Uslovi potrebni za uzgoj gljiva

Lignocelulozni razlagai u koje spadaju najee gajene vrste: bukovaa, itaka i ganoderma zahtevaju
vrlo sline uslove, s tim da je itaka neto zahtevnija jer je to gljiva Dalekog Istoka i nai klimatski uslovi joj ne
pogoduju.
Ukoliko elite da proizvodite ove gljive u manjem obimu, za svoje potrebe (nekoliko komposta) to moete
obaviti u skoro svakoj prostoriji koja zadovoljava minimalne uslove u pogledu temperature, vlanosti vazduha i
provetrenosti (kuhinja, upa, garaa, podrum i sl.).
Meutim, ukoliko nameravate da se ovom proizvodnjom ozbiljno bavite (vie stotina komposta) morate
obezbediti adekvatne uslove bez obzira da li je u pitanju ve postojei objekat ili novo izgraeni objekti namenjeni
iskljuivo uzgoju gljiva.
Veliina objekta zavisi od planiranog obima proizvodnje. U istu prostoriju smestiete mnogo vie
komposta ukoliko obezbedite police, zato je poeljna visina koja e omoguiti slaganje dakova sa supstratom 3-
4 reda u vis, radi maksimalnog iskorienja prostora. Idealno bi bilo imati dve odvojene prostorije, jednu za
prorastanje, a drugu za plodonoenje da bi se postigao kontinuitet bez nepotrebnih prekida. Podovi prostorija
trebali bi biti ravni i laki za odravanje, a poeljno je obezbediti i prikljuak za vodu, kao i podne slivnike za
prihvat vika vode. Pored samog uzgajalita, ukoliko uzgajiva namerava da sam vri zasejavanje, to mu je
ekonomski mnogo isplativije, nego kupovati ve inkubirane komposte, potreban je i dvorini prostor, ili jo jedna
prostorija, gde e privremeno skladititi slamu, ili piljevinu, smestiti posude za namakanje, vriti pasterizaciju i
puniti dakove.
 Ostvarivanje oekivanog prinosa zavisi izmeu ostalog i od toga, kako su u gljivarniku neophodni
klimatski inoci podeeni:
Temperatura u objektu treba da se kree izmeu10-25o C sa mogunou regulacije shodno zahtevima
pojedinih faza uzgoja i soja gljive. Najednostavnije je koristiti klima ureaj jer se njim temperatura i u letnjem i
u zimskom periodu odrava na optimalnom nivou, meutim, treba imati u vidu da klima isuuje vazduh. U
zimskom periodu isplati se prostor dogrevati samo ako se temperatura ne sputa ispod 5 o C i u tu svrhu je najbolje
koristiti centralno grejanje. Pei na ulje, gas i ugalj nisu preporuljive zato to njihovo sagorevanje potroi mnogo
kiseonika, to izaziva zastoj u rastu plodova, njihovo suenje i oteenje. Od mirisa nafte plodovi se deformiu,
dok se na kalorifer u vreme fruktifikacije mogu nahvatati spore i dovesti do njegovog pregorevanja. Radi utede
u grejanju preporuljivo je u hladnijem periodu gajiti zimske, ili neke hibridne sojeve koji se lepo razvijaju na
10-15o C.
Vlanost vazduha: Optimalna vlanost se kree od 50-90% u zavisnosti od faze razvoja. U manjim
gljivarnicima se moe obezbediti jednostavnim prskanjem poda, dok se u veem prostoru moraju obezbediti
rasprskivai koji e omoguiti stvaranje fine magle.
 Ventilacija: U manjem objektu dovoljno je obezbediti cirkulaciju vazduha otvaranjem vrata i prozora,
dok je u sluaju obimnije proizvodnje potrebno ugraditi ventilatore i to jedan u gornjem delu koji e ubacivati
sve vazduh, a drugi u donjem delu naspramnog zida, kako bi se vazduh vertikalno izmeao i izbacio na nivou
poda. Zimi je dovoljno 10-15 m3 vazduha za 1 sat na m2 povrine, a leti 20-25 m3. Brzina strujanja vazduha treba
da je oko 3 cm/sec, ukoliko je vea i pored visoke vlanosti u prostoriji, gljive e se osuiti. Po pravilu vazduh u
prostoriji treba izmeniti 5-10 puta na sat. Preraunato na teinu supstrata rauna se da na 100 kg materijala treba
obezbediti 10-100 m3 sveeg vazduha. Gljive su vrlo osetljive na koliinu CO2 u vazduhu pa ve pri koncentraciji
od 0.04-0.05 % gljiva se oteuje.
Osvetljenje u periodu inkubacije nije neophodno poto se micelijum veine gljiva i u mraku dobro razvija,
dok je u periodu fruktifikacije obavezno. Pri slabom osvetljenju gljive slabo rastu, a struak im je dugaak, dok
u potpunom mraku rastu samo korali i ne formiraju se klobuci. Jaina osvetljenja moe da varira od 100-1000
luksa. Bolje je koristiti neonsko osvetljenje, a prednost dati cevima sa plaviastom svetlou.
Higijenu je potrebno odravati u svim fazama uzgoja. Prostorija u kojoj se gaje gljive mora da slui samo
u tu svrhu. Pre unoenja zasejanih komposta prostor je potrebno dobro oistiti i dezinfikovati. Najjednostavnije
je okreiti prostoriju gaenim kreom, a sve povrine dobro isprskati jednoprocentnim rastvorom varikine. Na
porozore i vrata postaviti guste mreice kako bi se spreio ulazak insekata, a ispred ulaznih vrata dezobarijeru.

Link za opremu: http://www.bukovaca.com/page3.html

http://www.pecurke.rs/FirmaDetalji.aspx?sifra=3178&wid=4874

PRIPREMA UZGAJALITA BUKOVAE

-pogledati neko od ve postojeih uzgajalita radi uoavanja kako e se tano postaviti

drvena ili metalna konstrukcija koja e sluiti za slaganje vrea u prostoriji za uzgoj,
kako bi se maksimalno iskoristila raspoloiva povrina.

-uglavnom, za postavljanje nosee konstrukcije upotrebie se drvene letve, duine,

onoliko koliko je prostorija visoka, promera 5 x 5 cm ili sline. Umesto drvenih letvi
mogu se upotrebiti i razni metalni profili, investicija je u poetku skuplja, ali je trajnija.

-kada se isplanira kako e se konkretno postaviti redovi sa vreama , tada e se tano i

znati koliko je vrea mogue smestiti u prostoriju za uzgoj.

Inae, razmak izmeu svakog pojedinog reda (nosee konstrukcije) je 90 do 100 cm,
kako bi ostalo dovoljno mesta za smetaj vree, za rast same gljive i za prolazak
izmeu redova, a u jedan red, npr. dugaak 10 metara slae se oko 30 vrea u jedan
red visine. Vree se veu u redove iskljuivo metalnom icom.
-ukoliko u prostoriji nema dovoljno prirodne svetlosti, postaviti dodatnu rasvetu i to
sa fluorescentnim cevima i to tako da se na svakih 2 metra postavlja jedna cev od 45
W. Mogu se koristiti i moderne tedne sijalice zbog niske potronje struje, a velikog
efekta u svetlu ( W ).

-ventilacija; mali prostori mogu se provetravati i sa otvaranjem prozora, odnosno

vrata, ali to nije uvek dovoljno. Preporuljivo je, a za vee prostore i obavezno ugraditi
ventilatore. Jedan ventilator postavlja se pri vrhu prostorije i on slui za ubacivanje
sveeg vazduha, drugi ventilator postavlja se na suprotnoj strani prostorije, i postavlja
se to nie kod poda, kako bi izbacivao iskoriteni vazduh, i ugljendioksid.

Ispred usisnog ventilatora postaviti filter ili gustu mreu koja e spreavati ulazak
insekata.
Kod odabira ventilatora potrebno je voditi rauna o kapacitetu uzgoja, odnosno broju
vrea u uzgajalitu.
Prema literaturi i praksi navodi se da za 1 m3 supstrata potrebno je na sat dovoditi 10
m3 vazduha.
Konkretnije, 20 vrea sa supstratom, sadri oko 1m3 supstrata, pa je zakljuak da je na
svakih 20 vrea supstrata potrebno na sat vremena dovoditi 10 m3 vazduha.

-grejanje, s obzirom da se mora odravati optimalna temeratura, za hladnije doba

godine, potrebno je predvideti grejanje prostora, a eventualno i vazduhaa koji se
ubacuje sa ventilacijom. Odravanje temperature potrebno je reiti automatskim
termostatom. Grejanje i rashlaivanje uzgajalita e reiti svaki uzgajiva samostalno
u zavisnosti od svog uzgajalita, jer danas postoji veliki broj raznih grejaa i klima
ureaja, s tim da se vodi rauna, da je potrebna stalna tempertura u uzgajalitu, i leti i
zimi, od priblino 18 stepeni.

-voda; pripremiti izvor i dovod vode, radi vlaenja prostora sa plastinim cevima sa
rasprivaima ( to finija magla).

U prostoriji za prorastanje nije potrebno postavljati rasvetu, a poto se radi o manjoj

prostoriji, koja je ispunjena maksimalno sa svim vreama koje kasnije odlaze u
uzgajalite (veliku prostoriju), takav prostor e biti vrlo jednostavno dogrevati zimi,
ve i npr. obinim elektrinim uljanim radijatorom, a vree kod prorastanja i same
oslobaaju toplotu, tako da je poeljno staviti ventilaciju, kako bi se leti mogao
prostor rashlaivati.
Rashlaivanje se leti moe vriti uz pomo klima ureaja, ili ventiliranjem u nonim
satima i prskanjem vodom. Vano je zato i da je objekat izolovan kako se u
prostorijama ne bi stvarala nepotrebno visoka temperatura.

Takoe, potrebno je nabaviti precizni termometar i vlagomer.

DEZINFEKCIJA UZGOJNIH PROSTORA BUKOVAE

U svim fazama ugoja potrebno je odravati stalnu

higijenu. Pre svakog postavljanja vrea u
uzgajalite potrebno je izvriti dezinfekciju prostora. Prostor se moe dezifikovati sa
prskanjem sa obinim ili hlornim vapnom, ili prskanje sa formalinom.

Prskanje formalinom; uzima se obino 250 ml 40% otopine formalina i ulije u 10 litara
vode. Ako je prostorija 100 m3 treba 20 litara otopine formalina u vodi. Za
dezinfekciju se mogu upotrebiti i druga sredstva koja se mogu nai u prodaji u
poljoprivrednim apotekama, a koja su za to namjenjena, npr. varikina, izosan

Tokom celog uzgoja treba voditi rauna o istoi i higjeni, tako da sav alat i posude
trba drati iste, redovno prati, i po potrebi dezifikovati. Poeljno je paziti i na istou
obue sa kojom se ulazi u uzgajalite, jer se na taj nain mogu preneti grinje. Podovi se
mogu tretirati akaricidima (sredstvima protiv grinja i pauka), npr. Keltan.

IZRADA VREA SA SUPSTRATOM (PUNjENjE)

Supstrat za uzgoj bukovaa moe pripremati sam uzgajiva, ukoliko raspolae sa

adekvatnim dovoljno velikim prostorom za smetaj bavi i posuda u kojima se moi
slama ( i piljevina), te ukoliko raspolae sa dovoljno vremena i radnom snagom, a sve
prema uputstvima. Ukoliko uzgajiva eli, moe ugovoriti isporuku gotovih
pripremljenih vrea sa supstratom i zasejanim micelijem, ukoliko nema potreban broj
posuda za moenje slame ili dodatni prostor gde e se to raditi.

Bez obzira, punio vree uzgajiva samostalno ili e preuzeti gotovo napunjene vree,
duan je sam pravovremeno osigurati potrebnu koliinu slame koja e biti utroena
prilikom punjenja vrea. Podrazumeva se dakle, da uzgajiva, pravovremeno pronae
gde moe kupiti slamu, te da ugovori to jeftiniji prevoz i njen istovar, te da i sam
uestvuje u tome. Najee se kao osnovni sastojak za pripremu supstrata
upotrebljava penina slama. Ona mora biti potpuno zdrava, to se vidi po njenoj
zlatnoutoj boji te suvim i pucketavim vlatima. Supstrat pripremljen od vlane, trule i
plesnjive slame nee dati dobre rezultate.

Takoe, uzgajiva mora pravovremeno osigurati potrebnu koliinu i vrstu micelija.

Preporuka je svima koji imaju uslova i prostora da samostalno idu na varijantu

punjenja vrea, jer taj nain im je ekonomski isplativiji nego da plaaju radnu snagu,
prevoz gotovih vrea, utovar, istovar, a kada jednom uzgajiva naui kako se
priprema supstrat i pune vree, bez problema e to obavljati sam.

Proces izrade supstrata i punjenja vrea je zasebna tema, i u ovom prikazu nee dalje
biti objanjavana, ve o tome uzgajiva treba dobiti posebna konkretna uputstva.

PRORASTANjE BUKOVAE

Napunjene vree sa supstratom ( teina oko 20 kg,

cilindrinog oblika, visine oko 80 cm, irine oko 30
cm) smetaju se u sobu za prorastanje. Vree moraju stajati uspravno, dovoljan
razmak izmeu vrea je 3 do 5 cm radi omoguavanja cirkulacije vazduha, da ne bi
dolo do pregrejavanja mase. Potrebno je ostaviti i po nekoliko irih prolaza da se
moe doi do udaljenijih vrea, ukoliko za to bude potrebe. Kada se na taj nain
popuni jedan nivo u prostoriji, mogu se vree slagati i na drugi i trei nivo na police.

Kada se vree smeste u prostoriju za prorastanje, ukoliko ima na dnu vree nataloene
vode koja je zaostala od punjenja, uglove vree probuiti sa iglom da se iscedi viak
vode. Otvore ne praviti prevelike, kako ne bi dolo do eventualne sekundarne zaraze iz
okoline. Ukoliko ima pocepanih vrea, polepiti ih sa selotejpom.
Za vreme prorastanja nije potrebno svetlo, te se preporuuje prostoriju zamraiti.
Supstrat se nalazi u najlonskim vreama, izolovan od okoline, tako da prostoriju ne
treba vlaiti, a dodatnu vlagu u prostoru stvarati tek ako vlanost padne ispod 70 %.

Temperatura supstrata je uvek neto via od temperature u prostoriji, pa se smatra da

je optimalna temperatura prostorije 20 do 23C. Pri nioj temperaturi micelij e sporije
rasti, a pri 5C sasvim prestaje rasti. Previsoka e temperatura (iznad 30C) mnogo vie
koditi nego niska, jer je poznato da temperatura via od 33C ubija micelije. Kapljice s
unutranje strane vree ne trebaju vas zabrinjavati. To je samo znak da je u vrei via
temperatura i vlaga, to izaziva kondenzaciju. Pri optimalnoj temperaturi prorastanja
ve nakon nekoliko dana primeuje se da je supstrat na nekim mestima poeo beleti.
Nakon 14 dana vree su ve prilino pobelele, a posle 21 dan vree bi trebale biti
sasvim proratene. Ne treba se zabrinjavati ako to ipak malo due potraje, jer sve
zavisi o soju micelija i supstratu. Temeratura i vlanost se kontrolie sondanim
toplomerom i vlagomerom, najmanje jednom dnevno i to zapisati u tabelu, koju je
potrebno voditi za tu priliku.

Ukoliko bi u toplim danima temperatura vazduha u prostoriji za prorastanje rasla vie

od dozvoljene, potrebno je intervenisati rashlaivanjem sa ventiliranjem, te izuzetno,
vlaenjem poda i finim prskalicama, ukoliko ne postoji klima ureaj. Ukoliko se stalno
vlai pod, paziti na istou poda, naroito da nema po podu stvari koje bi trulile i
slino.

U vreme prorastanja za toplih dana mogua je pojava insekata kao to su muice, to

moe biti potencijalno opasno, jer se insekti mogu provui kroz eventualne rupe u
supstrat i onda ih je teko unititi. U svrhu prevencije moe se upotrebljavati insekticid
Neopitroid, koji se moe otopiti u vodi da se dobije rastvor sa kojim se tada prskaju
vree. Vrea se nakon prskanja sama prosui, na njoj ostaje insekticid, koji moe
pruiti znaajnu zatitu u fazi prorastanja. Ako se prskanje protiv insekata obavlja
kasnije, zbog berbi gljiva potrebno je voditi rauna o karenci insekticida. Karenca je
minimalno dozvoljeno razdoblje od zadnje primene insekticida (pesticida) do berbe.

Da je prorastanje zavreno, vidi se po tome to je celi supstrat bele boje i vrlo vrsto
dri celu masu zajedno, a miris je ugodan i svojstven za bukovau.
Ako je tokom prorastanja dolo do pojave plesni u supstratu, moe se intervenisati na
taj nain to se zaraeni deo izree iz vree (iletom razrezati vreu, odmaknuti foliju),
izvaditi zaraeni deo slame noem i to mesto tretirati otopinom 1 %-tnog formalina
(vatom). Nakon toga ponovo vreu zalepiti selotejpom.
Ako je zaraza sluajno vea od 30 %, potrebno je onda celu vreu izbaciti iz prostorije.

PLODONOENjE

Nakon prorastanja vree sa supstratom, potrebno ju je premestiti u pripremljeni

prostor za uzgoj. Vree se paljivo prenose u naruju, bez ikakvog bacanja niti se ne
prenose samo vuenjem za vrh gde su vezane. U prostoriji za uzgoj veu se icom za
pripremljenu konstrukciju. Nakon postavljanja svih vrea u prostoriju za uzgoj,
potrebno je probuiti rupe na vreama kroz koje e rasti mlade gljive. Rupe se bue sa
otrim predmetom i to tako da se po povrini cele vree ravnomerno napravi nekih 30
do 40 otvora promera oko 8 mm. Kroz te otvore pojavie se primordiji (zaeci mladih
gljiva). Predmet kojim se bue rupe, to ee dezifikovati npr. u otopini formalina.

Od buenja rupa potrebno je posebnu panju posvetiti temperaturi, vlazi, svetlu i

vazduhu, jer od toga direktno zavisi koliki e se prinos postii.

TEMPERATURA

Treba stalno imati na umu da je temperatura u

supstratu uvek neto via od temperature
prostorije, pa treba paziti da se ne pregreje prostorija, jer se tako vrlo lako uniti
micelij. Takoe je vrlo vano da se jednom postignuta (potrebna) temeratura ne
menja puno, jer e u protivnom (ako su promene temperature ee), prorastanje, a
onda i berba kasniti i nee biti ujednaena. Ukoliko se gljiva bukovaa eli uzgajati cele
godine, potrebno je osigurati grejanje u onim mesecima, kada temperatura padne
ispod dozvoljene za uzgoj. To zavisi o soju ali se veinom preporuuje temperatura za
prorastanje oko 20 stepeni (u prostoriji za prorastanje, ili za vreme prorastanja,
ukoliko se sve radi u istoj sobi), i od 8 do 24 stepeni u prostoriji za plodonoenje.
Sojevi sa kojima emo raditi trae temperaturu za plodonoenje od 16 do 18 stepeni.

Pei na lo ulje, naftu, ugalj ne smeju biti u istoj prostoriji gde se uzgaja gljiva, jer gljive
lako upijaju mirise, a mogue su i deformacije plodnih tela (naroito tako deluje
nafta). Najbolji naini grejanja su grejanje na elektrinu energiju, centralno grejanje,
klima ureaji, grejanje uz pomo termogena, to jest ureaja koji greje vazduh, te se
takav uvodi ravnomerno u uzgajalite uz pomo PE perforisane cevi promera 30-40
cm, tako da je na taj nain mogue i zagrejavanje ali i provetravanje, meanjem
vazduha iz spoljanosti. Ukoliko uzgajiva ne moe sam reiti grejanje (ventiliranje)
potrebno je kontaktirati odgovarajuu strunu osobu koja se bavi klimatizacijom, koja
e predloiti konkretna reenja za konkretni prostor.

VLAGA

Vlaga u prostoriji se moe direktno vezati na moment zagrejavanja. im se jae

zagrejava, mora se regulisati i vlaga, jer je poznato da se podizanjem temperature
isuuje vazduh. Inae, optimalna vlanost u prostoriji za plodonoenje je od 85 do 95
%. Za vreme rasta gljive vlaga bi trebala biti izmeu 90-95 %, dok dva dana pre same
berbe treba vlagu smanjiti na 75-85 %. Time se spreava deformacija gljiva i klobuci
nee biti sluzavi od previe vode. Takve gljive (bez preterane vlanosti) se mnogo bolje
uvaju. Vlanost se postie zalivanjem betonskog poda ili oroavanjem lenim,
runim, ili ugraenim automatskim ovlaivaima. Sa bilo ime da se odrava vlaga,
voda se mora rasprivati u to finiju maglicu, a iskljuivo je zabranjeno direktno
polivanje vrea ili gljiva koje rastu. Radi odravanja vlage, mogu se na zidove ili izmeu
redova veati jutene vree natopljene vodom. Kako e odravati vlagu uzgajiva treba
reiti prema konkretnim prilikama u svome prostoru, pa tu postoje i jeftina reenja
koja zahtevaju vie angamana, a postoje i skuplji potpuno automatski ovlaivai sa
samonapajanjem vodom. Kolika je vlanost prostorije, kontrolie se vlagomerom
(higrometar).
SVETLO

Da bi se razvilo kvalitetno plodno telo gljive bukovae potrebno je adekvatno

osvetljenje. Kod slabog osvetljenja se formiraju slabi zakrljali klobuci i dugaki struci.
Svetlo je potrebno ve od faze primordija (poetak formiranja gljive), pa do berbe.
Osvetljenje moe biti prirodno, ili sa sijalicama.
Inae, kada je temeratura via potrebno je i vie svetla, a kad je nia i manje svetla. U
proizvodnji gljive bukovae dovoljno je 10 sati svetla (bez obzira da li je prirodno ili
vetako), ali uvek u isto vreme dana (treba imitirati prirodu).

VENTILACIJA

Kod fruktifikacije, gljive intenzivnije diu i

oslobaaju vie ugljen dioksida. Ve vrlo male
koncentracije ugljen dioksida moe u toj fazi uzgoja prouzrokovati deformaciju izgleda
gljive. To se manifestuje izgledom gljive, jer klobuk dobije izgled levka, i jako izduen
struak. Obino ako je struak vei od 30 % ukupne mase gljive to je znak da
provetravanje nije u redu. Intenzitet stvaranja ugljen dioksida zavisi od brzine rasta
micelija i gljiva, kao i od temperature prostorije. im je via temperatura, tim se stvara
vie ugljen dioksida.

Isto tako, ako su klobuci mali, savijeni prema gore i slini kaiki, a temperatura je u
redu, re je o prevelikoj koncentraciji ugljen dioksida. Ugljen dioksid se zapravo
zadrava oko stupova supstrata i mora se vazdunom strujom izbaciti iz prostorije.
Uestalost provetravanja, kao i intenzitet e zavisiti o;

a) koliini supstrata u prostoriji ( videti napred navedene podatke o potrebnim

kapacitetima ventilatora)

b) temperaturi; ako je temperatura nia potrebno je manje provetravanja, a ako je

via treba jae provetravati
c) fazi razvoja gljive; u fazi intenzivnog plodonoenja u prostoriji punoj supstrata
potrebno je i najvie provetravati.

Kod ukljuivanja ventilatora treba voditi rauna o spoljnoj temperaturi, da se ne

uvede u prostoriju za plodonoenje previe hladan ili topli vazduh. Ako su dnevne
temperature previe visoke, treba glavno provetravanje sprovoditi nou, kada se
temperatura vazduha spusti. Brzina kretanja vazduha oko povrine supstrata trebala
bi biti oko 5 do 10 cm/sek.

BERBA

Trenutak berbe ne zavisi samo o veliini plodnog tela gljive, ve i o njenom izgledu .
Kod mladih gljiva rub klobuka je zavrnut , a zatim se postepeno poravna. Bere se kada
rub klobuka doe u ravninu, boja gljive malo posvetli, a na mestu gde je klobuk vezan
sa strukom, rairi se bela navlaka od hifa. Kako gljiva dostie navedenu fazu rasta,
uskoro e zapoeti i izbacivati spore u obliku belog praha.

Berba gljive Bukovae

Berbu treba zapoeti pre izbacivanja spora. Prerasle gljive poinju menjati oblik i
postaju levkastog oblika, ili rub postane valovit. Zrele gljive se paljivo odlome sa
vree tako to se celi struak uhvati rukom i lagano zaokrene levo-desno. Gljive ne
treba rezati noem, jer se na ostacima struaka moe vrlo brzo pojaviti zelena plesan.
Grupe gljiva (buketi) se beru celi, nikad pojedinano gljiva po gljiva iz buketa, makar
da i sve gljive iz buketa nisu sasvim dozrele za berbu. Ukoliko ima po koja gljiva koja
nije za prodaju u sveem stanju, takva se gljiva moe iskoristiti za suenje, kao i
ukoliko uzgajiva ima prezrele gljive.

Bukovaa se bere kada veliina klobuka naraste

promera do 10 cm. Kao to je reeno bere se celi
grm iz korena, nita se ne ostavlja na tome mestu. Ne sme se ostavljati da gljiva prezri
(prezrele gljive) jer iako joj raste veliina, gubi i do 20-30 % svoje teine, a o izgledu da
se i ne govori, pa se takva gljiva ne otkupljuje. Takve gljive moe uzgajiva osuiti i
predati u suenom stanju. Gljiva se za suenje naree u rezance, pa se sui na suncu, ili
u improvizovanim ili posebnim suarama za gljive.

Za prodaju dolaze u obzir samo klobuci, jer su struci neto ilaviji, te se kod berbe
struci reu 1 do 2 cm ispod lamele klobuka. Rezanje klobuka se moe obaviti ve
prilikom berbe, ili se to naknadno obavi prilikom sortiranja gljive i spremanja za
isporuku na otkupno mesto. Gljiva se mora isporuiti na otkupno mesto odgovarajue
sloena, u odgovarajuoj ambalai isti dan kada se vri i berba jer stajanjem gljiva gubi
na kvalitetu.

Nakon branja gljiva potrebno je paljivo poveati otvore na najlonskoj vrei, jer je
prvobitni zatvoren ostatkom struka, ili otvarati najlon na onim mestima gde se vidi
da se formiraju plodna tela mladih gljiva. Celi najlon se ne sme nikada skinuti, jer bi se
supstrat prekomerno osuio.

Gljive uglavnom raaju u ciklusima, te je trajanje jednog oko nedelju dana, a vree se
iskoritavaju do 4 ciklusa berbe, a posle toga, prinos gljiva je preslab za industrijsku
proizvodnju, pa se te vree iznose iz uzgajalita i postavlja nova tura vrea.

Prinos gljiva se rauna na bazi teine vlanog supstrata, a kree se od 15 do 30 %,

zavisno o uslovima uzgoja i strunosti uzgajivaa. Iskoriten supstrat se moe iskoristiti
kao odlino organsko ubri

UPUTSTVO ZA GAJENJE SHIITAKE GLJIVA NA SUPSTRATU

Potrebni objekti i infrastruktura:

Kao gajilite, najpogodnija prostorija je podrum ili bilo koji drugi podzemni objekat (tunel, sklonite i sl.) zbog
umerene temperature u svako doba godine. Proizvodnja se moe u potpunosti realizovati i u nadzemnim objektima
(hangari, hale, garae, staklenici) ali su vei trokovi za energiju klimatizovanja i termoizolaciju. Gajilite je
neophodno opremiti policama, najbolje metalnim reetkastim, zatienim od korozije. Drvene police moraju se
obloiti nekim drugim materijalom (lim, plastina folija i sl.) jer bi ih shiitake gljiva (drvorazlaga inae) u dirktnom
kontaktu brzo unitila. Vertikalni raspon stalaa trebao bi biti 35-40 cm. Ukoliko se police montiraju do zida njihova
dubina trebala bi da bude 50-60 cm, ali ako postoji prilaz policama sa obe strane dubina moe biti do 120
cm.Ventilacioni sistem u gajilitu trebao bi biti tako dimenzionisan da ima protok od oko 5-7 izmena vazduha na sat,
bitna je vertikalna izmena vazduha, obino se sve vazduh ubacuje kroz razvodni tunel odozgo a vazduh zasien
ugljen dioksidom potiskuje se ili isisava iz donjih slojeva. Rasveta bi trebala biti jaine oko 500-2000 lux-a a svetlost
difuzna talasne duine 370-420 nm. U potpunosti odgovaraju neonske fluo cevi. Posude u koje se stavljaju blokovi
na potapanje mogu biti plastine kadice, limena korita, burad, bazenii i sl. Pored toga za uspeno natapanje
supstrata potrebne su i reetke ili ploe sa tegovima to treba da obezbedi da potopljeni supstrat ne isplivava na
povrinu ve bude u celini pod vodom. Gajilite bi trebalo da ima dovod iste vode a na podu bi trebalo da postoji
slivnik-odvod. Za pospeivanje vlanosti vazduha u gajilitu koriste se sistemi za oroavanje ali se to moe raditi i
runo putem obine vinogradarske prskalice. Klima ureaj ne spada u neophodnu opremu ali bi u nekim gajilitima
tokom letnjih ega bio od koristi. Korisne altke su i no ili makaze za branje gljiva, sto ili stalak za privremeno
odlaganje blokova ili materijala, klupica sa dva stepenika za bolji prilaz gornjim stalaama.

Potrebni mikroklimatski uslovi u gajilitu:

Temperatura 13-25 C . Relativna vlanost vazduha 70-95 %. Izmene vazduha: 5-7 na sat. Svetlost 500-2000 lux,
talasne duine 370-420 nm. Nivo CO2 < 1000 ppm.
Priprema za gajenje: Obuhvata nabavku, opremanje i sreivanje gajilita i stvaranje svih pomenutih uslova. Zatim
treba sprovesti higijenske pripremne radnje, okreiti zidove, oprati pod. Ako je higijena dobra, neka posebna
dezinfekcija nije neophodna a mogue je koristiti blaga netoksina sredstva poput blagih rastvora vodonik
peroksida, persiretne kiseline ili pak sredstva na bazi hlora. To se radi 5 dana pred poetak gajenja a prostor se
dotle dobro provetri.

Tehnika rada u fazi plodonoenja:

Blokovi sa supstratom nalaze se u svojoj foliji. Skidanjem te folije oni prelaze iz faze inkubacije u fazu plodonoenja.
Supstrat se isporuuje u proseku kada navri 4 nedelje od dana zasejavanja, on je najee bele boje. Procena
zrelosti supstrata i odluka o ubacivanju u plodonoenje donosi se na osnovu njegovih spoljnih karakteristika. Obino
je potrebno 6-8 nedelja od dana zasejavanja pa da supstrat bude zreo, to znai da u gajilitu moe dozrevati 2-3
nedelje u foliji. Zreo supstrat prorastao je svojim belim hifama itav materijal u kesi ukljuujui i dno kese. Drugi
pokazatelj su vidljive neravnine (poput kokica -popcorn) na povrinskim zonama supstrata. Trei pokazatelj je
poetak promene bele spoljanosti u braon pa je neki deo povrine braon boje a u nekim delovima kese mogu se
pojaviti kapljice braonkaste tenosti. Kada su ti uslovi ispunjeni odgajiva paljivo skida foliju da ne oteti blok, folija
se baca a blok stavlja na policu. Par dana nakon toga blok e poprimati sve vie braon boje dok na kraju ne bude
takva itava povrina. Iniciranje plodonoenja obavlja se tako to se blok potopi u hladnu vodu unutar neke posude i
pritisne nekom reetkom i tegom kako ne bi isplivavao na povrinu. To se moe uraditi odmah po vaenju iz folije a
moe i nekoliko dana posle. Tu provede 48 sati nakon ega se izvadi iz vode i stavi na policu. U roku od 3-5 dana
pojavljuju se primordije - naznake gljiva, bele male okruglaste izrasline sa braon poljem u sredini. Iz primordija se u
roku od narednih 3-5 dana razviju gljive. Procena kada su gljive za berbu je opet na osnovu spoljanjeg izgleda.
Zrela i prvoklasna gljiva (donko kvaliteta) ima polukuglast eir ili rairen ali mesnat eir ispod koga su jasno vidljivi
listii pa ih ne prekriva pauinasta opna i gde je rub eira jo uvek zavrnut na dole. Gljive se beru odsecanjem
noem ili posebnim makazama stabla gljive do same povrine supstrata. Nakon branja blok se odmara oko 7 dana,
nakon ega se ponovo potapa u hladnu vodu za sledei talas. Voda za potapanje ne bi trebala da bude jeko
hlorisana, poeljno je ubacivati malo leda u nju a nkon jednog eventulno dva potapanja ona se prosipa i sipa se
svea voda.

Ciklus gajenja, ritam plodonoenja i oekivani prinos:

Ukoliko su uslovi u gajilitu povoljni mogue je dobiti iskorienje od 90 % ukupnog prinosa u roku od 4 meseca od
prvog talasa. Ako se uspostavi ritam plodonoenja i ne doe do prekomernog isuivanja blokova ili drugih
komplikacija realno je oekivati svakih 15-20 dana po jedan talas Prvi talas obino nije jak, kulminacija se postie
 tokom treeg i etvrtog.. Odgajiva moe, ako eli, malo usporiti ili ubrzati ciklus. Na niskim temperaturama
metabolizam shitake je usporen pa se jo i uz proreeno potapanje moe odlagati plodonoenje. Na temperaturama
od oko 25 C ili vie maksimalno se brzo odvija prorastanje gljiva. Uz ovu temperaturu treba imati i visoku vlanost
vazduha jer je tad opasnost od isuivanja supstrata najvea. Ako odgajiva ima mogunosti idealno bi bilo da
odmah posle potapanja podigne vlanost na 90% a nakon 4-5 dana kad krene razvoj gljiva spusti na 70%, tako e
dobiti vie nastalih primordija i neto kvalitetnije gljive koje su podesne za due uvanje. Za period od 4 meseca
obino se dobije 6-8 talasa, supstrat e trajati i due meutim postaje malo isplativ za komercijalnu eksploataciju.
Do tad blok ija je poetna teina bila 2,7 kg trebalo bi da da oko 1 kg gljiva to iznosi 37 %. Taj prinos nije konaan
jer ako se ostavi da plodonosi jo nekoliko talasa moe se postii i preko 45 % prinosa. Na odgajivau je da odlui
da li e zauzimati gajilite sa niskoproduktivnim starim supstratom i iscrpeti ga do kraja ili e ubaciti nov
visokoproduktivan supstrat. Na kraju svog ivotnog veka blok sa shiitakom postaje mali, crne boje, lako drobljiv a
gljive koje izbacuje su male.

Problemi u toku gajenja i njihovo reavanje:

Mugue je da mesta ubranih gljiva ili druga mesta na bloku oboje se u zeleno jer se razmnoila zelena plesan. Ona
je povrinska i ne bi trebalo da predstavlja veu opasnost, plesan se mehaniki skine, blok se ispere a na to mesto
se nanese malo obinog gaenog krea. Ako je higijena redovna ovo se ree deava. Neki odgajivai imaju
probleme sa insektima, ovo se reava pomou traka sa lepkom, bilo bi bolje ne koristiti insekticide jer je zamisao da
itav proces bude odraen bez ikakvih hemijskih preparata. Naroito u prvom talasu mogu se pojviti na nekim
blokovima deformisane bele okrugle forme nerazvijenih gljiva, Njih treba odstraniti, higijene radi a ve u sledeem
talasu pojavie se normalne gljive. Ukoliko se desi da usled nedovoljne vlanosti vazduha blokovi se delimino
isue, odnosno postanu lagani, odmah ih treba potopiti u vodu ali prethodno ih treba malo izbuiti nekom tankom
iglom (prenika 1-2 mm) na 20-tak mesta ravnomerno rasporeenih, isto treba uiniti ukoliko su blokovi i pri
redovnom potapanju lagani posle 48 sati natapanja. Isuenim blokovima trebae malo vremena da se povrate
ponovo uu u plodonoenje. Ako se gljive isuvie sporo razvijaju treba podii temperaturu, optimalno bi bilo 18-21
C. Ako gljive imaju izduena stabla a manje eire treba pojaati ventilaciju i osvetljenje.

Skladitenje, prerada i plasman gljiva:

Shiitake gljiva se moe dugo odrati u friideru, na +2C tri nedelje. Gljive se mogu zamrzavati, suiti cele ili seene
u listie i mogu se marinirati. Najjednostavnije je plasirati celu sveu gljivu.

Osvetljenje prostorija za smestaj Gljiva

od vaske71 07 Apr 2009, 02:01

Zabranjeno je pravo kopirajta bez moje izricite dozvole

Salim se naravno gajite ljudi Bukovacu sto mozete vise uz minimalna ulaganja po vas dzep - preporuka svakome ako
prodate blago vama ako ne prodate opet blago vama bar cete jesti nesto najzdravije sto vam priroda moze dati
Evo ovde gore nacrtao s brda s dola u Paintu da bi znali kako da rasporedite strogo- Neonsko osvetljenje .
Ovo Osvetljenje ne podrazumeva Stedljive sijalice ili Obicne sijalice strogo se toga pridrzavajte .
Sta uzeti od osvetljenja ?
Jedostavno je odite u prodavnicu elektromaterijala i trazite prodavcu da vam da neonke koje najvise isijavaju belu
svetlost (to bi trebale biti reklamne neonke) Kupite naravno uz njih i sav potreban materijal da bi radile ( starter ,
drzace , prigusnicu ) .
Nadjite na otpadu ili iz prodavnice tanki aluminijum (sto tanji) i svakoj neonci postavite reflektor iza nje zbog
usmeravanja isijane svetlosti te kupite obicnu Aluminijumsku foliju (sto jeftiniju) i neki lepak kojim ce te zalepiti alu
foliju za drvo i zid .
Svaku montiranu neonku potrebno je zastititi od vlage i od spoljnih uticaja vlage
sa pleksiglasom (kada prskate) vodite strogo racuna o tome

Na slici sam nacrtao izgled vasih polica gledano bocno i raspored gde treba da vam stoje neonke . Naravno slovo +n
oznacava vam da u zavisnosti od velicine prostorije mozete da stavite i nepoznat broj polica iduci po ovoj mojoj semi
postavljanja . U zavisnosti od duzine police (imate police i po 8 metara duzine) neonka od neonke trebala bi biti na
minimum 1,5 metara .Daljina jedne od druge police trebala bi iznositi najmanje 70 cm - ali ako vam je daljina bliza
treba korigovati sa dodavanjem jos jedne neonke po visini police .
Alu foliju je veoma bitno da prilepite na svakoj donjoj strani police zbog refleksije kako sam i nacrtao debljom plavom
linijom .
A sad odo na posao pa vi mladji pitajte starije gljivare na nasem sajtu u vezi nekih nejasnoca

e: Bukovaca i nasi pocetci - nacin pripreme supstrata

od vaske71 06 Avg 2009, 20:42

Molim Vasketa da odgovori kako se to supstrat forsira, pa se istrosi posle tri berbe, odnosno

sta to ne treba raditi da bi imali 5-6 berbi?

Ne forsira se supstrat vec Micelijum . Jedan od glavnih nacina forsiranja su premalo vecih rupa na dzaku . Micelijumska
zica je tada pod duplim naponom pa se javljaju uz sve ostale zivotne uslove veci grozdovi Bukovace - zato se brze i
formiraju i imaju vece sesire ali se umesto korena javljaju grozdovi (kao kada nema korena) Ovo forsiranje se radi za
prodaju .
Takodje imate i forsiranje svetlom . Na primer neonska svetla rade svakog dana sat vremena vise . U toku 11 dana
bukovaci se poremeti bioloski casovnik pa ona daje brzi rod ali na vasu kasniju stetu . Slicno se radi i kod zivene
(Kokoske koja nosi jaja) ali sve ovo je veoma stetno kasnije pa kokos nije sposobna da prezivi ni godinu dana ....
Bioloski sat je veoma zeznuta stvar koja se garant odrazi na vasu stetu kasnije, pa mi zato i nije bas za pricu ali
skontacete vec sami sta sam hteo time da kazem...
Kako uspriti proces - tj koji je normalan proces za 5 i 6 berbi ? - izbusiti sto vise rupa zumbom - tada micelijumska zica
ide u svim pravcima a rod se pravilno rasporedjuje ali je istovremeno i manji bez grozdova a sa manjim korenima koje
naravno regulisemo stepenom osvetljenja . Na ovaj nacin micelijum buja i pravilno se prehranjuje supstratom pa otuda
i 5 normalnih berbi .

Isto tako da li radi dobijanja dobrog micelijuma neki materijal cuvamo 15 godina ili sta vec?Molim
ako moze detaljnije.

Ne pogresno si razumeo . Dobar micelijum se vadi vecinom iz istog izvora a izvori micelijuma mogu trajati i do 15
godina uz posebne uslove koje mikolozi praktikuju.