вили да су Турци уз ратну хуку на њих силовито напали.
Лазар јави Милошу и осталим војводама да припреме војску, али у
том су дошли и казали Лазару да је Милош са Миланом и Иваном оти-
шао у турски табор. А када су то чули остали кнезови и војни заповед-
ници, ужаснули су се и ослабили у срцима, мислећи да се Милош пре-
дао Мурату, који је изненада напао Лазара, док му се војска још није
окупила. (А нису знали поуздано шта се догодило са Милошем и шта је
учинио).
Али, Лазар, крепке душе и свагда победилац, више се уздајући у
Христа Спаса свога, у тај час узјаха коња и слаткоречивим говором ук-
репи срца војника, и мачем их прекрсти. Први пред свима он удари на
Турке тако силно да замало све Турке отера назад до царева шатора.
235
 А Турци, видевши да је српска војска мала, тада се окрепише и оп-
колише их са свих страна. А Вук Бранковић, са свом својом силом
од Босне, са 10.000 војника, отступи од Лазареве војске и са
друге стране реке Ситнице остаде. Када га је Лазар видео, рече:
„Проклет, Вуче, у свима делима својим, у животу и смрти био!”
И обративши се својој војсци, рече:
„Онај који хоће да се одвоји од мене, нека иде са проклетим Вуком
Бранковићем, а ја ћу данас умрети за веру Христову и цркве Божје, а
они који остану по мени горе ће дочекати.”
То је рекао због неслоге међу кнезовима.
Са малом војском Лазар се тако силно и крепко тукао и у другом
судару, да се Ситница од крви људске и коњске закрвавила. Сам Ла-
зар био је човек великог тела, једним ударцем је од превелике јарости
по два човека и коња пресецао. Могао је бити победник да није њего-
ва војска побегла и устрашила се, али, тако је била Божија воља
да се догоди:
Лазарев коњ потом буде убијен, и док је на другога коња узјахао,
његова војска помисли да је погинуо, па поче бежати; али, Лазар се
брзо показао и војску повратио. У томе метежу, видевши малобројност
српске војске, Турци се опет окрепе и силније навале.
Лазар се борио силно, па је и другог коња изгубио, и опет војска,
не видећи Лазара, дала се у бекство; али и по други пут Лазар повра-
ти војску.
Иако је био изнемогао, настављао је да се бори, јер је био извеш-
тен о скором доласку захумског кнеза Радича; али онда и по трећи пут
изгуби коња, и једни буду побијени, други одведени, а нешто мало се
спаси бекством. Онде су погинули и велики кнез Југ-Богдан са девет
синова својих, који су водили лево крило војске.
Лазар узјаха коња, али, изнемогао и ослабео, крвљу својом и ту-
ђом сав обагрен, шеснаест рана од мача и копља на себи имајући (као
што се и данас види), и од свих остављен, дао се у бекство.
Турци су силно гонили Лазара. А Лазар, бежећи са коњем, упао је
у ров, који су били ископали сељани за хватање вукова, и ту су Лазара
жива ухватили и потом привели пред Мурата. Када га је Мурат видео,
рече:
„Лазаре, што си данас безумно на превару убио и себе и мене?”
А њему Лазар одговори:
„Не ја, царе, него ти, ти ниси очекао времена”.
И Лазар, угледавши Милоша, познаде да је дело његово на цару ,
па рече:
236
 „Благословено дело твоје и ти од мене, али за пролиће толико кр-
ви данас, мораћеш да даш одговор Господу Богу!”
И по заповести Мурата, Лазару су отсекли главу, а и Милошу.
Тако су обојица били посечени. А и Мурат је умро тога часа, па су му
утробу извадили и укопали на Косову, где и данас на том гробу стоји,
а тело су у град Брусу са собом однели. И тога лета остала је земља у
миру, докле Турци нису поставили за цара Муратова сина Бајазита.

У наставку се каже да је „захумски кнез Радич” са својим одре-

дом касно стигао на бојиште, па да је себи одузео живот кад је ви-
део да је битка изгубљена и да су сви изгинули, те се његов одред он-
да вратио назад.
Највећи део овог записа, дакле, садржи исте податке као и споме-
нути запис Орбина:

- Погибија Мурата пре почетка битке од руке српског ве-

ликаша Милоша 'Обилића, зета кнеза Лазара, који је оти-
шао ка Мурату претварајући се да је пребег, усмртивши га
да би доказао верност након што је био лажно оптужен
за издају од стране другог зета кнеза Лазара – Вука Бран-
ковића.

- Погибија Мурата непозната војсци кнеза Лазара, јер се

догодила пре битке, и/или јер је била прикривана.

- Два дела битке, тако да су у првом делу битке Турци би-

ли надвладани, а у другом делу битке, Турци надвлада-
ли.

- Издаја Вука Бранковића, који се повукао из битке, и која је

довела до преокрета у бици.

- Повлачење српске војске услед заблуде о погибији кне-

за Лазара, који је у ствари био само пао са коња.

- Погибија кнеза Лазара, тако што је током повлачења зароб-

њен жив и онда погубљен.

237
 ПРЕ ПРВИ ДЕО ПРЕОКРЕТ ДРУГИ ДЕО
БИТКЕ БИТКЕ У БИЦИ БИТКЕ

Повлачење Турци надвлађују

Погибија Срби
(издаја) Вука Србе; погибија
Мурата надвлађују
Браковића кнеза Лазара

Ток битке према Троношком родослову (17/18. век)

Поред тога што је писац наведене податке очигледно узео из запи-

са Орбина, овај запис садржи и податке којих нема у запису Орбина:
Прво, за Вука Бранковића није записано да је издао у догово-
ру с Турцима – као што је записано у запису Орбина, већ је само за-
писано да се током битке повукао са бојишта са својим одредом,
пре погибије кнеза Лазара.
То се подудара с подацима из раније наведених записа, у којима је
исто записано да је дошло до повлачења српске војске пре поги-
бије кнеза Лазара.
У „Повести Јакуба” се казује пак да се одред Вука Бранковића
повукао након погибије кнеза Лазара, али, то се односи на друго
и коначно повлачење српске војске, које се спомиње и у овом за-
пису и у понеким другим записима, као што је већ речено.
Али, у овом запису се каже да ни друго повлачење српске вој-
ске није наступило стварно након погибије кнеза Лазара, него
након лажног гласа о погибији кнеза Лазара, кад је кнез Лазар
пао са коња, па су сви мислили да је погинуо.
То је податак преузет из записа Орбина (изворно, из записа Цре-
вића). Иако се то разликује од других записа, у којима се каже да је
друго и коначно повлачење наступило након стварне погибије
кнеза Лазара, то није велика разлика, јер се и у првом случају казује
да је кнез Лазар и стварно погинуо недуго након што се проширио ла-
жни глас о његовој погибији.
Занимљиво је што се у овом запису у вези с повлачењем одреда
Вука Бранковића спомиње и некаква неслога међу заповедници-
ма војске током битке („неслога међу кнезовима”).

238
 ПРВИ ДЕО БИТКЕ ДРУГИ ДЕО БИТКЕ
(прво повлачење) (друго повлачење)

Повлачење (издаја) Повлачење (осим одреда кнеза

одреда Вука Бранковића и Лазара) после погибије кнеза
„неслога међу кнезовима” Лазара или услед лажног гласа
пре погибије кнеза Лазара о погибији кнеза Лазара

Такође, за Вука Бранковића је у овом запису погрешно записано

да је предводио одред из Босне, и да са њима повукао с бојишта у
Босну, јер тај одред из Босне у ствари је предводио други војсковођа
– споменути Влатко Вуковић, тако да испада да је писац помешао ту
двојицу војсковођа.
Али, ни ово није велика грешка, јер је у другим записима записано
да су се оба одреда повукла са бојишта – и одред Вука Бранко-
вића и одред Влатка Вуковића из Босне.
Други податак по којем се овај запис разликује и од записа Орби-
на и од других записа јесте презиме ратника који је усмртио Му-
рата: Овде се његово презиме наводи као „Обилић”. То је први за-
пис са поменом презимена 'Обилић за ратника који је усмртио
Мурата.
Како се у старијим записима среће облик „Кобилић” и „Кобила”,
док се облик „Обилић” први пут јавља у овом запису из 17/18. века,
то значи да је изворни облик његовог презимена био „Кобилић”, а не
„Обилић”.
Трећи податак којег нема у ни у једноме другом запису јесу имена
неких војвода кнеза Лазара које су у Боју учествовале. Међу њима се
помиње војвода „Југ-Богдан” као предводник левог крила српске
војске, и његових девет синова („Југовића”).
Такође, помињу се и војводе „Милан Топличанин” и „Иван Ко-
санчић”. За њих је записано да су „уходили турску војску” и да су
„често ишли Турцима ради општих послова с Муратом” – слич-
но као што је записано у запису Енвера о вези Милоша и Мурата.
Због тога, по наговору Вука, кнез Лазар је посумњао на њих да ће
га издати – како је тамо записано, па су они зато отишли у турски та-
бор да усмрте Мурата, дакле, да би доказали своју верност, али су их
Турци напослетку савладали.
239
 Записано је да су Турци савладали Милоша Обилића помоћу
савета неке жене („бабе”), тако што су поболи мачеве у земљу,
којим су убили његовог коња, па је он са коња пао – слично као
што је записано у наведеном запису Жана Палерна – да је једна же-
на („врачара”) на неки начин помогла Турцима да савладају Мило-
ша, или као што је описано у запису Марина Биција – да су помоћу
неких побацаних штитова оборили Милошевог коња.
Затим, у вези с погибијом Мурата, која се смешта пре почетка
битке, каже се да Мурат није умро тада, већ да је смртно рањен, и
да је онда наредио напад.
Такав опис погибије Мурата делује уверљивије од описа из наве-
дених грчких записа о Боју, у којима се каже да је Мурат погинуо
пре почетке битке, и да су Турци потом сами и без вође крену-
ли у битку, тако да овај запис допуњава те записе бољим описом до-
гађаја.
Још један податак којег нема у другим записима јесте помен Мар-
ка Краљевића као водича турске војске до Косова поља. Као што
је речено на почетку, такав опис се назире у запису Нешрија, у којем
се описује неки „господар Сараџа” као водич турске војске до Косо-
ва поља. Такође, ту је описан и као сусед српског великаша Констан-
тина Дејановића, што Марко Краљевић јесте био.
Међутим, у другим раније наведеним записима каже се супротно –
да је Марко Краљевић био на страни кнеза Лазара, а не на страни
Турака. А осим тога, у запису Нешрија се каже да „Сараџа” није Тур-
ке водио кроз земљу Марка Краљевића, него кроз подручја Бугар-
ске. Мада у овим записима Марко Краљевић и јесте описан као „бу-
гарски краљ”, ипак, он није владао у подручју које се спомиње у за-
пису Нешрија.
Због тога је теже утврдити да ли је споменути „Сараџа” из записа
Нешрија у ствари Марко Краљевић, или је то био неки бугарски ве-
ликаш, попут бугарског цара Страцимира. Питање учешћа Марка
Краљевића у Боју на Косову тако представља још једно веће про-
тивречје у записима о Боју на Косову.
Исто тако, и опис одреда захумског кнеза Радича не налази се
ни у једном до сад наведеном запису, али ипак, подсећа на опис од-
реда Влатка Вуковића у допуњеном запису Дуке; јер у оба случаја
се описује одред са западних подручја (Захумље; Босна) који је
кренуо у напад, али није стигао на време, јер је кнез Лазар по-
гинуо, па се тај одред повукао са бојишта.

240
 Мада је разлика у томе што се овде говори о кнезу Радичу, а он-
де о војводи Влатку Вуковићу, и што се за кнеза Радича казује да
је погинуо, а Влатко Вуковић није погинуо, ипак, по свему изгледа
да је у питању опис истог одреда.
И на крају, овај запис се разликује од осталих записа о Боју на Ко-
сову по томе што се казује да су Турци кренули у напад још док је
кнез Лазар био у цркви, неспреман за бој, а његова војска нео-
купљена, и да су га због тога изненадили. Помиње се иста црква као
у запису јањичара Константина, у којем се казује да је ту кнез Ла-
зар био ухваћен и после погубљен.
Кад би се тај опис почетка битке пренео на друге записе, у којим
се говори о погибији Мурата током битке, а не пре почетка бит-
ке, као у овом запису, онда би се тај опис изненадног напада Тура-
ка на кнеза Лазара неспремног за бој и с мало војске морао од-
носити на почетак другог дела битке, а не на почетак саме битке,
па би био ближи опису погибије остављеног кнеза Лазара из старијих
записа о Боју.164

ПРЕОКРЕТ
ПРВИ ДЕО БИТКЕ ДРУГИ ДЕО БИТКЕ
У БИЦИ

Срби надвлађују Изненадни напад Турци надвлађују

Турке; погибија Турака на одред Србе; погибија
цара Мурата кнеза Лазара кнеза Лазара

Повест о кнезу Лазару (рани 18. век)

Из истог доба, са краја 17. века или с почетка 18. века, потиче још
један запис о Боју, веома сличне садржине, такозвана „Повест о кне-
зу Лазару и војводи Милошу Кобилићу”, позната и као „Прича о
Косовском боју”.
Тај запис је скоро исти као претходно наведени запис, „Троношки
родослов”, али садржи и неке податке којих у том запису нема:
Прво, за Вука Бранковића је записано да је издао и повукао се с
бојишта са својим одредом пре почетка битке, а не током битке.

164
Михаљчић, Јунаци косовске легенде, 281-284. стр.
241
 ПРЕ БИТКЕ ПРВИ ДЕО БИТКЕ ДРУГИ ДЕО БИТКЕ

Погибија Мурата; Турци надвлађују

повлачење одреда Срби надвлађују Турке Србе; погибија
Вука Бранковића кнеза Лазара

Друго, у овом запису се спомињу разне војводе кнеза Лазара као

учесници у Боју, које се не спомињу у старијим записима:
Међу њима се опет помиње војвода „Југ-Богдан”, али се и дода-
је да је био отац кнегиње Милице, односно, таст кнеза Лазара.
У другим записима је записано да је отац кнегиње Милице био
кнез Вратко из лозе Немањића. Наводи се као потомак Вукана, си-
на Стефана Немање. А ово би значило да „војвода Југ-Богдан” из
овог записа треба да је иста личност као тај кнез Вратко.165
Осим „Југ-Богдана” и његових синова, спомињу се опет војводе
„Милан Топлица” и „Иван Косанчић”, али уз додатне описе:
За првог је записано како је уходио турску војску и да је кнезу
Лазару јавио да је турска војска слаба, иако је видео да је турска вој-
ска велика и јака. Слагао је по савету Милоша да би охрабрио сабор-
це – како се у том запису каже.
За другог је записано како је био служио код Мурата, па да га је
зато кнез Лазар сумњичио за издају, по наговору Вука Бранковића
(„Он је пре цара дворио, зато ће тамо одбећи”) – слично као што
је записано и у запису Енвера. Тачније, за издају су сву тројицу опту-
жили, па су они отишли у турски табор и усмртили Мурата и мноштво
Турака, како би доказали верност, али су их на крају Турци савладали.
Записано је да су Турци савладали Милоша Обилића помоћу
савета једне жене („женског гласа”), тако што су поболи маче-
ве, копља и штитове, па тако оборили Милоша са коња.
Такав опис погибије Милоша сједињава описе из наведеног записа
Палерна о некој жени која помаже Турцима да ухвате Милоша,
из записа Биција о жени која саветује Турке да побацају штито-
ве на земљу да би оборили Милоша са коња, и из „Троношког
родослова”, у којем се спомиње савет неке жене Турцима да по-
боду копља на земљу да би оборили Милоша са коња.

165
Стојановић, Родослови и летописи, CVI
242
 И за погибију Мурата везује се још један опис којег нема у дру-
гим записима: Записано је да је Милош прво смртно ранио Мура-
та, па да се после вратио у његов шатор и докрајчио га.
Такав опис, иако га нема у другим записима, ипак подсећа на опис
погибије Мурата у појединим наведеним записима, попут „Повести
Јакуба”, у којој се казује управо да је Милош прво смртно ранио
Мурата, па да је после био докрајчен у својем шатору. Разлика
је у томе што се у тој „Повести Јакуба” казује да је Бајазит докрај-
чио смртно рањеног Мурата, а не Милош.
И у запису Азиза је исто записано да је Бајазит усмртио Мурата,
или тачније, неке слуге Бајазита.
А кад се узму у обзир и наведени записи у којима се говори о слу-
зи Мурата који га је усмртио у његовом шатору, онда се почиње
назирати једна другачија слика погибије Мурата:
На основу тих записа испада да је Мурат био у бици смртно ра-
њен од руке Милоша – како говоре разни наведени записи, па да је
после био у шатору докрајчен руком неког свог слуге, односно,
слуге Бајазита – на шта указују овај и други записи.
Тај српски ратник који је напао Мурата током битке у овом запису
се на једном месту назива „Обилић”, а на другоме месту „Кобилић”.
То потврђује да је овај облик „Кобилић” старији, а да је облик „Оби-
лић” настао уобичајеном гласовном променом губљења гласа „К” (то
јест, „Х”) на почетку речи. (Гласови „К” и „Х” припадају истој скупини
гласова, и зато су у изговору заменљиви. Тако се у једном запису спо-
миње и презиме „Хобилић” уместо „Кобилић”.)166
На крају овог записа, казује се да је кнез Лазар замерао Мило-
шу Обилићу зато што је „бој започео без договора” – слично као
што је записано и у „Троношком родослову” да је кнез Лазар кри-
вио Милоша за погибију своје војске.167

СТАРИЈИ ЗАПИСИ МЛАЂИ ЗАПИСИ ПОВЕСТ О ЛАЗАРУ

Милош Кобилић Милош Хобилић Милош 'Обилић

166
Ковачевић, Бранковић, 292. стр.
167
Стојан Новаковић, Прича о Косовском боју. Народна предања о Косовском боју из 18.
вијека, Просвета, Београд, 1878, 40-78. стр.
243
 Подгорички летопис, 1737.
У једном летопису из 1737. године познатом као „Подгорички ле-
топис” описује се и Бој на Косову, на исти начин као у претходно на-
веденим записима, само сажетије: Исто се описује „велико крвопро-
лиће ”, погибија оба владара, и „издаја” Вука Бранковића. Рат-
ник који је Мурата усмртио се назива „Милош Омиљевић”, што је са-
мо један други облик презимена „'Обил(ов)ић”, јер је глас „Б” у изго-
вору заменљив са гласом „М”. Запис гласи овако:

Би бој, велико крвопролиће и погибаo на Косову. Ту погибе велики

господин кнез Лазар, и Југа Богдановић, и Милош Омиљевић, и Мусић
Стефан, и Милaн Косанчић, и много храбрих витезова господе ту поги-
бе, а Вук Бранковић побеже сa шест тисућ војске, и учини неверу свом
господину кнезу Лазару. И таj дан погибе цар Мурат, убиo га je Милош
руком својом у царевом табору, и много турске војске погибе, месеца
јуна петнаести дан.168

Запис Василија Петровића, 1754.

Владар Црне Горе у другој половини 18. века, владика Василије
Петровић Његош, оставио је један запис о Боју на Косову, у којем се
исто говори о „издаји босанског војводе Вукана Бранковића”. По
томе се чини да је писац помешао Вука Бранковића с неким босан-
ским војводом, попут Влатка Вуковића, који је учествовао у Боју,
јер Вук Бранковић није био из Босне.
Све друго се описује исто као у претходно наведеном запису, с тим
да се ратник који је усмртио Мурата назива „Милош 'Обиљевић”. За-
пис гласи овако:

Турци су од Грка узели Једрене и закључише мир и почели ковати

планове како би што прије српску државу освојили и оне храбре наро-
де себи покорили. Потом турски цар Мурат Први поче од Азије сакуп-
љати велику војску и крену право на српску земљу.
Самодржац српски кнез Лазар није се томе надао, те посла изасла-
нике да моле за мир, али Мурат не хтједе ни да чује о миру. Кнез Ла-
зар поче одмах да сакупља војску, да прије изађе пред цара Мурата на
поље Косово.

168
Мирослав Пантић, Књижевност на тлу Црне Горе и Боке Которске од XVI до XVIII
века, Коло LXXXIII, књ. 548, СКЗ, Београд, 1990.
244
 Са јужне стране бијаше турска војска, а са сјеверне стране српска
војска стајаше против турске као ријека против великога мора. Српску
војску је предводио славни војвода Милош Обиљевић, зет кнеза Ла-
зара; а босанску коњицу водио је други зет кнеза Лазара, војвода Ву-
кан Бранковић, варалица који се договори са царем Муратом и обећа
му да ће издати кнеза Лазара, но се бојао од војводе Милоша Обиље-
вића, кога је непрестано клеветао, али му праведни господар кнез Ла-
зар није хтио вјеровати, очекујући херцега зетскога, господина Баошу,
који још није стигао, него сакупља војску и креће према кнезу Лазару.
Тада кнезу Лазару жао бијаше што Вук Бранковић непрестано кле-
веће Милоша. Позвао је своје војводе на вечеру да се провеселе с њи-
ме заједно. Сједају господа око софре: Вук Бранковић, с лијеве, а ста-
рац Вратко Богдановић с десне стране кнеза Лазара, војвода Милош у
дну софре наспрам кнеза Лазара, с десне и с лијеве стране двије вој-
воде, Милош Топличанин и Иван Косанчић. И тада рече невјерни Вук
Бранковић:
„Погледај, велики господару, кнеже Лазаре, она тројица говоре о
твоме злу, како ће те погубити на пољу Косову."
У тај час кнез Лазар држаше у десници чашу пуну вина, али не мо-
га пити ништа, јер га сузе облише, ни прозборити не мога, једва сље-
дећу ријеч изговори:
„Још никада у српском народу невјерства није бивало своме госпо-
дару, а сада чујем да је нова невјера смишљена од мога зета, војводе
Милоша Обиљевића, коме сам повјерио сву моју војску. Још је са соб-
ом наговорио моје двије вјерне војводе, Милоша Топличанина и Ивана
Косанчића. Здрав да си, зете Милошу, вино попиј, а пехар ти на дар!"
Милош устаде и кнезу се смјерно поклони, говорећи:
„Милостиви господару, ја сам вјеран, тако ми Бог помогао, против
цара Мурата, кога ћу сјутра убити и цијелом свијету показати вјерност
своју, а сву војску предајем теби, милостивом господару, али чувај се,
господару мој, невјере Вукана Бранковића, који тебе лаже, а нас кле-
веће. Поћи ћу рано, цара Мурата ћу убити, а послије тога не знам шта
ће бити".
У тај час иза софре изађе и с њим обје војводе, Милош Топлича-
нин и Иван Косанчић, и рано узјахаше на добре коње, одјурише према
турском логору. Страже турске казаше цару Мурату, и овај мишљаше
да они иду да се потурче, и веома се обрадова Милошу Обиљевићу,
као главном војсковођи кнеза Лазара. Милош Обиљевић уђе сам под
шатор и цар му рече:
„Добро дошао, Милошу, имаћеш код мене доста сваке милости!"
245
 Милош рече: „Имам доста сваке милости у господара мога, славног
кнеза Лазара!"
И у тај час цару Мурату прободе мачем срце, и овај паде наузнак
мртав. Још Милош ту уби главнога везира и царева благајника. Оби-
љевић Милош као муња из шатора изађе, појаха коња и двојици дру-
гова рече: „Пут треба мачем пробити!"
Турци повикаше: „Милош уби цара!" На њих многи Турци нападо-
ше, три војводе без милости многе Турке побише, брзо се из логора
турског хтједоше назад пробити и кнезу Лазару јавити да је турски цар
Мурат убијен. У том часу Турци обојицу војвода убише, Топличанина и
Косанчића. Видећи да су му другови погинули, Обиљевић опет полетје
у бој и опет много Турака уби. Турци око њега пободоше у земљу коп-
ља, окренувши врхове нагоре, те се Обиљевића коњ набоде на копља.
Војвода Милош се својим копљем трипут подуприје, скочи први пут 20
корака, други пут 25, трећи пут 40 корака, о чему и до данас на пољу
Косову знаци осташе. Милошу се сломи копље, и окружи га мноштво
Турака, ухватише га жива и одведоше цареву сину Бојазиту Првом.
Бојазит се осоколи и тада са свом војском крену према српском ло-
гору. Кнез Лазар је сам командовао војском, а издајник Вук Бранковић
из логора српског побјеже на страну и далеко одведе 12 хиљада Боса-
наца одличне коњице. Кнез Лазар рече:
„Ко љуби Христа и жели милост Божију, нека иде са мном да про-
лијемо крв за вјеру и цркву, за отаџбину и славу! Ко ли неће милости
Божије, нека иде за проклетим Вуканом Бранковићем!"
И другог сата дана почеше бој, и до поднева Србљи веома много
Турке убијаху и шест паша са свом (војском) побише. И да издајник не
утече са 12 хиљада коњаника, могаху тог дана сву силу турску побити.
А послије поднева почеше се Србљи умањивати. Тога дана погибе
сва српска господа пред очима свог господара кнеза Лазара, који при-
ликом замјене заморених коња, од Турака жив би ухваћен с мноштвом
властеле, и по наређењу Муратова сина Бојазита свима главе посјеко-
ше, прво кнезу Лазару, а послије и Милошу Обиљевићу. И тако се ума-
њи Српско царство, које је свом свијету цвјетало 230 година (…)
Балша (Ђурађ Балшић, зет кнеза Лазара),трећи дан послије битке
стиже на Косово, која би 6897. године од настанка свијета, а од рође-
ња Христова 15. дана мјесеца јуна 1389. године. Балша, у тузи великој
што у бој није стигао, гњеван бијаше на издајника Вукана Бранковића,
којег је послије својом руком убио.169

169
Василије Петровић, Историја о Черној Гори, Петроград, 1754.
246
 Запис Андрије Миошића, 1756.
Један католички монах (фратар) по имену Андрија Качић Мио-
шић је оставио један веома кратак запис о Боју у својој књизи о исто-
рији „Словена”, описавши је као победу над Турцима.
Записано је само да је „краљ Твртко разбио цара Мурата” 20.
(15.) јуна 1389. године, те да је „Мурата на Косову пољу убио Ми-
лош Кобилић”.
Осим тог кратког записа, Миошић је у истој књизи записао и јед-
но народно предање о Боју на Косову које је по садржају исто као пре-
дање из „Троношког родослова” и „Повести кнеза Лазара”.
Једина разлика је у опису изговора који је Милош искористио
да приђе Мурату: Каже се да је рекао да ће Мурату открити како
да победи у бици и да ухвати кнеза Лазара („Пустите ме к цару
под чадоре, издаћу му војску Лазареву, а Лазара жива ухвати-
ти”) – као што је записано у раније наведеним записима, попут записа
Јована Дуке.
Осим тога, унео је и један податак из предања о пореклу „Мило-
ша Кобилића”, записавши да је потицао из Херцеговине.170

Запис Павла Јулинца, 1756.

Српски историчар 18. века, Павле Јулинац, Бој на Косову споми-
ње у својој књизи о историји Срба. Он је само преузео извештај о Боју
из записа Орбина, тако да исто спомиње издају Вука Бранковића.
Ратника који је усмртио Мурата назива „Обилић”, и тај облик пре-
зимена од тада постаје присутнији у записима, док се пре тога у запи-
сима спомиње једино облик „Кобилић”, на основу чега се види да је
тај облик старији од облика „'Обилић”.
Није ни облик „'Обилић” неправилан, јер је то само другачији об-
лик истог презимена, с тим да се у изговору изгубио почетни глас „К”.
Устаљивању тог облика у односу на старији облик „Кобилић” је у том
добу допринела и склоност ка избегавању употребе презимена налик
речи која се могла схватити као погрдан надимак – реч „кобила”.
Ипак, веза презимена „Кобилић” са речју „кобила”, односно, на-
димком Кобила, није ни морала постојати ако је изворни облик пре-
зимена гласио Копила, то јест, Копилић, или ако је то био само тур-
ски надимак, „Куб'ила”, од којег је створен облик „Кобила(ић)”.171

Andrija Kačić Miošić, Razgovor ugodni naroda slovinskoga, Zagreb, 1862, 15; 76-78. str.
170

Павле Јулинац, Краткоје введеније в историју происхожденија славеносербскаго

171

народа, Венеција, 1765, 88-91. стр.

247
 Натпис монаха Амброзија, 1776.
У манастиру Раваница у Врднику је један монах по имену Амбро-
зије насликао Бој на Косову са пратећим натписом:

Сукоб овај био је на Косову пољу, петнеастог јуна лета Господњег

1389. између злочастивог турског цара Мурата и светога кнеза Ла-
зара, цара српског.
Распра на вечери о неверству између главних војвода, Милоша и
Вука; Милош испуњава своју заклетву и пробада цара Мурата ножем;
Милош с Миланом и Иваном крепко Турке поражава; Милош коња ли-
шен на копљу одскакује; Вук показује своје неверство и бежи са вој-
ском; Велики кнез Лазар мачем усековање са Милошем и осталим вој-
водама прима…
„Свако царство које се раздели, само по себи опустеће, и град сва-
ки или дом који се раздели, сам по себи пропашће” (Матеј 12:25).
О, Србијо славна, а сада бедна, када би ти овај глас Господњи па-
жљиво слушала са синовима твојим, не би оружје твоје силно неприја-
тељима твојим подложно било, а сада чеда твоја уздисала када ранију
славу спомињу.172

Запис Јована Рајића, 1796.

Уз Павла Јулинца, још један познати српски историчар 18. века
био је Јован Рајић, који је исто у својој књизи о историји Срба опи-
сао Бој на Косову, позивајући се на старије записе.
Тачније, он је у тој књизи сакупио више раније наведених записа о
Боју, укључујући турске записе, преузете из споменутог записа Леун-
клавија, сакупивши их све на једноме месту, али, не доноси друге по-
датке од оних који се у тим записима налазе.
Великаша који је убио Мурата назива „Милош Кобилић”, и њего-
во порекло везује за „околину Новог Пазара” – податак који је пре-
узео из записа Орбина.
Речено је, у другим записима и предањима, његово порекло везује
се за друга подручја, попут Херцеговине и Косова, јер је предање о
њему у различитим подручјима било „локализовано”, то јест, усвојено.
С друге стране, то не значи да није био пореклом из неког од тих под-
ручја, али, то за сада није могуће поуздано утврдити.173

Михаљчић, Јунаци косовске легенде, 274. стр.

172

Јован Рајић, Историја разних словенских народов, најпаче Болгаров, Хорватов, и

173

Сербов, књ. III, Краљевски Универзитет Унгарски, Будим, 1823, 41-62. стр.
248
 Народне песме Вука Караџића, 1818.
У народном предању које је записао Вук Стефановић Караџић
се Бој на Косову описује скоро по свему исто као и у „Троношком ро-
дослову” и „Повести кнеза Лазара”. Тачније, у та два записа је за-
писан цео садржај народног предања о Боју, које је Вук Караџић
записао у више делова, по песмама које су се певале у народу о Боју.
Једина разлика је то што се у запису Караџића као учесници Боја
наводе и војвода Стефан, унук спомињаног војводе Влатка Вуко-
вића, и отац и стриц Марка Краљевића, иако они заправо нису уче-
ствовали у Боју; а поред тога, описује се и позната клетва кнеза Ла-
зара на оне који не дођу на Косово поље.
Предања и песме о Боју на Косову, која је Вук Караџић записао,
истичу се по томе што у мало стихова уз песничке описе сасвим тачно
и сажето описују цео Бој на Косову на потпуно исти начин као што је
описан у старијим записима о Боју на Косову:
И у народним предањима и у записима о Боју исто су описана два
дела битке, обострани губици, погигибија оба владара, повла-
чење српске војске, итд.

ПРЕОКРЕТ
ПРВИ ДЕО БИТКЕ ДРУГИ ДЕО БИТКЕ
У БИЦИ

(Срби) разгоне по ...но, где срећа, ту

Косову Турке, не дају
се ни гледати Турком,
а камо ли бој бити с
Турци'. Тад би Лазар
надвладао Турке...
је и несрећа; Вук ...Тада Лазу надвла-
Бранковић издаде даше Турци, и погибе
таста на Косову и српски кнез Лазаре и
одведе он 12.000 његова изгибе војска.
љута оклопника…

Разлика је само то што се повлачење одреда Вука Бранковића

из битке у предању описује као издаја, а у записима се не каже да је
то била издаја. Пошто се у оба случаја ипак исто говори о повлаче-
њу одреда Вука Бранковића, тумачење таквог чина у предању као
издаје и није велика разлика, јер ако и то није била издаја, народ је
тај чин повлачења Вука Бранковића тако схватао.174

174
Ковачевић, Бранковић, 281-285. стр.
249
 Бакрорез Колара, 1837.
На основу једног бакрореза из 1837. године, живописац Богдан
Дукић је 1865. године насликао Бој на Косову у цркви у Шаренгра-
ду код Илока са пратећим натписом.
Садржај натписа је скоро исти као и наведени натпис монаха Амб-
розија. Једина разлика је што се спомиње неки турски војвода („па-
ша”) који је са својим одредом „иза леђа ударио на уморне Србе и
њих победио”.
Сличан опис назире се у раније наведеним записима, а нарочито у
запису Нешрија, у вези с противнападом Турака који је довео до пре-
окрета у бици – како је тамо описано.
Када се упореди овај натпис и ти записи, испада да је турски вој-
сковођа („паша”) споменут у том натпису у ствари био сам Бајазит,
па би опис напада „на леђа уморних Срба” с тог натписа одговарао
опису напада Бајазита на српске одреде који су се повлачили,
после чега је дошло до погибије кнеза Лазара, а онда и до конач-
ног повлачења српских одреда – како је записано у раније наведе-
ним записима.175

Герасимов летопис, после 1864.

Једно народно предање са подручја Црне Горе садржи извештај о
Боју који је био приписиван Герасиму, брату Вука Бранковића, ис-
то као што је и запис Феридуна био приписиван Мурату.
Према тврдњи преносилаца тог предања, тај монах Герасим опи-
сао је Бој на Косову на основу сведочења једног учесника Боја – брата
Марка Краљевића, који се звао Димитрије.
Тај запис, односно, записано предање, разликује се од свих до сад
наведених записа по томе што садржи подробан опис живота Мило-
ша 'Обилића пре Боја на Косову, чије се презиме наводи под два по-
менута облика – и као „'Обилић”, и као „Кобила(ић)”.
Такође, тај запис се издваја од осталих записа о Боју по томе што
садржи мало другачији опис тока битке, али који пак не одудара пре-
више од описа из раније наведених записа.
У запису се приповеда час у првом лицу, као говор самог Гераси-
ма, а час у трећем лицу, када писац препричава његове речи. Овде ће
цели извештај бити приказан у првом лицу, да не би изазивао забуну:

175
Михаљчић, Јунаци косовске легенде, 285. стр.
250
 „У Хиландар се на Васкрс изненада појавио један турски коњаник,
да прими причест. Ово ме је много зачудило, па сам га упитао да ли је
Грк. И силно сам се изненадио када је рекао да је Србин. Казао сам му
да сачека да обавим причест. После смо разговарали у мојој клети ве-
ома дуго и савесно, па ми се он исповедио.
Питао сам га ко је и одакле је, а он ми право каза ко је и да се зо-
ве Милош Обилић из села Обилова на привоју планине Голије. Суд-
бина је дала да је он син мог брата од тетке, која се била удала за Ал-
томана Војиновића, Милошевог деду.
Заклео сам га на Часни Крст да се врати у српску земљу, и да не
служи више турском султану. Одговорио ми да се не сме вратити у
Србију због кнеза Лазара, чији су сестрићи – браћа Мусићи – убили
његову матер Ружицу и убили стрица Николу (Алтомановића). Али, ја
сам онда написао писмо своме брату Вуку и снаји Мари, кћери Лазара,
и у њему нагласио:
'Ово је једино унуче наше покојне тетке. Предајем вам га на веру
да га сачувате. А ако то не учините, на вас обоје бацићу проклетство.'
Милош је узео писмо и обећао да ће се вратити у Србију, али прво
је отишао код Мурата и објаснио му да се зажелео сестре Јелице, те га
моли за отпуст, како би се увек могао вратити у Муратов табор.
Мурат му одобри одлазак, али му изда и заповест:
'Aко буде потребе, остаћеш у Србији дуже време, а ја ћу ти уредно
слати новац одавде.'
Одмах је напунио три чизме дуката и дао их Милошу, да тиме пот-
купљује великаше.
Милош је дошао код Вука Бранковића, на Косово, у Приштину, на
риђем арапском коњу, на којем се био извежбао брзом мачевању и ру-
ковању копљем, те му је предао писмо. И овај га је примио као сина.
О доласку овог чудног јунака чуо је и кнез Лазар, јер се прочуло
кроз Крушевац да се код Вука и Маре сместио неки 'Милош Кобила'.
(…) У том, 1386. године, Турци су упали у Србију и заузели Ниш. А
Лазар се био разболео, а његови синови, Стефан и Вук, били су мало-
летни, те је кнез дао заповедништво над војском Милошу Кобили.
Милош је потукао Турке на Плочнику, јер је добро познавао њихо-
ву војску. По повратку из битке срео га је кнез Лазар у Крушевцу и на-
пио му здравицу. Ту су Лазара спопале сузе, па му наздрави:
'Здраво да си, витеже Обилићу!'
Милош му прихвати здравицу, и тад се пољубе по први пут. Дошли
су и Вук и Мара, који су њих истински измирили, па су онда удесили
да Милоша заруче са четвртом по реду Лазаревом кћерју – Вукосавом.
251
 Том приликом кнез Лазар измири све своје зетове који су се били
завадили око богатог рудника Брскова, које је дотле држао Вук Бран-
ковић, а од тада су су сви добијали од некопане рудаче.
Тог дана у Крушевцу се развило велико кнежевско коло, и по први
пут Милош запева од своје дванаесте године, кад му је дивљи вепар
убио оца Угрина, а његову мајку Ружицу посекли Мусићи (…) И тада је
Лазар учинио савез са околним земљама, предочивши им опасност од
турских упада.
Мурат је Милоша стално призивао у Једрене, повремено му отуд
дотурајући чизме пуне дуката, рачунајући да ће Милош радити за ње-
гову ствар, како је и замислио при Милошевом одласку из Турске. Ми-
лош му је слао поруке да о његовом доласку у Једрене у скорије време
не рачуна, јер би био осумњичен за сарадњу са Турцима, те се тако и
није више појављивао пред Муратом, сем оног кобног Видовдана.
Мурат је предлагао Милошу да се састану у Кратову, када је већ са
великом војском кренуо у пролеће 1389. године на Косово. Али, и тада
му Милош вешто одговори:
'Честити царе, не могу ти доћи ни у Кратово, ни у Скопље, као што
ти нисам могао долазити у Једрене, јер сада вршим велике припреме,
утичући на српске великаше за вашу и нашу заједничку ствар.
Стога ми пошаљи још 25 ока злата, јер су Срби велики среброљуп-
ци. Чим дођеш с војском на Вукове и Лазарове земље, ја ћу ти доћи на
разговор и обавестити шта сам постигао.'
Милошу не би тешко да се пробије у најужи круг великаша. На пр-
вом војном саветовању у Крушевцу било је одлучено да се Мурат са-
чека у Качаничкој клисури и потуче, али нису се могли тако брзо оку-
пити. У међувремену је Муратов син Бајазит брзином муње пролетео
кроз Качанички теснац са 20.000 Черкеза и запосео Голеш планину, да
би надгледао цело бојиште и био подршка војсци.
На другом војном саветовању уочи саме битке донета је друга од-
лука – да се сва српска војска повуче у Ибарску клисуру и ту сачекају
Турци са препрекама од балвана. Међутим, подигао се Вук Бранковић
и наступио грмећи:
'Да је на вашу кућу напала ова неман азијатска као на моју што је
напала, не би ви сачекали ни зоре, већ би одмах ступили у битку још
вечерас. Да ли би икада одступили да вашу чељад неко роби, а имање
пљачка? Предлажем да се сутра раном зором још за росе удари, док
дан не ослави и сунце не усија оклопе (…)'

252
 Војска се целе ноћи причешћивала по свим црквама и манастири-
ма дуж Косова поља, те је тако донета судбоносна одлука да се бој на
Косову пољу одржи.
(…) Муратово договарање се одужило у Кратову, стално ишчекују-
ћи вести од Милоша, а и жељом Мурата да се да се војска попуни од-
редима хришћана из Европе и Анадолије. Вук Бранковић му је поручио
да не залази дубље у српске земље, јер ће сви сложно на њега удари-
ти. Прилично узнемирен том вешћу о уједињењу Срба, Мурат је глас-
нике послао на све стране по европском делу царевине за сакупљање
још војника (…) Потом је био саопштен покрет право на Косово. јер је
Косово пространо и прегледно, па одговара за битку великих војски.
Кад је Мурат стигао у Скопље, Вук Бранковић је пребацио сву сво-
ју поородицу у Призрен, а ту су дошле и остале војводе, осим вране-
шког војводе Златка, чувара Мисе и Кичаве.
Мурату се у Скопљу прикључио Марков брат Димитрије, управник
Скопља. Бајазит је већ прошао са својом брзом коњицом кроз Качани-
чку клисуру и запосео Голеш као осматрачницу.
Лазар је био одавно позвао уједињену своју војску и владаре чије
су се војске сакупиле на рубовима Косовског поља. За сваки случај је
Лазаре наредио да Голеш запоседне Вук Руговац, али је његову војску
успут захватила страшна туча, да је падао град 'као овчије главе'.
Изубијани, покисли и промрзли, војници његови су стигли уочи са-
ме битке под Голеш и ту заноћили, али су извиднице наишле на логор
Бајазита, те су били откривени. Турци узвикну на сав глас 'Дур ђаури,
дур ђаури!', и у јуришу ту их онако покисле и убијене од града дотуку.
Пронађен је сутрадан једино жив Павле Орловић, барјактар Вука
Руговца, који се некако извукао сав рањен с планине. Њега је превила
једна девојка из села.
Српска страна није знала за Бајазитово запоседање Голеша, а ни о
погибији извидничке војске Вука од Ругова. Напротив, били су у увере-
њу да Голеш држи руговски војвода, па су рачунали да ће Руговац би-
ти подршка у завршници боја ако им затреба, као што је то после учи-
нио Бајазит чим је чуо да су му отац и брат од стрица погинули.
Последње саветовање свих српских војвода са кнезом Лазарем би-
ло је у селу Монсану, ка најјужнијој планинској копаоничкој коси бли-
зу Косова поља, одакле се указивала добра прегледност. У даљини се
јасно назирао турски табор. Мурат је разапео свој чадор на месту зва-
ном Мазгит, где је султан забио изазивачко мегдан-копље, што је оби-
чај свих азијатских војски кад би се појављивали у пределима које су
наумили освајати.
253
 Вук Бранковић је а 20.000 коњаника и пешака чинио основицу срп-
ске војске на десном крилу, а његових 6000 тешких оклопника чекало
је у троуглу улива Лаба у Ситницу ишчекујући накнадну наредбу о сту-
пању у одсудну битку. Нажалост, они нису могли после ступити у бој,
јер су се Лаб и Ситница излили од скорашње провале облака. По ме-
ком, расквашеном и блатном терену тешки оклопници су се слабо кре-
тали, па тако утопљени до паса у блато и воду кричали су наглас же-
лећи ступити у бој у који им се није дало.
Кнез Лазар и његов шурак Југ-Богдан са 5000 најбољих коњаника
стали су у средиште, више обронка села Монсан, где је прошле ноћи
заседао ратни савет.
И виде ли сурове судбине! И раније, а нарочито у време заседања
ратног савета, сумњало се у Милошеву верност, пошто је често доби-
јао поруке и поклоне од Мурата. У Милоша је сумњала већина ве-
ликаша, јер је седам година боравио у Турској, а нису сви могли
бити обавештени о договору између Милоша, Лазара, и Вука.
Та оптуживања су изгледа била искрена упозорења великом јуна-
ку из претходних бојева, па је Милош морао јавно изнети своју намеру
на кнежевој вечери, да ће сутра раном зором упасти у шатор Мурата и
тамо га убити. Нагласио је том приликом да је он једини у стању дело
то да изведе, јер једини има пропуст.
Сутрадан, на Видовдан, раном зором, Милош се ка турском табору
упутио са 12 својих другова завереника, али су они били одстрањени
од њега већ на улазу у обезбеђени турски логор. Тражио је пратњу од
барем два друга, те му је дозвољено да крене даље с Миланом Топли-
цом и Иваном Косанчићем, али су и њих зауставили код првог реда ка-
миљег прстена, који је троструко опасивао Муратов чадор. Ту су Мило-
ша разоружали и одвојили од коња и два побратима, па је одатле кре-
нуо до Мурата голих шака.
Ово је све посматрао Марков брат Димитрије, турски вазал. Поред
Димитрија, ту су се још налазили и Јован и Констатин Дејановић. Кон-
стантин је био Бајазитов талац на Голешу.
Сви су одавно били на ногама од рана јутра. Велики везир и запо-
ведници чета, као и сами српски и грчки вазали, окруживали су Мура-
та. Милоша је у почетку пријема мало расрдило што га султан није од-
мах примио, јер се овај задржао пресвлачећи се у свечану одору.
Кад је коначно ушао под сводове шатора, Милош се учтиво покло-
нио Мурату, стално држећи десну руку себи на прсима у знак поздрава
и покорности. Њему султан пружи руку и изрече добродошлицу:
'Целивај, Милоше! Даћу ти све што обећах'.
254
 Султан се потом живо распитивао за српску војску и поједине ве-
ликаше који су могли примити дарове послате им преко Милоша, и ис-
казао је радост што се Милош опет појавио пред лицем султана, наг-
ласивши да то схвата као његов повратак свом правом јату жучних ју-
нака, мислећи јамачно да у Милошу још тиња гнев према Лазару због
убиства мајке му Ружице и стрица Николе Алтомановића. Мурат му је
нудио још дарова, па чак и везирство и власт над Србијом.
У једноме тренутку се нешто страховито проломило Косовским по-
љем, као хиљаде здружених громова када удари на једно место, што
намах преплаши све присутне око Мурата, те поскакаше на ноге. Ско-
чи и Мурат, и пропињао се на прсте да боље види с посебног постоља
које је уграђено испред шатора. Крај тог постоља стајало је забодено
мегдан-копље као знамен покорности за освојену земљу, тек у намери.
Настала је неописива вриска и уједначен звекет који није престајао до
окончања боја, и данима се проламао на кобном пољу јаук рањеника.
То је Вук Бранковић са 20.000 секира, мачева, топуза и копаља на-
сртао на турско лево крило којим је управљао Јакуб. Силовитом брзи-
ном Вук Бранковић се у захваћеном луку приближавао турском среди-
шту – Муратовом шатору, ломећи све пред собом.
Били су сломљени и први камиљи прстенови обезбеђења. У једном
тренутку, на дохвату гласа се видео Вук са својим високо уздигнутим
стегом, урликнувши из свега гласа:
'Рука је наша! Победа! Погинуо је Муратов синовац, заповедник
турске коњице!'
Муратова пратња из обезбеђења се почела упуштати у битку, а
Милош у том тренутку највећег метежа зграби мегдан-копље
што је стајало забодено у ледину испред шатора и муњевитом
брзином га сјури Мурату у стомак. Провртио је копљем унаоколо
по стомаку, који је био јако тежак.
Султан клону, а Димитрије журно скочи на Милоша да одбрани
Мурата, али овај, обема рукама држећи копље, млатну га одсечно, те
му сломи десну руку. Ту је Милош успео истим копљем убити седамна-
ест Турака, па се успео на Муратовог коња и са њим почео бежати из
табора, убијајући и рањавајући даље Турке који су истрчавали испред
њега да га ухвате. У једном трену, неке бабе растегну дебели конопац
испред коња, који се намах заустави.
Један Турчин је ударио коња тачно између очију, па коњ паде на
земљу и пригњечи Милоша, те војници из обезбеђења тада насрну на
јунака и исеку га, и његову главу поставе испод Муратових стопала,
док је Мурат у ропцу издисао.
255
 Велика је пометња настала у турским редовима по погибији Мура-
та и његовог синовца. Брзи гласи пронели су се по обема војскама о
тим догађајима, што је Србима дало још већа крила да крену у јуриш.
То одушевљење је пак учинило несмотреним кнеза Лазара и Југ-
Богдана, па су они пре времена изашли на поље из својих заклона са
5000 коњаника. Тим кнежевим нападом настало је потпуно расуло тур-
ске војске.
Но, после једног сата Бајазит се са Голеша силовито сјурио и уле-
тео у турски табор с 20.000 Черкеза, чији је један крак подухватио Ла-
зарев одред у средишту, сада већ скоро са леђа, јер је и кнез дубоко
задро ка Газиместану.
Онда је у битку требало да ступи Твртков војсковођа Влатко Ву-
ковић са 3500 ратника и неколико стотина Хрвата. Вуковић се у том
тренутку није одазвао на позив уморних ратника да у одсудни
бој ступи. Једноставно је стајао као укопан и кренуо потом у супрот-
ном правцу, ка Звечану.
Претходног дана, Димитрије је био присутан када је једна чизма
пуна дуката била однета Влатку по гласнику који се вратио без ње,
извештивши султана да је примљена са захвалношћу.
Бајазит је даље напредовао к Муратовом чадору и улетео као ви-
хор у већ разбијен круг обезбеђења, затекавши мртво тело свога оца.
Поред њега је положио и тело свог мртвог брата, Јакуба, па је поста-
вио део дивљих Черкеза у обезбеђење султановог табора. За тренутак
је стао, онда клекнуо, и уз страховит урлик загњурио се главом у оче-
ва прса, изговарајући гласно неке речи на турском. Димитрије их није
разумео, али се касније распитивао и сазнао да је ту Бајазит дао завет
да ће осветити оца.
У међувремену, док се спремао да објави повлачење ка Качанику,
гласници су јавили Бајазиту да је ухваћен кнез Лазар с још неким важ-
ним великашима из његове пратње. Бајазит скочи на коња, изговара-
јући у гневу: 'Пустите га мени! Лазар је мој!'
После неког времена, са својом свитом се вратио у Муратов чадор,
а глава Лазарева је била стављена под Муратове ноге на месту Мило-
шеве, а Милошеву поставише још ниже испод Лазареве. Онда нареди
да се обреже очев стомак, и његова утроба је ту била одмах укопана,
на Газиместану.
Бајазит је још једино успео да напише писмо брусанском судији и
пошаље по тајним изасланицима с Муратовим телом и главом Милоша
и Лазара у Азију, где су и сахрањени на тајно место у Ангори.

256
 Писмо је писано у великој журби и узбуђењу, јер су ратнички по-
вици Срба и Турака одзвањали близу саме черкеске линије обезбеђе-
ња.
Бајазит је под притиском свежих снага брсковског војводе Љубо-
вића и главнине чета Вука Бранковића журно наредио скупљање оче-
вог табора, напустивши место великог стратишта. А 6000 српских теш-
ких оклопника било је заглибљено у ушћу Лаба и Ситнице због излива
река, и они нису могли ући у бој. Наглас су јаукали, поготово када се
чуло за Лазареву погибију, желећи да га освете.
Али, битка је ипак настављена у жестини. Сада се Бајазит нашао
у одбрани, јер је уместо издајице Влатка Вуковића у борби ступио бр-
сковски војвода Љубовић са својих 5000 коњаника. Удружена Вукова и
Љубовићева војска је потерала поколебану турску војску на челу с Ба-
јазитом преко Косова, и одагнала истога дана кроз Качаничку клисуру.
Огроман број тешких рањеника на обе стране остао је лежећи на Кос-
ову. А Бајазит је наредио повлачење лакших рањеника и јурио према
Једрену, да би тамо учврстио свој престо.
Лакши рањеници су успели да се докопају Скопља, а неки чак и
Солуна, где је стигао и Димитрије да се превије у једној болници због
повреде које му је нанео сам Милош, па ми је тамо испричао ове дога-
ђаје.”

У овом запису, без обзира да ли потиче од Герасима, брата Вука

Бранковића, дакле, Бој се описује веома слично као у претходно на-
веденим записима, али, уз извесне упечатљиве разлике:
Најпре, погибија Мурата се описује као у многим наведеним за-
писима, да се то догодило током битке, и да је Мурата усмртио срп-
ски великаш Милош Кобила (или „'Обилић”), након што је опту-
жен за издају од стране других српских великаша.
Такође, исто се казује да је пришао Мурату претварајући се да
је на његовој страни, па да га је изненада напао и усмртио, а за-
тим и сам погинуо међу Турцима док је покушавао да напусти турски
табор.
Као разлог што је био пропуштен до Мурата наводи се његово по-
знанство с Муратом, то јест, његова служба код Мурата пре Бо-
ја на Косову, јер је записано да је служио код Мурата „седам го-
дина” као ратник, и да је то био уједно разлог што су српски ве-
ликаши сумњали на њега да ће издати – исто као што је записано
у појединим наведеним записима, попут записа Енвера.

257
 У овом запису се још каже да је Милош донео одлуку о нападу на
Мурата пре Боја у договору са кнезом Лазаром и Вуком Бранко-
вићем – слично као у појединим другим записима, попут записа Хал-
кокондила.
Затим, у вези са погибијом Милоша, каже се да су Турци успели
ухватити га уз помоћ неких женā („бабā”) – исто као што се каже у
наведеним записима. То је очито податак из народног предања.
Погибија кнеза Лазара је описана исто као и у већини наведе-
них записа – да је био ухваћен и онда погубљен усековањем, али
се његово заробљавање описује на такав начин као да се догодило иг-
ром случаја („Кад се спремао да објави повлачење, гласници су
јавили Бајазиту да је ухваћен кнез Лазар с још неким важним
великашима из његове пратње”) – веома слично опису из записа
Нешрија („Тада су некако случајно ухватили Лазара”).
У вези са самим током битке, исто се као у другим записима опи-
сује надвлађивање Турака у почетку и онда повлачење и несту-
пање у битку неких одреда српске војске, што доводи до поги-
бије кнеза Лазара.
У овом запису се пак не описује повлачење одреда Вука Бранко-
вића, већ повлачење одреда Влатка Вуковића, које се у ствари опи-
сује као издаја у договору са Турцима – исто као што се у другим
наведеним записима описује повлачење Вука Бранковића.
С друге стране, спомиње се неступање у битку једног дела од-
реда Вука Бранковића – слично као у „Повести Јакуба”, с тим што
се каже да су хтели ступити у битку, али су силом прилика били спре-
чени.

ПРЕОКРЕТ
ПРВИ ДЕО БИТКЕ ДРУГИ ДЕО БИТКЕ
У БИЦИ

Повлачење одреда
Срби надвлађују Влатка Вуковића Погибија кнеза
Турке; погибија и неступање у бој Лазара; повлачење
цара Мурата једног дела одреда Турака са Бајазитом
Вука Бранковића

Ток битке према Герасимовом летопису (после 1864.)

258
 Исто као у старијим записима, описан је и противнапад Бајази-
та, али се каже да су се Турци после погубљења кнеза Лазара журно
повукли по Бајазитовој наредби, бежећи пред одредом Вука Бран-
ковића – слично као што је записано и у „Фирентинском летопису”
да је дошло до журног повлачења Турака након битке.
Главна разлика између овог записа и свих осталих записа о Боју је
у опису Милоша 'Обилића, односно, у томе што се овде налази под-
робан опис догађаја из његовог живота пре самог Боја.
Записано је да је потицао из рудничког краја, те да је припадао
великашкој породици Војиновић, то јест, Алтомановић.
Описан је као синовац великаша Николе Алтомановића, против
којег је ратовао кнез Лазар, и на крају га поразио и заробио, па га у
тамници ослепели његови сродници – великаши Мусићи.
Након погибије оца у лову, Милош је остао сироче – како се у том
запису каже, па када је одрастао, боравио је на двору Марка Краље-
вића, који га је проследио Мурату, чију је власт признавао, а овај га
примио у службу у одред лаке коњице и своје телесне страже – слич-
но као што је записано у запису Леце.
Као разлог што га је примио у службу наводи се Милошев изглед и
врлине које су се свиделе Мурату, као и то што је Милош хтео да се
освети кнезу Лазару због убиства своје мајке и стрица, у чему га је
подржавао и Марко Краљевић, па је Мурат хтео искористити њихове
међусобне сукобе – како је описано у том запису.
У наставку се каже да је Мурат послао Милоша у његову земљу да
завади српске великаше, шаљући повремено дарове и злато да их пот-
купљује.
Међутим, Милош се предомислио када се вратио у своју земљу, па
се после сусрета с Герасимом и његовим братом, Вуком Бранкови-
ћем, помирио с кнезом Лазарем, и потом у договору с њим одлучио
да удари на Мурата током предстојећег боја…
Овакав извештај о његовом пореклу из рудничког краја, дакле,
из подручја под влашћу кнеза Лазара, па силом прилика његово
одрастање у подручју Косова, код Вука Бранковића, и затим у Ма-
кедонији, код Марка Краљевића, могао би објаснити наведене ра-
зличите извештаје о његовом пореклу, у којима се као место његовог
порекла наводе различита подручја.
На могућност његовог порекла са подручја под влашћу кнеза Ла-
зара указују записи у којима се он описује као великаш и војсковођа
кнеза Лазара, који је међу присутнима на састанку пред Бој на Косо-
ву.
259
 А на могућност његовог порекла са подручја Косова указују друга
предања, као и записи из тог доба у којим се спомиње презиме Копи-
л(ов)ић и насеље Копилић на Косову.
Онда, на могућност његовог порекла из Македоније – из подруч-
ја под турском влашћу – указују записи и предања у којим се наводи
да је пре Боја служио код цара Мурата, као и могућност да је истовет-
на личност са војводом Димитријем Војиновићем, који је владао у
том подручју.
И коначно, на могућност његовог порекла из Херцеговине и око-
лине исто указују поједина предања, као и записи из тог доба у којима
се помиње презиме Кобила и Кобиљачић на подручју Херцеговине
и околине, која му се у записима приписују. А поред тога, на то може
указивати и опис „мађарског великаша” у „Повести Јакуба” – као
што је раније објашњено, и опис предводништа левог крила српске
војске у „Повести Јакуба” и запису Нешрија, јер се на основу дру-
гих записа зна да је лево крило чинио одред из Босне.
Такви различити извештаји о његовом пореклу могу се објаснити
обрасцем из „Герасимовог летописа” – дакле, да је био пореклом из
једног подручја, а да се касније силом прилика нашао у другом подру-
чју, па и у подручју под турском влашћу одакле је могао ступити у слу-
жбу код Мурата.
На крају, још један податак у овом запису којег нема у осталим за-
писима јесте помен неког одреда Черкеза у војсци Бајазита, који су
преокренули ток битке у корист Турака.
Черкези су народ са подручја планине Кавказ на јужним граница-
ма Русије. Један део њих се одатле отселио 1864. године, а Турци су
их населили у подручје Косова, па су они учествовали у ратовима из-
међу Срба и Турака тих година на страни Турака.
Тај догађај је очито утицао на предање о Боју на Косову, па се за-
то у овом предању спомињу Черкези као учесници Боја, иако они у Бо-
ју заправо нису учествовали.
На основу тога се види да је ово предање о Боју на Косову настало
после 1864. године; али, када се занемаре такви јасно уочљиви ка-
снији додаци, остају само старији слојеви предања, који потичу из
доба Боја, и која су се од тог доба преносила усменим путем са колено
на колено све до краја 19. века. Једино није могуће утврдити да ли је
овај запис заснован и на неком несачуваном запису Герасима Бран-
ковића о Боју на Косову, како се тамо наводи. 176

176
Милић Станковић, Косовски бој у Герасимовом летопису, Слобода, Београд, 1989.
260
 Народне песме Петрановића, 1867.
Попут Вука Караџића и других, народна предања о Боју на Косо-
ву је скупљао и записивао и свештеник Богољуб Петрановић. Та се
предања по опису Боја и не разликују много од претходно наведених
предања. Једина разлика је то што се у запису Петрановића као уче-
сник Боја спомиње и одред из Црне Горе („Зећани”), којом је вла-
дао Ђурађ Балшић, зет кнеза Лазара, а који се не спомиње у запи-
сима да је учествовао у Боју, и што се издаја Вука Бранковића опи-
сује мало другачије.
За Вука Бранковића се казује да не само да се повукао из бит-
ке у договору са Турцима – као што се то казује у запису Орбина,
него и да је током битке прешао на страну Турака и напао своје
(„Поможе душманину клетом, да надвлада српског цар' Лаза-
ра”).
Записано је да су Турци најпре били скоро потпуно надвла-
дани, да је српско десно крило под „Југ-Богданом” потиснуло
турско лево крило, а да је српско лево крило претрпело пораз,
па да се лево крило повукло – одред Влатка Вуковића, а онда и да
се повукао (издао) одред Вука Бранковића, и прешао на стра-
ну Турака, што је преокренуло ток битке. 177

Приповест хоџе Шесана, крај 19. века

Једно турско предање о Боју на Косову испричао је турски хоџа по
имену Шесан, који је био чувар гробнице Мурата на Косову – такозва-
ног „Муратовог тулбета”.
Према његовим речима, предање се заснива на неком старијем за-
пису о Боју, који је написао његов предак и први чувар гробнице. За-
пис гласи овако:

Косово је било српско, али напуштено. Ту се догодио сукоб између

два владара. Алах је хтео да то буде турско, као што сад хоће да буде
српско. Силна је војска дошла и са једне и са друге стране. У књизи се
каже скоро пола милиона.
Од Стамбола кренули су Турци преко Једрена, поред Шар-планине
преко Феризовића, обишли цркву Грачаницу и кренули путем ка Мит-
ровици, па се зауставили код Вучитрна на највећој ширини и окренули
табор ка Приштини и Грачаници, ка истоку.

177
Ковачевић, Бранковић, 285-286. стр.
261
 Турци су стигли пре Срба. Дошла је силна војска на коњима, маз-
гама, магарцима и камилама. И сам је цар дошао и разапео шатор ус-
ред логора, а то је тамо где је његово тулбе (гробница). На крај цар-
ског друма зауставили су стоку и терет, где је село Мегит данас, а пр-
ви редови турских шатора допрли су недалеко од Приштине – до Гази-
Местан тулбета.
Срби су дошли преко Грмије планине, и ударили на Грачаницу. Пр-
ви редови су избили на гребен код Гази-Местан тулбета које тада није
постојало. Тако су војске заузеле обрнуте положаје, као да су Срби до-
шли од Вариграда, а Турци од Крушевца.
Пред Србима су били Југовићи, а пред Турцима ГазиМестан паша с
два барјактара. Гази-Местан носио је барјак турске војске и био је си-
лан и непобедив. Он је увек добијао мегдане по Азији.
У то време бој се био сабљама, копљима, секирама, и стрелама.
Срби и Турци заметнули су бој и јутром на Видовдан погинуо је је-
дан Југовић. Убили га мали барјактари, помоћници Гази-Местана. Бра-
ћа Југовићи кидисали су на њих, заметну се велика борба, један дру-
гом прискакали су у помоћ јунаци. Изгибоше турски барјактари, изги-
боше и браћа Југовићи, а када паде и последњи Југовић, ни Гази-Ме-
стан не беше у животу.
Потом су и слуге ушле у бој, и наста неред у тучи. У то време Ми-
лош 'Обилић оде у чадор цара и распори га ножем, па поче бе-
жати ка Вучитрну. Гласници су викали да ће цар дати награду оном ко
Милоша ухвати. И ухватили су га онде код Бабиног моста, где је сада
село Бакшид.
Сва је војска плакала када је чула да је погинуо Гази-Местан, и за
њим више него за царем.
Настао је страховити покољ, војске су се измешале. Сунце је пек-
ло, а крв је натапала Косово. Вук Бранковић је пошао с великом вој-
ском за Голеш планину, да с леђа нападне Турке, али док је стигао ка-
сно је било. Не беше више ни Југовића, ни Милоша у животу.
Цара Лазара су заробили, и док се сунце смиривало још су само
буљуци гонили се по бојишту преко лешева.
Цар је на умору дозвао све везире и хоџе, па казао:
„Алах хоће да овде умрем, а царство ће ваше бити. Укопајте ме ов-
де. А са Србима добри будите, Лазара немојте погубити.”
Те су речи на арапском исписане на Муратовом тулбету. Цар је из-
дахнуо, Лазара су погубили, српска војска изгинула.

262
 (…) Бајазит, син Мурата, повео је део војске за Једрене. Војска је
отишла жалосна што је изгубила цара и својег најбољег јунака – Гази-
Местана.
Војске су се разишле, а на Косову су оставиле крв и кости. Чакља-
ма су лешине из крви вађене и сахрањиване око Гази-Местановог тул-
бета (…) Страшна је то битка била када су се табори измешали. Груме-
нови белог камења – то су кости, а из крви ниче црвен цвет што мири-
ше на устајалу крв. На Косову је пуно чавки и гавранова – то су жене
и деца изгинулих јунака (…)

У овом запису, односно, записаном турском предању о Боју, дакле,

Бој се описује слично као и у претходно наведеним записима, највише
налик запису Ашика и запису Нешрија.
Једина привидна разлика је опис кашњења одреда Вука Бран-
ковића да ступи у бој, када је кренуо „да са леђа нападне Турке,
али, док је стигао, касно је било” – како је тамо записано.
Та разлика је само привидна зато што се ипак уклапа у опис из ра-
није наведених записа; а то је опис одустајања одреда Вука Бран-
ковића и Влатка Вуковића од другог напада након повлачења,
и опис другог повлачења с бојишта након погибије кнеза Лазара.
Такође, то подсећа и на опис из „Повести” и из допуњеног записа
Дуке о неступању једног српског одреда у битку и повлачењу
одреда Вука Бранковића с бојишта, као и опису из „Герасимовог
летописа” о неступању дела одреда Вука Бранковића у битку,
те и опису кашњења једног одреда у битку из „Троношког родо-
слова”. Мада се тај последњи опис односи на одред Влатка Вуко-
вића („кнеза Радича”), а не Вука Бранковића, ипак се исто говори
о закашњењу да се ступи у битку.178

ПРВИ ДЕО БИТКЕ ДРУГИ ДЕО БИТКЕ

Закашњење одреда Погибија Мурата, па

Вука Бранковића погибија кнеза Лазара

Ток битке према приповести хоџе Шесана (крај 19. века)

178
Михаљчић, Јунаци косовске легенде, 288-290. стр.
263
 ЈЕДАНАЕСТО ПОГЛАВЉЕ
Фалсификати о Боју на Косову
Кривотворени записи и предања о Боју на Косову

О Боју на Косову је направљено и неколико фалсификата још то-

ком 15/16. века. Већина тих фалсификованих записа о Боју на Косову
потиче од турских писаца 15/16. века.

Фалсификат бр. 1: Запис непознатог писца (15/16. век)

У једном турском запису с краја 15. века или почетка 16. века,
један непознати писац је записао да је рат с Турцима започео кнез
Лазар, тако што је кренуо у освајање Муратове земље.
У најстаријим записима о Боју на Косову се говори супротно – да је
Мурат пошао у освајање земље кнеза Лазара. А исто је записано
и у најстаријем турском запису о Боју на Косову – у запису Ахмеда.
Заправо, овај запис турског непознатог писца представља управо
препис записа Ахмеда, јер је по свему потпуно исти као тај запис, и
користе се скоро све исте речи и изрази.
Једина разлика је у томе што је тај непознати писац сам преп-
равио прву реченицу у том запису, па онде где је писало да је Мурат
започео рат, он је то само променио по своме нахођењу и ставио да је
рат започео кнез Лазар.
Тај запис је оцењен у науци као „пример најсамовољнијег ру-
ковања историјским чињеницама и безобзирног фалсифико-
вања историје”, тако да је реч о признатом фалсификату.

Запис Ахмеда Запис непознатог

(1402-1409. године) писца (15/16. век)

На крају наста жеља (у Мурату) На крају наста жеља у (кнезу)

да покори и (кнеза) Лазара, и Лазару (да покори и Мурата),
тако поче неизбежан рат. и тако поче неизбежан рат.

264
 На основу горњег поређења два записа, види се јасно да запис не-
познатог писца представља кривотворени препис старијег записа
о Боју на Косову. Разлог таквог фалсификовања је очито био у томе
да се оправда рат и непријатељ прикаже као зачетник сукоба.

Фалсификат бр. 2: Записи Нешрија и Идриза (16. век)

У записима турских историчара из 15/16. века, Нешрија и Идри-
за, назире се исти такав чин преправљања једног старијег турског
записа (14. век) о Боју на Косову. У питању је турски извор из којег је
шпански писац „Повести Господара Јакуба” црпео податке за свој
извештај о Боју на Косову. На основу једноставног поређења тих запи-
са, лако се уочава да су оба писца користила исти извор за опис Боја,
и лако се уочавају разлике које је сам унео турски писац Нешри:

Повест Господара Јакуба Запис Нешрија

(1396-1402. године) (око 1500. године)

Мурат поставља стрелце и Мурат поставља стрелце,

камиле испред војске. али не поставља камиле.

Битка почиње нападом српске Битка почиње нападом

коњице на ред камила кроз турских стрелаца на српску
које се пробија све до Мурата. коњицу која долази до Мурата.

Непознати ратник смртно Милош Кобила на превару

рањава Мурата у двобоју. смртно рањава Мурата.

Бајазит убија Мурата, а Мурат умире. Јакуб убијен

онда и свог брата Јакуба. без Бајазитовог знања.

Осим горе наведена три податка, сви остали описи битке из записа
Нешрија и записа Идриза су потпуно исти као у „Повести Јакуба”.
Једина је разлика у ова три подат-ка, која се тичу погибије Мурата:

265
 Уместо описа камила пред Муратом из „Повести Јакуба”, у за-
писима Нешрија и Идриза се камиле не спомињу, већ се наглаша-
ва да је Мурат одустао од постављања камила. Разлог таквог пре-
прављања података би био да се омаловажи подвиг непријатеља
који је успео да пробије одбрану и у борби усмрти Мурата.
То се види и по томе што је и у другим старијим записима описано
да је пред Муратом стајао ред камила као вид одбране, као што
пише у запису Салутатија из 1389. године, и да је та одбрана била
пробијена управо када је Мурат погинуо.
Бајазитово убиство Јакуба, споменуто у старијем запису, пре-
ћуткује се у запису Нешрија и Идриза, сасвим очито да би се прик-
рило убиство и сопствен владар (Бајазит) приказао у добром
светлу.

Фалсификат бр. 3: Запис непознатог писца (16. век)

Убиство Муратовог сина Јакуба је и у другим турским записима на
потпуно исти начин описано као у записима Нешрија и Идриза – као
убиство које је почињено без знања Бајазита.
На пример, тако се убиство Јакуба описује и у запису непознатог
писца 16. века и у запису Феридуна. Сви ти турски историчари 15/16.
века су сами изменили податак о Бајазитовом убиству Јакуба из
старијег турског записа, те записали да су турски великаши на сво-
ју руку убили Јакуба, без знања Бајазита, или су писали само да Ја-
куб „оде Богу на истину”, без описа ко га је тамо послао.
На основу тога се види да је у тим записима свесно прећуткива-
но учешће Бајазита у убиству Јакуба, како би се сопствен владар
приказао у добром светлу, а не као братоубица. Само се у запису Уру-
џа на једноме месту ипак назире опис учешћа Бајазита у злочину.179

Запис Ахмеда (1402-1409.)

(Не спомиње се убиство Јакуба)
и запис Шукрулаха (1457.)

Остали турски писци

Јакуба убили турски великаши
(око 1450-1575.)

179
Олесницки, Турски извори о Косовском боју, 70. стр.
266
 Фалсификат бр. 4: Записи о погибији Мурата (15-16. век)
О погибији Мурата постоји највећи број противречних извешта-
ја. Као што је речено раније, једни записи говоре да је Мурат погинуо
у борби током битке, а други записи говоре да је убијен на прева-
ру и након завршене битке, док трећи записи говоре да је убијен
пре почетка битке.
Убиство Мурата на превару после завршене битке описује се у
споменутом запису Нешрија и запису Идриза, и у појединим другим
турским записима.
У старијим турским записима, и у већини не-турских записа,
записано је супротно – да је Мурат погинуо током битке.
Пошто само један од ових извештаја може бити тачан – или је Му-
рат погинуо у борби током битке, или је убијен на превару после
битке, како знати који од тих извештаја је тачан и шта се заиста дого-
дило?
С обзиром да већина записа – укључујући и најстарије записе о
Боју на Косову, као и поједине старије турске записе – сви говоре
исто да је Мурат погинуо у бици, то може једино значити да Мурат је-
сте погинуо у бици, а не да је убијен на превару после завршене
битке – како говоре други записи млађег постања.
Као што је раније напоменуто, писци тих записа су записали да је
Мурат погинуо после завршене битке зато што је смрт Мурата би-
ла током битке прикривана, односно, зато што се за смрт Мурата
тек после битке сазнало, као и због жеље турских писаца да у што
горем светлу прикажу непријатеља, који им је нанео такав пораз
и срамоту убивши њиховог владара.
Дакле, Мурат је погинуо у завршном делу битке, или је тад био
смртно рањен, а убрзо затим докрајчен или је од те ране умро; а од-
мах потом, присталице његовог сина Бајазита су га ставили у шатор,
желећи да прикрију његову смрт од његовог сина Јакуба и Јакубових
присталица, јер су одлучили да Бајазита прогласе за цара; онда су Ја-
куба на превару позвали у Муратов шатор, рекавши му да га отац зо-
ве, па су га ту погубили по Бајазитовом наређењу; и на крају, Бајазит
је преузео вођство над војском, и битка се убрзо завршила, те се са-
знало и за Муратову смрт.
После битке је дошло до неких „смутњи” у турској војсци, Бајазит
се са војском журно повукао с бојишта, и у Турској је дошло до „неми-
ра” – описи који се очито односе на побуну присталица убијеног Јаку-
ба. То је све описано у самим турским записима о Боју.
267
 У време погибије Мурата, већина Турака са све Јакубовом војском
била је у јуришу, удаљена од догађања у Муратовој околини – како го-
воре записи о Боју, па када се битка завршила и они вратили, сазнав-
ши да је Мурат мртав, онда је једино и могла настати прича о погибији
Мурата након завршене битке од руке „неверника” који је при-
шао Мурату на превару кад је он остао сам или с малим бројем
стражара.
Таква прича је нарочито била прихваћена због тога што ју је тур-
ски двор касније наметао преко дворских писаца, који су очигледно из
пристрасности „померили” време погибије Мурата од завршног дела
битке на време после завршене битке. То се види по томе што ста-
рији турски записи описују погибију Мурата управо у завршном делу
битке, онако како је описују и остали записи о Боју.180
И за Јакуба је записано да је убијен након завршне битке, од-
носно, у завршном делу битке, недуго након погибије Мурата. Једи-
но није могуће поуздано утврдити тачност податка да је Бајазит или
неки његов слуга у шатору докрајчио рањеног Мурата – како је
записано у два записа са краја 14. века; јер таква прича је сигурно по-
текла од Јакубових присталица, па се не може знати да ли је то би-
ла клевета из мржње због Бајазитовог убиства Јакуба, или се то ствар-
но тако догодило.
Сигурно је само да поједини турски писци тог доба јесу кривотво-
рили извештаје о времену погибије Мурата и Јакуба. А то се види
и по томе што су ти извештаји и међусобно противречни, па се не сла-
жу скоро ни око једне појединости у вези са погибијом Мурата, и то у
толикој мери да та противречја није могуће усагласити; јер ако у јед-
ном запису пише како је Мурат убијен из потаје и игром случаја, а
у другом запису се каже од тога сасвим супротно – да му је отворено
пришао уз његову дозволу; или ако се у једном запису тврди да су
Турци познавали тог ратника, а у другом се каже од тога супротно
– да га „нико није познавао”; и ако се у једном запису тврди да је
тај ратник као изговор да приђе Мурату рекао да ће прећи у ис-
лам, а у другом запису се каже да му доводи ухваћеног кнеза Ла-
зара, итд. – онда је сасвим јасно да су писци тих записа били прист-
расни у описивању Боја, и тиме, да њихови записи представљају кри-
вотворене извештаје о времену и начину погибије Мурата.

180
Алексеј Олесницки, Када је убијен цар Мурат?, Југословенски историјски часопис 4,
св. 1-2, Београд, 1938, 86-94. стр.
268
 Противречја у турским записима о
времену и начину погибије Мурата

Мурат погинуо током битке,

Мурат погинуо након завршене
или пред крај битке (Ахмед,
битке (остали турски писци).
Уруџ, Ашик, Нешри).

Мурата изненада напао Мурату пришао непријатељ

непријатељ који се крио након што је добио дозволу
међу лешевима (Ахмед). (остали турски писци).

Изговор убице: Да Изговор: Доводи

Изговор: Да пређе
пољуби руку цару заробљеног кнеза
на ислам (Идриз).
Мурату (Уруџ). Лазара (Ашик).

Мурат се на њега
Изговор: Да нешто Изговор: Да пређе
смиловао и пустио
шапне цару Мурату на страну Турака
га да му приђе (Не-
(хоџа Садедин). (Енвер, Феридун).
шри, Шукрулах).

Мурат остао на Мурат остао на

Мурат био са својом
бојишту потпуно бојишту са више
војском кад је убијен
сам када је био слугу када је био
(Идриз, Феридун).
убијен (Уруџ). убијен (остали).

Непријатељ убио Непријатељ убио Мурата

Мурата копљем (Ашик). ножем (остали писци).

Муратов убица био познат Нико од Турака није

свим Турцима, служио код знао Муратовог убицу пре
Мурата пре Боја. (Енвер) Боја на Косову. (Идриз)

269
 Мурат пао мртав на лицу Мурат био смртно рањен, и он
места. Бајазит проглашен пред смрт одредио Бајазита
за цара (Ахмед, Уруџ). за наследника (остали).

Теже је одредити у коликој мери су турски писци из тог доба кри-

во приказали начин погибије Мурата – да га је усмртио један рат-
ник који се претварао да је прешао на страну Турака; јер у дру-
гим старијим записима о Боју, као што су „Повест Јакуба” и „Фирен-
тински летопис”, каже се да је Мурат погинуо у борби.
С друге стране, у „Житију Стефана” с почетка 15. века се слично
као у турским записима каже да се тај ратник претварао да је пре-
бег, а и у самој „Повести Јакуба” се спомиње почетно пропуштање
тог ратника до Мурата, иако из другог разлога, па није скроз јасно
да ли је и писац „Повести” био пристрастан при описивању погибије
Мурата или само турски писци:
Писац „Повести” могао је при опису погибије Мурата изоставити
део о претварању ратника да је пребег, како би хришћанског рат-
ника с чијом страном се поистовећивао приказао у бољем светлу – ис-
то као што су турски писци описивали погибију Мурата тако да су сво-
ју страну приказивали у бољем светлу.
Истина стога треба да је негде у средини: Могло је бити почетног
пропуштања тог ратника до Мурата из неког разлога, јер бројни
записи говоре о томе, па и „Повест Јакуба”, иако не онако како је то
описано у турским записима.
У том случају, разлог што се у појединим записима описује поги-
бија Мурата у борби, без описа пропуштања ратника до Мурата, био
би у томе што ти записи дају само општи опис погибије Мурата ус-
лед тога што писци тих извештаја нису имали подробнија обавештења
о тачном начину погибије Мурата.
Пропуштање тог ратника до Мурата је у „Повести Јакуба” описа-
но као жеља Мурата да се сам сукоби са њим у двобоју, видевши да је
сам и мислећи да нема никакве шансе против њега, „презревши га у
срцу и потценивши”, да види шта покушава, како је тамо записано.
У већини осталих записа, пре свега, турских записа, као што је по-
казано, пропуштање тог ратника до Мурата је описано као превара тог
ратника помоћу које је успео убедити Мурата да му приђе.

270
 А додатну забуну, или пак разјашњење, доноси податак из поједи-
них записа да је Мурат био прво смртно рањен током битке, па да
је онда био докрајчен, дакле, да је било два напада на Мурата, би-
ло да их је извршио исти ратник или не. То би могло бити објашњење
зашто се у једним записима говори о погибији Мурата у борби, а у
другим записима се помиње пропуштање ратника који је усмртио
Мурата.

Мурат смртно рањен

Повест Јакуба Бајазит докрајчио
у борби; ратник био
(1396-1402.) Мурата у шатору
пропуштен до њега

Запис Азиза (Мурат смртно Слуге Бајазита

(1396-1397.) рањен у борби) убиле Мурата

Фирентински Мурат смртно Умро од ране

летопис (1409.) рањен у борби у свом шатору

Житије Стефана Мурата усмртио ратник који је био

и турски записи пропуштен до њега под изговором
(1431-1517.)

НАЧИН
Смртно га ранио Умро од ране или
ПОГИБИЈЕ
(пропуштени) ратник докрајчен у шатору
МУРАТА

Разлог што је то теже утврдити није само у пристрасности турских

писаца тог доба, већ и у томе што је смрт Мурата била прикривана
током битке – како сведоче поједини записи, и што је непознати рат-
ник то учинио одвојивши се од остатка војске – како опет сведоче
поједини записи, тако да се није ни могло знати на који начин је под-
виг учинио. То су једино могли знати Турци који су тада били у близи-
ни Мурата, али који би свакако пристрасно описали тај догађај.
271
 Фалсификат бр. 5: „Писмо цара Мурата” (16. век)
Поменут је запис Феридуна за који се тврдило да представља пи-
смо Мурата, у којем је описао Бој на Косову. Међутим, постоји неко-
лико чињеница које доказују да то писмо у ствари није написао Мурат:

- Прво, датум битке који се наводи у писму, 8. август 1389. го-

дине, није тачан, јер је у најстаријим записима о Боју наводи
15. (28.) јун. 1389. године.

- Друго, на основу самог садржаја тог писма, може се лако виде-

ти да представља препис других записа о Боју на Косову – за-
писа Нешрија и Садедина из 16. века, јер се у том писму ко-
ристе исти описи и изрази као у ова два записа.

- И треће, у најстаријим записима о Боју на Косову, укључујући

поједине турске записе, дакле, записано је да је Мурат поги-
нуо у самој бици, тако да он није могао да напише то писмо.

Ако би неко и тврдио да писмо није препис записа Нешрија и Са-

дедина, већ супротно, да су Нешри и Садедин узели податке из Му-
ратовог писма, па отуд употреба истих описа и израза, ипак, томе про-
тиврече друге две чињенице – да је наведени датум битке сигурно
погрешан (а Мурат не би могао не знати тачан датум битке), и да је у
најстаријим записима записано да је Мурат погинуо у самој бици.
Мада се у том писму казује да је Мурат убијен након завршене
битке, а не у самој бици, па да је отуда ипак могао написати то писмо
– у временском размаку од завршетка битке до наводног уби-
ства након битке, али чак и тако нестварно делује да је Мурат напи-
сао то писмо онако дугачке садржине и подробних описа одмах након
битке, а пре него што је наводно убијен.
На крају, описи битке у том писму су крајње налик улепшаним пе-
сничким описима битке из турских записа 16. века. А то значи да
такозвано „Муратово писмо” није могао написати Мурат, јер је по-
гинуо у бици – како сведоче старији записи о Боју, већ је пре у пи-
тању фалсификат из 16. века, чији је творац био Феридун, турски
дворски писар, који је то писмо објавио 1575. године и сам га припи-
сао Мурату.181

181
Олесницки, Два турска фалсификата, 502-512. стр.
272
 Фалсификат бр. 6: „Писмо цара Бајазита” (16. век)
Споменут је и други запис Феридуна, који је приписиван Бајази-
ту. У том писму се описује како је Мурат убијен након битке. Међу-
тим, постоји неколико чињеница које доказују да је то фалсификат:

- Прво, и у том писму се наводи погрешан датум битке, исто као

у „Муратовом писму”, и још се додаје да је Бајазит остао на
Косову пољу неколико дана, што је у супротности с другим за-
писима о Боју, попут записа Ашика.

- Друго, у том писму се за Муратовог убице наводи име „Милош

Копилић”, које се не наводи у најстаријим записима, па тако
ни у турским записима, већ се први пут спомиње тек у другој
половини 16. века, управо у ова два записа Феридуна.

- И треће, опис погибије Мурата након битке опет се не ук-

лапа у најстарије записе о Боју, а ни у поједине турске за-
писе, у којим је записано да је Мурат погинуо током битке.

С обзиром на наведене чињенице, и с обзиром да је и то писмо ис-

то објавио споменути Феридун, заједно са „Муратовим писмом”, по
свему судећи је у питању још један фалсификат из 16. века.
Поједини историчари су оба писма – и „Муратово писмо” и „Ба-
јазитово писмо” – покушали да објасне тврдњом да је оба писма са-
ставио Бајазит, с тим да се у првом писму представљао као Мурат, да
би прикрио смрт Мурата и свог брата Јакуба, којег је убио, како би
постао владар уместо Мурата – о чему сведоче турски записи.
Овакво објашњење има основа јер се прикривање Муратове смрти
спомиње и у старијим записима. Међутим, из садржаја тих писама ви-
ди се да су настала у 16. веку, тако да је једино могуће или да је Фе-
ридун у 16. веку фалсисификовао и сам саставио писма, која је
приписао Мурату и Бајазиту, или је у 16. веку само фалсифико-
вао и допунио постојећи кривотворен извештај о Боју на Косо-
ву – два писма која је написао Бајазит 1389. године на Косову.
У оба случаја, по свему судећи, таква прича је изворно потекла од
самог Бајазита, измисливши је да би сакрио свој злочин. јер се ис-
ти извештај налази и у старијим турским записима, пре Феридуна 182

182
Олесницки, Турски извори о Косовском боју, 91-92. стр.
273
 Фалсификат бр. 7: Друга „Муратова писма” (16. век)
Постоје још два писма која се приписују Мурату и која је исто у 16.
веку објавио споменути турски писац Ферудин Ахмед.
За писма се казује да их је Мурат саставио пре Боја на Косову, и у
тим писмима се описује један сукоб између Срба и Турака пре Боја на
Косову, 1386. године (такозвана Битка код Плочника).
Самим тим што је та писма објавио овај Феридун, који је фалси-
фиковао споменута два писма, приписана Мурату и Бајазиту, и та дру-
га два писма приписана Мурату су доведена у питање.
Да та писма није саставио Мурат, већ да их је исто сам Феридун
саставио у 16. веку, види се по следећем чињеницама:

- Прво, у тим писмима се опет наводи погрешан датум: Запи-

сано је да се сукоб код Плочника и турско освајање Ниша до-
годио крајем 1377. године, а истина гласи да се то догодило
1386. године – како сведоче сачувани записи из тог доба.

- Друго, у том писму се помиње град Смедерево, који уопште

није постојао у доба Мурата, јер га је тек касније изградио
син Вука Бранковића. На основу је јасно да Мурат није на-
писао то писмо, јер он не би никако могао споменути назив
града који у то доба није постојао.

- И треће, у писмима се описује победа Турака у тој бици код

Плочника, односно, каже се да кнез Лазар није смео да се су-
протстави Турцима; а у појединим записима тог доба, исти су-
коб се описује на другачији начин.183

По садржају ових писама, која је објављивао Феридун у 16. веку,

види се да је свесно износио неистину о догађајима из 14. века, па
тако и о Боју на Косову, и да је у ту сврху сам састављао писма, изми-
шљао делове садржаја, и приписивао их Мурату и другима.
Разлог таквог фалсификовања записа о Боју на Косову и о другим
догађајима тог доба налази се у превеликој пристрасности турских
писаца, који су очигледно науштрб истини описивали догађаје из сво-
је историје онако како је њима одговарало.184

Стојановић, Родослови и летописи, 215. стр.

183

Феридун-бег Ахмед, Писма султана Мурата I, Гласник Друштва србске словесности,

184

књ. XI, Београд, 1859, 119-124. стр.

274
 Фалсификат бр. 8: „Ајантаџино пророчанство” (17. век)
У кривотвореном запису Феридуна – „писму цара Бајазита” –
помиње се и некакав пророчки сан Мурата. Записано је да је Мурат
на основу неког свог сна унапред знао да ће погинути у Боју на Косо-
ву, и да се пред битку молио Богу да га „удостоји мучеништва” и да
се то оствари.
Такав опис је Феридун очито узео из записа Нешрија и Идриза,
јер се тамо описује исти догађај, али са више појединости, па се казује
да се Мурат пред Бој на Косову молио Богу да у бици погине као „жрт-
ва за победу над непријатељима”, сам желећи да погине у Боју на Ко-
сову као „мученик” (арап. „шехид”), и знајући да се ће се то догодити.
У старијим турским записима пак нема помена тог пророчког сна о
погибији Мурата и његове молитве да погине у бици, него се само спо-
миње да су се Мурат и његова војска помолили пред битку, као што су
чиниле све војске тог доба.
Турски писац Евлија (17. век) није спомињао пророчки сан Мура-
та, али је зато записао сличну причу – да су Турци пре Боја на Косову
били пронашли неки камен са натписом из доба пре Христа на којем је
наводно било записано да ће Мурат погинути у српској земљи.
Записао је да је тај камен нађен у граду Струмици (подручје да-
нашње Македоније) и да га је уклесао нико други до сам стари грчки
филозоф Аристотел (тур. „Ајантаџа”) – учитељ Александра Маке-
донског, и то на турскоме језику. Према речима Евлије, на том каме-
ну је писало следеће:

Мухамеданци (муслимани) ће 1309. године освојити бисерни град

Ајантаџин (Аристотелов), и доћи ће под власт цара Мурата Османовог,
али ће он погинути у овој земљи.

Турском писцу није сметало што Аристотел свакако да није знао

турски језик, и што никада није чуо за Мурата и Бој на Косову, нити је
могао, јер није поседовао моћ пророштва, то јест, није познавао буду-
ћност.
А поред тога, година која се тамо наводи – 709. година по ислам-
ском рачунању времена, а 1309. година по западном рачунању време-
на – претходила је Муратовој владавини, и уопште, доласку Ту-
рака на те просторе.185

185
Čelebija, Putopis, 573-574. str.
275
 Још једно слично „пророчанство” споменуто је и у турском преда-
њу о Боју записаном почетком 18. века: Као што је раније показано, у
том запису се каже да је један турски монах Мурату предсказао смрт у
Боју на Косову, али, да Мурат није на то обраћао пажњу, па се недуго
затим догодило да је Мурат погинуо на Косову, као што му је тај монах
рекао да ће се догодити.
Разлика је што се у ова два последња записа казује да Мурат није
веровао у то пророчанство, док се у осталим записима казује да је Му-
рат знао да ће се то догодити, и штавише, да је то сам у молитви тра-
жио од Бога да се догоди.
Ова крајње наивно измишљена „пророчанства” показују колико су
турски писци из тог доба били склони кривотворењу историје, и то, на
веома наиван начин, па тако и кривотворењу записа о догађајима око
Боја на Косову. Сасвим је јасно да су измислили ту причу о „пророчком
сну Мурата” да би оправдали неуспех у одбрани свог владара у Боју, и
да би омаловажили подвиг противника, тврдећи да је наводно сам Му-
рат тако желео да се догоди и да у бици погине.

Фалсификат бр. 9: Издаја Бранковића на Косову (17. век)

Још један фалсификат о Боју на Косову везује се за причу о изда'-
ји Вука Бранковића, о томе како је Вук Бранковић наводно у дого-
вору с Турцима издао кнеза Лазара у Боју на Косову, када се у од-
судном часу повукао са бојишта и тако омогућио победу Турака.
Истина ипак гласи да се први помен издаје Вука Бранковића у Боју
на Косову у ствари односио на сина Вука Бранковића, а не на самог
Вука Бранковића; јер тај син Вука Бранковића стао је на страну
Турака и није учествовао у Боју на Косову, али не 1389. године, већ
у другом Боју на Косову, који је био 1448. године.
Син Вука Бранковића је на Западу био проглашен за „издајицу”
када је одбио позив римског папе 1448. године да учествује у крста-
шком рату против Турака, јер је он признавао власт турског цара.
Када су у том Другом Боју на Косову 1448. године Турци побе-
дили крсташе, ови су за свој пораз окривили сина Вука Бранковића,
и прогласили га „издајицом хришћана”, јер није учествовао у бици,
и чак је јавио турском цару да крсташи иду на њега. (Пре тог Боја, а и
касније, син Вука Бранковића је био на страни крсташа, ратујући про-
тив Турака.)

276
 На пример, у запису из 16. века, римокатоличког свештеника Бар-
летија, син Вука Бранковића се оптужује за издају и проглашава се
кривцем за победу Турака над крсташима. 186
Други разлог што је син Вука Бранковића тада био проглашен за
„издајицу хришћанства” био је то што је још пре Другог Боја на Ко-
сову одбио признавање папе за поглавара свих хришћана.
Свим државама које су од Запада тражиле помоћ за рат против Ту-
рака био је постављан услов да признају папу за поглавара свих хриш-
ћана и стану под окриље Римокатоличке цркве. Такав услов био је из-
говаран потребом да се сви хришћани уједине у борби против Турака.
Дакле, није Вук Бранковић издао у Боју на Косову 1389., већ
је „издао” син Вука Бранковића у Боју на Косову 1448. године,
па је после то било пренето и на његовог оца – Вука Бранковића.

Бој на Косову 1389. Срби против Турака (Вук Бранковић)

Бој на Косову 1448. Крсташи против Турака (син Вука Бран.)

Иако постоје поједини записи у којима се спомиње издаја, и више

записа о повлачењу Вука Бранковића са бојишта, као и записи из
каснијег доба о издаји Вука Бранковића, ипак, издаја Вука Бран-
ковића у договору с Турцима први пут се спомиње тек 200 година
након Боја на Косову, почетком 17. века, у запису спомињаног като-
личког монаха Мавра Орбина.
Слична прича је у 15. веку била повезивана и са праунуком Вука
Бранковића који се исто звао Вук. Он је неко време служио код тур-
ског цара Мухамеда, а касније се вратио у своју земљу, те ступио у
службу мађарског краља Матије, борећи се против Турака.187
Прича о Бранковићима као „издајницима” – о Вуку Бранковићу,
његовом сину Ђурађу, и његовом праунуку Вуку – добила је на важ-
ности у 17. веку, кад се као вођа устанка против Турака појавио Ђор-
ђе Бранковић, који је говорио да је потомак Вука Бранковића; јер
Римокатоличка црква није благонаклоно гледала на његову намеру ос-
лобађања српских земаља од Турака…

186
Барлети, Ђурађ Кастриот Скендербег, 102-108. стр.
187
Михаљчић, Јунаци косовске легенде, 168-180. стр.
277
 ДВАНАЕСТО ПОГЛАВЉЕ
Издаја у Боју на Косову
Порекло приче о издаји Вука Бранковића

Издаја Драгослава Пробишића?

Већина историчара сматра да Вук Бранковић није починио из-
дају у Боју на Косову, али ипак, сāмо питање издаје у Боју на Ко-
сову у ствари и даље није решено, јер постоје записи који говоре
о издаји, па и о издаји Вука Бранковића.
Тако, на пример, у једном од старијих записа о Боју, у спомињаном
запису шпанског путописца из 1396-1402. године – у „Повести Ја-
куба” – записано је да се Вук Бранковић повукао са бојишта када
је чуо да је кнез Лазар погинуо.
Иако се у том запису тај чин Вука Бранковића не описује као из-
даја, нити га писац за то оптужује, ипак, према опису тог догађаја, тај
чин се може описати као издаја у зависности од тога под тачно каквим
околностима се то догодило. Писац не наводи разлог недовољног уче-
шћа Вука Бранковића у бици.
Затим, могућа издаја се спомиње и у још једном запису из 1402.
године, у којем је записано да су Турци победили због издаје ме-
ђу људима кнеза Лазара.
Мада се у том запису не спомиње Вук Бранковић, и сам састав-
љач тога записа је записао да није сигуран да ли је било издаје и шта
се тачно догодило, такав извештај ипак говори о могућој издаји, па
тиме, не противречи запису шпанског путописца.
Могућа издаја се спомиње и у једном запису из 15. века, у којем
је записано да су Турци победили „због бекства неких од српске
војске”.
Мада се ни у том запису не спомиње Вук Бранковић, и нема ни-
каквих других описа у вези с тим, такав извештај се подудара са опи-
сом оног што је шпански путописац записао да је учинио Вук Бранко-
вић.
Могућа издаја се спомиње и у италијанском преводу записа Ду-
ке исто из 15. века, али, тамо је записано да се није Вук Бранковић
повукао са бојишта када је сазнао да је кнез Лазар погинуо – како је
записао шпански путописац, него је записано да је то учинио предвод-
ник другог одреда – Влатко Вуковић.

278
 Иако се ни у том запису тај чин Влатка Вуковића исто не описује
као издаја, нити га писац оптужује, тај чин би се можда могао описати
као издаја под одређеним околностима.
Ипак, на другом месту у истом запису се једна друга личност отво-
рено оптужује за издају – неки Драгослав Пробишић, који се не по-
миње у другим записима из тог доба.
С друге стране, у наставку тог записа је записано да су можда Тур-
ци само ширили лажне гласине о издаји, да би збунили противни-
ке, те да издаје у ствари није било.
И у запису турског јањичара са краја 15. века је записано да су не-
ки посматрали бој са стране и да је издаја омогућила победу Тура-
ка.
Ни у том запису се не каже да је Вук Бранковић починио издају,
и чак се каже да нико од издајника није преживео, а за Вука Бранко-
вића се зна да јесте преживео битку.
На крају, и у поменутом запису Мавра Орбина се описује издаја
у Боју на Косову, с тим да се ту наглашава да је издају починио Вук
Бранковић. И то је први помен издаје Вука Бранковића.
Наведени записи говоре да јесте било гласова о издаји још од до-
ба самог Боја на Косову. У једном од најстаријих записа о Боју, дакле,
описано је повлачење Вука Бранковића с бојишта, а у другим за-
писима говори се о „бекству неких са бојишта” и о могућој издаји
неког поданика кнеза Лазара.
По томе испада да се ти описи односе на одред Вука Бранкови-
ћа, и да се он повукао из битке „из страха или из неверства” – ка-
ко је и записано у једном од наведених записа. У оба случаја би то би-
ла издаја.
Међутим, други записи томе противрече, јер казују да се Вук Бран-
ковић није повукао из неверства, то јест, да није починио издају у до-
говору са Турцима. А да Вук Бранковић није починио стварну издају у
Боју на Косову, види се по следећим чињеницама:

- Ниједан запис из доба Боја не говори о издаји Вука Бранко-

вића у договору са Турцима, већ напротив, сви су сматрали да
се храбро борио.

- Ни у једноме запису из доба Боја се не говори ни о каквом

сукобу између Вука Бранковића и кнеза Лазара, већ напротив,
говори се о добрим међусобним односима.

279
 - У појединим наведеним записима је описано да се Вук Бран-
ковић истакао у борби и да је разбио лево крило турске
војске.

- Вук Бранковић је након Боја наставио да пружа отпор Тур-

цима, све до 1392. године.

Најбољи доказ да Вук Бранковић није починио издају у Боју на Ко-

сову није чињеница да је он наставио да се бори против Турака и на-
кон Боја на Косову, него чињеница да га нико у то доба није смат-
рао издајником. Напротив.
То се види не само по томе што се ни у једном запису тог доба Вук
Бранковић не оптужује за издају у Боју на Косову, него се то најбоље
види по запису патријарха Данила из 1392. године; јер у том запису
је записано супротно, да се Вук Бранковић добро борио у Боју на
Косову, и да је оплакивао кнеза Лазара на његовој сахрани, на којој
је био присутан и овај патријарх Данило, па је то описао као очеви-
дац.
На основу тог записа се види јасно да се након Боја није сматрало
да је Вук Бранковић починио издају; јер да јесте, о томе би било поме-
на у записима тог доба, и први би га за издају оптужио управо патри-
јарх Данило, јер је био присталица кнеза Лазара, а не би га описи-
вао као „храброг и часног војводу” – како стоји у његовом запису.
На основу тога би се могло закључити да Вук Бранковић издају
није починио, већ да је повлачење Вука Бранковића са бојишта
током битке – посведочено у појединим записима – била та „издаја”
која се спомиње у другим записима, јер је његов чин повлачења мо-
гао међу појединима бити схватан као издаја.
О томе су писали историчари још у 19. веку. На пример, српски ис-
торичар Чедомиљ Мијатовић је писао:

Јасно је да се Вук са неким делом војске повукао из боја на

Косову. Није јасно и теже је доказати у ком се тренутку повукао, как-
ве су му побуде за то биле, и какав је уплив на решење битке његово
повлачење имало (…) Може лако бити да је Вук, видевши да ће битка
бити изгубљена, одступао из смишљених политичких разлога
(…) Како наш историјски материјал стоји данас, не може се са правом
рећи да је озбиљски доказано да је Вук на Косову издају учинио.

280
 Руски проучавалац записа о Боју на Косову, по имену Александар
Гиљфердинг, записао је овако:

Када се све околности и страна извешћа упореде, онда се види да

Вук Бранковић није био прави издајник, већ да се зарана удаљио од
битке, из очајања што се неће добро свршити.

Други руски писац 19. века који је проучавао записе о Боју на Ко-
сову, Флорински, писао је слично – да није било издаје Вука Бранко-
вића, али да је морало бити нечега што је довело до настанка приче о
издаји:

У старим изворима не налазимо никакав доказ о издаји Вука Бран-

ковића, и оно што се о њему зна, не даје права да се назове издајни-
ком (…) Али, биће да је било неког узрока што је Вук био оптужен
од саучесника и очевидаца самог боја. Ако он није прешао право
Турцима, можда се поплашио и пре времена одступио са бојног
поља; може бити да се завадио с кнезом Лазаром и није његов распо-
ред извршио. Једном речи, у његовом је раду за време Косовске битке
вероватно било нечег значајног што је јако утицало на жалосни
завршетак саме битке.

А поменути историчар 19. века, Љубомир Ковачевић, који се по-

себно бавио питањем издаје Вука Бранковића, изнео је овај закључак:

Укратко, Вук Бранковић није издао на Косову (…) Могуће је да су

неке српске чете, можда и Вукове, застрашене, када је насту-
пила катастрофа и кнез Лазар ухваћен, потражиле спаса у од-
ступању.188

Дакле, Вук Бранковић није починио издају у Боју на Косову, већ је

његов чин повлачења могао бити тумачен или погрешно схваћен као
издаја. А стварну издају у Боју на Косову, преласком на страну Тура-
ка током битке, могао је починити неки други великаш, попут „Драго-
слава Пробишића”, који се спомиње у допуњеном запису Дуке, или
великаши који се помињу у запису јањичара Константина, с тим да
то за сада није могуће поуздано утврдити због тога што у записима из
доба Боја нема јасних података о томе.

188
Јован Мишковић, Косовска битка 15. јуна 1389. године, Београд, 1890, 189-194. стр.
281
 „Издаја” сина Вука Бранковића
Записи о Боју говоре да се одред Вука Бранковића повукао из
битке у једном тренутку, али не зато што је он издао кнеза Лазара у
договору са Турцима, већ зато што је сматрао да је битка изгубље-
на кад је кнез Лазар погинуо – о чему сведочи „Повест Јакуба”.
Тај чин повлачења Вука Бранковића би неко могао тумачити и
као издају, сматрајући да је Вук Бранковић требало да настави битку,
чак и ако би то значило одлазак у сигурну смрт. Али, без обзира на ту-
мачење тог чина, он у сваком случају није починио издају у бици.
Како је онда настала прича о издаји Вука Бранковића у дого-
вору са Турцима, када он то није учинио? Историчари 19/20. века су
сматрали да је та прича настала тако што је Вук Бранковић помешан
био са својим сином, који јесте стао на страну Турака:
То се догодило у другом Боју на Косову, који је био 1448. године,
када син Вука Бранковића у договору с Турцима није узео уче-
шћа у бици, па је то пренето на његовог оца и Бој на Косову 1389.,
путем споменутог фалсификата и народнога предања у којем су поме-
шани Вук Бранковић и његов син због сличности те две битке:

Бој на Косову 1389. Бој на Косову 1448.

Сукоб између Срба и Сукоб између крсташа и

Турака на Косову пољу. Турака на Косову пољу.

Турке предводио Мурат I Турке предводио Мурат II

Вук Бранковић један Син Вука Бранковића

од предводника Срба предводник Срба

Вук Бранковић се повукао Син Вука Бранковића

са бојишта током битке није учествовао у бици

282
 Године 1402. био је још један бој на Косову између Срба и Тура-
ка у којем је син Вука Бранковића поново био на страни Турака;
јер одмах након Боја на Косову 1389. избио је сукоб око власти из-
међу породице кнеза Лазара и породице Вука Бранковића, по-
што се Вук Бранковић прогласио за владара Срба и наследника кне-
за Лазара, а кнегиња Милица је желела задржати власт за свог ма-
лолетног сина.

Бој на Косову 1389. Бој на Косову 1402.

Сукоб између Срба и Сукоб између Срба и

Турака на Косову пољу. Турака на Косову пољу.

Србе предводили кнез Турке (и Србе) предводио

Лазар и Вук Бранковић. син Вука Бранковића.

Син Вука Бранковића

био на страни Турака
Вук Бранковић се повукао
са бојишта током битке
Један војвода издао сина
Вука Бранковића и прешао
на страну сина кнеза Лазара

У том сукобу су и једни и други позивали Турке у помоћ. Најпре

је кнегиња Милица позвала Турке, како би сачувала власт од Вука
Бранковића и других, и како би се одбранила од побуњеника против
њене власти којих је тада било, као и од спољних непријатеља, у овом
случају, од споменутог мађарског краља Жигмунда.
После тога је и споменути син Вука Бранковића позвао Турке у
борби око власти са сином кнеза Лазара и кнегиње Милице, па је
те 1402. избио још један сукоб на Косову између сина кнеза Лазара
и сина Вука Бранковића, који је био на страни Турака. А то је онај
син Вука Бранковића који је и касније био на страни Турака – у Боју на
Косову 1448. године.
283
 Оно што је занимљиво и у вези са Бојем на Косову 1402. године
и у вези са Бојем на Косову 1448. године јесте да је у оба боја би-
ло и стварне издаје, односно, преласка једног одреда на страну
противника, управо оно што се у предању каже да се догодило у Бо-
ју на Косову 1389. године:
У Боју на Косову 1402. године је један српски војвода издао си-
на Вука Бранковића и прешао на страну сина кнеза Лазара; а у
Боју на Косову 1448. године је један влашки војвода издао крсташе и
прешао на страну Турака.
А како такве издаје није било у Боју на Косову 1389. године, ис-
торичари 19/20. века су закључили да је прича о издаји Вука Бранко-
вића у договору са Турцима настала услед мешања ове три битке у на-
родном предању, па је издаја која се догодила у споменуте две битке
пренета и на Бој на Косову 1389. године.
Мада се и у записима о Боју на Косову 1389. године исто помиње
издаја – у старијим записима без имена издајника, а у записима из ка-
снијег доба се за издају оптужује „Драгослав Пробишић”, а затим и
Вук Бранковић – ипак, издаја Бранковића преласком на страну
Турака није се могла догодити, јер томе противрече други записи, по-
пут записа патријарха Данила, који доказују да нико у то доба није
знао ни за какву издају Вука Бранковића. Напротив.

(„)ИЗДАЈА
( )
” У БИТКАМА НА КОСОВУ ПОЉУ

Повлачење Вука Бранковића;

Бој на Косову
могућа издаја једног српског одреда
1389. године
(„Драгослава Пробишића”)

Издаја сина Вука Бранковића;

Бој на Косову
„издаја” једног српског одреда
1402. године
(кнеза Угљеше Влатковића)

Бој на Косову „Издаја” сина Вука Бранковића;

1448. године издаја једног влашког одреда

284
 То значи да није Вук Бранковић прешао на страну Турака 1389.
године у бици против кнеза Лазара, него је син Вука Бранковића
био на страни Турака у бици 1402. године против сина кнеза Лаза-
ра, као и у бици 1448. године против крсташа.
Штавише, постојао је још један сукоб између сина кнеза Лазара
и сина Вука Бранковића, са ким су били и Турци, 1409. године, с
тим што се овај сукоб није одиграо на Косову, и с тим што је на страни
Турака био и други син кнеза Лазара, сви се тако међу собом боре-
ћи око власти.
Може бити да су и иста имена учесника тих сукоба утицала на пре-
нос приче о издаји на Бој на Косову 1389. године; јер се други син
кнеза Лазара звао Вук, а други син Вука Бранковића – Лазар.

Бој на Косову Кнез Лазар и Вук Бранковић

1389. године против Турака (цара Мурата)

Бој на Косову Син кнеза Лазара против сина

1402. године Вука Бранковића и Турака

Син кнеза Лазара против

Поход на Србију
сина Вука Бранковића, другог
1409. године
сина кнеза Лазара, и Турака

Бој на Косову Крсташи против сина Вука

1448. године Бранковића и Турака (Мурата)

Према овим тумачењима историка 19/20. века, дакле, прича о из-

даји Вука Бранковића у Боју на Косову у договору са Турцима
настала је због мешања Боја на Косову 1389. године са догађаји-
ма након Боја на Косову у којим је издају починио син Вука Бран-
ковића, гледано из угла породице кнеза Лазара, са једне стране, и из
угла римокатоличког света тог доба, са друге стране.189

189
Ковачевић, Бранковић, 298-299. стр.
285
 Најправилније би било рећи да издаје није било ни на једној стра-
ни, или да су сви учинили исту „издају”, јер су се сви они борили међу
собом око власти, притом немајући већа права на власт од својих су-
парника, и сви су Турке позивали у помоћ у међусобним борбама, које
су иначе почеле још пре доласка Турака. Зато се не могу издајници-
ма назвати ни они српски великаши који су се у то доба покорили тур-
ској власти.
Може се стога рећи и да је народно предање исправно описало до-
гађаје тог доба причом о „издаји” која је довела до пораза у „Боју
на Косову”, с тим да се та издаја не односи само на Вука Бранкови-
ћа, а пораз на исход Боја на Косову, већ на исход целог српско-тур-
ског рата, јер рат са Турцима (не Бој на Косову) био је изгубљен упра-
бо због издаје самих српских великаша, то јест, њихове неслоге и неп-
рестаних међусобних борби око власти и моћи.

Издаја босанског кнеза Вука Бранковића

Сажети приказ настанка приче о издаји Вука Бранковића у Боју на
Косову изгледа овако:

Записи о Боју на Косову Народна предања

1389/1402/1448. о Боју на Косову 1389.

Повлачење одреда Вука

Издаја Вука Бранковића у
Бранковића са бојишта
Боју на Косову 1389. године
током битке 1389. године

„Издаја” сина Вука Издаја Вука Бранковића

Бранковића у договору са у договору са Турцима у
Турцима 1402/1448. године Боју на Косову 1389. године

Са друге стране, иако је прича о издаји Вука Бранковића могла

настати услед мешања Вука Бранковића с његовим сином и сином кне-
за Лазара, ипак, прича о издаји Вука Бранковића је првобитно настала
заправо на један други начин – мешањем Вука Бранковића са јед-
ним другим великашем истога имена; а то је босански кнез Вук
Бранковић, који је живео у 15. веку.
286
 Босански кнез Вук Бранковић је стао на страну Турака у време кад
су Турци освајали Босну, а део потомака тог Бранковића је прешао на
ислам, па је тако познат неки Мухамед (или Махмуд) Бранковић, ко-
ји је погинуо у једном рату у Босни у 15. веку.
А пошто су се његови потомци касније изјашњавали као потомци
Вука Бранковића који је учествовао у Боју на Косову, очито је
тако и настала прича о издаји Вука Бранковића у Боју на Косову.
И ти босански Бранковићи могли су бити учесници Боја на Косову,
у оквиру одреда из Босне предвођеног Влатком Вуковићем, тако да
потомци босанског кнеза Вука Бранковића у том случају ништа не би
измислили у својој тврдњи да су потомци једног Бранковића који је у
Боју на Косову учествовао, иако не онога Вука Бранковића који је био
зет кнеза Лазара. Тако је у народу могло доћи до мешања те две исто-
имене личности, од којих је само једна починила издају.
Да је дошло до мешања Вука Бран-
ковића с Косова и Вука Бранковића
из Босне, види се по томе што се у по-
јединим народним предањима Вук Бран-
ковић описује управо као босански ве-
ликаш. Тако се у поменутом „Тронош-
ком родослову” каже да је издају по-
чинио „Вук Бранковић из Босне”.
Мада је могао Вук Бранковић овде
бити помешан са Влатком Вуковићем
из Босне, зато што су се и један и дру-
ги са својим одредима из битке повук-
ли, раније је речено, па да се стога Вук
Бранковић описује као „босански ве-
ликаш”, ипак, по свему судећи је поме-
шан (и) са босанским Вуком Бранко-
вићем, јер се каже да је починио издају
у договору с Турцима; а то је учинио
босански кнез Вук Бранковић.190

Натпис на споменику Мухамеда Бранковића (15. век):

„Погину у боју деспотовом (…) Махмуд Бранковић”

190
Ковачевић, Бранковић, 299-300. стр.
287
 ТРИНАЕСТО ПОГЛАВЉЕ
Предања о Боју на Косову (1)
О погрешним тумачењима народних предања о
Боју на Косову од стране историчара 19/20. века

Дословно сви досадашњи проучаваоци Боја на Косову су тврдили

да народна предања о Боју на Косову представљају приче које је
народ измислио, и које садрже нетачне податке о Боју на Косову.
Тако су тврдили и за причу о издаји Вука Бранковића – да ју је
народ измислио, зато што су желели да „нађу кривца за пораз у Боју
на Косову”.
Међутим, истина гласи да су ти историчари 19/20. века погреш-
но протумачили народна предања о Боју на Косову, јер нису ра-
зумевали њихов начин настанка, и зато су дошли до погрешног закљу-
чка да народна предања о Боју на Косову представљају измишљене
(или полуизмишљене) приче.
Народна предања о Боју на Косову заправо не садрже никакве
нетачне и измишљене податке, већ описују исте догађаје који су опи-
сани у самим записима о Боју на Косову. То се може видети једностав-
ним поређењем записа и предања о Боју на Косову.

Предање бр. 1: Издаја Вука Бранковића

Као што је малопре показано, могућа издаја у Боју на Косову и
повлачење Вука Бранковића са бојишта спомињу се у појединим
записима о Боју. А тај чин повлачења Вука Бранковића из бит-
ке, ако и није био намерна издаја, у народном предању се описује као
„издаја”, јер су тако поједини могли тумачити чин повлачења из бит-
ке, па било да се Вук Бранковић повукао из оправданих разлога или
не.
А разлог што се у појединим предањима казује да се Вук Бранко-
вић повукао зато што је прешао на страну Турака, иако томе про-
тиврече записи из доба Боја на Косову, јесте у мешању Вука Бранко-
вића са његовим сином и са његовим имењаком из Босне – босанским
кнезом Вуком Бранковићем, односно, у мешању Боја на Косову с
догађајима после Боја на Косову:

288
 - Са Бојем на Косову 1402. године, када је на страну Турака стао
син Вука Бранковића;
- Са Бојем на Косову 1448. године, кад је на страни Турака опет
био син Вука Бранковића;
- И са бојем у Босни 1463. године, када је на страну Турака стао
босански кнез Вук Бранковић.

Једина разлика између записа и народних предања о Боју на Косо-

ву јесте у томе што се у записима описује само сам Бој на Косо-
ву, док се у народним предањима описују и догађаји пре Боја и
догађаји након Боја, приказани сви заједно само кроз опис Боја на
Косову, као да су се догодили током саме битке.
То је основна одлика већине народних предања – да се кроз опис
једног историјског догађаја заправо описује истовремено више дога-
ђаја из различитих доба, јер већина народних предања се у ствари са-
стоји из већег броја спојених предања, па су различити догађаји
измешани у предању. Зато се у предању о Боју на Косову и каже да је
Вук Бранковић издао и прешао на страну Турака, иако он сам то за-
право није учинио.

Предање бр. 2: Свађа између зетова кнеза Лазара

У народном предању се описује да је „издаји” Вука Бранковића
претходио сукоб између Вука Бранковића и Милоша Обилића пре
Боја на Косову, кад је Вук Бранковић лажно оптужио Милоша Обилића
за издају.
Проучаваоци предања о Боју на Косову су тврдили да је то измиш-
љена народна прича, јер се нигде не помиње такав догађај у записима
из тог доба. Међутим, истина гласи да се у записима помиње такав
догађај: На пример, у „Житију Стефана” описује се сукоб и лаж-
но оптуживање за издају пре Боја на Косову у вези с Милошем
Обилићем.
И у запису Јерга се описује такав сукоб између два зета кнеза
Лазара, и каже се да је један од њих двојице био Милош 'Обилић, с
тим што се не наводи по имену, већ се само описује као ратник који је
усмртио Мурата.
Тај Јерг из Нирнберга је био у служби херцеговачког војводе
Стефана, чија је жена била унука једног зета кнеза Лазара, и чији је
и стриц био зет кнеза Лазара. То значи да је Јерг могао из прве руке
добити податке о том сукобу између зетова кнеза Лазара.

289
 „Казивање пушкара Јерга из Нирнберга о завади два кне-
жева зета има неку историјску основу” – писао је историчар Ми-
хаљчић.191
И други записи потврђују да је било сукоба између зетова кнеза
Лазара, попут сукоба између Вука Бранковића и Ђурађа Балшића,
као што је у то доба иначе било сукоба између српских великаша.
Зна се и да је постојао сукоб око избора патријарха још 1375. го-
дине између кнеза Лазара и његових зетова.
И на крају, у записима се спомиње само један зет кнез Лазара као
учесник Боја на Косову – Вук Бранковић, док се остали зетови кнеза
Лазара не спомињу, већ су неки од њих тада били на страни Турака
– исто као и поједини други српски великаши.192
Мада се у старијим записима не помиње Вук Бранковић по имену
као клеветник Милоша 'Обилића, у запису Јерга се каже да је клевет-
ник ратника који је усмртио Мурата (Милоша 'Обилића) био зет кнеза
Лазара; а од тадашње четворице зетова кнеза Лазара. том опису нај-
више би одговарао управо Вук Бранковић.
Такав опис назире се и у турским записима из каснијег доба, у за-
пису Нешрија и запису Идриза, у којима се описује хвалисање Вука
Бранковића и других војвода како ће сами ударити на Мурата у Боју,
што подсећа на опис из записа Јерга о двојици зетова кнеза Лаза-
ра који се свађају око тога ко ће се у бици показати храбријим.
Стога, сукоб између два зета кнеза Лазара, Милоша 'Обили-
ћа и Вука Бранковића, која доводи до одлуке Милошеве да на-
падне Мурата у Боју, као и до страдања српске војске, не пред-
ставља измишљену народну причу, јер се такав сплет догађаја на вео-
ма сличан начин описује и у самим записима о Боју на Косову, а не са-
мо у народном предању.
Чак и ако се није догодило све тако као што је описано у предању,
то предање о неслози и издаји зетова кнеза Лазара која доводи
до пораза у Боју на Косову, како се тамо казује, и даље посве пра-
вилно описује стварно стање пред Бој на Косову; а то јесте управо не-
слога и „издаја” зетова кнеза Лазара и других српских великаша,
који су били у међусобним сукобима и на страни Турака у време Боја,
што је довело до пораза – како се описује исход битке у појединим
записима, односно, до пораза у српско-турском рату.

191
Михаљчић, Јунаци косовске легенде, 168. стр.
192
Момчило Спремић, Треба ли рехабилитовати Вука Бранковића?, Српско Наслеђе, бр.
11, Глас, Београд, 1998.
290
 Предање бр. 3: Милош Обилић као зет кнеза Лазара
Оно што је највише западало за око историчарима, у вези с преда-
њем о два зета кнеза Лазара и издаји у Боју на Косову, јесте опис Ми-
лоша 'Обилића као зета кнеза Лазара.
Историчари су тврдили да је то измишљена народна прича, јер
ако се у записима и описују сукоби и неслога између зетова кнеза Ла-
зара – исто као у предању, ипак, нигде се у записима не спомиње
да је Милош 'Обилић био зет кнеза Лазара.
Кнез Лазар и кнегиња Милица су имали пет кћери:

- Мара – жена Вука Бранковића;

- Јелена – жена Ђурађа Балшића, а након његове смрти, же-
на војводе Сандаља, стрица херцеговачког војводе Стефана:
- Теодора – жена мађарског великаша Николе;
- Драгана – жена бугарског цара Александра;
- Оливера – жена турског цара Бајазита.

Ипак, постоје и записи у којим се назире опис Милоша 'Обилића

као зета кнеза Лазара, или као некога ко је то требало да постане:
О томе је сачувано сведочанство у једном турском запису о Боју на
Косову – запису Идриза. Записано је тамо да је кнез Лазар пред Бој
на Косову обећао своју кћи за жену оном ко буде у боју напао Мурата;
а то је био управо Милош 'Обилић, јер у старијим записима је за ње-
га записано да се пре Боја заклео кнезу Лазару да ће сутра у боју на-
пасти Мурата.
У запису Идриза је записано да су и други великаши понудили на-
граде за такав подвиг, дајући део своје земље и градова у посед оном
ко такав наум оствари. Сличан опис награђивања ратника који ус-
пе усмртити Мурата спомиње се и у појединим другим записима, по-
пут „Летописа турских царева”.
Тај податак из записа Идриза се иначе одлично уклапа у обичаје
тог доба; јер давање владареве кћери за жену неком владаревом слу-
зи или великашу због његових заслуга или великог подвига био је ре-
довна појава у прошлости.
Поред тога, такав податак не противречи записима из тог доба, јер
једна кћи кнеза Лазара заиста није још била удата у доба Боја на Ко-
сову. То је била Оливера, која је после Боја на Косову и погибије Ми-
лоша 'Обилића постала жена цара Бајазита.

291
 Стога, предање о Милошу 'Обилићу као зету кнеза Лазара не
представља „измишљену причу”, већ се одлично уклапа у записе о Бо-
ју на Косову и о догађајима који су претходили Боју, а уз то се и опис
саме веридбе Милоша 'Обилића са Оливером Лазаревом назире у јед-
ном од записа о Боју на Косову.
Са друге стране, ако Милош 'Обилић и није био вереник или муж
Лазареве кћери – како је тврдила већина историчара 19/20. века, ипак
је могао бити у неком сродству с кнезом Лазарем, које је у предању
описивано као „зет”. На пример, Милош је могао бити кнежев шурак,
брат његове жене, кнегиње Милице, што је у предању описивано
као „зет”. Такво криво приказивање сродства иначе и јесте одлика на-
родних предања.
На основу других записа се зна да кнегиња Милица јесте имала
брата, који се звао Никола. У споменутом запису Идриза је записано
да се ратник који је усмртио Мурата звао „(Милош) Никола”.
У појединим предањима о Боју на Косову – када се правилно про-
тумаче – изричитије се казује да је ратник који је усмртио Мурата био
управо брат кнегиње Милице, те се понекад и наводи под тим име-
ном – „Никола”.193
Ако је ратник који је усмртио Мурата био у ствари Никола Мили-
чин, онда би име „Милош Кобила(ић)/'Обилић” било његов нади-
мак, то јест, турски надимак за њега – „Билиш Куб'ила”, у значењу
„Онај који зна задати ударац”, што је потом било преточено у срп-
ски облик „Милош Кобилић”, као што је објашњено.
А друго тумачење Идризовог навода „Милош Никола” било би да
„Милош” представља његово име, а „Никола” – име његовог оца; јер
се у то доба најчешће наводило име оца уз име особе, те би тај Идри-
зов навод правилно требало гласити „Милош Николин” или „Милош
Николић”.
У том случају, ратник који је убио Мурата звао би се Милош, или
пак Димитрије, те одатле скраћено „Милош”, док би му се отац звао
Никола. Ако би његово право презиме било Кобила(ић), онда би се
звао Димитрије (Милош) Кобила(ић), и био би син неког Николе
Кобиле(ића). Међутим, недостатак овог тумачења је што се у записи-
ма из тог доба нигде не спомиње личност с именом „Никола Кобила-
(ић)”.

193
Драгољуб Симоновић, Никола Вратковић – косовски цар и бог: Резултати
истраживања косовских песама и легенди, Прва књига, Просвета, Ниш, 1992.
292
 А с друге стране, ако би отац тог ратника био онај Никола што је
био брат кнегиње Милице, то би значило да је ратник који је ус-
мртио Мурата био заправо братанац кнегиње Милице, то јест, то
би значило да је Миличин брат Никола имао сина по имену Милош
или Димитрије, као што се звао и његов предак – син Вукана Нема-
њића.
Недостатак овог тумачења је што не постоје записи у којим се спо-
миње братанац кнегиње Милице, односно, у којима се описује да ли је
њен брат Никола имао сина по имену Милош или Димитрије. Запра-
во, ни о Николи нема никаквих података осим његовог имена.

Предање бр. 4: Милош Обилић оптужен за издају

У вези са сукобом између два зета кнеза Лазара пред Бој на Косо-
ву, у народном предању се каже да је Вук Бранковић оптужио Ми-
лоша Обилића за издају, тврдећи да је у договору са Турцима.
Лажна оптужба и облагање ратника који је усмртио Мура-
та спомиње се и у самим записима о Боју на Косову, па између ос-
талог спомиње се и у „Житију Стефана”.
С обзиром да је то писано у доба сина кнеза Лазара, тај податак
је могао потећи од непосредних учесника у том догађају или уче-
сника у Боју на Косову, што потврђује да се тај догађај јесте догодио –
да је један храбри ратник пре Боја био оптужен за издају пред кне-
зом Лазаром, те да је управо због тога тај ратник одлучио да докаже
своју верност обећањем да ће у бици напасти самог вођу непријатеља.
Исти догађај је описан и у другим записима, попут записа Дуке; а
описан је и у турским записима, попут записа Енвера, тако да народ-
но предање ни у овом случају не описује измишљене догађаје, већ ис-
те оне догађаје који су описани и у записима из тог доба.

Предање бр. 5: Заклетва Милоша Обилића

Народно предање о Боју на Косову, опет исто као и сами записи о
Боју, даље казује да се Милош Обилић заклео да ће убити Мура-
та како би доказао своју верност и одбранио се од клевете.
Заклетва српског ратника пре Боја на Косову да ће убити вођу не-
пријатеља помиње се у разним записима о Боју на Косову, укључујући
и турске записе. Између осталог, помиње се и у најстаријим записи-
ма о Боју – у „Повести Јакуба” и у писму Салутатија, у којем се го-
вори о „завереним ратницима” који су усмртили Мурата.

293
 То потврђује да се тај догађај заиста догодио – дакле, да је један
ратник пре Боја на Косову изјавио да ће напасти Мурата у бици, да би
доказао своју верност.
Спомињани Јерг из Нирнберга је записао да је један „зет кнеза
Лазара” (Милош Обилић) изјавио да ће то учинити да би доказао сво-
ју храброст, јер ју је други зет (Вук Бранковић) доводио у питање.
На основу ових записа се види да народно предање не садржи ни-
какве нетачне и измишљене податке, већ да описује догађаје пред Бој
на исти начин као што су описани у записима о Боју на Косову.

Предање бр. 6: Погибија цара Мурата

Увређен због оптужбе да је издајник, из жеље да докаже верност
и храброст, Милош 'Обилић одлази у турски логор, сам или са двоји-
цом сабораца, пре или током битке, и успева да усмрти цара Мурата,
али, притом и сам ту гине – каже се у народном предању о Боју на Ко-
сову.
Исти догађај је на потпуно исти начин описан у записима о Боју на
Косову, па тако и у старијим записима, као што су „Повест Јакуба” и
„Житије Стефана”.

Предање бр. 7: Југ-Богдан – таст кнеза Лазара

У народном предању о Боју на Косову помиње се личност по имену
„Југ-Богдан” и његових „девет синова Југовића”. Тај „Југ-Богдан”
се описује као таст кнеза Лазара, то јест, као отац кнегиње Мили-
це. У предању се за њега и његових девет синова каже да су погинули
у Боју на Косову.
Пошто се у записима о Боју на Косову не спомињу такве личности,
историчари 19/20. века су сматрали да су то „митске (измишљене)
личности”.
Међутим, у записима из тог доба се ипак спомињу личности са тим
именима. У једном запису из доба сина кнеза Лазара помиње се неки
„Богдан Југа”. То је записано у такозваном „Закону о рудницима”,
који је написао син кнеза Лазара.
Такође, још једна личност са именом „Југо” спомиње се у једном
запису из доба Боја; а у другом запису, из прве половине 15. века, по-
миње се и презиме „Југовићи”, или тачније, Вукман Југовић, који је
био истакнута личност на двору херцеговачког војводе Стефана.194

194
Михаљчић, Јунаци косовске легенде, 97-102. стр.
294
 Ови записи, иако не говоре о „Југ-Бог-
дану” и „Југовићима” из народнога преда-
ња, као учесницима Боја, ипак потврђују да
је у доба Боја било људи који су носили так-
во име и презиме.
Историчар Љубомир Ковачевић је на-
водио могућност да је „Југ-Богдан” био је-
дан српски великаш 14. века по имену Бог-
дан. Међутим, он се није презивао Југа, ка-
ко се наводи у народном предању.
Ко је онда био „Југ-Богдан” из народ-
ног предања? „Југ-Богдан” је народно име
за једног другог српског великаша 14. века,
војводу Вратка Немањића – таста кнеза
Лазара, јер се „Југ-Богдан” описује у пре-
дању као таст кнеза Лазара.
Једина разлика је што у предању не но-
си име Вратко, него „Југ-Богдан”, јер пес-
нички (народни) лик „Југ-Богдана”, по све-
му судећи, представља спој сећања на овог
Вратка, оца кнегиње Милице, и неког Ју-
гу Богдана, попут оног Југе Богдана који
се помиње у „Закону о рудницима”, с тим
да о овоме нема сачуваних података у запи-
сима из доба Боја на Косову.

Страница из „Закона о рудницима” (1412. године) у којем

се спомиње име „Богдан Југа” (пети ред)

Такав опис више историјских личности (Вратка и Богдана) кроз

један песнички лик („Југ-Богдана”) је основна одлика већине народ-
них предања, па тако и предања о Боју на Косову – као што се и ви-
ше историјских догађаја често описују у предањима као један дога-
ђај.
Пример тога је опис више битака на Косову пољу (1389, 1402,
и 1448. године) у народноме предању као једне битке (1389. године)
– како је показано у вези са предањем о „издаји” Вука Бранковића,
у којем се описују повлачење Вука Бранковића у Боју на Косову
и издаја босанског кнеза Вука Бранковића у једном другом боју.

295
 У споменутом предању се „Југ-Богдан” описује као предводник
левог крила српске војске, као што се у запису Нешрија „Димит-
рије 'Јундоглу'” описује као предводник левог крила српске вој-
ске, и као што се у „Повести Јакуба” описује неименовани „мађар-
ски великаш” који је усмртио Мурата.
По томе испада да су овај „Димитрије 'Јундоглу'” из записа Не-
шрија и „мађарски великаш” који је усмртио Мурата из „Повести”
истоветни са „Југ-Богданом” из народног предања, па тиме, да је тај
„Југ-Богдан” био ратник који је Мурата усмртио.
У народном предању о Боју на Косову се као један од девет синова
„Југ-Богдана” наводи неки „Митар”, што је други облик управо име-
на „Димитрије”. То би могло одговарати овом „Димитрију 'Јундог-
лу'” у запису Нешрија. Поједини историчари су сāмо презиме „Јунд-
оглу” („Јундовић”) тумачили као турски облик презимена „Југовић”.
Такође, у предању се казује за „Југ-Богдана” – као таста кнеза
Лазара – да је поред сина „Димитрија” и кћери Милице имао и си-
на „Николу”. То се уклапа у опис кнеза Вратка, таста кнеза Лаза-
ра, јер овај кнез Вратко поред кћери Милице имао је и сина Николу
– као што је раније поменуто. Штавише, у родослову кнеза Вратка се
помиње и Димитрије, али не као његов син, већ као његов деда.
Изједначавање народног (песничког) лика „Југ-Богдана” и њего-
вих синова, „Димитрија” и „Николе”, с историјском личношћу кнеза
Вратка, његовим сином Николом, и његовим дедом, Димитријем, а
у вези с описом „Димитрија 'Јундоглуа'” из записа Нешрија и „ма-
ђарског великаша” који је усмртио Мурата из „Повести Јакуба”,
доводи нас поново до закључка да је ратник који је усмртио Мура-
та био брат кнегиње Милице – Никола Вратковић, или Николин
претпостављени син или брат Димитрије, скраћено Милош.
А то би било добро објашњење зашто се у запису Идриза име тог
ратника наводи као „Милош Никола” и уједно би се уклапало и у на-
родна предања у којима се спомиње „Никола (Косанчић)” као један
од ратника који је заједно са „Милошем 'Обилићем” напао Му-
рата, при чему би тај песнички лик „Николе Косанчића” био запра-
во истоветан са ликом „Милоша 'Обилића”, односно, са историјском
личношћу ратника који је усмртио Мурата.
Коначно, то се уклапа у предања у којим се тај ратник описује уп-
раво као брат кнегиње Милице, или се доводи у друго сродство с њом,
попут појединих предања у којим се описује као њен зет, односно, као
вереник њене кћери, која се наводи под различитим именима.

296
 ИМЕ РАТНИКА КОЈИ ЈЕ УСМРТИО МУРАТА

РОДОСЛОВ НАРОДНО ТУРСКИ

НЕМАЊИЋА ПРЕДАЊЕ ЗАПИСИ

Димитрије Димитрије
Димитрије
(унук жупана „Јундовић”
(„син 'Југ-Богдана'”)
Стефана Немање) („Југовић”)195

Вратко „Југа”
„Југ-Богдан”
(унук Димитрија) („Јургил”)

Никола Никола „Милош

(син Вратка) („син 'Југ-Богдана'”) Никола”

Димитрије
„Милош
(или Милош)? Милош 'Обилић
Кобила”
(син/брат Николе)

Таквом закључку, ипак, противречи то што се и у запису Нешрија

и у предању у „Троношком родослову” ратник који је усмртио Мура-
та описује независно од „Димитрија Јундовића” и од „Југ-Богда-
на” под именом „Милош Кобила”, односно, „Милош 'Обилић”.
Такође, у запису Нешрија на другом се месту помиње управо срп-
ски војвода „Југа”, што очито одговара „Југ-Богдану” из предања, па
„Димитрије Јундовић” не би био исто што и „Југ-Богдан”.196

195
У запису Нешрија се спомиње „Димитрије 'Јундоглу'”, а у запису Идриза се иста
личност наводи као „Левендоглу”, и у запису Феридуна, као „Влавид(оглу)”. Сматра
се да су друга два презимена само лоше преписана из записа Нешрија.
196
У запису Феридуна се спомиње „Јургил” уместо „Југа”, и описује се као заповедник
претходнице српске војске. Исто се сматра да је у питању само лоше преписано име из
записа Нешрија.
297
 Са друге стране, с обзиром да су у запису Нешрија налазе извеш-
таји из различитих извора, помешани и приказани заједно као је-
дан извештај, то би могло објаснити зашто би иста личност – ратник
који је усмртио Мурата – била приказана кроз наизглед две или три
личности: „Југе”/„Југ-Богдана”, „Милоша Кобиле”/„Милоша Оби-
лића”, и „Димитрија Јундовића”.
У том случају, овај „Димитрије Јундовић” и „Југа/Југ-Богдан”
могли би бити иста личност као „Милош Кобила/Обилић”, приказан
у овим записима кроз две засебне личности због тога што су писци ко-
ристили два различита извора: Један у којем се као убица Мурата на-
води „Димитрије 'Јундоглу'” и други у којем се наводи „Милош Ко-
била/'Обилић”.

Предање бр. 8: Топлица Милан и Косанчић Иван

Као што су „Југ-Богдан” и „девет Југовића” одувек били смат-
рани за „измишљене личности”, тако је исти случај и са другим ли-
чностима које се помињу у народном предању о Боју на Косову, попут
„Милана Топлице” и „Ивана Косанчића”.
Ипак, бесмислено је тврдити да један број личности описан у пре-
дању, попут кнеза Лазара, Мурата, и других, представља историј-
ске личности, а да у исто време друге личности описане у истом пре-
дању представљају измишљене личности.
И без тога је очевидно да се песнички (народни) ликови „Милана
Топлице” и „Ивана Косанчића” морају односити на неке историјске
личности, иако оне вероватно нису носиле ова имена; јер бесмислена
је тврдња да је народ у то доба измишљао личности које никада нису
постојале – како су то тврдили многи историчари.
То што се не спомињу у записима, не значи да нису постојали, већ
значи само то да се не спомињу у записима под тим именима. Могуће
је да се иза песничког (народног) лика „Милана Топлице” крије топ-
лички војвода Крајимир, који је погинуо у Боју.197
С друге стране, песнички (народни) ликови „Милана Топлице” и
„Ивана Косанчића” могу бити (и) истоветни с песничким ликом „Ми-
лоша 'Обилића”, и да истовремено сва три песничка лика представ-
љају заправо исту историјску личност – ратника који је убио Мура-
та. Разлика је само у имену или надимку које му је у различитим пре-
дањима било придавано.

197
Михаљчић, Јунаци косовске легенде, 88-89. стр.
298
 Састав народног предања о историјској
личности ратника који је усмртио Мурата

1. ПРЕДАЊЕ 2. ПРЕДАЊЕ 3. ПРЕДАЊЕ

Милош 'Обилић Милан Топлица Иван/Никола Косанчић

Као што је напоменуто, приказивање једне исте историјске лично-

сти кроз два или више песничка лика у истом предању јесте честа по-
јава у предањима. Узрок такве појаве је у саставу тог предања, јер се
оно састоји заправо из више предања, односно, настало је спајањем
различитих предања о истој историјској личности; а у овом случају, то
су предања о ратнику који је убио Мурата, и који се назива разли-
читим именима у тим предањима („Милош”, „Милан”, „Иван”, „Нико-
ла”, итд.) – слично као у самим записима о Боју.

Предање бр. 9: Кнез Лазар описан као „цар Лазар”

Још је историчар Иларион Руварац у 19. веку расправљао у сво-
јим делима да се кнез Лазар у народним предањима погрешно нази-
ва „цар Лазар”, јер није био цар него кнез. То је овај историчар узи-
мао као доказ да предања о Боју садрже нетачне податке.
Ипак, разлог што се кнез Лазар у народном предању назива „цар
Лазар” је јасан на основу записа:
Кнез Лазар је био у то доба сматран за наследника цара Уроша,
сина цара Душана, односно, за наследника Српског царства, иа-
ко га нису сви признавали као таквог. Потписивао се као владар Ср-
ба и самодржац („цар”) свих српских земаља, а уз своје име до-
давао је и владарско име „Стефан”, како су то чинили и цар Урош и
његови претходници из лозе Немањића.
Други разлог што се у народном предању кнез Лазар описује као
„цар Лазар” јесте у томе што народни (песнички) лик „цара Лазара”
из предања представља спој сећања на две историјске личности – на
кнеза Лазара и цара Уроша, његовог претходника, па се због тога
једно предање о Боју и назива „Пропаст Српскога царства”, иако је
до распада царства дошло пре кнеза Лазара и Боја на Косову, у доба
цара Уроша.
299
 Предање бр. 10: Отац и стриц Марка Краљевића у Боју
Да се у предању о Боју на Косову описују и догађаји пре Боја на
Косову, попут пропасти царства у доба цара Уроша, види се по томе
што се у предању спомињу отац и стриц Марка Краљевића, који су
погинули пре Боја на Косову.
Пошто се тако у предању каже да су отац и стриц Марка Краље-
вића погинули у Боју на Косову, историчари 19/20. века су тврдили
да народно предање садржи нетачне податке, то јест, да су помешани
Бој на Косову 1389. године и Бој на Марици 1371. године, када
су погинули отац и стриц Марка Краљевића.
Међутим, истина је да није у предању настала грешка, већ су исто-
ричари 19/20. века погрешно разумели предање:
Очито је да се у народном предању о Боју на Косову описују и до-
гађаји пре Боја на Косову, и сам Бој на Косову, и догађаји после Боја
на Косову, с тим што су сви ти догађаји заједно приказани у предању
као да су се догодили током самог Боја на Косову; јер основна одлика
свих народних предања је да описују више догађаја из различитих до-
ба кроз опис једног догађаја, и више историјских личности путем опи-
са једне исте личности.
Из истог разлога се у предању каже да је у Боју на Косову учество-
вао и спомињани херцеговачки војвода Стефан, иако он у ствари ни-
је учествовао у Боју на Косову, већ је живео у 15. веку, после Бо-
ја на Косову. На основу тога се види да народно предање о Боју на Ко-
сову, кроз опис Боја на Косову, у ствари, описује цели српско-тур-
ски рат од 1371. године до 1499. године.
То је и главни разлог зашто се у предању каже да је Бој на Косову
био победа Турака, да је у боју изгинула „сва српска војска”, да је
због тога „пропало Српско царство” и српске земље пале у турско
ропство – дакле, то се све пре свега односи на исход целог српско-
турског рата, а не на сам Бој на Косову; јер у најстаријим записима о
Боју се не говори о победи Турака, већ о поразу Турака, не спомиње
се погибија све српске војске, већ само већи губици у војсци кнеза
Лазара, а Српско царство се није разделило после, него пре Боја на
Косову, и српске земље нису пале у турско ропство одмах после Боја,
већ 70-100 година после Боја на Косову, и не због самог Боја, већ
због разједињености тадашњих српских држава и због међусобних су-
коба српских великаша који су и разделили царство.198

198
Ковачевић, Бранковић, 282. стр.
300
 Доње поређење показује да народна предања о Боју на Косо-
ву описују Бој на Косову на исти начин као што је описан у записима
о Боју на Косову:

Народно предање Записи о Боју

о Боју на Косову на Косову

Милош Обилић – један Кнез Лазар обећао своју

од зетова кнеза Лазара. кћи ономе ко убије Мурата.

Неслога између зетова. Неслога између великаша.

Оптужбе за издају и за Поједини великаши

прелазак на страну Турака. били на страни Турака.

Милош Обилић оклеветан. Милош Обилић оклеветан.

Да би доказао своју верност, Да би доказао верност,

Обилић се заветује да ће на Обилић се заветује да ће
Косову убити Мурата. на Косову убити Мурата.

Обилић упада у турски Обилић упада у турски

логор и убија Мурата, а логор и убија Мурата, а
онда и сам гине у борби. онда и сам гине у борби.

Прво Срби надвлађивали, Прво Срби надвлађивали,

па онда Турци надвладали. па онда Турци надвладали.

Вук Бранковић се Вука Бранковић се

повлачи са бојишта. повлачи са бојишта.

301
 Велики обострани губици. Велики обострани губици.

Кнез Лазар гине. Кнез Лазар гине.

А следеће поређење показује да мање разлике које постоје између

народних предања о Боју на Косову и записа о Боју на Косову
потичу од састава предања:

Састав народног предања о Боју на Косову

Бој на Марици 1371.

Предања о
догађајима пре
Боја на Косову
Распад Српског царства

Предања о
Бој на Косову 1389.
Боју на Косову

Бој на Косову 1402/1409.

Бој на Косову 1448.

Предања о
догађајима после
Боја на Косову Поход на Босну 1463.

Пад под турску власт

302
 ЧЕТРНАЕСТО ПОГЛАВЉЕ
Предања о Боју на Косову (2)
Како су настала народна предања о Боју на Косову

Још неколико догађаја је описано у предању о Боју на Косову, који

се такође неоправдано сматрају „митским (измишљеним) догађа-
јима”, каквим су их прогласили историчари 19/20. века.
Који догађаји су још описани у предањима о Боју на Косову? Осим
самог Боја на Косову 1389. године, и осим догађаја који су се дого-
дили недуго пре и после Боја на Косову, у предању се описују још
и догађаји који су се догодили много пре Боја на Косова, у веома дав-
ној прошлости.
О томе је писао историчар Михаљчић, који је проучавао народна
предања о Боју на Косову. Он је записао да је један део предања о Бо-
ју на Косову по времену постанка „старији од видовданског суко-
ба”, односно, од Боја на Косову, и да основа предања „вуче корене
из претхришћанског доба”, што значи из времена од пре више од
2000 година.199
О томе су исто писали и други историчари и проучаваоци предања
о Боју на Косову, попут митографа Александра Ломе и хрватског ис-
торичара Натка Нодила. Сви су они долазили до истог закључка – да
предање о Боју на Косову, осим самога Боја на Косова, описује и до-
гађаје који су се догодили још у доба пре Христа, или тачније, да са-
држи у себи и предања из тако далеке прошлости.

Састав народног предања о Боју на Косову

Предања о догађајима Предања о догађајима

из доба Боја на Косову из претхришћанског доба
(током 14/15. века) (пре више од 2000 година)

199
Михаљчић, Јунаци косовске легенде, 42. стр.
303
 Један од тих проучавалаца народних предања о Боју на Косову за-
писао је да „Бој на Косову онако како је приказан у српској епи-
ци смештен je у прастару матрицу, коју Лома назива 'Пракосо-
во'”, и да су та предања „постојалa и далеко пре Боја на Косову,
па су билa везанa и за неки много ранији бој, сличног пресуд-
ног значаја”.200
Један други српски историчар записао је слично у вези са Марком
Краљевићем, који се такође спомиње у предањима о Боју: „Чини се
да је на Марка (Краљевића) због његових врлина пренет мит о
неком јунаку из прошлих, прехришћанских времена”.201
Али, који „јунак из прехришћанских времена” је описан у пре-
дању о Марку Краљевићу, осим самог краља Марка, и који „много ра-
нији бој сличног значаја из прастарих времена” је описан у пре-
дању о Боју на Косову, осим самог Боја на Косову и оних бојева који су
се догодили недуго пре Боја на Косову, попут Боја на Марици?
Наведени проучаваоци предања, пак, нису открили који су то до-
гађаји и личности из тако далеке прошлости описани у предању о Боју
на Косову, јер они нису ни сматрали да је реч о стварним, историјским
догађајима и личностима, већ о догађајима и личностима који су само
измишљени у претхришћанском добу.

Погрешно тумачење састава народног предања о

Боју на Косову од стране савремених историчара

Полуизмишљена предања Предања о догађајима измиш-

о догађајима из 14/15. века љеним у претхришћанском добу

Ипак, бесмислено је тврдити да одређени број догађаја и личности

описаних у предању, попут Боја на Косову и Боја на Марици, пред-
ставља историјске догађаје, а да други догађаји и личности описа-
ни у том предању представљају измишљене („митске”) догађаје и
личности.

200
Живојин Андрејић, Историјско и митолошко Косово, Митолошки зборник бр. 1 (1998),
Центар за митолошке студије, Рача – Београд, 2006, 91. стр.
201
Ђорђe Јанковић, Предање и историја Цркве Срба у светлу археологије: Кратак
преглед од почетка до турске окупације, Хришћанска мисао, Београд, 2015, 287. стр.
304
 Предање бр. 1: „Кнежева вечера” и оклеветани јунак
Који су то догађаји из претхришћанског доба описани у народном
предању о Боју на Косову? То се лако може видети кад се предања о
Боју на Косову упореде са записима из претхришћанског доба.
Кад се такво поређење изврши, види се да се у предању о Боју на
Косову описују и догађаји из доба од пре око 3000-3100 година, из
доба цара Саула.
То је био први израелски цар, а његов најбољи војсковођа звао
се Давид, највише упамћен по чувеном двобоју са Голијатом.
Подвизи овог цара Саула и Давида су били слављени у бројним
песмама и препричавани кроз народна предања, па су те песме и пре-
дања доспеле и на ове просторе, које је народ усвојио и потом спојио
са предањима о Боју на Косову.
Сви описи из народног предања који се не могу повезати са Бојем
на Косову, онако како је описано у записима, јесу описи ових догађаја
„из претхришћанског доба”, иако се на те догађаје могу у исто вре-
ме односити и описи Боја на Косову, због сличности тих догађаја с Бо-
јем на Косову.
На пример, у предању о Боју на Косову описује се како је Милош
'Обилић наводно био обичан пастир пре Боја на Косову, да је тобоже
носио некакав „непробојни оклоп” на себи када се сукобио с Мура-
том, и да је имао неко оружје толико тешко да га нико осим ње-
га није могао подићи.202
Пошто је очигледно да се ови описи из народног предања не одно-
се стварно на историјског Милоша Обилића, јер се ништа од тога не
спомиње у записима о Боју на Косову, а и сами описи су необични, он-
да остаје да се ови описи односе на неке личности из претхришћан-
ског доба описане у предању о Боју на Косову – како је писао и Ми-
хаљчић, без обзира што су он и други историчари сматрали да је реч
о измишљеним личностима.
Једина историјска личност из прехришћанског доба којој одгова-
рају ови описи из предања, као и описи Милоша 'Обилића из записа
о Боју, јесте Саулов војсковођа Давид; јер и за њега је исто запи-
сано да је био обичан пастир пре одсудног боја, да је имао велик ок-
лоп на себи када је требало да се сукоби са Голијатом, и да је након
победе узео тешко оружје Голијата, са ким нико осим њега није
смео да се сукоби.

202
Михаљчић, Јунаци косовске легенде, 40-41. стр.
305
 Када се упореде остали описи Милоша 'Обилића из предања са
описима Давида из записа о њему, види се још више сличности изме-
ђу њих, тако да постаје јасно зашто су били поистовећени у народном
предању.203

Предање о „Кнежевој Запис о цару Саулу

вечери” (1389. година) (пре око 3100 година)

Кнежева вечера (састанак Саулова вечера (састанак

кнеза Лазара и великаша цара Саула и великаша
пред Бој на Косову). пред Бој на гори Гелвуји).

На вечери лажно оптужен На вечери лажно оптужен

најбољи кнежев војсковођа најбољи царев војсковођа
за „издајника” (Милош). за „издајника” (Давид).

Кнез Лазар оптужује Цар Саул оптужује Давида

Милоша за издају. и сина Јонатана за издају.

Милош Обилић се љути и Јонатан се љути и брани

брани од оптужбе Лазара. Давида од оптужбе Саула.

Милош се заклиње кнезу Давид се заклиње Саулу

Лазару да ће у бици убити да ће у бици убити вођу
вођу непријатеља (Мурата). непријатеља (Голијата).

Кнез Лазар обећао Милошу Цар Саул обећава Давиду

руку своје кћери ако испуни руку своје кћери ако испуни
завет и победи Мурата. завет и победи Голијата.

203
Прва Самуилова 17:1-51
306
 Клетва кнеза Лазара на оне Клетва цара Саула на оне
који не дођу на Косово. који посустану у борби.

Милош испуњава заклетву – Давид испуњава заклетву

убија Мурата у двобоју. – убија Голијата у двобоју.

Поражени због „издаје” Поражени због „издаје”

Вука Бранковића, који је Давида, који је прешао
прешао на страну Турака. на страну непријатеља.

Кнез Лазар „и сва његова Цар Саул „и сви његови

војска” погинули у бици. људи” погинули у бици.

Дакле, Милош Обилић је у народном предању поистовећен био с

Давидом, јер су били слични по особинама и кроз сличне догађаје су
прошли у животу: У записима су обојица описани као храбри млади-
ћи, верне слуге свог владара (кнеза Лазара; цара Саула), и најбо-
ље војсковође, које је њихов владар био неоправдано оптужио
за издају пре одсудне битке (на Косову; на гори Гелвуји), и који су
у двобоју победили до тад непобеђеног вођу непријатеља (Му-
рата; Голијата).
Поред тога, још једна могућа сличност између њих двојице која је
могла допринети њиховом поистовећивању у народном предању, јесте
у њиховом сродству са владарем (кнезом Лазарем; царем Саулом), јер
за обојицу је записано да су били зетови својих владара.
Штавише, за обојицу је записано и да им је владар обећао руку
своје кћери због њиховог обећања пред битку да ће победити
вођу непријатеља (цара Мурата; Голијата). А чак и да Милош Оби-
лић није био зет кнеза Лазара – како сматра већина историчара, то
би онда само значило да тај опис 'Обилића потиче од сећања на Да-
вида, са којим је поистовећен у предању.
Осим у народном предању, и у записима о Боју постоје поређења с
подвигом Давида, иако је ту реч само о поређењу с Давидом, а не по-
истовећивању као у народном предању. Записано је да је „давидски
победио Мурата као другога Голијата (…)”.
307
 А да се у предању о Боју на Косову кроз лик „Милоша Обилића”
заиста описује и Саулов војсковођа Давид, види се по томе што се и у
другим српским предањима налазе исти овакви описи као у предању о
Боју на Косову, односно, исти као у запису о цару Саулу и Давиду.
На пример, такав је случај и са једним народним предањем о цару
Душану, познато као „Женидба Душанова”, у којем се ниједан од
описа уопште не односи на цара Душана, али, зато се у потпуно-
сти подударају са свим описима Сауловог војсковође Давида. Поређе-
ње испод то јасно доказује:

Предање о цару Запис о цару Саулу

Душану (14. век) (пре око 3100 година)

Цар Душан и његов народ се Цар Саул и његов народ

сукобљавају са „латинским се сукобљавају са царем
царем” и његовим народом. и филистејским народом.

Непријатељ изазива на Непријатељ изазива на

двобој. Сви у страху од двобој. Сви у страху од
јунака непријатеља. јунака непријатеља.

Цар Душан обећава велико благо Цар Саул обећава велико благо
ономе ко пристане, али нико не ономе ко пристане, али нико не
сме да изађе у сусрет јунаку. сме да изађе у сусрет Голијату.

Млади пастир Милош Војиновић Млади пастир Давид долази код

на наговор своје браће долази своје браће и онда пред цара
пред цара Душана и тражи да се Саула, и тражи да се у његово
у царево име бори против јунака. име бори против Голијата.

Цар Душан се плаши за живот Цар Саул се плаши за живот

у рату неискусног Милоша. у рату неискусног Давида.

308
 Цар Душан се саветује Милоша
да окрене оружје (јер га је држао
наопако), али Милош одбија да
то учини, уверавајући цара да
зна шта ради и да ће победити.
Непријатељ се руга Милошу
због његове младости.
Милош одговара да ће
га победити у двобоју и
скинути са њега оклоп.
Милош побеђује у двобоју и
непријатељу одсеца главу.
Појављује се „чудовиште”
(„војвода Балачко”) са 300
ратника који се боре против
Милоша и 300 ратника, али
Милош побеђује и одсеца
главу великог „чудовишта”.
„Латински цар” задаје још
задатака Милошу, да би цар
Душан могао да ожени кћи
цареву. А Милош у царево
име савладава све препреке.
Цар Душан се распитује ко
је млади храбри пастир.
309
Цар Саул саветује Давида да
узме његово оружје и оклоп,
али Давид одбија да то учини,
јер му је тешко за ношење, уве-
равајући цара да зна шта ради
и да ће победити Голијата.
Голијат се руга Давиду
због његове младости.
Давид одговара да ће
га победити у двобоју
и узети му његов мач.
Давид побеђује Голијата
и одсеца му главу.
Долази до битке. Давидов
народ побеђује Голијатов
народ. Давид одсеца главу
диву Голијату и узима је.
Цар Саул задаје задатке
Давиду, да би могао да
ожени његову кћи Михалу.
Давид савладава препреке.
Цар Саул се распитује ко
је млади храбри пастир.
 Милош открива цару ко је. Давид се представља цару.

Цар Душан даје Милошу Цар Саул даје Давиду

своју кћи за жену. своју кћи за жену.

Подударности у описима су толико велике да се јасно види да се у

овом народном предању о цару Душану у ствари описују догађаји
из доба пре цара Душана, из доба израелског цара Саула и Да-
вида.204
Лако се уочава да народни (песнички) лик „Милоша Војиновића”
представља спој сећања на историјског кнежевића Милоша Воји-
новића, који је живео у 14. веку, и на историјског војсковођу Да-
вида, који је живео пре око 3000-3100 година; а народни (песнич-
ки) лик „цара Стефана (Душана)” спој сећања на историјског ца-
цара Душана, који је живео у 14. веку, и цара Саула, који је живео
пре око 3100 година.
Дакле, иза песничког лика „Милоша Војиновића” из предања о
цару Душану, и иза песничког лика „Милоша Обилића” из предања
о Боју на Косову, крије се иста личност; а то је прослављени војсково-
ђа Давид.

Предање бр. 2: (Не)учешће Марка Краљевића у Боју

Додатни показатељ да се у предању о Боју на Косову – осим самог
Боја на Косову – описују и догађаји из доба цара Саула и Давида,
јесте једно предање о Марку Краљевићу; јер се и у том предању на-
лазе исти описи као у записима о цару Саулу и Давиду.
Марко „Краљевић” је био један од српских великаша 14. века –
син краља Вукашина, који је погинуо у сукобу с Турцима, у Боју на
Марици 1371. године.
У погледу његовог учешћа у Боју на Косову, већина историчара је
мишљења да је Марко Краљевић учествовао у Боју на Косову на
страни Турака. Као доказ наводе се следећи подаци:

Вук Стефановић Караџић, Женидба Душанова. Српске народне пјесме, књ. II, Беч,
204

1845, 132-154. стр.

310
 - У то доба Марко Краљевић се био покорио Мурату и признао
турску власт, па је био у обавези да учествује у Боју на Косову
на страни Турака.

- У турским записима се спомиње један великаш на страни Тура-

ка који по опису може одговарати Марку Краљевићу, с тим што
се не наводи под тим именом.

- У „Троношком родослову” се изричито казује да Марко Кра-

љевић јесте био на страни Турака.

У турским записима се спомиње неки великаш „Сараџа” из Бугар-

ске на страни Турака, за кога је записано да је био сусед српског вели-
каша Константина Дејановића, а Марко Краљевић јесте био ње-
гов сусед.
Такође, за тог „Сараџу” се каже да је пред Бој Турке провео кроз
једно подручје Бугарске, док се Марко Краљевић у појединим записи-
ма описује као „бугарски краљ”. А у „Троношком родослову”, дак-
ле, и изричито је записано да је тај водич турске војске до Косова био
управо Марко Краљевић. Овај запис из 18. века је први запис који
помиње учешће Марка Краљевића у Боју на Косову на страни
Турака.
Међутим, против оваквог закључка говоре следећи подаци:

- Ни у једном запису из доба Боја на Косова се не спомиње уче-

шће Марка Краљевића у Боју на Косову, а осим тога, није поу-
здано утврђено ни да се великаш „Сараџа” из турских записа
односи на Марка Краљевића, као што је раније објашњено.

- У записима 16. века записано је да је Марко Краљевић уче-

ствовао у Боју на страни кнеза Лазара, а не на страни Ту-
рака.

- У народним предањима се Марко Краљевић највише описује

као борац против Турака; и мада се у појединим предањима
описује да се покорио Турцима, у предању о његовом учешћу у
Боју на Косову каже се да није учествовао у Боју ни на чи-
јој страни, а да је требало да учествује вероватно на страни
кнеза Лазара.

311
 Мада већина историчара сматра да народна предања представља-
ју непоуздане историјске изворе, и најчешће, измишљене приче, ипак,
као што је показано, народна предања то не представљају, него је реч
томе да су сами историчари погрешно тумачили предања, не познава-
јући начин њиховог настанка.
У народном предању о Боју на Косову се казује да је Марко Кра-
љевић требало да буде на страни кнеза Лазара, али да ипак није
учествовао у бици:
У предању се каже да је Марко Краљевић кренуо на Косово по-
ље, у бој против Турака, али да ипак није стигао, наводно зато што му
његов коњ није дао да настави пут, јер се „укопао у земљу”, или
зато што тобоже „судбина није тако хтела”.205
Пошто је очито да се такав опис из предања не односи стварно на
историјског краља Марка, јер се ништа од тога не спомиње у записи-
ма о Боју на Косову, и сам опис је необичан, онда остаје да се тај опис
односи на неку личност из претхришћанског доба описану у преда-
њу о Боју на Косову, а која је из неког разлога била поистовећена и са
Марком Краљевићем.
Опет, једина историјска личност којој одговара тај опис јесте Сау-
лов војсковођа Давид; јер је за Давида записано да је једном прили-
ком кренуо у бој против непријатеља, али да ипак није стигао на боји-
ште, зато што му његов цар није дао да настави пут, бојећи да не
пређе на страну непријатеља.206
Кад се упореде предање о Марку Краљевићу и запис о Давиду,
види се да се ради о опису истог догађаја – једне битке од пре 3100
година – Битке на гори Гелвуји, у којој није учествовао Давид, иако
је испрва требало; а та битка је у предању била поистовећена с Бојем
на Косову, а тиме, и израелски војсковођа Давид са српским кра-
љем Марком.
На основу правилног тумачења наведеног предања о Марку Кра-
љевићу – којем не противрече записи о Боју на Косову, напротив –
испада да Марко Краљевић јесте требало да учествује у Боју на Косо-
ву, могуће на страни Турака, а не на страни кнеза Лазара, како казује
предање, али да ипак није учествовао у Боју на Косову. А најбоља
потврда тога јесте неспомињање Марка Краљевића у записима о
Боју на Косову, иако је био истакнута личност и српски краљ.

Миодраг Сибиновић, Зашто Краљевић Марко није био на Косову. Коњ у словенској
205

митологији, Interpress, Београд, 2011.

206
Прва Самуилова 29:1-11
312
 Предање о краљу Запис о Давиду
Марку (14. век) (пре око 3100 година)

Марко Краљевић приморан Давид приморан да буде

да буде на страни Турака. на страни непријатеља.
(Турци освојили земљу.) (Цар Саул га прогнао.)

Марко Краљевић креће у Давид креће у бој против

бој. (На основу записа – свог народа. (Вероватно не
против свог народа.) би ратовао против својих.)

„Коњ Шарац” не да Цар Ахис не да Давиду

Марку да учествује у бици. да учествује у бици. Давид
Марко се љути на коња. се љути на цара Ахиса.

Марко не одлази на Косово. Давид не одлази на бојиште.

У Боју на Косову гине кнез У бици гину цар Саул

Лазар и „сва његова војска”. и „сви његови људи”.

Главна разлика између народног предања о Марку Краљеви-

ћу и записа о Давиду јесте у томе што се у предању спомиње „коњ
Шарац”, који наводно не да Марку Краљевићу да оде у бој, док се
у запису о Давиду спомиње цар Ахис, који није допустио Давиду да
оде у бој.
Пошто се у том предању једној животињи приписују људске осо-
бине, попут моћи говора, сасвим је очигледно да тобожњи „коњ Ша-
рац” из предања у ствари представља само песнички опис човека.
Такво приказивање људи као човеколиких животиња је уобича-
јена појава у народним предањима. То није ништа до песнички при-
каз непријатеља, или уопште – странаца, који понекад може имати
и погрдан призвук.

313
 И без знања о употреби таквих описа у предањима, јасно је да се
опис животиње која говори из предања једино и може односити на
човека. Стога се и опис „коња Шарца” у том предању односи у ства-
ри на историјског цара Ахиса.
Дакле, предање о једној бици из доба цара Саула – Бици на го-
ри Гелвуји, током времена се помешало с предањем о једној бици из
доба Марка Краљевића – о Боју на Косову, па се зато у предању о
Марку Краљевићу налази један необичан опис који се изворно није
односио на Марка Краљевића, већ на Сауловог војсковођу Давида.
Разлог што су ова два предања помешана, односно, што је Марко
Краљевић у предању поистовећиван са Давидом, исто као у случају
Милоша Обилића и Давида, мора бити у сличности њихових особи-
на и догађаја у којим су учествовали: Обојица су били храбри ратни-
ци, обојица оптужени за издају, обојица једно време били на стра-
ни непријатеља, и по свему судећи, нису учествовала у одсудној
бици.
Дакле, Давид је требало да учествује у једном боју на страни неп-
ријатеља свог народа, јер је признао њихову власт, али ипак није уче-
ствовао, јер вођа непријатеља – цар Ахис – није му дао да учествује
зато што нису имали поверења у њега.
На исти начин, и Марко Краљевић је требало учествовати у Боју
на Косову на страни Турака, јер је признао њихову власт, али ипак ни-
је учествовао, јер вођа Турака – цар Мурат – није му дао да учествује
зато што нису имали поверења у њега.
Да то није било тако, онда у предању не би дошло до поистовећи-
вања Марка Краљевића и Давида, односно, онакво предање о Мар-
ку Краљевићу не би могло настати.
А зашто Турци не би имали поверења у Марка Краљевића? Зато
што су се његов отац и стриц борили против Турака (погинули су
у сукобу с Турцима код реке Марице), и зато што се у народу певало о
Марку Краљевићу као великом противнику Турака.
И то је управо оно што се догодило и у случају Давида: Народ ца-
ра Ахиса није имао поверења у Давида зато што су се и Давид и ње-
гов таст (цар Саул) борили против њих до тада, и зато што се у на-
роду певало о Давиду као њиховом великом противнику.
Записано је да су њихови великаши овако одговорили цару Ахису
када је Давид кренуо да им се придружи у боју против свога народа и
цара Саула:

314
 „Не сме (Давид) са нама у бој, да се у борби не би окренуо против
нас. Како боље да поврати наклоност свога господара (Саула), ако не
главама наших војника?
Зар то није онај Давид о коме се певало: 'Саул поби хиљаде, а Да-
вид десетине хиљада (наших људи)'?”

Тако би и турски великаши могли Мурату пред Бој на Косову рећи

за Марка Краљевића:
„Зар то није онај Марко о коме се певало: 'Милош поби хиљаде, а
Краљевић Марко поби десетине хиљада Турака'?” – како се у песмама
и предањима говорило о Милошу 'Обилићу и Марку Краљевићу.
Зато се на основу тог предања о Марку Краљевићу може закљу-
чити да Марко Краљевић није учествовао у Боју на Косову, и то
из истог разлога из којег Давид није учествовао у Боју на гори Гел-
вуји – зато што њихови непријатељи нису имали поверења у њих; јер
да Марко Краљевић јесте учествовао у Боју на Косову, онда не би у
предању био поистовећен са Давидом, односно, не би Бој на Косову
био поистовећен са битком у којој Давид није учествовао.
Да се у том предању о Марку Краљевићу описује и Давид, види
се по томе што је битка у којој Давид није учествовао управо она бит-
ка пре које је била Саулова вечера, кад је Давид био оптужен за
издају, што у предању о Боју на Косову одговара такозваној „Кнеже-
вој вечери” и лажној оптужби Милоша Обилића за издају.
А осим тога, у обе битке је дошло до погибије владара (цара Са-
ула; кнеза Лазара) и великог броја људи, што је очигледно морало
допринети поистовећивању те две битке у народном предању.
А разлог што је у записима из 16. века записано да је Марко Кра-
љевић учествовао у Боју на страни кнеза Лазара може бити у томе
што су писци тих записа направили грешку и помешали Марка Краље-
вића с његовим оцем и стрицем, који се јесу борили против Турака,
али то и даље не би био доказ да је Марко Краљевић учествовао у Бо-
ју на страни Турака. Ти записи из 16. века су иначе први записи који
уопште спомињу учешће Марка Краљевића у Боју на Косову.
И на крају, разлог што се у „Троношком родослову” казује да је
Марко Краљевић водио Турке на Косово поље може бити у томе
што је писац грешком поистоветио великаша „Сараџу” из турских за-
писа са Марком Краљевићем услед наведене сличности између опи-
са „Сараџе” и Марка Краљевића, као и услед пристрасности писца, ко-
ји није био наклоњен породици Марка Краљевића, него га је смат-
рао „издајником”. То се види на основу самог садржаја тог записа.
315
 Штавише, чак и да тај „Сараџ” из турских записа јесте Марко Кра-
љевић, тамо се не каже изричито да је учествовао у Боју на Косову на
страни Турака, тако да тај податак и даље не би значио да је он учест-
вовао у Боју. А уз то, у записима из доба Боја на Косову не говори се о
таквом његовом поступку.
Мада се Марко Краљевић највише спомиње по томе што је био на
страни Турака, по томе што се покорио турској власти, за разлику од
кнеза Лазара, ту се пак заборавља да је Марко Краљевић највећи
део свог живота био противник Турака, пре него што је био при-
моран да им се покори, јер није могао да им даље пружа отпор.
Он јесте погинуо док се борио на страни Турака – у Боју на Ро-
винама 1395. године против мађарског краља, али, то и даље не
доказује да је и у Боју на Косову учествовао на страни Турака.
Осим тога, покоравање Турцима и стајање Марка Краљевића на
страну против других српских великаша, попут кнеза Лазара, не би ни
могло значити издају, јер су сами српски великаши још пре доласка
Турака били у међусобним сукобима.

Предање бр. 3: Стефан Мусић закаснио у Бој

Осим Марка Краљевића, у предању о Боју на Косову се и за дру-
ге личности тог доба казује да нису учествовали у Боју на Косову. Тач-
није, за те личности се у предању казује да су наводно „закаснили у
бој”.
На пример, кашњење у Бој на Косову у предању се између осталих
приписивало Стефану Мусићу – сестрићу кнеза Лазара. У предању
се каже да је Стефан Мусић закаснио у Бој, те да је стигао на Косово
када се битка скоро завршила, па да је погинуо борећи се против мно-
штва Турака.207
То је једним делом у складу са записима о Боју, јер је записано да
Стефан Мусић јесте погинуо у Боју на Косову; али, ипак, нигде се не
помиње да је „закаснио у бој”, нити би то имало смисла.
Пошто је очито да се такав опис из предања не односи стварно на
историјског Стефана Мусића, јер се то не спомиње у записима о Боју
на Косову, и сам опис је необичан, онда, као што је напоменуто, тај се
опис мора односити на неку личност из претхришћанског доба опи-
сану у предању о Боју на Косову; а с обзиром да се досадашњи описи
из предања односе на Сауловог војсковођу Давида, да ли се онда
и овај опис односи на њега?

207
Караџић, Мусић Стефан, 298-304. стр.
316
 У запису о Давиду записано је управо да је једном приликом Да-
вид закаснио у бој. Тачније, записано је да су непријатељи освојили
један град и одвели народ у робље, а Давид је касно стигао и омо-
гућио победу непријатеља.208
Дакле, опис наводног кашњења Стефана Мусића у Бој на Ко-
сову се у ствари не односи на историјског Стефана Мусића и Бој на
Косову, већ представља сећање на један догађај из доба Давида, са
којим је Стефан Мусић био поистовећен у предању.
Разлог што је Стефан Мусић у предању поистовећен с Давидом,
односно, што је Бој на Косову поистовећен са бојем у који је Давид
закаснио, јесте у томе што је заправо и у Боју на Косову било „каш-
њења” једног одреда.
У записима о Боју на Косову се не помиње ствāрно кашњењу у бој,
али, помиње се повлачење два одреда с бојишта и њихов неостваре-
ни повратак у бој: Два одреда српске војске су кренула да се врате
у битку након повлачења, али, нису стигли на време да се врате,
јер је до тада кнез Лазар погинуо, па су се они повукли са бојишта.
То је записано за одреде Влатка Вуковића и Вука Бранковића.
Зато, може се рећи да је њихов неостварен повратак у бој (или
њихово неучешће у другом делу боја) био својеврсно „кашњење”
у бој, због којег или током којег је кнез Лазар погинуо – као што се
и у предању каже да је одред Стефана Мусића закаснио у бој, а у
међувремену кнез Лазар погинуо.
У другим народним предањима се уместо Стефана Мусића наво-
де неке друге војсковође које су наводно „закасниле у бој”, као што се
у запису Василија Петровића то казује за Ђурађа Балшића – зета
кнеза Лазара.
Штавише, у појединим предањима се наводе управо Вук Бранко-
вић и војвода Влатко Вуковић, па се тако у једном предању казује
да је у бој закаснио одред (или део одреда) Вука Бранковића, а у
другом предању – одред Влатка Вуковића, који се ту назива „кнез
Радич” из истог разлога што се и таст кнеза Лазара – Вратко Нема-
њић – у том предању назива „Југ-Богдан”.
На основу тога се види да предања о Боју на Косову не садрже не-
тачне податке и измишљене народне приче – како су сматрали исто-
ричари 19/20. века, него описују Бој на исти начин као што је описан и
у самим записима о Боју на Косову:

208
Прва Самуилова 30:1-26
317
 Предања о кашњењу Записи о „кашњењу”
јунака у Бој на Косову у Боју на Косову

Стефан Мусић касни у бој.

Стефан Мусић и кнез
До тада кнез Лазар гине.
Лазар гину у боју.
После гине и Стефан Мусић.

Одред Влатка Вуковића не

Влатко Вуковић касни у бој. стиже на време да се врати
До тада кнез Лазар гине. у битку након повлачења.
До тада кнез Лазар гине.

Одред Вука Бранковића не

Вук Бранковић касни у бој. стиже на време да се врати
До тада кнез Лазар гине. у битку након повлачења.
До тада кнез Лазар гине.

Разлика је што се у записима не спомиње кашњење Стефана Му-

сића, него само Вука Бранковића и Влатка Вуковића, па изгледа
нејасно зашто се у предању за Стефана Мусића каже да је у бој за-
каснио, односно, зашто је он поистовећен у предању с Давидом, ко-
ји је закаснио у бој, а не ова друга двојица.
Такође, разлика је у томе што се за Стефана Мусића каже да је по-
гинуо у Боју, док је за Давида записано да није погинуо у боју, већ да
је упркос кашњењу у бој касније сустигао непријатеље, победио их, и
ослободио заробљени народ.
Ове разлике између предања о Стефану Мусићу и записа о Сте-
фану Мусићу, и између предања о Стефану Мусићу и записа о Дави-
ду, само су привидне, и лако их је објаснити: Те разлике потичу отуда
што се у народном (песничком) лику Стефана Мусића из предања –
осим Давида – налази сећање и на једну другу историјску личност из
доба цара Саула и Давида, која јесте погинула у боју као и Стефан
Мусић.

318
 Та друга историјска личност јесте саборац и побратим Давида ко-
ји се звао Јонатан, и који је био син цара Саула. Опис тог Јонатана
у запису о њему је исти као опис Стефана Мусића у косовском пре-
дању.
Због поистовећивања Стефана Мусића у предању с тим Јоната-
ном, услед сличности догађаја у којима су учествовали, у предању је
дошло и до поистовећивања Стефана Мусића са Јонатановим сабор-
цем Давидом, па се у предању каже како је Стефан Мусић наводно
закаснио у бој зато што је у ствари за Давида записано да је зака-
снио у бој. А да је Стефан Мусић заиста био поистовећен с тим Јона-
таном, види се по другом опису из предања о Стефану Мусићу…

Предање бр. 4: Клетва цара Лазара

У истом предању о Стефану Мусићу каже се да је „клетва кне-
за Лазара” пала на њега, јер се није појавио у Боју на Косову, одно-
сно, јер је закаснио. Али, с обзиром да он није закаснио у Бој, па тако
ни нека „клетва кнеза Лазара” није могла пасти на њега, како се каже
у предању, онда је очито да се тај опис не односи на Стефана Мусића.
Тај опис се зато налази у записима о цару Саулу и Давиду: За-
писано је да се то догодило пред једну битку, кад је не сам Давид, већ
Давидов саборац Јонатан, син цара Саула, кренуо у битку и притом
прекршио наредбу цара Саула да се не посустаје у борби, па је изре-
чена клетва цара Саула пала на његовог сина Јонатана.
Због кршење цареве заповести Јонатан је био осуђен на смрт, но
казна ипак није била извршена, нити је Јонатан погинуо у бици, већ је
погинуо у једној другој бици заједно са оцем, царем Саулом – управо
у оној бици у којој није учествовао Давид, када је био оптужен за из-
дају.209
Разлог што је Стефан Мусић у предању поистовећен са овим Јо-
натаном јесте у томе што су обојица били орођени са својим вла-
дарем (први је био сестрић кнеза Лазара, а други син цара Сау-
ла), и у томе што су изгубили живот у одсудној бици (Боју на Ко-
сову; Боју на Гелвуји) заједно са својим владарем борећи се про-
тив мноштва непријатеља.
Стога, у предању се за Стефана Мусића каже да је на њега на-
водно пала „клетва цара Лазара” јер је у предању Стефан Мусић
био поистовећен са Јонатаном, на кога јесте пала клетва цара Сау-
ла – како је записано.

209
Прва Самуилова 13:1-14:52
319
 Због тог поистовећивања Стефана Мусића у предању са Јоната-
ном, као што је речено, дошло је и до поистовећивања Стефана Му-
сића са Јонатановим саборцем Давидом. А пошто је Давид остао по-
знат по томе што је једном приликом закаснио у бој, зато се у преда-
њу о Боју на Косову каже да је и Стефан Мусић закаснио у Бој, иа-
ко он то није учинио.
Из истог разлога се и за војводу Влатка Вуковића („кнеза Ра-
дича”) у предању каже да је „закаснио у бој” и да је потом погинуо
у Боју, иако Влатко Вуковић у ствари није погинуо у Боју, него је у
предању он био поистовећен са Јонатаном, сином цара Саула, који
јесте погинуо у боју.
А додатни показатељ да се у предању о Влатку Вуковићу описује и
Јонатан, син цара Саула, види се у опису наводне погибије Влат-
ка Вуковића, који је заправо исти као и опис погибије цара Саула:
Каже се да је на крају битке одузео себи живот тако што се ба-
цио на сопствен мач. Дакле, тако је живот скончао цар Саул, а не
војвода Влатко Вуковић.210

Предања о погибији Запис о погибији

закаснелог јунака царевића Јонатана

Клетва кнеза Лазара пада на Клетва цара Саула пада

његовог сестрића Стефана, јер на његовог сина Јонатана,
није дошао (закаснио) у Бој. јер је посустао у боју.

Стефан Мусић гине у Боју Јонатан гине у другом боју

заједно са својим ујаком и заједно са својим оцем и
владарем – кнезом Лазарем. владарем – царем Саулом.

Влатко Вуковић, када је Цар Саул, израњаван, када

видео да је Бој изгубљен, је видео да је бој изгубљен,
бацио се на сопствен мач. бацио се на сопствен мач.

210
Прва Самуилова 31:1-6
320
 Предање бр. 5: Долазак Милоша Обилића код Мурата
Да се у предању о Боју на Косову чува и сећање на Сауловог сина
Јонатана, види се и по једном предању о погибији Мурата:
У предању се описује како је Милош одлучио да сам порази неп-
ријатеље, па је он независно од осталих са два саборца кренуо ка тур-
ском логору. За Мурата и Турке се каже да су их чекали, јер су виде-
ли да их има само тројица; и док су једни говорили да их нападну, Му-
рат им је говорио да сачекају док ови дођу и док виде какав знак
од њих, да знају да ли долазе у миру или не.
И онда, казује се у предању, Турци су поставили неке „чохе” пред
Милоша и његова два саборца, те су рекли ако се догоди да прођу по
једној „чохи”, то ће значити да долазе у миру к њима, а ако се деси да
прођу по другој, то ће значити да не долазе у миру; а како су они про-
шли по тој другој, то је значило да не долазе у миру, те Милош и ње-
гова два саборца, када су стигла у турски логор, изненада су напала и
усмртила Мурата и мноштво Турака – каже се у том предању.211
Такав необичан опис из народног предања о простирању некаквих
„чохи” очито нема везе с Бојем на Косову, али зато има везе са једним
догађајем из доба цара Саула; а то је управо она споменута битка у
којој је на Сауловог сина Јонатана пала „клетва цара Саула”.
Ако се погледају записи о догађајима из доба цара Саула, видеће
се да се такав опис из предања о Милошу 'Обилићу и цару Мурату
у ствари односи на Сауловог сина Јонатана, јер за Јонатана је запи-
сано исто што се у предању каже за Милоша Обилића:
Записано је да је Јонатан једанпут одлучио да сам порази непри-
јатеље, па је независно од осталих са једним својим саборцем кренуо
ка непријатељу; а када су их ови спазили, они су сачекали да виде да
ли ће поћи к њима, да виде какав знак да би знали шта да ураде: Рек-
ли су, ако се деси да их зауставе, онда да их сачекају, а ако се деси да
их позову ка себи, онда да крену ка њима и да их нападну.
И онда, записано је, непријатељ их је позвао да дођу, јер су виде-
ли да их има само двојица, што је њима био знак да крену к овима, па
када су стигли у њихов логор, изненада су их напали и усмртили мно-
штво непријатеља. После тога је уследила битка у којој су на крају из-
војевали победу.212

Богољуб Петрановић, Пропаст царства српског. Српске народне пјесме из Босне и

211

Херцеговине, књ. II, Београд, 1867, 296-300. стр.

212
Прва Самуилова 13:23-14:23
321
 Јасно се види да је наведен опис из предања о Милошу Обилићу
скоро исти као опис из записа о Јонатану, и да се односи на Јоната-
на, а не на Милоша. Разлог што је тај опис Јонатана пренет на Ми-
лоша и Бој на Косову, односно, што је Јонатан поистовећен у преда-
њу са Милошем, јесте у сличности догађаја у којем су они учествова-
ли; а то је догађај неочекиваног и смишљеног упада најхрабри-
јег ратника с његовим саборцем у логор непријатеља, незави-
сно од остатка сопствене војске.
Привидна разлика је у томе што се у предању казује да је Милош
Обилић напослетку погинуо у бици, док је за Јонатана записано да
је преживео. Али, за Јонатана је записано и да је после те битке осу-
ђен на смрт због кршења цареве заповести; и мада та казна није била
извршена, напослетку је Јонатан погинуо у другој бици против истих
тих непријатеља.
А да се у овом предању о Милошу Обилићу описује и Саулов син
Јонатан, односно, да се у том предању о Боју на Косову налази и пре-
дање о једном догађају од пре око 3000-3100 година, види се и по
томе што је то догађај у којем је на Јонатана пала „царева клет-
ва”, како је записано – исто као што се казује у предању за Стефана
Мусића, у којем се налази и опис истоветан с описом Јонатановог по-
братима – Давида; а то је опис кашњења ратника у бој, тако да се
све добро уклапа.

Предање бр. 6: Погибија „девет Југовића”

У народном предању о Боју на Косову говори се да су у Боју поги-
нули „Југ-Богдан” и његових девет синова, „Југовића”, после чега
је умрла и њихова мајка чим је чула за њихову погибију. То је описано
у народној песми „Смрт мајке Југовића”.213
Иако је речено да се народни (песнички) лик „Југ-Богдана” одно-
си на таста кнеза Лазара – Вратка Немањића, за којег се не зна да
ли је имао тачно девет синова, ипак, на основу самог описа погибије
„Југ-Богдана”, „девет Југовића”, и „мајке Југовића” у том преда-
њу, види се да се то не односи стварно на војводу Вратка Немањића
и Бој на Косову, већ се пре односи на неки догађај из прехришћан-
ског доба, који је у народном предању био поистовећен са погибијом
српских великаша и рођака кнеза Лазара у Боју на Косову услед сли-
чности тих догађаја.

213
Караџић, Смрт мајке Југовића, 304-307. стр.
322
 То се види и по томе што се и у једном другом предању исти такав
догађај описује: То је грузијско предање о Боју код Марабде, 17.
век, у којем се исто описује погибија оца и његових девет синова
у боју, а потом и њихове мајке и једине сестре.
И у предању о Боју на Косову, исто као и у овом грузијском преда-
њу, говори се о само једној сестри „браће Југовића” – кнегињи Ми-
лици, с тим што се за њу не каже да је погинула – као што се каже у
грузијском предању о Боју код Марабде.214
Без обзира на ту мању разлику, види се да оба предања о поги-
бији деветорице браће у бици вуку заједничко порекло из стари-
јег предања о неком догађају из претхришћанског доба.
Једини догађај из претхришћанског доба који одговара описима у
та два предања је један догађај из доба израелског владара Илије
(или Елија) – претходника споменутог цара Саула. А тај догађај јесте
једна битка између његовог народа и истих оних непријатеља против
којих су после ратовали цар Саул и Давид.
Записано је да су у тој бици погинули синови тог владара, по-
сле чега је несрећним случајем погинуо и он, њихов отац, а потом и
његова снаха чим је чула за погибију свог мужа и девера у би-
ци.
Нарочито је упечатљива сличност тог описа смрти Илијине сна-
хе и описа смрти „мајке Југовића”; јер у оба случаја се описује из-
ненадна природна смрт жене после добијања вести о погибији
чланова своје породице у бици.
Мада постоје извесне разлике – у предању се говори о девет си-
нова, оцу и мајци (и сестри), а у овом запису се говори о два сина,
оцу, и снаси – такве разлике пак нису велике и иначе су уобичајене у
народним предањима.
На основу једноставног поређења описа, види се да је у предању о
Боју на Косову – па и у грузијском предању о Боју код Марабде – опи-
сан и овај догађај од пре око 3100 година, кроз опис погибије „де-
вет браће Југовића”, односно, „девет браће Керкелиџа” у грузиј-
ском предању.215
У грузијском предању се говори о војводи Агатангу Керкелиџу и
његових девет синова, а на основу историјских записа се зна да Кер-
келиџе јесу постојале и да су били грузијске војводе тог доба.

214
M. Kveselava, The Kerkeulidze Brothers. Anthology of Georgian Poetry, University Press of
the Pacific, Honolulu, 2001, p. 132
215
Прва Самуилова 4:1-22
323
 То потврђује да и војвода „Југ-Богдан” и „Југовићи” из предања
исто јесу били историјске личности из доба Боја на Косову, а не „мит-
ски ликови” – како су многи историчари тврдили.
И тако је погибија српских војвода и рођака кнеза Лазара у
Боју на Косову 1389. године била у предању поистовећена с поги-
бијом чланова породице израелског владара Илије у Боју код
града Афека, пре око 3100 година, па се зато у предању говори о
погибији „девет Југовића” и смрти њихове мајке.

Предање о Боју на Предање о Боју код

Косову (14. век) Марабде (17. век)

Погибија „Југ-Богдана” и
девет „браће Југовића” у
боју, и потом смрт „мајке Погибија војводе Агатанга
Југовића” „од туге” после и девет браће Керкелиџа у
добијања вести о њиховој боју, и онда погибија њихове
погибији; туговање њихове мајке, и њихове сестре
сестре, кнегиње Милице,
по добијању вести о њима

Погибија два сина Илије,

Погибија српских војвода
смрт Илије по добијању
и рођака кнеза Лазара;
вести о њима, и потом смрт
туговање кнегиње Милице
његове снахе на порођају
по добијању вести о њима
по добијању вести о њима

Записи о Боју на Запис о Боју код

Косову (14. век) Афека (пре 3100 г.)

Сличност између Боја на Косову (1389.) и Боја код

Марабде (17. век) са Бојем код Афека (пре 3100 год.),
која је довела до мешања тих битака у предањима

324
 Предање бр. 7: Непобедивост Милоша Обилића
Поред цара Саула и Давида, у народном предању о Боју на Ко-
сову су описане и друге личности из претхришћанског доба. То се ви-
ди и у предању о погибији Милоша Обилића. Погибија Милоша
Обилића у Боју на Косову се у предању описује овако:
Каже се да је Милош наводно био несавладив зато што је носио
некакав „непробојни оклоп”, или је био непобедив све док је био
на коњу, али да је настрадао када се појавила жена која је Турци-
ма открила Милошеву тајну и начин на који га могу победити,
па су Турци на крају успели савладати Милоша.216
Такав опис се налази и у појединим записима о Боју на Косову, по-
пут записа Палерна, али то очито потиче из овог народног преда-
ња, и свакако се не односи на историјског Милоша Обилића.
Опис непобедивог јунака који страда кад тајну његове сна-
ге и једину слабост непријатељу открије нека жена је опис који
чини део бројних народних предања и који потпуно одговара опису са-
мо једне историјске личности; а та личност јесте Самсон, претходник
споменутог израелског владара Илије.
Самсон је био израелски владар, познат по великој снази и непо-
бедивости у сукобима с непријатељима, који је страдао кад га је њего-
ва жена (Далила) издала непријатељима, откривши им тајну његове
снаге и начин на који га могу савладати.217
А разлог што је Милош Обилић у предању био поистовећиван са
Самсоном је у томе што су обојица били храбри ратници и дожи-
вели су исти крај, једним борбеним чином у смрт одвевши се-
бе и своје непријатеље: Милош је усмртио Мурата и одређен број
Турака, и онда и сам погинуо у рукама Турака, а и Самсон је погинуо
тако што је порушио храм под којим су стајали он и његови непријате-
љи, тако да су сви заједно изгинули.
Разлика је у томе што је за Самсона записано да је свесно отишао
у смрт с непријатељима, без наде да ће преживети, док се за Мило-
ша и у самом предању и у записима каже да је после погибије Мурата
покушао да се извуче и пробије кроз турске редове.
С друге стране, постоје и предања и записи о Боју у којима се ка-
зује да је Милош као Самсон свесно отишао у смрт када је напао Му-
рата, не надајући се да ће преживети.

216
Петрановић, Пропаст царства српског, 302-303. стр.
217
Прва Самуилова 16:4-21
325
 Због тога што је Милош Обилић поистовећиван са Самсоном у
предању, зато се у предању и каже да је наводно погинуо када је нека
жена открила Турцима начин на који се може савладати – опис
који се у ствари односи на Самсона, а не на Милоша, јер је Самсон
на тај начин настрадао.
Заправо, у том предању се можда исправно описује начин погиби-
је Милоша – да је страдао након што су га Турци оборили са ко-
ња, али свакако да им у томе није помогла нека жена, како се казује у
предањуе.
А да се у предању о Боју на Косову заиста крије и сећање на Сам-
сона, који је поистовећиван са Милошем Обилићем због сличности
њиховог подвига, види се и по томе што се сличан опис налази у дру-
гим предањима. На пример, у народним предањима се и Марко Кра-
љевић описује на сличан начин као Самсон – као храбри несавла-
див ратник надљудске снаге и преке нарави, који страда због
издаје једне жене.218
Или рецимо, и у предању о оцу Марка Краљевића, његов непри-
јатељ („војвода Момчило”) описује се исто тако као храбри ратник
надљудске снаге, који страда због издаје своје жене.219

Предање бр. 8: Погибија цара Мурата

У предању о погибији Милоша Обилића казује се да је Милош с
своја два саборца (Иваном Косанчићем и Миланом Топлицом) до-
шао код цара Мурата, који је мислио да ће му се ови предати и поко-
рити; али, када су пришли, Милош је извадио скривен мач и посекао
Мурата по стомаку, те савладао Турке уз помоћ својих сабораца и он-
да напустио турски логор.
У наставку се каже да се Милош после тога наводно вратио у тур-
ски логор како би узео доказ свог подвига, јер се заветовао да ће тако
учинити, па су том приликом погинули и он и његови саборци. Тако се
погибија Милоша Обилића описује у том предању.220
Међутим, тешко је поверовати да је Милош нешто тако учинио, ни-
ти се у записима игде спомиње да се враћао у турски логор након по-
гибије Мурата, него ће пре бити да је ту реч о остатку сећања на неку
историјску личност из прехришћанског доба.

218
Вук Стефановић Караџић, Смрт Марка Краљевића. Српске народне пјесме, књ. VI,
Београд, 1899.
219
Вук Стефановић Караџић, Женидба краља Вукашина, Српске народне пјесме, књ. II,
Беч, 1845.
220
Петрановић, Пропаст царства српског, 300-302. стр.
326
 Наведени опис је потпуно исти као опис једне личности која је жи-
вела у претхришћанском добу; а то је још један израелски владар,
по имену Јехуд, који је живео пре око 3400 година.
Јехуд (или Ехуд; Аод) је био претходник Самсона, познат по то-
ме што је усмртио вођу непријатеља, цара Еглона, на исти начин као
што се у предању и појединим записима описује да је Милош усмртио
цара Мурата:
Записано је да је тај Јехуд једном приликом дошао са својим са-
борцима код тог цара Еглона, који је мислио да ови само долазе да
плате данак, као што су и до тада чинили; али, када су пришли, Јехуд
је извадио скривен мач и посекао цара Еглона по стомаку, и онда са-
владао непријатеље уз помоћ својих сабораца.
Такође, записано је да је Јехуд прво платио данак и напустио ло-
ор непријатеља, али да се после тога вратио код цара Еглона и да га
је тад усмртио – слично као што се у предању каже за Милоша Оби-
лића да се наводно вратио у логор и докрајчио цара Мурата.221
Дакле, Милош Обилић је у предању очевидно био поистовећен с
Јехудом због тога што су они на исти начин извршили свој подвиг ус-
мртивши вођу непријатеља, па се зато у предању за Милоша Обили-
ћа и казује да је погинуо наводно када се вратио у логор непријатеља
да докрајчи цара, што он по свему судећи није учинио, већ се тај опис
заправо односи на тог Јехуда, који то јесте учинио.
Чак и да Милош Обилић јесте прво смртно ранио Мурата, па се по-
сле вратио и докрајчио га – како се каже у овом предању, и како би се
могло закључити на основу појединих записа о Боју на Косову, то би у
ствари само био разлог више што је у предању Милош Обилић био по-
истовећен са тим Јехудом.
Разлика је у томе што је за Јехуда записано да је са народом који
је затим позвао у бој успео да победи непријатеље и ослободи земљу,
док се у предању и у записима за Милоша казује да је погинуо.
Ипак, очито је да је истоветност њиховог подвига, који је схватан
као покушај ослобођења народа од непријатеља, био довољан разлог
да у предању њих двојица буду поистовећени.
А да се у том предању заиста описује и тај Јехуд, види се по томе
што се исти опис налази и у једном другом предању о Боју на Косову;
а то је још једно предање о Марку Краљевићу познато као „Марко
Краљевић укида свадбарину”.

221
Књига о судијама 3:7-30
327
 У предању се каже да је Марко једном приликом дошао пред тур-
ског цара („Арапина”) да му се тобоже покори, то јест, да му донесе
данак („свадбарину”), али када је дошао, онда је неочекивано извадио
оружје и убио цара, ослободивши народ од непријатеља. 222
Како се овај опис очигледно не односи на историјског Марка Кра-
љевића, онда је једино могао да потекне од старијег слоја предања,
из прехришћанског доба; а једини догађај из тог доба који се уклапа у
тај опис јесте догађај погибије моавског цара Еглона од руке храб-
рог народног вође Јехуда.

Предање бр. 9: Рођење Милоша Обилића (1)

Рођење Милоша Обилића се у народном предању описује овако:
Каже се да га је мајка као дете оставила у шуми на планини, па да
га је тамо после пронашла нека друга жена која га је одгајила као свог
сина, те је он касније израстао у веома снажног и храброг младића.
У другим облицима тог предања се каже да га је одгајио неки па-
стир, или некаква „вила”, или нека животиња. Познато је предање
по којем је Милоша тобож подојила кобила, по да је по њој прозван
„Кобилић”.223 (Реч је о „народној етимологији”, или народном тумаче-
њу презимена чије је порекло било непознато или заборављено.)
Овај опис рођења Милоша Обилића у народном предању, нарав-
но, не односи се на историјског Милоша Обилића. Не постоје записи
у којим је његово рођење описано, али, такав опис из народног преда-
ња се мора односити на неку историјску личност, а која је из неког ра-
злога у народном сећању била поистовећена с Милошем Обилићем;
а та личност била је израелски вођа Мојсије, који је живео пре 3500
година, јер се такав опис налази у запису о рођењу Мојсија:
За Мојсија је записано да га је мајка по рођењу оставила крај ре-
ке, где га је после пронашла једна друга жена, која га је одгајила као
свог сина, те је он касније израстао у знамениту личност.224
Овај опис је исти као опис из предања о рођењу Милоша Обили-
ћа. Разлика је у томе што се у предању о Милошу Обилићу та жена
која је пронашла и одгајила Мојсија понекад приказује као некак-
ва „вила”, или као животиња, и томе слично, јер тако се у народним
предањима неретко описују странци и непријатељи, као што је већ
речено.

222
Караџић, Марко Краљевић укида свадбарину, 417-425. стр.
223
Михаљчић, Јунаци косовске легенде, 41-47. стр.
224
Друга Мојсијева 1:1-10
328
 Жена која је нашла Мојсија била је кћи египатског цара, и тиме
странац за Мојсијев народ, припадник народа (Египћана) који су у
то доба били непријатељи Мојсијевог народа. Отуда је она поне-
кад у народном предању песнички представљана као некаква „вила”
или животиња.
На исти начин је у предањима приказиван и египатски цар, поо-
чим Мојсија, дакле, као некакво духовно биће попут „виле”, или као
нека животиња. Зато се у појединим предањима о Милошу Обилићу
каже да је отац Милоша 'Обилића био „змај”, што је очевидно само
песнички опис поочима Мојсија – египатског цара – оца жене која
је одгајила Мојсија.225
Да наводни „змај” и „вила”, који се спомињу у предању о рођењу
Милоша Обилића, представља песнички опис историјских лично-
сти, да се заправо односи на египатског цара и његову кћи који су
одгајили Мојсија, односно, да то предање најпре описује Мојсија, ви-
ди се и по томе што се у другим облицима тог предања не помињу ни-
какав „змај” и „вила” као одгагајитељи Милоша, већ се описују љу-
ди, па се тако у једном предању уместо „змаја” и „виле” помиње па-
стир, а у другим предањима – управо цар и његова кћи.
Мада се Милош у свим таквим предањима не приказује увек као
тек рођено дете, као у случају записа о Мојсију, већ се приказује као
младић, ипак, у другим облицима ових предања говори се о детету, с
тим да се уместо Милоша понекад наводи друго име.226
Тако се на основу поређења ових предања и записа о рођењу Мој-
сија види да се кроз народни (песнички) лик „Милоша” описује Мој-
сије, а кроз лик цара и његове кћери – египатски цар и његова
кћи која је одгајила Мојсија.
Другачије речено, та предања се састоје из два спојена предања:
Једно је предање о египатском цару и Мојсију, и друго предање о
турском цару Мурату и Милошу Обилићу, а који су били песнички
описивани као „змај/вила” и „змајев/вилин син”.
Да је непријатељ – у овом случају турски цар Мурат – у преда-
њима о Боју на Косову понекад песнички представљан као „змај”, ви-
ди се по томе што је тако био представљан и у самим записима о Боју
на Косову:

Михаљчић, Јунаци косовске легенде, 44. стр.

225

Караџић, Наход Момир, 155-157. стр. (Први део предања, који говори о рођењу
226

„Момира”, односи се на рођење Мојсија, а други део предања, који говори о смрти
„Момира”, не односи се на Мојсија, него на једну другу личност из претхришћанског
доба, јер је тај део предања другачијег порекла.)
329
 На пример, у споменутом запису Јефимије и натпису сина кнеза
Лазара Мурат описује као „змај”, јер је то најстарија општа песничка
представа непријатеља, у то доба оличеног у Мурату.
Исто важи и за реч „вила”, да је коришћена као песнички опис не-
пријатеља. На пример, у једном предању казује се да је Милош 'Оби-
лић погинуо када га је тобож „вила” погодила стрелом; а пошто се
зна да је он погинуо у Боју на Косову, очито је да та „вила” представ-
ља само песнички опис непријатеља који су усмртили Милоша у
бици, у овом случају – Турци.227
Понекад се уместо „виле” и „змаја” спомиње неко друго духовно
биће или животиња, као у случају наведеног предања о Марку Кра-
љевићу, у којем је Мурат песнички представљен као „коњ Шарац”.
У питању је само песничко изражавање присутно у свим народним
предањима. Такви описи, које је неопходно правилно тумачити, пред-
стављају главну разлику између народних предања о Боју на Косову и
записа о Боју на Косову, и уопште, између усмених и писаних историј-
ских извора.
Дакле, наводна помајка и отац Милоша Обилића из предања –
тобожња „вила” и „змај” – представљају песнички опис турског ца-
ра Мурата, односно, песнички опис помајке и поочима Мојсија; а
то су египатски цар и његова кћи која је одгајила Мојсија.

Састав предања о рођењу Милоша 'Обилића

ПРЕДАЊЕ ПРЕДАЊА О
О МОЈСИЈУ МИЛОШУ 'ОБИЛИЋУ

Родитељи га као Родитељи га као Родитељи га као

дете оставили, а дете оставили, а дете оставили, а
египатски цар неки „цар” и ње- „змај” и „вила”
и његова кћи га гова кћи га про- га пронашли и
нашли и одгајили нашли и одгајили одгајили „на свом
на свом двору. на свом двору. двору од облака”.

227
Караџић, Марко Краљевић и вила, 215-216 . стр.
330
 Тумачење предања о рођењу Милоша 'Обилића

ИСТОРИЈСКО-
ИСТОРИЈСКИ ПЕСНИЧКИ
ПЕСНИЧКИ ОПИС
ОПИС МОЈСИЈА ОПИС МОЈСИЈА
МОЈСИЈА

Египатски цар Цар и његова кћи, „Змај” и „вила”,

и његова кћи, и и усвојени син и усвојени син
усвојени Мојсије („Милош”, итд.) („Милош”, итд.)

Ако се у предању о рођењу Милоша Обилића говори о Мојсију, он-

да зашто се Милош помиње у том предању, односно, зашто је у преда-
њу поистовећен са Мојсијем?
Као и у претходно наведеним примерима, тако је и овде узрок пои-
стовећивања две историјске личности у сличности између те две лич-
ности, па пошто се у предању говори о одгајању Мојсија на двору
египатског цара – владара непријатеља његовог народа, а Мој-
сије је у предању поистовећен са Милошем Обилићем, то би онда зна-
чило да је и Милош Обилић био „одгајан” на двору турског цара
(Мурата) – владара непријатеља његовог народа.
Тачније речено, значење тог предања би било да је Милош 'Оби-
лић служио код цара Мурата пре Боја на Косову, у којем је Му-
рат погинуо – исто као што је Мојсије служио код египатског ца-
ра пре Боја код Синаја, у којем је египатски цар погинуо, па је
због те сличности Милош у предању био поистовећиван са Мојсијем.
И то је управо оно што је записано у самим записима о Боју на Ко-
сову – да је Милош 'Обилић пре Боја на Косову служио код ца-
ра Мурата. Такав опис служења Милоша код цара који му је био неп-
ријатељ, дакле, није присутан само у народним предањима, већ се по-
мињеи у појединим записима о Боју.
У тим записима, пак, не каже се да су Милоша родитељи оставили
као дете и да га је одгајио њихов непријатељ, Мурат, песнички опи-
сиван као „змај”, „вила”, и слично, али тај део предања односи се са-
мо на Мојсија, јер је за Мојсија записано да су га родитељи оставили
као дете, па да га је непријатељ усвојио и одгајио.

331
 Други део предања, који описује Милоша као младића који служи
код цара који га је довео на свој двор, може се односити и на Мојсија
и на Милоша, јер је за обојицу записано да су једно време пре одсуд-
ног боја служили код цара који их је довео на свој двор.
Правилно тумачење народних предања, попут овог предања о ро-
ђењу Милоша Обилића, тако показује да предања о Боју на Косову не
представљају измишљене народне приче – како су сматрали многи ис-
торичари, него описују Бој исто као што је описан и у самим записима
о Боју, с једином разликом што се користе и поједини песнички опи-
си. Штавише, ово предање можда потврђује податак из појединих за-
писа о Боју да је Милош 'Обилић био у служби код цара Мурата
пре Боја на Косову.

Предање бр. 10: Рођење Милоша Обилића (2)

У предањима о Милошу 'Обилићу, Милош се описује понекад као
наводно „ванбрачно дете” или као „дете без оца”. Такав опис исто
потиче из предања о Мојсију, јер је Мојсије у предањима понекад оп-
исиван и као „ванбрачно дете”, или као „дете без оца”, зато што је
одгајан на двору свога поочима – египатског цара, односно, помајке
– цареве кћери, као да није имао оца.
Мада не постоје записи о детињству Милоша Обилића, ипак је мо-
гуће да је Милош у предању тако описан и поистовећиван са Мојсијем
зато што је и Милош као Мојсије из неког разлога одгајен у другој по-
родици – као што се у такозваном „Герасимовом летопису” каже да
је био одгајан у другој породици, па да је касније отишао и служио на
двору цара Мурата, или је пак био од детињства одгајан на двору Му-
рата узет „данком у крви”, јер је Мурат и успоставио ред јањичара.
Такав је био случај са Ђурађом Кастриотом Скендербегом.
У споменутом предању казује да је Милош одгајан у породици свог
владара, на двору цара Душана, који га је као младића довео на свој
двор, а у другом предању се каже да га је кнез Лазар довео на двор.
По томе испада да је Милош као младић најпре боравио на двору
свог владара, па да је после служио на двору цара Мурата, и да се за-
то у предању налазе наведени описи.
У том случају, лик „цара Душана/кнеза Лазара” у овом преда-
њу имао би и улогу кнеза Лазара, на чијем двору је Милош могао би-
ти у младости, и улогу цара Мурата, на чијем двору је могао бити по-
сле тога. То би значило да се оба дела предања односе и на Милоша
и на Мојсија, а не да се један део предања односи на обојицу, а дру-
ги део само на Мојсија, који је био пренет и на Милоша.
332
 ЗАПИСИ ПРЕДАЊА ЗАПИСИ О
О МОЈСИЈУ О ОБИЛИЋУ ОБИЛИЋУ

Родитељи га као Родитељи га као Одгајан у другој

дете оставили, а дете оставили, а породици, на двору
египатски цар цар („змај/вила/ свог владара, кнеза
и његова кћи га кобила/пастир”) га Лазара, или турског
нашли и усвојили. нашли и усвојили. цара Мурата (?).

Одгајен на двору Одгајен на двору

Служио на двору
египатског цара – „цара/змаја/виле/
турског цара Мурата
свог непријатеља, пастира” – свог
– свог непријатеља.
служио код њега. непријатеља.

Друга могућност, као што је речено, јесте да се део предања одно-

си само на Мојсија – део о детињству и одрастању у другој поро-
дици, а да се само други део предања односи и на Мојсија и на Мило-
ша – о служењу код владара својих непријатеља; јер се детињ-
ство Милоша не помиње нигде у записима о њему, док се служење код
цара Мурата помиње у појединим записима.
То би значило да Милоша нису родитељи оставили као дете, па га
је непријатељ пронашао и одгајио, него је тај део предања о Милошу
Обилићу потекао из предања о Мојсију, коме се то јесте догодило. Ра-
злог што је тај опис Мојсија био пренет у предању и на Милоша, одно-
сно, разлог што је Милош у предању био поистовећен с Мојсијем, јесте
сличност догађаја у којим су учествовали; а то је служење код вла-
дара својих непријатеља (египатског цара; цара Мурата) у младо-
сти, после чега се вратио у свој народ и у одсудном боју га по-
бедио.
Ипак, без обзира какво су били детињство и младост Милоша Оби-
лића, главни разлог што се у предањима Милош и Мојсије описују по-
некад као „дете без оца” или „ванбрачно дете”, изворно, заправо нема
везе са Милошем и Мојсијем, већ са предањем о једној другој историј-
ској личности; а то је предање о Месији, које је старо око 6000 го-
дина.

333
 „Месија”, или „Христос” на грчком језику, односи се на Обећаног
Спаситеља људског рода, за кога је записано да је то у ствари сам Бог
или Божији Син, који ће се родити као човек, али не од жене, него од
девојке (девице), тако да неће имати оца, условно речено. Такође, за-
писано је да ће умрети жртвујући се за Свој народ, да ће после васкр-
снути, победити смрт, и људима подарити вечан живот.
Тако је Месија (Христ) описан у бројним древним записима и пре-
дањима, много пре него што се стварно појавио пре око 2000 годи-
на, тако да та предања потичу из доба пре Христа, односно, из доба
пре Његовог првог доласка.
На исти начин је описан и у старим српским народним предањима,
па се између осталог на такав начин описује и у предању о рођењу
Милоша 'Обилића. То се види по опису рођења Милоша као детета
без оца, или као детета чији је отац „змај”, или неко духовно биће,
које израста у јунака који ће на крају победити непријатеља и ум-
рети жртвујући се за свој народ.
Мада је било речено да „змај” у том предању представља песни-
чки опис непријатеља, а у овом случају – цара Мурата, ипак, у исто
време, може представљати митолошку (песничку) замену за Бога, та-
ко да опис Месије као Божјег Сина одговара опису „Милоша” у на-
родном предању као „змајевог сина”.
То се најбоље види по другим облицима тог предања, у којима се
говори управо о „богу” уместо о „змају”, па се тамо казује да је неки
јунак рођен од девојке и „бога”, који се појавио девојци у облику
човека, духовног бића, или неке животиње, попут „змаја”.
На пример, такво је старо грчко предање о рођењу јунака Пер-
сеја, за кога се говорило да је рођен од девојке и „бога” који се де-
војци појавио у виду некаквог духовног бића. У другом облику тог пре-
дања се каже да је тај Персеј био дете без оца или ванбрачно де-
те, дакле, исто као што се каже и у предањима о Мојсију и Милошу
Обилићу, односно, слично као у предањима о Месији.
У наставку предања се каже како је Персеј као дете био остављен,
тачније, стављен у корпу и пуштен низ реку, па да га је касније прона-
шла кћи неког цара која га је одгајила као свог сина, те је он израстао
у јунака који је на крају победио владара својих непријатеља, на чијем
је двору живео, и ослободио свој народ – дакле, све потпуно исто као
у запису и предањима о Мојсију.228

228
Apollodorus, Bibliotheca 2:26-34, transl. J. G. Frazer. Loeb Classical Library, Vol. 121-122,
William Heinemann Ltd., London, 1921
334
 Постоји велик број таквих предања у којим су измешани описи ро-
ђења Месије, рођења Мојсија и неке историјске личности која је жи-
вела у каснијем добу.
На пример, исти је случај и с појединим предањима о Марку Кра-
љевићу, у којим се његово рођење описује исто као рођење Мојсија,
и у којима се каже да ће Марко једнога дана васкрснути и доћи као
спаситељ и ослободилац народа – опис који се изворно односи на
Месију (Бога).229
У погледу описа „змаја” у предању, да може представљати и неп-
ријатеља и главног јунака приче, то се види и у једном предању у ко-
јем су и Мурат и Милош 'Обилић песнички представљени као „зма-
јеви”, с тим да се уместо Милоша наводи друго име.230
На основу поређења тих предања са записом о рођењу Месије, ви-
ди се да се у тим предањима описује и Месија, поред неке друге ис-
торијске личности, која је у предању била са Њим поистовећена.
Тако је и Милошу Обилићу у предању био приписиван опис рође-
ња Месије, па се зато каже у предању да је Милош одрастао без оца,
да је ванбрачно дете, да је „син змаја”, итд. То су све само песнички
описи рођења Месије, пренети на Милоша услед тога што је у преда-
њу био поистовећен са Месијом.
А Милош 'Обилић је у предању био поистовећен са Месијом јер га
је српски народ сматрао својеврсним „месијом”, то јест, својим спаси-
тељем и ослободиоцем, који је победио непријатеља и погинуо свесно
се жртвујући за свој народ, слично као прави Месија.
Мада се дело Милоша 'Обилића не може поредити с делом Месије,
ипак, у предању је народ поистовећивао своје највеће јунаке са Меси-
јом, јер је на своје претке и јунаке из прошлости гледао као на Месију
(Бога), и таквим их сматрао. Из истог разлога су и Марку Краљевићу
у предању биле приписаване месијанске особине.
У предању о рођењу Милоша 'Обилића тако се налазе заправо три
посебна предања: И предање о рођењу Месије, и предање о рођењу
и младости Мојсија, и предање о младости Милоша 'Обилића, која
су се током времена измешала и „спојила” у народном сећању, јер Ми-
лош 'Обилић је био поистовећиван и с Мојсијем и са самим Месијом
због подвига који је починио у Боју на Косову.

229
Вук Стефановић Караџић, Марко Краљевић. Живот и обичаји народа српског, Беч,
1867, 241. стр.
230
Веселин Чајкановић, Мит и религија код Срба, Коло књ. LXVI, Српска књижевна
задруга, Београд, 1973, 21-26. стр.
335
 ЗАПИСИ И ПРЕДАЊА
ЗАПИС О
ПРЕДАЊА О МИЛОШУ
МОЈСИЈУ
О МЕСИЈИ ОБИЛИЋУ

Без оца, рођен Без оца, рођен од

Одгајао га поочим
од девојке и Бога, девојке и „змаја”,
(египатски цар).
одгајао га поочим. одгајао га поочим.

Спаситељ свог
Спаситељ људи, Спаситељ свог
народа, победио
победио непријатеља народа, победио
непријатеља („зма-
(„Змију”; Сотону), непријатеља (еги-
ја”; Мурата) жрт-
жртвујући живот. патског цара).
вујући живот.

Предање бр. 11: Смрт Милоша Обилића

Да се кроз народни (песнички) лик „Милоша Обилића” из преда-
ња заиста описује и историјски Мојсије, види се још и по опису смрти
Милоша Обилића у једном албанском предању:
Према том предању, Милош Обилић је некако наводно преживео
Бој на Косову, и требало је да постане бесмртан, али у последњем ча-
су се догоди нека несрећа која му измакне бесмртност из руку и он ум-
ре – каже се у том предању.
Такав необичан опис свакако се не односи на историјског Мило-
ша Обилића, али је зато веома сличан опису Мојсија; јер за Мојсија
је записано да је након избављења свог народа из египатског ропства
требало да са народом уђе у „Обећану земљу” – Израел, али се пре
тога догодила једна несрећа која му је онемогућила да уђе у земљу, и
он је на граници „Обећане земље” умро.
Постоји извесна разлика у опису смрти Милоша у предању и опи-
са смрти Мојсија – што се за Милоша каже да је умро, те васкрснуо, а
за Мојсија да је умро; али, та разлика је само привидна ако се прегле-
дају и други записи о смрти Мојсија.231

231
Пета Мојсијева 34:16; Посланица Јудина 1:9
336
 Разлог што је на такав начин била описивана смрт Милоша Оби-
лића, иако он тако није скончао, јесте у сличности начина његове
погибије у Боју на Косову са смрћу Мојсија, јер и Милош и Мој-
сије су умало успели да избегну смрт:
И у предању и у појединим записима о Боју на Косову се казује да
је Милош Обилић умало успео да избегне смрт у рукама Турака,
када се након погибије Мурата покушао пробити кроз турске редове,
али ови су га сустигли и убили; док је за Мојсија слично записано да
је умало избегао смрт, али је сопственом кривицом ипак умро пред
уласком у „Обећану земљу”.
Таква сличност у начину погибије Милоша Обилића са смрћу
Мојсија, дакле, произвела је још један опис смрти Милоша Обили-
ћа у народном предању; а то је опис „бесмртности” коју је Милош
Обилић наводно умало стекао после Боја на Косову.
Разлог што се у том предању спомињу наводна бесмртност и ва-
скрсење Милоша Обилића јесте у томе што се бесмртност и ва-
скрсење спомињу и у вези с Мојсијем у записима о њему, као што је
речено; а поред тога, такав опис Милоша Обилића у предању је и у
вези са описом још једног догађаја из претхришћанског доба, или тач-
није – из доба самих почетака историје:
Опис човека, или целог људског рода, који је за длаку про-
играо своју бесмртност, заправо, постоји у предањима свих на-
рода.232 А такав опис једино се може односити на прве људе који су
постојали; јер је за њих записано да су „проиграли своју бесмрт-
ност”, односно, да су могли живети вечно, али су својом кривицом до-
вели до тога да постану смртни.233
То значи да то предање о Милошу Обилићу садржи и најстарије
предање у историји; а то је предање о првим људима, који су жи-
вели пре око 6000 година.
Разлог што је Милош Обилић у предању био поистовећиван и са
првоствореним човеком јесте такође у начину погибије Милоша
Обилића, у томе што је умало успео избећи смрт, али је ипак по-
гинуо на крају – исто као што је првостворени човек умало избе-
гао смрт, али је на крају сам довео до своје смрти, и исто као што је
Мојсије умало избегао смрт, али је својом кривицом умро пре ула-
ска у „Обећану земљу”.

232
Веселин Чајкановић, Мотиви прве арнаутске песме o Боју на Косову, Архив за
арбанаску старину, језик и етнологију, књ. I, св. 12, Београд, 1923, 76. стр.
233
Прва Мојсијева 3:1-23
337
 И за Милоша 'Обилића може се рећи да је сам довео до своје
смрти, јер је свесно отишао међу своје непријатеље и знао да су мале
шансе да ће преживети.
До оваквог закључка – да се у предању о Боју на Косову налазе и
предања о догађајима који су се догодили пре око 6000 година – до-
шли су и сами проучаваоци народних предања о Боју на Косову, попут
академика Александра Ломе. Он је закључио да се у предању о Боју
на Косову налазе и предања „која су била препричавана најмање
5000 година”.234
И коначно, да се у албанском предању о смрти Милоша Обилића
описује и Мојсије, па да се зато каже у предању да је Милош Обилић
погинуо на начин на који није погинуо, види се и по томе што се у том
предању налазе и бројни други описи који су у потпуности исти као и
описи догађаја у записима о Мојсију:
Исто се описује раздвајање мора преко којег народ прелази,
жене непријатеља које покушавају да их заведу, натприродан
настанак извора воде да би народ утолио жеђ, итд. Ти описи, ко-
ји се односе на Мојсија и његов народ, у том предању су приписани
Мурату и његовом народу, с изузетком описа смрти Мојсија, која
је приписана Милошу Обилићу, као противнику Мурата.235
На крају, опис смрти и (наводног) васкрсења Милоша Обили-
ћа, које се спомиње и у једном предању о Марку Краљевићу, потвр-
ђује да је он у предању био поистовећиван и с Месијом, јер се у свим
предањима догађај васкрсења изворно везује за Месију. Записано је
да ће Месија (Христ) и бити највише препознат по томе што ће након
Своје смрти васкрснути.
Чак и сам опис Мурата у предању као „змаја” којег Милош Оби-
лић побеђује, изворно заправо не потиче од описа Мурата којег је
победио Милош 'Обилић, или египатског цара којег је победио
Мојсије, већ од описа Месије Који је победио „Змију” (Сотону), то
јест, описа Бога Који је васкрсењем победио Смрт и свим људима
подарио могућност вечног живота – како је записано.236
Тај догађај победе Добра над Злом – описан у најстаријим пре-
дањима и записима – у каснијем добу је у предању поистовећиван и с
другим догађајима, попут догађаја из доба Мојсија и Милоша 'Оби-
лића.

234
Александар Лома, Пракосово: Словенски и индоевропски корени српске епике, САНУ,
Београд, 2002, 251. стр.
235
Глигорије Елезовић, Једна арнаутска варијанта o Боју на Косову, 54-66. стр.
236
Друга посланица Тимотеју 1:8-10
338
 Дакле, Милош 'Обилић је због свог подвига и жртвовања у Боју на
Косову био у предању поистовећен са Месијом, а пошто је Месија ва-
скрснути Бог, зато се и за Милоша 'Обилића у народном предању гово-
рило да је наводно васкрснуо.
То значи да се у предањима о рођењу и смрти Милоша 'Обили-
ћа налазе и предање о рођењу и смрти (васкрсењу) Месије (настало
пре око 6000 година), онда, предање о смрти првоствореног човека
(пре око 6000 година), и предање о рођењу и смрти (васкрсењу) Мој-
сија (пре 3500 година), и на крају предање о самом Милошу Обили-
ћу (14. век).
Зато се у предањима о Милошу 'Обилићу спомињу догађаји који у
ствари немају везе са њим, попут догађаја рођења без оца и васкрсе-
ња, који се односе на историјске личности из прехришћанског доба
описане у истим предањима и поистовећене са Милошем Обилићем од
стране народа услед сличности између њих, попут сличности његовог
подвига над непријатељима и начину на који је окончао живот.

Састав предања о рођењу и смрти Милоша 'Обилића

Предање Предање Предање

Предање
о Месији о првом о Милошу
о Мојсију
(Христу) човеку 'Обилићу

Предање бр. 12: Ковчег Милоша Обилића

Постоје још три заједничка описа народног (песничког) лика „Ми-
лоша Обилића” из предања и историјског Мојсија:
Прво, и један и други се описују као пастири, иако Милош свака-
ко није био пастир, већ великаш, јер се тако описује у записима. Али,
у предању се Милош описује као млади храбри чобанин, пре својег
подвига у Боју на Косову и двобоја с турским царем Муратом – исто
као што предање описује и Милоша Војиновића пре његовог подви-
га у двобоју са „војводом Балачком”, односно, исто као што је Мој-
сије описан у запису о њему пре његовог подвига и сукоба с египат-
ским царем.237

237
Друга Мојсијева 3:12
339
 Са друге стране, описи оба Милоша у предању као младих храб-
рих пастира уједно се уклапају и у опис историјског Давида, који је
у запису о њему исто описан као млад храбри пастир пре свог под-
вига у двобоју са Голијатом.238

Предања о Милошу Записи о Мојсију

'Обилићу (14. век) (пре око 3500 година)

Остављен по рођењу. Остављен по рођењу.

Одгајила га помајка. Одгајила га помајка.

Пре подвига био пастир. Пре подвига био пастир.

Сукобио се са царем да би Сукобио се са царем да би

народ избавио из ропства. народ избавио из ропства.

Водио „стадо” пред којим је Водио народ пред којим је

пут био осветљаван ноћу. пут био осветљаван ноћу.

Добио чудесни ковчег од злата. Начинио Ковчег Савеза од злата.

Умало избегао смрт, али Умало избегао смрт, али

својом кривицом умро пре својом кривицом умро пре
„стицања бесмртности”. уласка у „Обећану земљу”.

Затим, и за Милоша Обилића у предању и за Мојсија у записи-

ма се везује опис некаква бића које им је осветљавало пут док су
путовали ноћу:

238
Михаљчић, Јунаци косовске легенде, 49-51. стр.
340
 Тако се у предању о Милошу описује како је Милош водио своје
стадо оваца у којем су „три чуда” била; а једно од тих чуда је био
ован са огрлицом од драгог камења, „па се пред њим види путо-
вати ноћу као у по дана”. А у запису о Мојсију се казује да је Мој-
сије предводио свој народ који је ослободио из ропства у Египту, и
пред ким је било једно чудо; а то је некакав „стуб од ватре” који
им је ноћу осветљавао пут, створен руком самог Творца.239
И трећи заједнички опис Милоша Обилића из народног предања
и Мојсија из записа јесте опис једног ковчега од злата који су но-
сили са собом:
У предању се казује да је Милош добио од „виле” златни ков-
чег с драгим камењем, у којем је била сакривена „његова сре-
ћа за јунаштво”; док је у запису о Мојсију описано да је Мојсије са-
чинио ковчег од злата, у којем су биле камене плоче с исписа-
ним Божјим Заповестима, а носачи тог Ковчега су носили одећу са
драгим камењем.240
Дакле, ти описи из народног предања о Милошу Обилићу ко-
ји се не односе на историјског Милоша Обилића, сасвим јасно се
види, односе се у ствари на Мојсија, јер се ти описи налазе у запису
о Мојсију.

Предање бр. 13: Црква кнеза Лазара

Да се у народном предању о Боју на Косову описују и догађаји из
доба Мојсија, поред догађаја из доба Боја на Косову, додатно потвр-
ђује опис из једног предања о кнезу Лазару:
У том предању се описује како је кнез Лазар пред Бој на на Косо-
ву градио цркву према упутству анђела, који се појавио пред њим, али
је цркву наводно градио од „скерлета и свиле”, а не од камена.241
Такав опис, наравно, не односи се на историјског кнеза Лазара,
али се зато односи на један догађај из доба Мојсија, јер се подудара
са описом из записа о Мојсију:
У запису о Мојсију је записано да је Мојсије после Боја код Синаја
изградио храм према упутству Творца, Који се појавио пред њим, али
да тај храм није био од камена, већ велики шатор од тканине и сви-
ле. То је била претеча Храма у Јерусалиму, који је у каснијем добу
изградио израелски цар Соломон, син цара Давида.242

239
Михаљчић, Јунаци косовске легенде, 51-52. стр.
240
Друга Мојсијева 25:10-12; 28:1-21
241
Караџић, Пропаст царства Српскога, 295-296. стр.
242
Друга Мојсијева 26:1-36
341
 Очито је да опис „цркве од скерлета из свиле” из предања о
кнезу Лазару нема везе са кнезом Лазарем, већ такав опис потиче из
предања о Мојсију, који јесте изградио храм од „скерлета и свиле”,
односно, шатор који је имао сврху храма.
Разлог што је Мојсијева претеча храма била направљена као вели-
ки шатор јесте у томе што је Мојсије тад путовао са својим народом из
Египта ка „Обећаној земљи” – Израелу, па нису могли тада да направе
прави храм све док се нису населили у својој земљи.
А разлог што је кнез Лазар у предању био поистовећен с Мојси-
јем мора бити у томе што су се обојица борили за слободу свога наро-
да и што су се сукобили с вођом непријатеља – исто као у случају пои-
стовећивања Милоша Обилића у предању с Мојсијем; а осим тога,
кнез Лазар је као владар градио цркве – исто као што је и Мојсије
изградио храм, па је Лазарева градња храма (цркве) била очито у
предању поистовећена са Мојсијевом изградњом храма.

Састав народног предања о Боју на Косову

(1) СТАРИЈИ СЛОЈЕВИ ПРЕДАЊА

Догађаји из доба Мојсија

(пре око 3500 година)

Догађаји из доба Јехуда

Предања о догађајима (пре око 3400 година)
из доба пре Христа

Догађаји из доба Самсона

(пре око 3200 година)

Догађаји из доба цара Саула

(пре око 3000-3100 година)

342
 (2) МЛАЂИ СЛОЈЕВИ ПРЕДАЊА

Бој на Марици 1371.

Предања о догађајима
пре Боја на Косову
Распад Српског царства

Предања о Боју
Бој на Косову 1389.
на Косову 1389.

Бој на Косову 1402/1409.

Бој на Косову 1448.

Предања о догађајима
после Боја на Косову

Поход на Босну 1463.

(издаја Вука Бранковића)

Пад под турску власт

Разлог што су старија народна предања – предања о догађаји-

ма из прехришћанског доба – током времена била помешана и по-
истовећена с млађим предањима – предањима о догађајима из до-
ба Боја на Косову, односно, из доба Српско-турског рата – јесте у
сличности и значају тих догађаја, као и личности који су у тим догађа-
јима учествовали.

343
 Та предања о догађајима и личностима из претхришћанскога доба
чине основу свих народних предања и образац на који су током време-
на „слагана” предања о догађајима и личностима каснијег доба, па су
ти догађаји и личности каснијег доба били поистовећивани с догађаји-
ма и личностима из тих старијих предања због међусобне сличности и
значаја.
Отуд се у народном предању о Боју на Косову кроз опис једног до-
гађаја – Боја на Косову – описују сви ти догађаји из различитих доба,
па испада као да се ради о опису само Боја на Косову, а не различитих
догађаја.
Такође, из тог разлога се кроз опис истих личности – учесника Бо-
ја на Косову – описују у ствари и личности које су живеле у даљој про-
шлости, много пре Боја на Косову.
На пример, кроз песнички лик „Стефана Мусића” из предања се
описују три историјске личности: Стефан Мусић, сестрић кнеза Ла-
зара (14. век); Јонатан, син цара Саула; и Давид, војсковођа цара
Саула (пре 3000-3100 година).
Или рецимо, кроз лик „Милоша Обилића” из предања описује се
заправо чак седам историјских личности, као што је објашњено: Ми-
лош 'Обилић (14. век); Давид (пре 3000-3100 година); Самсон (пре
око 3200 година); Јехуд (пре око 3400 година); Мојсије (пре 3500 го-
дина); првостворени човек Адам (пре око 6000 година); и сам Месија
(Бог).
А разлог што су те личности и ти догађаји из претхришћанског до-
ба описани у предању о Боју на Косову јесте у томе што су то најзна-
чајнији и најпознатији догађаји и личности у историји. Преда-
ња о њима су се вековима и хиљадама година препричавала и прено-
сила међу народима, па тако и у српском народу.
Сви ти догађаји и личности, као што се могло приметити, описани
су између осталог и у Библији, с тим што се нису нашли и у народним
предањима о Боју на Косову под утицајем хришћанства, то јест, под
утицајем Цркве тог доба, како би се могло помислити, јер се на осно-
ву самог садржаја предања о Боју на Косову види да се ради о преда-
њима из претхришћанског доба, која су била вековима пре хриш-
ћанства преношена и чувана у народу – како су тврдили и сами проу-
чаваоци предања о Боју на Косову, као што је историчар Михаљчић
и други, иако су они погрешно сматрали да је реч о измишљеним до-
гађајима и личностима, нарочито због тога што су описани и у списи-
ма Библије.

344
 ПЕТНАЕСТО ПОГЛАВЉЕ
Лик и дело Милоша 'Обилића
О имену и подвигу незнаног косовског ратника

Милош 'Обилић је најопеванија личност у народним предањима

о Боју на Косову и највише описана личност у записима о Боју на Ко-
сову. Разлог што је он највише описан у записима и предањима о Боју
очито је његов подвиг над Муратом.
Због тог подвига је он у предању био упоређиван и поистовећиван
са споменутим знаменитим личностима из давније прошлости, из прет-
хришћанског доба – с Давидом, Самсоном, Мојсијем и другима, јер
су они починили сличне подвиге као Милош 'Обилић, односно, јер је
народ свог највећег јунака поистовећивао са највећим јунацима из да-
леке прошлости, на које је вековима било чувано сећање у народу.
Заправо, народ је Милоша 'Обилића толико „дизао у небеса” да га
је поистоветио и са самим Богом, сматрао га својим „месијом” и спаси-
тељем, призивајући га пред бој и заклињући се у његово име, као да
је стварно био на небу и могао им послати помоћ.
О ратнику који је усмртио Мурата, и који је остао најпознатији као
„Милош Обилић”, на основу претходно наведених записа и предања,
може се закључити:

- Да је био ратник племенитог рода, великаш, и предвод-

ник једног одреда у Боју, јер га тако описује већина записа.

- Да су га пре битке други великаши оптужили да је „издајник”,

или слагавши да је имао неке везе са Турцима, или зато што је
стварно пре Боја био у служби Мурата. И о томе такође говори
већина записа, почев од „Житија Стефана” (1431.).

- Да се пре битке зарекао да ће напасти Мурата у бици, како би

доказао своју верност и храброст, коју су други доводили у пи-
тање. И о томе се говори у већини записа, укључујући „Жити-
је Стефана”, а његова заклетва за двобој с Муратом спомиње
се још у писму Салутатија (1389.) и „Повести Јакуба” (1396-
1402.)

345
 - Израњаван у боју, увређеног поноса, и повређене части, из ос-
вете и очајања, како би испунио дат завет, пред крај битке, да
је с неколицином сабораца одлучио напасти Мурата у свом по-
следњем чину пркоса према непријатељу. То се исто описује у
већини записа и предања, попут „Фирентинског летописа”
(после 1409. године) и записа Мињанелија (1416.).

- Да је некако успео допрети до близине Мурата, да га је ранио,

и после га докрајчио он или неко други, или је умро од ране.

- Да је након тога покушао пробити се кроз редове Турака, али,

да је на крају и сам ту погинуо.

- Да се за његов чин није одмах сазнало јер је то учинио издво-

јивши се од осталих током битке, независно од њих ,и више
на своју руку, а и Турци су покушали да прикрију смрт Мурата.
О томе такође говори већи број записа.

- И да погибија Мурата није имала пресудног утицаја на ток бит-

ке, али да је допринела поразу Турака и њиховом повлачењу.

Није утврђено ко је он био, тако да постоје четири могућности:

1) Неки мање познати великаш по имену Димитрије/Милош Ко-

била (Кобилић) или Копила (Копилић), непознатог порекла.

2) Војвода Димитрије Војиновић, могуће од рода Немањића, с

подручја Македоније.

3) Жупан Никола Вратковић, рођени брат кнегиње Милице од

рода Немањића.

4) Претпостављени брат или син Николе Вратковића по имену Ди-

митрије/Милош.

Историчари су нудили разна објашњења зашто његовог имена не-

ма у записима 14/15. века, ако се не рачуна могућ посредни помен по-
четком 15. века. Једно од објашњења је да је његово име било пре-
ћуткивано због успостављеног мира са Турцима, нарочито ако је
у питању био брат или братанац кнегиње Милице.
346
 ШЕСНАЕСТО ПОГЛАВЉЕ
Тајна иза Боја на Косову?
Једно могуће објашњење начина настанка
противречних извештаја о Боју на Косову

Већина записа и предања казује да се битка састојала из две „фа-

зе”, или два дела, тако да је у почетку предност била на српској
страни, а у другом делу битке – на турској страни.
Теже је утврдити како је дошло до преокрета у бици, па је из срп-
ских руку предност прешла у турске руке, јер се у записима наводе ра-
зличити разлози:
На пример, у појединим записима се казује да је издаја довела до
преокрета у бици. Мада је раније показано да се „издаја” која се поми-
ње у тим записима заправо односи само на повлачење одреда Вука
Бранковића и Влатка Вуковића, а не на стварну издају, то и даље
не значи да се тај опис не односи и на неку стварну издају, а не са-
мо на повлачење та два одреда; јер спомињани запис непознатог ита-
лијанског писца с краја 15. века године изричито говори о издаји не-
ког „Драгослава Пробишића”, независно од описа повлачења одре-
да Влатка Вуковића и Вука Бранковића.
Опис такве издаје се назире и у „Повести Јакуба” при помену не-
ког непознатог одреда који није ступио у битку када је требало, у тре-
нутку када је одред Вука Бранковића продирао на десном крилу.
Са друге стране, у споменутом италијанском запису се казује и да
можда није било издаје, него да су само Турци ширили лажни глас
о издаји, те да је то дове ло до забуне у српској војсци и преокрета у
бици. Веома сличан опис се назире у запису Нешрија, у вези са Тур-
цима који су викали да је непријатељ побеђен.
А на основу других записа се може доћи до закључка да је лажни
глас о погибији кнеза Лазара узроковао забуну и повлачење већег
дела војске, и тиме, преокрет у бици. Такав случај је био у поменутом
Боју код Марабде у 17. веку, који се водио између Грузијаца и Ира-
наца).
Пошто се тако разни догађаји наводе као могућ узрок преокрета у
бици, испада као да тај догађај и није био сасвим познат људима
тог доба.

347
 To би било добро објашњење откуд противречја у записима о Боју
на Косову – дакле, толика противречја су могла настати због тога што
ни људима тог доба није било сасвим јасно шта се тачно дого-
дило у Боју.

ПРВИ ДЕО ПРЕОКРЕТ ДРУГИ

БИТКЕ У БИЦИ ДЕО БИТКЕ

Турци надвлађују;
Срби надвлађују Непознат
погибија цара Мурата;
турску војску догађај
погибија кнеза Лазара

Да је тако могло бити, види се не само по томе што се другачије и

тешко могу објаснити сва противречја у записима о Боју, већ се то још
боље види по томе што је тако дословно записано у самим запи-
сима о Боју:
На пример, у запису из 1402. године, у такозваном „Пећком ле-
топису”, непознати монах је дословно записао да није било позна-
то шта се тачно догодило у Боју на Косову, и да је управо тај не-
познати догађај и одлучио исход битке („Не знам шта истинито о
томе рећи…”).
У запису из 1389. године недостаје управо онај део који описује
узрок преокрета у бици, а на то место је почетком 15. века било
дописано да је до преокрета у бици можда дошло због издаје, што
потврђује да савременици Боја нису знали шта се тачно догодило.
И у појединим другим записима се види да људима тог доба није
било посве јасно шта је довело до преокрета у бици, па су писци само
исказивали своје чуђење у тим записима о томе шта се догодило.
А ако људима у том добу није било сасвим јасно шта се тачно до-
годило у Боју на Косову, односно, који догађај је довео до преокрета у
бици, то би значило да је тај догађај био прикриван током битке,
и/или да се тај догађај у ствари и није догодио током саме бит-
ке, него или пре почетка битке или након завршене битке.
И то је управо оно што је записано у самим записима о Боју –
да је један догађај био прикриван током битке, и да се један до-
гађај у вези с Бојем можда догодио пре почетка битке или нак-
он битке:
348
 Тај догађај, за који је записано да је био прикриван током битке, и
да се догодио пре почетка битке – према једним записима, или после
завршене битке – према другим записима (или пак током битке – пре-
ма осталим записима), јесте погибија Мурата.
Ипак, ако је смрт Мурата била прикривана, и тиме, непозната они-
ма ван најближе околине Мурата – како се казује у појединим записи-
ма, онда, то не би био онај догађај који је довео до преокрета у би-
ци, и у ствари уопште не би ни утицао на ток битке, што се и наслућу-
је на основу описа из већине записа.
Осим тога, смрт Мурата је била свима позната, без обзира да ли је
била прикривана током битке, јер то се спомиње у најстаријим записи-
ма о Боју; а у једном од тих записа – у спомињаном „Пећком летопи-
су” – догађај који је преокренуо ток битке описује се независно
од догађаја погибије Мурата.
Дакле, према том тумачењу, то би значило да непознат догађај ко-
ји је преокренуо ток битке није могао бити погибија Мурата, него
неки други догађај.
На крају, тај догађај се ипак није могао догодити пре почетка бит-
ке или након завршене битке, и да зато није био свима познат; јер ако
се догодио пре почетка битке, онда није могао преокренути ток битке,
зато што битка није била још ни почела, а ако се догодио после завр-
шене битке, и даље није могао преокренути ток битке зато што се бит-
ка већ била завршила.
Стога, непознати догађај који је преокренуо ток битке, према том
тумачењу, морао се догодити током битке, или тачније, између два
дела битке.
Могуће објашњење тог противречја, односно, ондашње забуне око
тока и исхода битке, било би да су се тог дана 1389. године на Косову
пољу одиграле заправо две битке: Једна битка, у којој су Турци по-
ражени и Мурат погинуо, и онда, друга битка, у којој су Срби пора-
жени и кнез Лазар погинуо.

ПРВА БИТКА ПРЕОКРЕТ ДРУГА БИТКА

Временски размак
Победа Срба Победа Турака
између битки

349
 Непознат догађај који је одлучио исход битке догодио би се тако
између „два дела” битке, или тачније, између две битке, и у исто
време, догодио би се и пре битке и после битке – после завршене
прве битке, а пре почетка друге битке. А тај догађај био би ништа
друго до временски размак између две битке које су се догодиле
истог дана.
Како су се две битке могле одиграти истог дана? Тако што су Тур-
ци на почетку били надвладани и натерани у повлачење, напустивши
бојиште, после чега су се повукли одред Влатка Вуковића и одред Ву-
ка Бранковића, а одред кнеза Лазара сам остао у близини бојишта, па
онда, после одређеног времена, да су се расути турски одреди окупи-
ли под заставом Бајазита, и по сазнању о останку кнеза Лазара у бли-
зини бојишта, вратили се на бојиште и ударили на одред кнеза Лаза-
ра, те тако свој пораз претворили у својеврсну победу. 243
Такво тумачење најбоље би могло објаснити зашто се у најстари-
јим записима о Боју говори о победи над Турцима – дакле, зато што
то и јесте била победа над Турцима (у првој бици).
То би објаснило и зашто се у тим записима не говори о погибији
кнеза Лазара и великим губицима, напротив – дакле, зато што се
погибија кнеза Лазара догодила у другој бици, у којој нису били
учесници они који су пренели вест о победи.
То би објаснило и зашто се у најстаријим записима говори о поги-
бија оба сина Мурата, иако они нису у борби погинули – дакле, зато
што су се Турци повукли у расулу и били поражени у првој би-
ци, па се веровало да су погинула оба Муратова сина, која су предво-
дила војску.
Такође, то би објаснило и зашто се у појединим турским записима
описује потпуна победа Турака – дакле, зато што то и јесте била по-
беда Турака (у другој бици), или пораз који је истога дана претворен
у победу.
Затим, то би објаснило зашто се у појединим записима казује да је
Бој трајао два или три дана, или да је било две или три засебне битке
– дакле, зато што јесте било две засебне битке.
То би се уклапало и у описе повлачења одреда Влатка Вуковића и
Вука Бранковића из битке, њиховог неступања поново у бој после пов-
лачења, и њиховог коначног повлачења након добијања гласа о поги-
бији кнеза Лазара:

Др Јован Деретић, Краљ Стефан Твртко. Западна Србија: Kратак преглед историје
243

Срба од 3. века старе ере до данашњих дана, Београд, 2003, 46-47. стр.
350
 Дакле, прво повлачење би било након победе у првој бици, он-
да би уследио њихов покушај повратка у борбу после добијања гласа
о поновном турском нападу, и на крају, било би и друго повлачење
након добијања гласа о погибији кнеза Лазара, пре него што су
стигли притећи у помоћ.
То би се уклапало и у народна предања у којима се говори о каш-
њењу неких одреда у битку – дакле, то се односи на кашњење Влат-
ка Вуковића и Вука Бранковића у другу битку, то јест, на то што
нису успели стићи на време да се врате на бојиште и притекну кнезу
Лазару у помоћ – како је то записано у појединим записима.
То би уједно објашњавало зашто се у једном предању говори о ка-
шњењу током битке, а у другим предањима, о кашњењу на поче-
так битке. Ово друго би се односило на неучешће појединих од-
редау другој бици.

ЗАПИСИ ТУМАЧЕЊЕ
ПРЕДАЊА О
О БОЈУ НА ЗАПИСА И
БОЈУ НА КОСОВУ
КОСОВУ ПРЕДАЊА

Повлачење Влатка Одлазак Влатка

Вуковића и Вука „Издаја” Вука Вуковића и Вука
Бранковића након Бранковића Бранковића након
првог дела битке прве битке

Неостварен
Кашњење Вуковића Неостварен долазак
повратак у бој у
и Бранковића у бој у другу битку
други део битке

Повлачење након Повлачење након

гласа о погибији гласа о погибији
кнеза Лазара кнеза Лазара

351
 Опис две засебне битке се назире и у споменутом запису Гонза-
леса из 1406. године. За тог писца је историчар Динић писао да „из-
гледа (као) да је замишљао две битке” у свом опису Боја.244
Опис две битке се назире и у оним турским записима у којим се ка-
же да су после погибије Мурата Турци „поново заметнули бој”. То-
ме би у прилог ишло и оно што је даље описано у тим записима: Да је
након погибије Мурата током саме битке био подигнут шатор
за њега, да су одмах затим звали Бајазита да дође, да су га прог-
ласили за цара, да су онда звали Јакуба да дође, кога су погуби-
ли, те да су на крају „поново заметнули бој”; јер тешко је замисли-
ти да се то све догодило током битке док је трајала сама борба. Веро-
ватније изгледа да се то догодило након завршене прве битке, или
тачније, у временском размаку између две битке.
Тиме би се објаснило и зашто се у појединим записима каже да је
Мурат погинуо током битке, у другим – пре битке, а у трећим запи-
сима – после битке: То би било зато што Мурат јесте погинуо (смрт-
но рањен) током прве битке, а умро од те ране или докрајчен пос-
ле завршене прве битке, а пре почетка друге битке.
То би објаснило и зашто се у појединим записима каже да је Мура-
тов син Јакуб убијен током битке, а у другим записима – после бит-
ке: То би било отуд што је Јакуб могао бити убијен после прве бит-
ке, тачније, у размаку између две битке, што значи и током бит-
ке, ако се те две битке схвате као два дела једне битке.
Те две битке сигурно би могле тако бити схватане као два дела
једне битке, па би то објаснило и зашто се у већини записа говори о
два дела једне битке, а не о две засебне битке.
Осим тога, на такав опис два дела битке, уместо описа две бит-
ке, могла је утицати и посведочена пристрасност турских писаца тог
доба, који нису хтели да прикажу целу истину о Боју, него су у својим
записима Бој приказивали као своју потпуну победу, без помена ствар-
них дешавања; а у то би спадао и изненадни напад Турака на вој-
ску кнеза Лазара после завршене (прве) битке.
Штавише, у том случају, могућ разлог што би турски писци тврди-
али да је Мурат убијен на превару изненадним нападом „лука-
вог неверника” након завршене битке исто је могла бити у прист-
расности тих писаца, па у жељи да сакрију истину, такав начин поги-
бије кнеза Лазара – у изненадном нападу на њега после завр-
шене битке – приписали су Мурату.

244
Динић, Два савременика о Боју на Косову, 148. стр.
352
 Исто важи и за опис из турских записа да је Мурат остао сам са
малим бројем слугу кад е нападнут после завршене битке: То може
у ствари бити опис погигибије кнеза Лазара, да је он остао сам са
својим одредом када је био нападнут после завршене (прве) битке,
па да је тај опис био лажно приписан Мурату; јер у већини записа
о Боју се казује да је кнез Лазар био тај који је погинуо после завр-
шене битке, а Мурат да је погинуо током битке, а не после завр-
шене битке.

ТУМАЧЕЊЕ
ТУРСКИ ЗАПИСИ
ТУРСКИХ ЗАПИСА

Мурат убијен на превару

Кнез Лазар убијен на превару у
у изненадном нападу „лу-
изненадном нападу Турака после
кавог неверника” после
завршене (прве) битке када је
завршене битке када је
остао сам само са својим одредом
остао сам само са стражом

Могуће тумачење описа наводне погибије Мурата

после битке као фалсификованог извештаја у којем
је Мурату приписан начин погибије кнеза Лазара

А то је управо оно што је у „Троношком родослову” записано да

се догодило – дакле, да је одред кнеза Лазара био изненада на-
паднут, док кнез Лазар са собом још није имао скупљену целу војску.
Разлог што се тамо каже да се то догодило пре почетка битке би
био у томе што се и то јесте догодило пре почетка битке, али пре по-
четка друге битке, када је кнез Лазар остао сам са својим одредом
близу бојишта, јер су остали – одред Влатка Вуковића и одред Вука
Бранковића – напустили бојиште након завршене прве битке.
Тако и разлог што се у предању казује да кнез Лазар наводно још
није имао скупљену целу војску пред бој био би у томе што стварно и
није имао сву војску са собом, али не зато што нису стигли да се окупе
пред бој, већ зато што се то догодило након завршене прве битке, ка-
да су остали напустили бојиште.

353
 То би објаснило и зашто се у појединим предањима о Боју каже да
је Вук Бранковић „издао” током битке, а у другим се каже да је то
учинио пре почетка битке – дакле, зато што он јесте „издао” пре
почетка битке, или тачније, зато што се повукао пре почетка дру-
ге битке, односно, напустио је бојиште после завршене прве бит-
ке, исто као што је учинио и одред Влатка Вуковића.
У овакво тумачење би се уклапала и поменута старија предања ко-
ја су ушла у предање о Боју на Косову, зато што многи догађаји опи-
сани у тим предањима су битке у којим је извојевана победа; а пошто
су у предању те битке поистовећене с Бојем на Косову, то указује и да
је Бој на Косову био победа.

Битке из претхришћанског доба

Исход битке
описане у предању о Боју на Косову

Бој код планине Синај (Мојсије) Победа

Сукоб у граду Јерихону (Јехуд) Победа

Бој у долини Ила (цар Саул и Давид) Победа

Бој код Михмаса (цар Саул и Јонатан) Победа

Бој код града Сиклага (Давид) Победа

С друге стране, у истом предању је Бој на Косову био поистовећен

и с биткама из претхришћанског доба у којим је непријатељ извојевао
победу, или је битка била нерешеног исхода. То поистовећивање Боја
на Косову у предању и са биткама у којим је непријатељ победио, мог-
ло би се односити на велике губитке у Боју који су умањили вредност
победе, као и на српско-турски рат описан у предању. О томе најбоље
сведочи извештај о погибији Самсона, јер су непријатељи тада били
побеђени, али је заједно са њима погинуо и сам Самсон.

354
 Битке из претхришћанског доба
Исход битке
описане у предању о Боју на Косову

Бој код града Афека (Илија) Пораз

Сукоб у граду Гази (Самсон) Нерешено

Бој на гори Гелвуји (цар Саул и Јонатан) Пораз

Недостатак овог тумачења јесте што нема довољно јасну потврду

у записима о Боју; а разлог томе је у немогућности да се утврди у ко-
ликој мери су ондашњи турски писци у својим записима криво прика-
зивали Бој услед своје пристрасности, то јест, услед жеље да се прик-
рије истина зарад приказивања свог народа у бољем светлу.
А поред тога, иако би ово тумачење представљало одлично објаш-
њење противречја у записима о Боју, ипак и једно друго тумачење мо-
же већину тих противречја објаснити...

Већина записа о Боју на Косову

ПРВА БИТКА ПРЕОКРЕТ ДРУГА БИТКА

(први део битке) (У БИЦИ) (други део битке)

Погибија цара Погибија кнеза

Размак
Мурата победа Лазара; победа
између битки
Срба над Турцима Турака над Србима

Најстарији записи Могућ ток битке према најстари-

о Боју на Косову јим записима о Боју у поређењу са
записима о Боју из каснијег доба
355
 ЗАКЉУЧНО ПОГЛАВЉЕ
Истина о Боју на Косову
О исходу битке и узроку пропасти царства

Друго тумачење гласи да се одиграла једна битка у „две фазе” и

да је преокрет у бици изазвао турски начин вођења битке. А то је
подразумевало првобитно повлачење и онда предузимање про-
тивнапада. Тако док су се Турци повлачили, Срби су јуришали за њи-
ма и нападали; али, када су их Турци дубље навукли и снага њиховог
налета опала, кренули су у противнапад, и Срби су били приморани на
повлачење, јер коњица не може чекати напад у месту, па је предност
тако прешла на страну Турака у другом делу битке.
Такво смишљено повлачење пред непријатељем и каснији
противнапад Турака описани су у појединим записима о Боју на Ко-
сову, а то је и иначе био турски начин вођења битака против те-
шке коњице европских војски, какву је имао и кнез Лазар. Зап-
раво, то је био начин вођења битки код многих других азијских вој-
ски, које су биле састављене од лаке коњице, јер им је то био једини
начин да се овима супротставе.

ПРВИ ДЕО БИТКЕ ПРЕОКРЕТ ДРУГИ ДЕО БИТКЕ

Противнапад
Срби надвлађују Турака после Турци надвлађују
повлачења

По том тумачењу, дакле, српска коњица је имала предност на по-

четку битке јер је извршила напад на турска крила која су се повлачи-
чила пред њима, мамећи их дубље у своје редове и притом трпећи од-
ређене губитке, па кад су ови изгубили снагу налета, турска коњица је
кренула у противнапад, тако да су се сада српска крила почела повла-
чити, оставивши одред кнеза Лазара самог пред нападом Турака, ко-
ји су опколили ове и напали их.

356
 Оба повучена крила српске војске, након што су се сабрала, треба-
ло је да поново ступе у битку и да изврше напад, али, до тада је кнез
Лазар већ био заробљен и могуће погубљен, тако да су се повукла оба
одреда – и одред Вука Бранковића и одред Влатка Вуковића.245
И Турци, предвођени Бајазитом, повукли су се због претрпљених
губитака, и битка се тако завршила. Мурат је погинуо пред крај бит-
ке, и његова погибија по свему судећи није имала пресудна утицаја на
ток битке, јер се догодила кад су Турци већ били кренули у противна-
пад и потисли српску војску, па је убрзо и кнез Лазар био заробљен,
те на крају и погубљен.

ПОВЛАЧЕЊЕ ОБА ТУРСКА КРИЛА ПРЕД

ПОЧЕТНИМ НАПАДОМ СРПСКЕ КОЊИЦЕ

Бајазит Јакуб

Цар Мурат

Влатко Вуковић Кнез Лазар Вук Бранковић

245
Петар Томац, Косовска битка, Војноиздавачки завод, Београд, 1968, 202-206. стр.
357
 ПРОТИВНАПАД ТУРСКЕ КОЊИЦЕ
И ПОВЛАЧЕЊЕ ОБА СРПСКА КРИЛА

Цар Мурат

Бајазит Јакуб

Кнез Лазар

Влатко Вуковић Вук Бранковић

Овакав опис тока битке се налази у свим записима о Боју на Ко-

сову у којима је подробно описан ток битке, док се у запису Нешрија
и изричито говори о смишљеном повлачењу и каснијем противнападу
Турака због снаге тешке коњице противника.
Мада запис Нешрија потиче тек са почетка 16. века, ипак је за-
снован на старијим записима, па и на запису са краја 14. века, као што
је раније споменуто. То је исти запис на којем је заснована и „Повест
Јакуба”, у којој се налази скоро исти опис тока битке.
Наведена противречја која постоје у записима о Боју могу се обја-
снити на следећи начин:
На пример, записи у којим се описује пораз Турака и записи у ко-
јим се описује победа Турака, могли би се објаснити тиме што је би-
ло великих губитака на обе стране, и што су оба владара погинула, то
јест, тиме што је битка била неодлучног исхода, па су победу твр-
диле обе стране.
Разлог што се у овим првим записима не спомиње погибија кне-
за Лазара и велики губици био би у томе што је те извештаје о би-
ци пренео краљ Твртко који је себе сматрао предводником и главним
учесником Боја, што се види на основу тих извештаја, па зато није по-
мињао никакве губитке у бици, јер их у одреду који је послао није би-
ло, нити је Бој на Косову довео до пропасти његове државе. Напротив.

358
 У овом случају, опис „потпуне победе” над Турцима у тим запи-
сима био би последица пристрасности у опису битке на исти начин као
што је и опис „потпуне победе” Турака у турским записима последи-
ца пристрасности турских писаца тог доба у опису битке.
Друга противречја могу се уклопити на сличан начин као и у прет-
ходно наведено тумачење, а све остало се може објаснити тиме што су
у питању непоуздани или нецеловити извештаји о Боју, настали
услед усменог преношења вести, пристрасних описа, и могуће прикри-
вања појединих догађаја у Боју, попут погибије Мурата – како све-
доче раније наведени записи.
Упоредни приказ Боја на Косову према два могућа тумачења изг-
леда овако:

Прво тумачење записа и предања о Боју

ПРВИ Продор српске коњице и смишљено

ДЕО БИТКЕ повлачење Турака пред њиховим нападом

ПРЕОКРЕТ Противнапад Турака и повлачење

У БИЦИ српске коњице пред њиховим нападом

Одред кнеза Лазара остављен сам на

бојишту и опкољен од стране Турака
ДРУГИ
ДЕО БИТКЕ
Неостварен (закаснели) повратак
повучених одреда српске војске у бој

ПОСЛЕ Повлачење одреда српске војске након

БИТКЕ добијања гласа о погибији кнеза Лазара

359
 Друго тумачење записа и предања о Боју

ПРВА Напад српске коњице која разбија турску

БИТКА војску, и турско напуштање бојишта

Одлазак српске војске са бојишта,

РАЗМАК осим одреда кнеза Лазара
ИЗМЕЂУ
БИТКИ
Окупљање и повратак расутих Турака

Изненадни напад Турака на остављени

одред кнеза Лазара, који бива опкољен
ДРУГА
БИТКА
Неостварен (закаснели) повратак одреда
српске војске који су напустили бојиште

ПОСЛЕ Повлачење одреда српске војске након

БИТКЕ добијања гласа о погибији кнеза Лазара

Ако би се морала одабрати једна од ове две могућности, онда тре-

ба одабрати прву, јер има јаснију потврду у записима у Боју. Осим то-
га, оба приказа су веома слична: У оба случаја се говори о „два дела”
битке, у којем прво једни имају предност, па онда други; у оба случаја
се говори о противнападу Турака на челу са Бајазитом, као преломном
тренутку битке; у оба случаја се говори о повлачењу (одласку) два од-
реда кнеза Лазара с бојишта и њиховом неоствареном повратку у бој;
у оба случаја се говори о одреду кнеза Лазара остављеног на бојишту
и њиховом опкољавању од стране Турака; у оба случаја се помиње ко-
начно повлачење након погибије кнеза Лазара; и у оба случаја се го-
вори о неодлучном исходу битке.

360
 Разлика је у опису тока битке – да ли је било два дела једне бит-
ке или две битке, као и у опису околности под којим је дошло до
преокрета у бици, односно, до повлачења турске војске и касније до
повлачења српске војске и погибије кнеза Лазара.
Стога, на основу свих овде наведених записа и предања о Боју на
Косову, може се доћи до ових закључака о Боју на Косову:

- Да је битка почела у зору 28. јуна 1389. године. Тај датум

битке се налази у најстаријим записима о Боју, па га није могу-
ће довести у питање; а почетак битке у зору се спомиње у не-
колико записа, и исто је поуздано утврђен. Турске записе у ко-
јим се наводи другачији датум битке треба одбацити као нета-
чне, не само због тога што то није у складу са старијим записи-
ма о Боју, него и због тога што су међусобно противречни.

- Да је кнез Лазар уз себе имао Вука Бранковића, свог зета,

и помоћ краља Твртка, који је послао одред под вођством вој-
воде Влатка Вуковића. Осим њих, могло је бити и мањих од-
реда или ратника-најамника из других области, у оквиру војске
краља Твртка или кнеза Лазара, што се спомиње у појединим
записима 14/15. века. Турске записе у којима се описује јачина
српске војске треба одбацити као нетачне, јер садрже очиглед-
но преувеличане податке.

- Да се војска кнеза Лазара састојала од три одреда: Одред кне-

за Лазара у средини; одред војводе Влатка Вуковића из Босне
на левом крилу; и одред Вука Бранковића на десном крилу.

- Да су војску цара Мурата чинили Турци и њихови подложници

(вазали), међу којим је било и појединих српских великаша,
јер су се покорили Турцима, попут Марка Краљевића.

- Да сам Марко Краљевић није учествовао у Боју, јер Мурат

ни-је имао поверења у њега.

- Да се војска цара Мурата састојала од три одреда: Одред цара

Мурата у средини; одред Бајазита на десном крилу; и одред
Јакуба на левом.

361
- Да је одред Мурата у средини био заштићен одредом „јањича-
ра” и редом камила. То се казује у писму Салутатија (1389.)
и у „Повести Јакуба” (око 1402.). Турске записе у којима се
наводи и наглашава да није било реда камила треба одбацити
као нетачне, зато што се у старијим записима говори супротно.

- Да је битка почела нападом тешке српске коњице, коју су Тур-

ци гађали стрелама. То се казује у једном од најстаријих и нај-
подробнијих извештаја о Боју – „Повести Јакуба” (око 1402.
године).

- Да су се оба турска крила смишљено повлачила пред њиховим

нападом како би их дубље навукла у своје редове и онда извр-
шила противнапад.

- Да таква замисао Турака није била потпуно успешно спроведе-

на у дело, већ да је српска коњица нанела велике губитке Тур-
цима током јуриша, нарочито одред Вука Бранковића левом
турском крилу предвођеног Јакубом. То је описано у турским
записима о Боју.

- Да се одред Вука Бранковића пробио све до позадине турске

војске, али да је на крају био приморан да стане, и онда, услед
напада Турака, не могући да у месту чека њихов напад, примо-
ран био на повлачење, због чега се пред њим почела повлачи-
ти и позадина, па је дошло до нереда у распореду српске вој-
ске.

- Да су Турци кренули у општи противнапад под вођством Баја-

зита, због чега су се оба одреда српске војске повукла на кри-
лима и одред кнеза Лазара оставила самог, чему је допринела
и нека забуна, могуће услед лажног гласа о погибији кнеза Ла-
зара и издаји.

- Да је тад на другој страни – како „Повест” даље казује – један

витез с мањим одредом кренуо на Мурата, да се некако пробио
до њега, и да га је смртно ранио, а онда и он сам ту међу Тур-
цима погинуо.

362
- Да су Турци – присталице Муратовог сина Бајазита – одмах по-
дигли шатор, у који су унели рањеног Мурата, како би сакрили
његову смрт од присталица Муратовог сина Јакуба. О томе го-
воре и сами турски записи о Боју.

- Да је онда Бајазит дошао на то место, и да је тада Мурат умро

од ране или га је неко докрајчио, па су затим позвали његовог
брата Јакуба, којег је Бајазит дао погубити, да би узео власт за
себе.

- (Постоји и могућност да је Мурат нападнут и смртно рањен пре

почетка битке, јер тако тај догађај описују поједини записи, па
да је то било прикривано тако што су рањеног Мурата унели у
шатор, а да је он током битке у завршном делу или после завр-
шене битке умро од ране (или га је неко докрајчио). У том слу-
чају, Мурата је пре почетка битке могао напасти српски ратник
тако што се претварао да је пребег – како га описују бројни за-
писи.)

- Да је Бајазит затим преузео вођство над војском и кренуо у на-

пад („изнова заметнуо бој”), придруживши се Турцима који
су потискивали војску кнеза Лазара.

- Да је одред кнеза Лазара остао сам, јер су се оба крила повук-

ла пред нападом Турака, те да су га Турци опколили.

- Да је кнез Лазар покушао да поврати ред, али да је на крају и

он кренуо са својим одредом у повлачење, па је током повла-
чења био заробљен, и онда заједно са другим заробљеним ве-
ликашима погубљен. О томе сведочи већина записа о Боју.

- Да су повучени одреди српске војске затим кренули да се вра-

те у бој, али пре него што су пристигли, да је кнез Лазар поги-
нуо, па су се по добијању гласа о његовој погибији повукли.

- Да су се потом и Турци на челу са Бајазитом повукли због пре-

трпљених губитака и погибије цара Мурата, и да се тиме битка
завршила.

363
 Сви наведени закључци могу се свести на овај један закључак: Да
је Бој на Косову 1389. године био веома крвава битка, у којој је изги-
нуо велики број људи на обе стране, са све њихових владара,
тако да се није могло рећи ни ко је био победник.
Заправо, исход битке се може описати као Пирова победа Срба,
односно, победа уз велике губитке, али победа која није могла до-
вести до победе у рату, и која није могла бити разлог за славље, јер је
била плаћена великим жртвама.
Победом се може назвати зато што је Бојем на Косову услед поги-
бије Мурата и мноштва Турака било успорено напредовање Турака
у њиховом налету освајачких похода, те продужено време по-
стојања српских држава; али, са друге стране, то и није била права
победа, јер је погинуо и кнез Лазар и велик број Срба, а напредовање
Турака тиме није било сасвим заустављено.
Тако је и помињани историчар Михаљчић закључио да се Бој мо-
же назвати „победом хришћана”, али победом која је у ствари ипак
била „слом стране кнеза Лазара”, услед великих губитака и његове
погибије, па је тим Бојем само било „закратко заустављено” напре-
довање Турака. Он је записао:

Тактички гледано, можда су хришћани добили битку. Лето-

писи говоре о неодлучном исходу, а Турци су се после крвавог окр-
шаја повукли. Али, временом се показало да је то била победа бројно
и економски снажнијег противника, а слом стране кнеза Лазара, која
је све ставила на коцку како би само закратко зауставила, то јест, ус-
порила освајача.246

Таква „Пирова победа”, поразнија по Србе него по Турке, у народ-

ном предању је сажето и на једноставан начин приказана у стиховима
„многа копља изломљена, више српска него турска”.
И у споменутом запису Мазарија (1416.) се то исто тако сажето и
на једноставан начин описује у само два стиха: „Владар Срба, иако
је пострадао, са собом је у пропаст и непријатеља одвео!”, иако
би било боље обрнути редослед стихова, да би се добила права слика
Боја на Косову, тако да би стихови требало да гласе: „Иако је непри-
јатељ Срба пострадао, и они су са њим у пропаст отишли”.

246
Михаљчић, Лазар Хребељановић, 130. стр.
364
 Дакле, иако је погинуо Мурат и мноштво Турака са њим, ипак, по-
гинуо је и кнез Лазар и мноштво Срба са њим; и иако су Турци тад би-
ли заустављени, ипак, то није довело до победе у рату.
Разлог што је дошло до таквог страдања на Косову и разлог што је
права победа измакла из руку кнеза Лазара и његових савезника јесте
у неслози и сукобима између самих Срба:
Срби су ратовали међу собом и пре Боја, и уопште, пре доласка
Турака; и пред сам Бој су се свађали и оптуживали за издају; а и по-
сле тога су наставили са сукобима око власти, те је дошло и до општег
рата између породице кнеза Лазара и породице Вука Бранкови-
ћа, у којем су они сами позивали Турке у помоћ у међусобној борби.
То је био уједно и разлог што је 70-100 година после Боја на Кос-
ову дошло до коначног пада српских земаља под турску власт. Дакле,
то се није догодило услед исхода Боја на Косову, односно, то не дока-
зује победу Турака у Боју на Косову – како су тврдили многи историча-
ри 19/20. века, већ је постојање више мањих разједињених и међусоб-
но сукобљених српских држава омогућило победу Турака у рату, јер у
том добу није постојала Србија, већ неколико мањих српских држава,
насталих распадом Душановог царства.
Од три владара која су се успела сложити за борбу са Турцима, је-
дан је погинуо у Боју (кнез Лазар), а други је умро годину дана након
Боја (краљ Твртко), док је трећи владар (Вук Бранковић) остао сам
без подршке мађарскога краља, у чију се помоћ уздао.
Због тога и због неслоге српских владара и народа, а не због Боја
на Косову, Турци су временом успели да освоје државе настале распа-
дом Српског царства.
Кнегиња Милица, која је преузела власт у име малолетног сина
после погибије кнеза Лазара, покорила се Турцима недуго након Бо-
ја, што исто није доказ победе Турака у Боју, као што је раније рече-
но, већ је то учињено из другог разлога:
Погибија кнеза Лазара у Боју је појачала сукобе између српских
великаша, који су желели да узму његову државу од кнегиње Милице,
па је дошло и до побуна против њене власти. А поред тога, одмах пос-
ле Боја је и мађарски краљ кренуо да освоји његову државу.
Тако окружена бројним непријатељима, а услед губитка мужа и ве-
ликог дела војске у Боју, кнегиња Милица је одлучила да помоћ тражи
од дотадашњих непријатеља – Турака, па се покорила њиховој вла-
сти како би се одбранила од ових осталих. То је био главни разлог по-
коравања Турцима.

365
 Да ти други непријатељи у толиком броју нису тад устали против
ње, она би вероватно наставила са борбом против Турака, у савезу с
другим српским великашима и државама на Западу, као што то после
јесу чили наследници кнегиње Милице – њен син, то јест, син кне-
за Лазара, и после њега, син Вука Бранковића.
Њени наследници у почетку то нису чинили, па тако нису учество-
вали у другом Боју на Косову 1448. године на страни крсташа, чиме
су били сачувани држава и народ од поновног страдања; али, када су
одлучили да то учине – да окупе савезнике и подигну се у побуну про-
тив власти Турака, спремајући се за још један „Бој на Косову”, управо
тада је дошло до коначне пропасти и до пада под власт Турака, што је
Бој на Косову и наговештавао да ће се догодити ако би се истим путем
наставило. До краја 15. века, или тачније, до средине 16. века, све су
српске земље биле освојене, и тако је почело доба ропства под Турци-
ма…
Истина о Боју на Косову пољу 1389. године стога гласи да је то би-
ла победа над Турцима, уз велике губитке, победа недостојна славље-
ња, али исто тако, са друге стране, истина је и да је дошло до великог
страдања због неслоге и сукоба између самих Срба тог доба, због њи-
хове похлепе за влашћу, међусобне мржње и зависти, и сталних побу-
на против сваке власти, и домаће и стране.
Иако Бој на Косову јесте донекле зауставио напредовање Турака,
и иако им јесу били нанети велики губици, ипак, после Боја на Косову
није дошла слобода и непријатељ није био протеран; напротив, стање
је постало горе и настављено је страдање народа, о чему сведоче за-
писи тог доба, попут записа саме кнегиње Милице, у којем се опису-
је тешко стање након Боја на Косову.
Исто се види и у појединим другим спомињаним записима из доба
самог Боја, попут записа монаха Михаила, у којем се говори о „стра-
ху турском”, и у запису свештеника Ивана, у којем се говори о „ве-
ликој тузи која беше по свој земљи”. А у запису монахиње Јефи-
мије пише да од како je кнез Лазар погинуо „многе невоље и стра-
дања обузеше вазљубљена ти чеда, и у многим невољама жи-
вот проводе, јер су овладани од Турака и треба нам помоћ тво-
ја (…)”, итд.
Велике жртве поднете у Боју на Косову, тако, ипак нису биле доне-
ле плод какав је прижељкиван, и недуго после Боја, речено је, кнеги-
ња Милица морала се покорити Турцима, дакле, учинити управо оно
око чега се водио Бој на Косову и због чега су толике жртве биле под-
нете у Боју.
366
 То је било оно што су Турци пре Боја и од кнеза Лазара тражили
да учини, али, на шта је он одговорио, како је забележено у запису из
1416. године, „да ће пре погинути него што ће се њиховој вла-
сти покорити”. Тако се и догодило.
Горка истина гласи да то ипак није био тренутак за супротставља-
ње јачем непријатељу, већ тренутак који је препознала кнегиња Ми-
лица, иако касно, син кнегиње Милице, и син Вука Бранковића у
почетку, и као некада сам Стефан Немања, када се био покорио грч-
ком цару и понизио пред њиме, да би сачувао народ од страдања, или
као када се краљ Стефан Милутин покорио пред монголским царем
иако је поседовао већу моћ од кнеза Лазара, итд.
Они су препознавали тренутке кад је требало супротставити се ја-
чем непријатељу и бити спреман пре погинути него се покорити, а кад
је требало повући се и признати њихову надмоћ, па су у складу са тим
доносили разумне одлуке, све у циљу да државу и народ заштите, а не
да их беспотребно одводе у смрт и нестанак, и да се свакоме неприја-
тељу и свакој власти супростављају, „макар и сви до последњега изги-
нули”.
У доба Боја на Косову, пак, српски владари са својим народом, не-
сложни и разједињени услед своје гордости, зависти, и властољубља,
заслепљени мржњом и пркосом према свакој власти, вођени духом ве-
читог бунтовништва и самоправедности, јурнули су тада у своју сопст-
вену пропаст кад су се супротставили много јачем непријатељу, и „све
су ставили на коцку” само како би исказали беспотребну пркос и не-
помирљивост и презир према непријатељу, којег су тиме тек „закрат-
ко зауставили”.
Непријатељу јесу нанели велики ударац у том „Боју који ће пам-
тити сва времена”, у тој толико опеваној бици, и чак су постигли не-
вероватан подвиг убивши њиховог предводника, али, победа у тој би-
ци јесте уједно значила и сопствени крај, тачније, тим путем је водила
– исто као што је сам Милошев подвиг донео победу над Муратом, али
и крај Милошев, који није умањио страдање и није могао донети кона-
чну победу; или, како је то записано још почетком 15. века: „Иако су
Срби победили непријатеља, ипак су и сами заједно са њима у
пропаст отишли…”

367
368
 САДРЖАЈ:

Уводно поглавље.……………………………………………………….5

Прво поглавље:
Историчари о Боју на Косову………………………..………………6

Друго поглавље:
Непознанице о Боју на Косову……………………………………...8

Треће поглавље:
Противречја о Боју на Косову………………………………….….12

Четврто поглавље:
Записи о Боју на Косову (1)………………………………………..14
Запис монаха Божидара……………………………………………….…………...14
Запис монаха Михаила.………………………….………………………………….14
Запис монаха Пахомија…………………………..…………………………………15
Запис свештеника Ивана…………………………..……………..……………….15
Запис монаха Игњатија………………..……………..……….…………………...15
Запис непознатог монаха…..………..…………………..….…………………...16
Писмо краља Твртка….…………………..……………..……….………………...16
Писмо Колуча Салутатија…………..……………..……………………………...19
Писмо Андрије Бембе...….………..……………..……..………………………...22
Писма Димитрија Кидона………..……………..……….………………………...23
Запис Филипа Мезијера………..……………..…………………………………...24
Житије кнеза Лазара. ………..……………..……....…………………………….24
Писмо Трифуна Бучића………………..……………..……….…………………...26
Пећки летопис…….…….……………..……………..…………………………….…26
Запис патријарха Данила……………..……………..…………………………...27
Житије кнеза Лазара (2)……..………..……………..…………………………...29
Запис непознатог монаха (2)……………..……………..……………………...29
Запис Филипа Мезијера (2)………………….………..……………..…….…….30

Пето поглавље:
Записи о Боју на Косову (2)………………………………………..35
Запис Азиза………………………………………..……………..…………..………...35
Запис свештеника Марка………………..……………..………………………….36
369
Запис монахиње Јефимије………………………..……………..…….………...37
Запис непознатог монаха (3)…………………………..……………..………...38
Студенички летопис…………………………………..……………..………..…….38
Допуњени запис непознатог монаха…………………………..………….….38
Повест о Господару Јакубу……………………..……………..………………….39
Писма Франка Вицијановића……………..……………..……..………………..46
Натпис сина кнеза Лазара…………………..……………..…….……………....46
Запис Жана Фроасара………………..……………..……….……………………..47
Запис Руја Гонзалеса…………………..……………..………..……………………49
Повеља краља Жигмунда……………..……………..……………………………50
Запис Ахмеда…………………………..……………..………….…………………....51
Фирентински летопис………..………….…..……….…………………………….53
Запис Мињанелија……………..……………..………..…………………………….62
Запис Мазарија……………..……………..……………………………………….….63
Бугарски летопис………………..……………..……….………………………..…..64
Запис Антонија Рафаила……………..……………..…………………………..…65
Сен-Дениски летопис………………..……………..……….…………………..….66
Житије господина Стефана……………..……………..…….………………..…69

Шесто поглавље:
Записи о Боју на Косову (3)……………………………..…………77
Повеља краља Алберта………………………..……………..……….…………..77
Јањински летопис…………………………..……………..………….……………...77
Запис Уруџа……………………..……………..……………..…………………………78
Запис Шукрулаха……………..……………..…………..…………………………...85
Запис Бертрандона…………..……………..………….………………………….…90
Запис Јерга из Нирнберга………………..……………..……….………………..91
Запис Јована Дуке……………………..……………..………….…………….….…96
Запис Халкокондила……………..……………..………..………………………..100
Запис Енвера……..……………..……………..………….……………………….…103

Седмо поглавље:
Записи о Боју на Косову (4)………………………………………112
Запис Јакоба Промонторија…………..……………..………………………...112
Запис писара Владислава…………..……………..…….……………………...113
Запис Мартина Сегона……………..……………..……………………………...113
Дубровачки летопис………………..……………..……….……………………...115
Форлински летопис…………..……………..……….…………………………....116
Запис Ашика…………………..……………..…………..…………………………...117
Запис Антонија Бонфинија………………………..……………..…….……....123
370
Допуњени запис Дуке………………..……………..……….……………………123
Турски летопис…………………………………..……………..…………………...134

Осмо поглавље:
Записи о Боју на Косову (5)………………………………………138
Дечански летопис………………..……………..………..………………………...138
Карловачки родослов……………..……………..……….……………………….138
Запис Нешрија…………………..……………..………….…………………………139
Запис Феликса Петанчића………………..……………..……..……………….156
Запис Марина Барлетија….…………………..……………..…….…………...158
Запис Идриза………………………………..……………..………………………...158
Запис Шимуна Клеменића…………..……………..…………………………...165
Запис Теодора Спандуна…………..……………..……..……………………...166
Запис турског монаха……………………..……………..……….……….………167
Запис Доната Леце………………..……………..………...……………………...171
Родослов Јована Музаке…………………..……………..………………………173
Запис Лудовика Цревића…………………..……………..……..……………...174
Запис Бенедикта Курипешића…………..……………..……………………...178
Запис Паола Ђовија……….……………..……………..………………………...180
Запис Антоана Жефроа…...……………..……………..…….………………...180
Запис Васка Дијаза………..……………..……………..………………………...181
Запис Константина Музаке……………..……………..……..………………...185
Запис Антонија Вранчића.…………..……………..…………………………...186
Запис Антонија Херере….………..……………..……………………………….190

Девето поглавље:
Записи о Боју на Косову (6)………………………………………192
Запис Јована Љубића……………………..……………..……….……………….192
Летопис цара Ивана……………………..……………..………..………………..192
Запис Филипа Дифрена……………..……………..…………………………….194
Запис Јакоба Соранце…...………..……………..……………………………….195
Запис Макарија…………………..……………..……………………………..…….195
Записи Феридуна…………..……………..………………………………………..196
Запис Садедина………………..……………..………..…………………………...204
Запис Стефана Герлаха………………..……………..…………………………..204
Запис Антуна Врамеца…………………..……………..………………………...205
Запис Огијера Гисленија.………….………..……………..…….……………..206
Запис Франческа Сансовина………………..……………..……………….....206
Запис Жана Палерна……………………..……………..……….………………..208
Запис Јохана Леунклавија………………..……………..……..……………….209
371
Запис Вацлава Митровачког...………………..……………..………………..209
Запис Јохана Водњанског…………………..……………..……..……………..210
Летопис турских царева……………………..……………..…………………….210
Запис Мавра Орбина……………………..……………..……….………………..213
Запис Јакова Лукарића…………..……………..……..………………………...221
Бранковићев летопис……………..……………..……….……………………….222
Запис Марина Биција…………..……………..…………………………...……..223
Запис Ричарда Нолса………………..……………..……………………………..223
Запис патријарха Пајсија………………..……………..……..………………...224
Запис Евлије.……………….………..……………..……………..…….…………..224
Запис Едварда Брауна…………………..……………..……….…………………226
Запис Ђорђа Бранковића.……..………..……………..………………………..227
Запис Јанеза Валвасора………………..……………..……..…………………..228
Запис Павла Ритера…..……………..……………..……………………………..229
Записи дубровачких песника………………..……………..………………....230

Десето поглавље:
Записи о Боју на Косову (7)………………………………………232
Запис Арона Хила……………………………..……………..…………….……….232
Троношки родослов..………….………..……………..………………………….233
Повест о кнезу Лазару……………..……………..……………………………...241
Подгорички летопис.………….………..……………..……….………………….244
Запис Василија Петровића...………….………..……………..……………….244
Запис Андрије Миошића..…………….………..……………..……..………….247
Запис Павла Јулинца………………………..……………..……….……………..247
Натпис монаха Амброзија…………………..……………..…………………….248
Запис Јована Рајића...…………….………..……………..……..……………….248
Народне песме Вука Караџића.……...………..……………..……………...249
Бакрорез Колара……………………………..……………..……………………….250
Герасимов летопис…………………………..……………..………..…………….250
Народне песме Петрановића....…..………..……………..………………….261
Приповест хоџе Шесана……...……………..……………..……..…………….261

Једанаесто поглавље:
Фалсификати о Боју на Косову………………………………….264
Запис непознатог писца……………………….………………….………………264
Записи Нешрија и Идриза……………………………….……………………….265
Запис непознатог писца (2)..……….……………….……………………….…266
Записи о погибији Мурата....……… ……………….……………………….…267
Писмо цара Мурата....…………… ……………….……………..………...….…272
372
Писмо цара Бајазита....………………………...………………………..….……273
Друга Муратова писма....…………………………….…………………….….…274
Ајантаџино пророчанство....………………………………………………….…275
Издаја Бранковића на Косову....…………………………………………...…276

Дванаесто поглавље:
Издаја у Боју на Косову…………………………………………...278
Издаја Драгослава Пробишића…………………………………………..…….278
Издаја сина Вука Бранковића……………………………………..…………...282
Издаја босанског кнеза Вука Бранковића…..…………………….……...286

Тринаесто поглавље:
Предања Боју на Косову (1)…………………………..………....288
Издаја Вука Бранковића……….………………………………………….……...288
Свађа између зетова кнеза Лазара…………………….…………..……....289
Милош Обилић као зет кнеза Лазара…………………….………………...291
Милош Обилић оптужен за издају……………………….……………..…...293
Заклетва Милоша Обилића…………………………….….…………….……...293
Погибија цара Мурата……………..…..………………….……………………...294
Југ-Богдан – таст кнеза Лазара………………………….……………….....294
Топлица Милан и Косанчић Иван………………….………………………...298
Кнез Лазар описан као „цар Лазар”…………….……….……………….….299
Отац и стриц Марка Краљевића у Боју на Косову……….…………...300

Четрнаесто поглавље:
Предања Боју на Косову (2)…………………………………......303
Кнежева вечера и оклеветани јунак……….………………………………..305
Учешће Марка Краљевића у Боју………….……………………………….…310
Стефан Мусић закаснио у Бој……….………………..…………….………...316
Клетва цара Лазара………………………….………………..………..……….…319
Долазак Милоша Обилића код Мурата…….………………..…..…………321
Погибија девет Југовића……….….………………..………..………………...322
Непобедивост Милоша Обилића……….…………………..………………...325
Погибија цара Мурата (2)……………….…………………………….…………326
Рођење Милоша Обилића (1)……….………...……………….……………...328
Рођење Милоша Обилића (2)……..……………………..….………………...332
Смрт Милоша Обилића……….….………………..………..…………………...336
Ковчег Милоша Обилића……….….………………..……..…………………...339
Црква кнеза Лазара……….………………..……………………………………...341

373
Петнаесто поглавље:
Лик и дело Милоша Обилића…………………………………....345

Шеснаесто поглавље:
Тајна иза Боја на Косову?………………………….…………....347

Закључно поглавље:
Истина о Боју на Косову……………………………..…………....358

374
 О писцу
Стеван Томовић је рођен 1990. године у Краљеву, у којем је завр-
шио гимназију. Дипломирао је и докторирао историју на Институту за
националну историју. Запослен је као стручни сарадник на Институту
за националну историју. Написао је више радова на тему древних пре-
дања и историје Срба, и превео је више историјских књига на српски
језик, укључујући најпознатију биографију Ђурађа Кастриота Скендер-
бега од Марина Барлетија. (stevan_tomovic@yahoo.com)

375