TELEKOMUNIKACIONE PRISTUPNE MREE

Miroslav L. Duki, Dejan S. Vuji Katedra za telekomunikacije, Elektrotehniki fakultet u Beogradu

I UVOD Poetkom 80-tih godina prolog veka na tritu telekomunikacionih usluga izdvajala su se tri nezavisna segmenta: javni fiksni telefonski servis, servis kablovske televizije (Cable TV, CaTV) i povezivanje raunara u izolovane lokalne raunarske mree. Kao rezultat procesa deregulacije i liberalizacije trita telekomunikaconih usluga tokom 90-tih godina i znaajno poveanog interesovanja korisnika za multimedijalne servise ova tri segmenta objedinila su se u jedinstveni segment, sa ciljem da se korisnicima ponudi univerzalni irokopojasni servis, preko jedinstvene pristupne mree. Trenutno se trite telekomunikacionih usluga oslanja na niz razliitih tipova telekomunikacionih pristupnih mrea. U ovom radu izloena je njihova sistematizacija i komparativna analiza karakteristika. U drugom poglavlju rada opisani su tipovi pristupnih mrea i podrani servisi koji su trenutno najrasprostranjeniji, kao i pristupne mree za koje se oekuje da bi mogle predstavljati optimalan izbor za pruanje irokopojasnih servisa. Trei deo rada bavi se detaljnim opisom javne fiksne telefonske mree (JFTM) kao trenutno najrasprostranjenije mree, posebno sa stanovita pruanje multimedijalnih servisa. U etvrtom delu rada opisane su kablovske, hibridne i optike pristupne mree, koje su po svojoj realizaciji i organizaciji medjusobno vrlo sline. Karakteristike javne mobilne telefonske mree (JMTM) i fiksnog beinog pristupa (Fixed Wireless Access, FWA) izloene su u petom poglavlju. esti deo rada sadri zakljuna razmatranja i predlog za izbor jedinstvene telekomunikacione pristupne mree, koja e biti u stanju da prui irokopojasnei irokodifuzne servise korisnicima. II TIPOVI TELEKOMUNIKACIONIH PRISTUPNIH MREA Bez obzira na princip realizacije, sa stanovita korisnika telekomunikaciona mrea treba da obezbedi: pouzdanu komunikaciju izmedju krajnjih korisnika, uz minimalno vreme uspostavljanje veze i kanjenje signala; razmenu informacija u formatu pogodnom za prijem i eksploataciju na korisnikim terminalima, uz odgovarajui kvalitet servisa zahtevan od strane korisnika; pruanje dodatnih usluga u skladu sa zahtevima korisnika i visoku fleksibilnost; jednostavno odravanje uz minimalnu verovatnou otkaza. Ekonomski interes namee provajderu servisa reenje koje ne mora obavezno predstavljati tehnoloki najbolje reenje, ve ono reenje kod koga su telekomunikacioni zahtevi korisnika i ekonomski interes provajdera uskladjeni. Pregled stanja i zahteva, Sl.1, ukazuje da se postojeim pristupnim mreama moe obezbediti korisniki pristup protocima do 200Mb/s. Najvei problem u veini zemalja predstavlja neizgradjena telekomunikaciona infrastruktura. Dok je u SAD, CaTV prisutna skoro u svakom domu, penetracija kablovskih mrea u zemljama u razvoju procenjuje se do 30%, [1]. Otuda je neophodno pronai brz, tehnoloki jednostavan i ekonomski isplativ nain realizacije pristupnih mrea. Reenje se moe traiti u realizaciji beinih pristupnih mrea, gde se u skladu sa primenjenim tehnologijama mogu ostvariti protoci vei od 50Mb/s.
NOVE INSTALACIJE
Ethernet (10/ 100Mb/s) Koaksijalni HomePNA POF IEEE 1394 (<400Mb/s)

USB (<480Mb/s)

BEZ NOVIH INSTALACIJA

PRISTUPNE MREE
FTTX Satelitske LMDS HFC MMDS xDSL Kablovska WLL

Koaksijalni (<20Mb/s) HomePlug (<100Mb/s) LANWorks X.10 EDB HomeCNA (<20Mb/s) (200Mb/s) CeBus

HomePNA (<10Mb/s)

Sl.1 Zahtevi na polju realizacije novih pristupnih mrea. Do 2006.g. bie 350 miliona korisnika sa irokopojasnim pristupom, [2], Sl.2. Istraivanja ukazuju da e najvei broj pristupa servisima biti realizovan beinim tehnikama pristupa, dok e vie od 25% korisnika pristup ostvarivati preko postojee elektrodistributivne (EDB) mree.
Broj prikljuaka (desetine miliona)
35 30 25 20 15 10 5
Beini LAN Ethernet HomePNA EDB (veliki protoci) EDB (kontrola uredjaja) USB IEEE 1394

6.03 12.17

13.93

14.42 18.23 21.27

2000

2001

2002

2003

2004

2005

2006

Sl.2 Predvidjeni broj korisnika irokopojasnih servisa. III JAVNA FIKSNA TELEFONSKA MREA JFTM kao najrasprostranjenija telekomunikaciona mrea na planeti, originalno projektovana za prenos govornog signala, nije u stanju da zadovolji nove korisnike zahteve. Protoci ostvareni modemskim pristupom ve nekoliko godina se smatraju nedovoljnim, Tab.1, i praktino su dostigli gornju

Broj prikljuaka [%]

13.09

granicu. Krajem 80-tih i poetkom 90-tih godina prolog veka ISDN je smatran reenjem problema realizacije irokopojsnog pristupa, pruajui kunim korisnicima protoke do 144kb/s, a poslovnim korisnicima, preko primarnog ISDN pristupa, protoke do 2Mb/s. Tab.1 Protoci pri modemskom prenosu podataka u JFTM.
Ekvivalentni binarni protok [kb/s] 9.6 9.6 14.4 33.6 56 Simbolski protok [baud] 2400 2400 2400 4800 8000 na downlinku 3200 na uplinku Modulacija 16-QAM 32-QAM 128-QAM 256-QAM 256-QAM Standard V.29 V.32 V.33 V.34 V.90 Godina izdavanja standarda 1976 1984 1988 1996 1998

razdelnike DSL i signala govora. Zbog pojave presluavanja nephodno je da razdelnici(filtri) na korisnikom prikljuku i u lokalnoj centrali budu tako podeeni da uklone interferirajue signale, Sl.3.
Kua Lokalna telefonska centrala Komutator Razdelnik ADSL i telefonskog saobraaja Razdelnik ADSL i telefonskog saobraaja (u kunom prikljuku) Kuna instralacija ADSL modem PC tel Kuna instralacija

ADSL pirstupni multiplekseri

Inertnost provajdera fiksnog telefonskog servisa da odgovore zahtevima kunih korisnika, uinili su da korisnici ne prihvate ISDN u znaanijem broju tako da se broj ISDN korisnika u svetu moe proceniti na ispod 20 miliona. Dodatno, protok od 2Mb/s poslovnim korisnicima nije se mogao ponuditi preko bakarnih parica ime su trokovi uvodjenja ISDN za nih znaajno rasli usled modifikovacije pristupne mree. Alternativni pristupi, poput T1 u SAD i E1 u Evropi, uinili su da se poslovni korisnici ne odlue za upotrebu ISDN. Pojavom xDSL tehnologija na telekomunikacionom tritu, sredinom 90-tih godina, ISDN tehnologija postala je tehnoloki zastarela. Prva tehnologija realizovana u okviru xDSL familije bio je ADSL (Asymetric DSL), osmiljen 1989.g. u laboratorijama AT&T za pruanje servisa videa-na-zahtev, a ne pristupa Internetu kako se to danas misli. Protok na downlinku od 6.144Mb/s dovoljan je za prijem video sadraja, dok je protok na uplinku od 640kb/s trebao da poslui korisnicima za slanje svojih zahteva i komentara provajderu servisa. Frekvencijski opseg dodeljen ADSL-u podeljen je u tri podopsega: opseg od 0-4kHz namenjen je za prenos govornog signala na identian nain kao u klasinom telefonskom sistemu; opseg od 25-138kHz namenjen je prenosu podataka na uplinku; opseg od 200kHz-1.1MHz namenjen je prenosu podataka na downlinku. Ukoliko se koristi neka tehnika za potiskivanje eha, opseg za prenos na downlinku moe zauzimati opseg od 25kHz do 1.1MHz. Pre upotrebe xDSL tehnologija u JFTM neophodno je bilo reiti nekoliko problema. Induktivna, niskofrekvencijska i disperzivna priroda bakarnih parica dovodi do slabljenja, izoblienja i pojave intersimbolske interferencije pri prenosu govornih signala i signala podataka. Dodatni problem predstavljaju i neiskorieni prikljuci koji pri prenosu govora ne unose dodatnu smetnju ali pri prenosu podataka, usled neprilagodjene impedanse na krajevima neiskorienih prikljuaka, dovode do refleksije signala i pojave presluavanja na bliem i na suprotnom kraju linije. Kako se prenos podataka preko DSL veze ostvaruje komutacijom paketa a prenos govora komutacijom kola neophodno je postaviti na krajevima pristupnih linija

Sl.3 Veza izmedju ADSL korisnika i lokalne centrale. Rastojanje izmedju korisnika i lokalne centrale znaajno utie na dostupan protok tako da je u sluaju VDSL-a (Very High Speed, DSL) garantovani protok na rastojanjima do 300m od lokalne centrale 54Mb/s, na rastojanju 1.5km do 14.5Mb/s dok korisnici na rastojanjima veim od 5km, bez obzira na poboljanja u pristupnoj mrei, ne mogu koristiti DSL servis. Sa stanovita funkcionisanja mree, klasian telefonski servis moe biti podran na tri naina, [3]. U sluaju odvojene realizacije irokopojasne mree, uskopojasni sistem unapredjuje se potrebnim elementima za formiranje irokopojasne mree, koji su u labavoj vezi sa elementima uskopojasne mree. Kod korisnika i ONU obavezno se postavljaju razdelnici, kako bi se razdvojili VDSL signali i IDSN ili govorni signali, Sl.4. Dok su linijski terminali (modemi) za ADSL obino instalirani u lokalnim centralama, a redje u optikim mrenim jedinicama (Optical Network Unit, ONU), VDSL modemi obavezno se postavljaju znatno blie krajnjim korisnicima tj. u optikim mrenim jedinicama.
Pristupni cvor Linijski terminal Linijski terminal ATM komutator irokopojasni signali Opticka mrena jedinica Opticki mreni terminal Razdelnik VDSL i telefonskog signala Korisnik VDSL modem

Opticka veza

VDSL modem

Linijski Telefonski Lokalna terminal za signali telefonska prijem (uskopojasni) centrala telefonskih signala

VDSL signali

Telefonski signali

Razdelnik VDSL i telefonskog signala

Sl.4 Zaseban prenos irokopojasnih i uskopojasnih signala. U sluaju integrisanog telefonskog servisa u okviru irokopojasne mree, funkcije uskopojasne i irokopojasne mree realizuju se u okviru istih elemenata. Upotreba razdelnika na strani ONU i korisnika je neophodna ali se prenos odvojenih telefonskih ili ISDN signala zavrava ve u ONU, gde se oni prevode u pogodan format za dalji prenos kroz mreu. U sluaju potpuno digitalne pristupne mree, signali iz i ka JFTM prenose se u potpuno digitalnoj formi VDSL ili optikim linijama, kada je postojea pristupna mrea u potpunosti izmenjena. Zbog toga, ONU moe biti manjih dimenzija jer nema potrebe za ugradnjom razdelnika, Sl.5. Pristupni vor, (Access Node, AN), koncentrie saobraaj sa razliitih ONU ka jednom ili vie provajdera. U sluaju

VDSL modem

VDSL modem VDSL signali i telefonski signali

podaci

Telefonski prikljucak

Telefonski signal

integracije telefonskog servisa u okviru digitalne pristupne mree, pristupni vor sadri i neophodni interfejs za komunikaciju sa JFTM. Pristupni vor moe biti pozicioniran u lokalnoj centrali ili izmeten znatno blie korisniku ukoliko za tim postoji potreba, jer jedan AN moe opsluivati i do 10000 korisnika.
Pristupni cvor Linijski terminal Uskopojasna intefejsna jedinica irokopojasni signali Opticka mrena jedinica Korisnik

signali pojaavali, Sl.6. Za potrebe interaktivnih servisa definisan je opseg 5-42MHz namenjen prenosu analognih i digitalnih signala od korisnika ka voritu. Ujedno, da bi se osigurao brz pristup Internetu glavno vorte se povezuje direktno sa mreom provajdera Internet servisa linkom kapaciteta ne manjeg od 45Mb/s.
Satelitska antena Koaksijalni napojni vod
LOKALNO VORITE

Opticki mreni terminal

VDSL modem VDSL (telefonski signal alje se preko VDSL-a)

podaci

Linijski terminal

ATM komutator

Opticka veza

DISTRIBUTIVNI CENTAR Domainstva

LOKALNO VORITE LOKALNO VORITE

VDSL modem

VDSL modem

VDSL modem

Telefonski signali (uskopojasni)

Koder/ Telefonski signal dekoder telefonskog signala

Koaksijalni vod

Pojaavai

Sl.5 Potpuno digitalna korisnika linija. Optika mrena jedinica sastavljena je od VDSL modema, interfejsne jedinice za pristup optikoj mrei i multipleksera. U sluaju integracije telefonskog servisa, ONU je opremljena interfejsnom jedinicom za povezivanje sa JFTM i obino podrava 10-20 VDSL linija. Na korisnikoj strani, VDSL modem moe biti povezan na lokalnu raunarsku mreu (Local Area Network, LAN) ili lokalnu automatsku telefonsku centralu (Private Automatic Branch Exchange, PABX) ukoliko se radi o poslovnim korisnicima, ili na multimedijalni terminal (TV, raunar i sl.) ukoliko se radi o rezidencijalnim korisnicima. Pokuaji provajdera da izbegnu dodatne modifikacije i trokove u pristupnoj mrei, rezultirali su pojavom G.Lite standarda koji ne zahteva upotrebu razdelnika. Ovim reenjem dobijeni su jeftiniji i jednostavniji DSL G.Lite modemi ali sa smanjenim moguim protokom na 1.5Mb/s na downlinku i 512kb/s na uplinku. Znaajna prednost JFTM kao pristupne mree jeste u injenici, da se dostupni resursi ne dele izmedju korisnika. IV KABLOVSKE, HIBRIDNE I OPTIKE PRISTUPNE MREE Kablovske pristupne mree projektovane su originalno za distribuciju TV signala na terenima gde nije mogu klasian, beini, prijem i raspolau protokom signala u pristupnom delu ogranienim na 750Mb/s. Smanjenjem rastojanja izmedju regeneratora u okviru pristupne mree kapacitet koaksijalnih mrea moe da se povea i na nekoliko desetina Gb/s. No, kako je za prenos jednog analognog TV signala odredjen opseg od 6MHz u SAD i 8MHz u Evropi, trenutno dostupan opseg vie je nego dovoljan za emitovanje blizu 100 TV kanala. CaTV mree predstavljaju idealan nain distribucije TV signala kada veliki broj korisnika prima isti sadraj. Nasuprot tome, u sluaju kada korisnici zahtevaju zasebne sadraje, poput videa-na-zahtev, ili irokopojsnog pristupa Internetu, mrea nije u stanju da zadovolji potrebe korisnika i sistem brzo ulazi u zasienje jer je po jednom korisniku u mrei proseno dostupan opseg od samo 31kHz, [1]. Dodatno, kako je prenos TV signala jednosmeran proces to je neophodno izvriti modernizaciju mrea i pojaavae signala u pristupnim mreama uiniti dvosmernim kako bi se i povratni

Sl.6 Struktura CaTV mree. S obzirom na interaktivnost servisa potrebno je uskladiti prenos podataka na uplinku i downlinku, zbog ega se primenjuje pristup sa vremenskom raspodelom korisnika (Time Division Multiple Access, TDMA). Viestruki pristup sa oslukivanjem nosioca (Carrier Sence Multiple Access, CSMA), primenjen u Ethernet mreama, zbog distribuiranosti sistema i mogunosti kontrole samo iz glavnog distributivnog centra, nije mogue primeniti jer se ponovno slanje signala, posle kolizije i pojave greke pri prethodnom prenosu, ne moe izvriti u dovoljno kratkom roku. U sluaju jakog uticaja uma primenjuje se i sinhroni pristup na bazi kodne raspodele korisnika (Synchronous Code Division Multiple Access, S-CDMA). Strukture hibridnih koaksijano-optikih (Hibrid FiberCoax, HFC) i optikih mrea sline su strukturi prikazanoj na Sl.6. U HFC mreama pristupne mree su realizovane upotrebom koaksijalnih kablova ili kombinacijom koaksijalnih i optikih kablova. Moderan HFC sistem koristi optike kablove za povezivanje centralnog vorita sa perifernim od kojih se veze sa pojedinanim korisnicima ostvaruju preko koaksijalnih kablova. Stoga, neophodno je izvriti dvostruku konverziju signala iz elektrinog u optiki i obrnuto. Kada centralno vorite ima obavezu da servisira veliki broj korisnika, servisna zona se moe izdeliti na vei broj manjih zona kontrolisanih zasebnim (regionalnim) distributivnim centrima. Pri tome, svi regionalni centri povezani su sa centralnim i medjusobno preko dualnog redudantnog optikog prstena zarad vee pouzdanosti. Optike pristupne mree (Fiber To The Home, FTTH) predstavljaju danas konano reenje irokopojasnog korisnikog pristupa sa protocima reda 10Gb/s raspoloivim za krajnje korisnike. Prenos signala ostvaruje se tehnikama multipleksiranja po talasnim duinama (Wavelength Division Multiplexing, WDM). Na downlinku podaci se difuzno alju na 1490nm primenom TDM dok se na uplinku primenjuje prenos signala na talasnoj duini 1310nm, upotrebom TDMA kako bi se

podrala veza vie taaka-taka. Po treoj talasnoj duini 1510nm, vri se difuzni prenos signala u tranzitnoj mrei. Fizika realizacija pristupne mree izuzetno je skupa, jer se zahteva dovodjenje optikog kabla do svakog korisnika u sistemu. Uzimajui u obzir injenicu da preko jednog vorita servisima pristupa od 500-1000 korisnika, jasno je da trokovi realizacije pristupne optike mree ne mogu biti znaajnije smanjeni. Kao i kod ostalih mrea kod kojih se resursi dele izmedju korisnika u okviru pristupnih mrea, maksimalan dostupan protok po korisniku diktiran je brojem trenutno aktivnih korisnika u lokalnoj mrei. S obzirom na dostupan protok i trenutno dostupne servise, ovo smanjenje protoka sa stanovita korisnika je zanemarljivo. ta vie, trenutno interesovanje korisnika ukazuje na injenicu da se servisi interesantni i finansijski dostupni korisnicima mogu ponuditi preko alternativnih tipova pristupnih mrea, ime optike pristupne mree, u ovom trenutku, postaju finansijski neisplative. V NISKONAPONSKA EDB MREA KAO TELEKOMUNIKACIONA PRISTUPNA MREA Procesi demonopolizacije telekomunikacija i trita elektrine energije kao jednu od atraktivnih mogunosti izbacile su realizaciju savremenih telekomunikacionih mrea korienjem vodova niskog napona kao prenosnog medijuma. EDB mrea dugo se ve koristi za prenos podataka malim protocima i njihova upotreba ograniena je samo u korporacijske svrhe distributivnih preduzea. S obzirom na to, da su najzainteresovaniji za upotrebu irokopojasnih servisa zaposleni u malim preduzeima i stanari veih blokova zgrada, sa zahtevanim protokom od nekoliko desetina Mb/s pa do 512Mb/s, lokalna mrea niskih vodova namee se, pre svega, kao mogui nain za realizaciju LAN ili drugih tipova lokalnih mrea.EDB mrea je veoma lo prenosni medijum u poredjenju sa koaksijalnim kablom ili optikim vodom jer se odlikuje propusnim opsegom od samo 300kHz, ogranienom predajnom snagom, visokim nivoom smetnji i promenljivim vrednostim slabljenja i impedanse. Postojei standardi dodatno ograniavaju upotrebu niskonaponskih vodova u telekomunikacione svrhe jer definiu prenos signala frekvencija 50 i 60Hz, dok se za potrebe telekomunikacija prenose signali sa nosiocima na nekoliko MHz. Pri analizi postojee infrastrukture, kada se razmatra mogunost primene distributivne mree kao pristupne mree, mogu se formirati tri njena modela, [4].Prvi model predstavlja periferije velikih gradova gde se pretpostavlja jednak odnos malih zgrada sa vie stanova i pojedinanih kua, a distributivne trafo stanice su blizu jedna drugoj. Smatra se da je mrea distributivnih kablova podzemna i potpuno poznatih karakteristika, dok je 80% svih korisnika na rastojanju manjem od 300m od trafo stanice, a na rastojanju do 500m su svi korisnici. Uz odredjena prilagodjenja impedanse ova oblast je odlina za prenos telekomunikacionih signala po vodovima niskog napona. Drugi model je seoski ili periferija manjih gradova. Svi distributivni kablovi su podzemni a rastojanja do distributivnih transformatora su mala. Mrea ima strukturu drveta, sa malo grana i znatno manji broj diskontinuiteta

impedanse nego prethodni model. Takodje, u ovom sluaju je gustina korisnika manja nego u prvom modelu. Trei model je tipian ruralni model sa odredjenim brojem zaseoka koji su prostorno dislocirani. Teren se sastoji od polja, livada i uma. Oko 80% kablova su vazduni. Duina kablova sa zatitom je mala, oni su samo na ulazu u domainstvo a postoji po jedan distributivni transformator po Realizacija pristupnih mrea upotrebom 1km2. niskonaponske mree u ovakvim sredinama nije ekonomski isplativa zbog malog broja korisnika i velikog rastojanja izmedju njih. Struktura EDB mree moe se posmatrati i sa stanovita postojee naponske strukture mree. Visokonaponski segment mree predstavljaju vodovi izmedju elektrocentrala i rezidencijalnih zona, sa dobrim propagacionim karakteristikama na visokim uestanostima, zbog ega je mogue preneti signale u opsegu 40-500kHz na rastojanjima veim od 500km. Poslednjih godina prenos telekomunikacionih signala odvija se i preko optikih vodova poloenih zajedno sa dalekovodnim kablovima. Vodovi srednjeg naponskog nivoa predstavljaju segment mree primenjen u gradskim sredinama i ne koriste se za prenos telekomunikacionih signala, dok trei segment predstavlja niskonaponska distributivna mrea koja povezuje srednjenaponsku mreu sa potroaima preko transformatorskih stanica 10/0.4kV. Pravne regulative i standardi definisani su u Evropi CENELEC uredbom EN 50065-1, 9-95, Sl.7, dok se u Japanu koristi opseg 10-450kHz, i u SAD opseg 5351705kHz, (bez AM opsega).
Vmax (dBmV) 134 120 116

Korporacijske namene
irokopojasna modulacija

Potroai
Industrijska primena Normalna upotreba

C - Opseg
125

B - Opseg

A - Opseg
40 3 9

f(kHz)

95

140 148.5

Sl.7 frekvencijski opsezi za prenos signala EDB vodovima. A-opseg, koriste iskljuivo elektroprivredna preduzea (prenos uskopojasnih i irokopojasnih signala); B-opseg mogu koristiti svi korisnici distributivne mree i za njega nije definisan nijedan nain pristupa dok opseg uestanosti od 125-140kHz (C-opseg) mogu, takodje, koristiti svi korisnici. D-opseg mogu koristiti svi korisnici distributivne mree i za njega nije definisan nain pristupa. EDB mrea sa stanovita prenosa telekomunikacionih signala predstavlja izuzetno nezahvalan medujum za prenos s obzirom na to, da se um u sistemu ne moe definisati kao Gaussov. Kada su u pitanju rezidencijalni korisnici primarni izvori uma su uredjaji koji se koriste u domainstvima, to u samom domainstvu korisnika to u susednim domainstvima. Dodatno se javljaju um pozadine, koji se unosi sa primarne strane distributivnog transformatora ili usled elektromagnetske radijacije, impulsni um, usled svih operacija prekidanja, i um sinhron sa uestanou sistema.

D - Opseg

Uskopojasna modulacija

VI JAVNA MOBILNA TELEFONSKA MREA Zahtevi korisnika za mobilnou uinili su da mobilni elijski sistemi budu dostupni u skoro svim zemljama sveta iako pate od nedostatka kapaciteta, ak i kada je u pitanju prenos govora, i niskog kvaliteta prenoenog signala koji je znatno nii od kvaliteta signala u inim sistemima. Pojava digitalnih mobilnih sistema 90-tih godina prolog veka nije donela znaajnije poboljanje kvaliteta signala, to je kompenzovano mobilnou korisnika i skupom dodatnih usluga. JMTM pojavljuju se i kao interesantna opcija za realizaciju pristupnih mrea. Uloga mobilnih elijskih sistema kao pristupnih mrea mnogo je znaajnija u zemljama u razvoju, gde vladaju specifini regulatorni i ekonomski uslovi i gde je gustina korisnika znatno manja. Provajderi mobilne telefonije pokuali su proboj na polje kunih korisnika smanjenjem cena poziva u veernjim asovima i poboljanim indoor pokrivanjem. Bez obzira na ove napore, provajderi mobilnih sistema ubrzo su shvatili da se ne mogu takmiiti na polju cena sa nacionalnim provajderima fiksnog telefonskog servisa a da, istovremeno, razvoj indoor mrea iziskuje velike trokove i spori povraaj sredstava. Krajem 1998.g. mobilni operateri usluivali su samo 5% rezidencijalnih korisnika, [1]. Sa pojeftinjenjem opreme i razvojem novih tehnologija ovaj procenat se polako poveava i iznosi blizu 10%. GSM je trenutno najrasprostranjena tehnologija u JMTM. To je TDMA/FDMA digitalni mobilni elijski sistem instaliran u vie od 250 zemalja irom sveta i predstavlja de facto standard za mobilne sisteme druge generacije. GSM sistem koristi kanale irine 200kHz, a kao modulacioni postupak primenjuje se GMSK, to za posledicu ima visoku medjukanalnu interferenciju. Svaki od kanala podeljen je u 8 vremenskih slotova tj. 8 govornih kanala sa maksimalnim kvalitetom signala ili 16 kanala sa smanjenim kvalitetom govornog signala. GSM koristi kompleksni RPE-LTP koder protoka 13kb/s, koji prua kvalitetniji signal u odnosu na vokodere u analognim elijskim sistemima, ali ipak slabijeg kvaliteta nego to je kvalitet signala u JFTM ili rezidencijalnim beinim sistemima. GSM standard, takodje, podrava i prenos faksimil signala grupe 3. Prelaz u sledeu fazu razvoja GSM sistema, tzv. fazu 2+, doveo je do razvoja paketskog prenosa podataka protocima do 64kb/s uz verovatnou greke od 0.3%, poznatog pod nazivom GPRS. Iako se GPRS najavljivao kao napredak na polju tehnologije i izlazak u susret potrebama korisnika i njihovim zahtevima za dodelu veih protoka, on i do danas nije zaiveo na tritu na pravi nain. Njegova nefleksibilnost i stav provajdera mobilne telefonije, koji su se u ovom sluaju postavili kao provajderi ne samo servisa ve i sadraja, doveli su do malog interesovanja kod kompanija koje bi korisnicima mogle ponuditi razne servise putem GPRS-a. Trenutno stanje na GSM tritu u Evropi ukazuje na visoku gustinu mobilnih telefona u visoko razvijenim zemljama i nizak procenat u zemljama u razvoju. No ipak, u veini zemalja u razvoju, gustina telefonskih prikljuaka koji potiu iz JFTM nije mnogo vei nego to je gustina GSM prikljuaka, tako da se GSM sistemi mogu iskoristiti u velikom broju sluajeva kao pristupne mree. Servisi koji bi korisnici mogli koristiti bazirali bi se na klasinom telefonskom servisu. Eventualnom modifikacijom sistema i

smanjenjem cene usluga pojedini korisnici bi zainteresovani i za upotrebu servisa prenosa podataka. Tab.2 Karakteristike GSM sistema.
Servisi Telefonija ISDN Faksimil Prenos podataka Videofon Dodatni servisi Istovremeno angaovanje vie kanala za potrebe irokopojanih servisa Podrana uz neto slabiji kvalitet nego u JFTM Podrano od 1999. godine uz relativno nisku primenu na terenu Podran faks grupe 3 Maksimalan protok 9.6kb/s Nije podran irok opseg dodatnih funkcija Nije podran sem za potrebe GPRS-a

bili

Performanse Domet (radius) Kapacitet po eliji 21MHz (9-o elijski klaster) Do 30km u skladu sa topografijom terena 10 kanala uz maksimalan kvalitet govornog signala 20 kanala uz smanjen kvalitet govornog signala

Treba istai da korisnici u razvijenim zemljama nisu zadovoljni moguim servisima, i za njih GSM sistemi ne predstavljaju zadovoljavajue reenje u domenu pristupnih mrea. Nasuprot njima, korisnici u zemljama u razvoju, koji bi se zadovoljili isljuivo klasinim telefonskim servisima, nisu u stanju da materijalno priute sebi ovaj servis. Zbog toga se moe oekivati da e GSM tehnologija odigrati znaajniju ulogu u okviru pristupnih mrea tek u okviru realizacije FWA sistema zasnovanih na GSM tehnologiji. Prema trenutnom stanju u SRJ mobilni telefon poseduje preko 2 miliona korisnika, [5], Sl.8.
4.0 3.5
Broj korisnika (mil.)

3.0 2.5 2.0 1.5

Srbija (12% - 2001.g.) Crna Gora (18% - 2001.g.) Hrvatska (20% - 2001.g.) Slovenija (52% - 2001.g.) Makedonija (5% - 2001.g.) Ceska republika (40% - 2001.g.) Madjarska (30% - 2001.g.) Rumunija (11% - 2001.g.) Bugarska (7.2% - 2001.g.)

1.0 Izvor: Public Network Europe 0.5 0.0 1995 1996 1997 1998 1999 2000 2001 Sl.8 Broj korisnika JMTM u regionu.

VII FIKSNI BEINI PRISTUP Problemi vezani za fiziko povezivanje korisnika i centrala naveli su telekomunikacionu industriju da reenje za povezivanje korisnika sa centralama potrai u beinim tehnikama prenosa signala. Na ovaj nain dolo je do razvoja sistema sa fiksnim beinim pristupom u lokalnoj petlji. FWA sistemi nude svojim korisnicima niz prednosti u odnosu na klasinu telefonsku mreu. Na to koliko e brzo

FWA sistemi biti primenjeni na ekonomski razvijenim tritima uticae, pre svega, cena i propusni opseg. Zamena bakarnih parica radio-vezom doprinosi znatnom smanjenju trokova instalacije sistema. Zbog odsustva gradjevinskih radova neophodnih za postavljanje bakarnih parica, koji iznose i do 80% ukupnih trokova, cena korisnikog prikljuka znatno je nia i time pristupanija stanovnitvu u nerazvijenim i zemljama u razvoju. Zahvaljujui radio-pristupu u lokalnoj petlji trokovi odravanja i servisiranja sistema su znatno smanjeni u odnosu na klasine sisteme. Smanjena je verovatnoa otkaza usled spoljnih rizika kao to su fizika oteenja kabla ili oteenja izazvana vremenskim neprilikama. U sluaju kvara, vreme za opravku mnogo je krae nego kod klasinih sistema jer nema potrebe za sloenim testiranjem mree kako bi se lokalizovao kvar. U urbanim sredinama gde ne postoji mogunost postavljanja bakarnih parica, FWA sistemi nameu se kao optimalan izbor za proirenje postojee mree i uvodjenje novih servisa, Tab.3. Velika zona pokrivanja u seoskim sredinama i veliki kapacitet pogodan za uvodjenje irokopojasnih servisa u urbanim sredinama nameu FWA sisteme kao reenje ak i za formiranje nacionalnih mrea. Tab.3 Zahtevi FWA korisnika u razvijenim i zemljama u razvoju.
Ekonomski razvijene zemlje
Prenos podataka velikim protocima Ograniena mobilnost Visok nivo saobraaja Velika gustina korisnika Prenos podataka velikim protocima Ograniena mobilnost

razvoju, popravka ili zamena baznih stanica i korisnike opreme moe biti problematina. Pojednostavljeni model arhitekture FWA sistema prikazan je na Sl.9.
Primopredajnik Javna fiksna telefonska mrea
PTT vodovi

AM HLR

Radio interfejs

Komutator

Kontoler WLL

WASU

WInT

Standardan mreni interfejs IS-634, V5.2, GR.303

WANU

Interfejs ka WLL mrei

Zemlje u razvoju
Kvalitetan prenos govora (PSTN) Modemski prenos podataka Odsustvo mobilnosti ili ograni ena mobilnost Visok nivo saobraaja Velika gustina korisnika Kvalitetan prenos govora (PSTN) Modemski prenos podataka Odsustvo mobilnosti ili ograni ena mobilnost Mala gustina korisnika

Urbana/suburbana zona

Ruralna zona

Mala gustina korisnika Napredni servisi iroka zona pokrivanja

Na alost, sve vrste FWA sistema nisu u stanju da odgovore na ove zahteve. FWA sistemi ne trae dodatne kablove ali trae dodatne frekvencijske opsege. Reenje se moe nai u radu u opsezima za koje nije potrebna licenca, ili radu u frekvencijskim opsezima ve dodeljenim drugim sistemima, upotrebom prenosa signala tehnikama proirenog spektra. Nepostojanje jasno definisanog frekvencijskog opsega za FWA sisteme i globalnog standarda za opremu, ograniava njihovu realizaciju i dodatno je komplikuje. Karakteristike medijuma za prenos su promenljive pa pojave raznih vrsta atmosferalija, promene doba dana ili godinjeg doba bitno utiu na FWA sisteme kod kojih se prenos signala vri na izuzetno visokim frekvencijama. Tako, FWA sistemi poput MMDS (Microwave Multipoint Distribution System) i LMDS (Local Multipoint Distribution System) mogu korisnicima ponuditi beini pristup, telefonski i multimedijalne servise u frekvencijskim opsezima od 10 do 40GHz, u zavisnosti od dodeljenih opsega u pojedinim zemljama. Rad na ovim frekvencijama ne moe osigurati iroke zone pokrivanja zbog izuzetne osetljivosti signala na uslove propagacije. Pored toga, u nedostatku kvalifikovanog tehnikog osoblja na osnovnom nivou, posebno u zemljama u

Sl.9 Opta arhitektura FWA sistema. Jedinica za beini pristup (Wireless Access Network Unit, WANU) sastoji od primopredajnika u baznoj stanici ili radio portova radiokontrolera, menadera pristupa (Access Menager, AM) i domaeg registra adresa (Home Location Register, HLR). WANU treba da obezbedi autentifikaciju i privatnost vazdunog interfejsa, menadment radio-resursa, menadment ograniene mobilnosti i over-the-air registraciju korisnikih jedinica. Pored ovih funkcija, WANU moe obavljati i funkcije odravanja, rutinga, naplate i komutacije ako je potrebno. Takodje, WANU treba da obezbedi prevodjenje protokola i prevodjenje servisa prenosa podataka i govora. Prenos signala izmedju centrale i bazne stanice moe biti ostvaren preko iznajmljenih linija, kablova raznih vrsta ili preko mikrotalasnih linkova. Mikrotalasni linkovi su najbolje reenje (ukoliko ve ne postoji ina infrastruktura) jer se brzo realizuju, imaju nisku cenu i uz kodiranje sa korekcijom greke unapred obezbedjuju rad sa verovatnoom greke od 10-10. Najvea mana ovakve realizacije moe biti nedostatak optike vidljivosti, bilo u trenutku planiranja bilo kasnijom izgradnjom objekata na liniji optike vidljivosti, i problem zauzetosti frekvencijskih opsega. Jedinica za beini pristup korisnika mrei (Wireless Access Subscriber Unit, WASU) obezbedjuje radio-interfejs ka mrei i klasian interfejs ka korisniku. Ovaj interfejs podrazumeva konverziju protokola, transkodovanje, funkcije autentifikacije, funkcije modema za prenos podataka u opsegu namenjenom za prenos govora itd Uobiajna klasifikacija FWA sistema podrazumeva podelu prema nainu fizike realizacije na delom ine, delom beine ili na potpuno beine sisteme, prema nainu upotrebe ili primenjene konfiguracije na mree sa fiksnim radio-pristupom, rezidencijalnom i ogranienom mobilnou, i prema nainu primenjene tehnologije na sisteme zasnovane na tehnologijama namenjenim mobilnim elijskim sistemima, rezidencijalnim sistemima i na mikrotalasnim tehnikama prenosa signala po principu taka-vie taaka. Veza izmedju centrale i korisnika u delom inim, delom beinim FWA pristupnim mreama realizuje se upotrebom fizikih veza, Sl.10. U svim ostalim delovima sistema koristi se radio-prenos. Ovakav vid organizacije predstavlja delimino reenje problema polaganja kablova, to je dobar kompromis u sluajevima kada je negde mogue delom iskoristiti postojeu infrastrukturu ili nije mogue uspostaviti beinu mreu. U sluajevima kada je mogue unutar mree organizovati potpuno beine veze primenjuje se potpuno beina arhitektura FWA mrea, Sl.11. Veze sa kraja na kraj

sistema potpuno su beine i na njima postoje razvodne take koje predstavljaju pandan PTT ormarima u JFTM.
Parice za ostale lokalne korisnike Digitalna korisnika petlja Lokalna telefonska centrala Fizika veza Protok 2 Mb/s Multiplekser Ka drugim baznim stanicama Mobilni korisnici Kontroler FWA sistema Bazna radio stanica tel

Fiksni radio pristup

JFTM
Fiksni korisnici tel

Sistem sa ograni enom mobino u

Lokalna telefonska centrala

tel

Kontroler radio mree

FWA bazna stanica

Sl.10 Delom ina, delom beina FWA pristupna mrea.

tel

Dvoina fizika veza Lokalna telefonska centrala

Bazna stanica u elijskom mobilnom sistemu

FWA bazna stanica

tel

Sl.11 Potpuno beina FWA pristupna mrea. FWA pristupne mree realizovane u formi fiksnog radiopristupa podrazumevaju da su korisniki terminali apsolutno nepokretni. Krajnjim korisnicima je omogueno da komuniciraju sa kontrolerom radio-mree direktno ili preko baznih stanica, Sl.12. Sistemi sa rezidencijalnom mobilnou omoguavaju korisniku da telefonira dok se kree po kui ili u njenom najbliem okruenju, s obzirom da se terminali koriste kao klasini beini rezidencijalni sistemi. Mobilnost je ograniena zonom pokrivanja jedne bazne stanice koju kontrolie kontroler radio-mree. FWA sistemi sa ogranienom mobilnou pruaju korisnicima najvie slobode u pogledu mobilnosti terminala jer je sistem organizovan tako da se na korisnikom kraju postavlja PABX koja obavlja funkciju posredovanja izmedju krajnjeg korisnika sa jedne i FWA bazne stranice sa druge strane sistema. Na ovaj nain ostvarena je maksimalna sloboda koja se u FWA sistemu moe pruiti korisniku. FWA sistemi zasnovani na tehnologijama namenjenim mobilnim elijskim sistemima poseduju strukturu sistema vrlo slinu strukturi mobilnih elijskih sistema. Ovi FWA sistemi najee su realizovani upotrebom GSM i IS-95 tehnologija. Manji broj sistema zasniva svoj rad na analognim tehnikama. Kao i svi sistemi zasnovani na mobilnim elijskim sistemima, ovi sistemi rade sa veim snagama ime je osiguran vei domet i poluprenici zona pokrivanja od 10km ili vei, no osnovni problem u ovim sistemima je osrednji kvalitet servisa i problem sa moguim prenosom podataka. Zbog toga su ovi sistemi namenjeni za srednje gusto naseljene terene i slue pre svega kao dopuna osnovnim telefonskim servisima. Sa stanovita korisnika, nemogunost upotrebe irokopojasnih servisa moe se kompenzovati upotrebom jednog terminala iji se pozivi unutar FWA mree tarifiraju kao fiksni dok se izvan FWA mree isti terminal tretira kao mobilni, uz ekonomski povoljnije uslove za aktivirani servis.

Sl.12 FWA sistemi sa fiksnim radio-pristupom i rezidencijalnom mobilnou. FWA sistemi zasnovani na tehnologijama namenjenim kunoj beinoj telefoniji realizuju se primenom DECT (Digital European Cordless Telephone), PACS (Personal Access Communicaton System) i PHS (Personal Handyphone System) tehnologija koje su preporuene od strane Medjunarodne telekomunikacione unije (International Telecommunication Union, ITU) za realizaciju FWA pristupnih mrea. Rezidencijalne tehnologije nude potencijalno vii nivo saobraaja, bolji kvalitet prenoenog govora i prenos podataka viim protocima zbog kanala opsega 32kb/s i upotrebe adaptivne diferencijalne impulsnokodne modulacije. Za razliku od sistema realizovanih upotrebom tehnologija primenjenih u JMTM, FWA sistemi zasnovani na rezidencijalnim tehnologijama jednostavno se povezuju sa centralama u JFTM, bez upotrebe dodatnih kontrolera.FWA sistemi zasnovani na taka-vie taaka mikrotalasnim tehnikama prenosa signala spadaju u grupu sistema baziranih na tehnologijama pogodnim za ruralne terene, a mogu se iskoristiti i za prenos irokopojasnih signala. Mikrotalasni linkovi ve dugi niz godina su u upotrebi i pokazali su se vrlo pouzdanim, a kao dodatna prednost istie se njihovo lako povezivanje sa JFTM i mogunost da se preko njih ponude i ISDN servisi.Specifina vrsta FWA pristupnih mrea realizuje se upotrebom satelitskih linkova i namenjeni su pruanju telefonskog servisa seoskim zajednicama ili izolovanim zonama kao to su ostrva. Ovakvi sistemi naknadno su dodati ve postojeim satelitima u sistemima za mobilnu komunikaciju smetenim u GEO, MEO i LEO orbitama, zbog ega se odlikuju niskim kvalitetom servisa. Pruanje irokopojasnih servisa visokog kvaliteta, koji bi opravdali trenutno vrlo visoku cenu realizacije ovakvih sistema, bie omogueno razvojem irokopojasnih satelitskih sistema. VIII ZAKLJUAK U budunosti se moe oekivati kontinualan razvoj kako inih tako i beinih pristupnih mrea kako bi se uskladile potrebe korisnika za irokopojasnim servisima i ekonomski interesi provajdera servisa. Trenutno stanje na tritu ukazuje da ne postoji dovoljno veliki broj korisnika zainteresovanih za upotrebu irokopojasnih servisa da bi se investicije u izgradnju novih tipova inih pristupnih mrea u potpunosti isplatile. Zbog toga se provajderi postojeih servisa prilikom uvodjenja novih irokopojasnih servisa odluuju za tehnike modifikacije ve postojeih pristupnih mrea i upotrebu novih, naprednijih, modulacionih postupaka sa ciljem da se krajnjim korisnicima ponude protoci do 10Mb/s. U ovim modifikacijama predvode provajderi CaTV.

Upotreba bakarnih parica kao pristupne mree u okviru JFTM posle pojave DSL tehnologija dobija na svom znaaju. Minimalne izmene u pristupnoj mrei, zadovoljavajua sigurnost korisnika i garantovani protok u okviru pristupne mree ine da, pre svega, ADSL sa stanovita korisnika predstavlja prihvatljivu opciju pristupa irokopojasnim servisima. Na provajderima javnog fiksnog telefonskog servisa lei odgovornost da na ove zahteve odgovore brzo, uz prihvatljive ekonomske uslove za korisnike kako ne bi i DSL tehnologije doivele sudbinu ISDN tehnologije. Nasuprot ovim pristupnim mreama, optike pristupne mree u skorijoj budunosti nee biti dostupne u veem broju domova korisnika jer se u ovom trenutku protoci neophodni za prenos sadraja u okviru postojeih servisa mogu ostvariti preko alternativnih i znatno jeftinijih pristupnih mrea. Kompromis izmedju cene, brzine realizacije i dostupnog opsega ine beine pristupne mree optimalnim izborom. Korisnici u ruralnim sredinama, nezainteresovani za irokopojasne servise, mogu se odluiti za realizaciju FWA pristupnih mrea upotrebom tehnologija nasledjenih iz mobilnih sistema druge generacije, ime bi se ostvarila znaajna materijalna uteda. Provajderi javnog mobilnog telefonskog servisa tree generacije mogu u okviru svojih mrea ponuditi i mobilnim i fiksnim korisnicima velike protoke, i tako poveati profit i smanjiti rizik. Istovremeno, fiksni korisnici bi mogli koristiti ovaj servis kao dopunski ve postojeem klasinom telefonskom servisu dok bi se mobilni korisnici mogli u potpunosti osloniti na provajdera mobilne telefonije. Razvoj sistema etvrte generacije upuuje na to, da se sistemi ove generacije mogu smatrati univerzalnim reenjem irokopojasnog pristupa za fiksne i mobilne korisnike, koji bi preko jednog univerzalnog terminala koristili servise kune i mobilne telefonije, prenos podataka, pristup Internetu i druge servise sa protocima od 100Mb/s na downlinku i 20Mb/s na uplinku. Konano, FWA pristupne mree ve dui niz godina predstavljaju jednostavno i jeftino reenje razvoja telekomunikacone infrastrukture. Ovaj vid realizacije pristupnih mrea i ukljuenje novih korisnika veoma je povoljan za zemlje u razvoju, koje ne mogu obezbediti svojim stanovnicima osnovne telekomuikacione servise. Prema predvidjanjima ITU, broj FWA korisnika do kraja 2002. godine trebao je da iznosi blizu 350 miliona ali nepostojanje definisanog frekvencijskog opsega namenjenog za rad ovih sistema i standarda doveli su do toga da je ovaj broj znatno manji i iznosi priblino 100 miliona prikljuaka.

Oekuje se da e broj FWA korisnka rasti, do blizu 7 miliona korisnika u 2006. godini, [6], Sl.13.
7 Pretplatnici u FWA sistemima u opsezima za koje nije potrebna licenca (900MHz, 2.4GHz i 5-6GHz)

Broj korisnika [milion]

6 5 4 3 2 1

Izvor: Allied Bussiness Intelligence Inc.

2000

2001

2002

2003

2004

2005

2006

Godina

Sl.13 Predvidjeni broj FWA korisnika. LITERATURA [1] W. Web: Introduction to Wireless Local Loop, Artech House, 1998. [2] T. Zahariadis, K. Pramataris, N. Zervos: A comparison of competing broadband in-home technologies, IEE El. & Commun. Magazine, Aug. 2002., pp.133-142. [3] P. Vetter et al: System Aspects of APON/VDSL Deployment, IEEE Comm. Mag., May 2000., pp.66-72. [4] I. Froroth: Home Access Communications-panning out the alternatives, TC Power Europe, 1998, pp. 319-334. [5] Public Network Europe Magazine, www.pneworld.com. [6] Allied Bussiness Inteligence Inc., Broadband Wireless Access Forecast, 2002. Abstract: In this paper an overview of currently deployed telecommunications access networks and some types of access networks that are expected to play important role in supporting broadband multimedia services to home and office subscribers are presented. Taking in consideration technical aspects of access networks, economic aspects of their implementation and subscribers interests in broadband communications BFWA has been proposed as an optimal telecommunications access network. TELECOMMUNICATIONS ACCESS NETWORKS Dejan S. Vuji, Miroslav L. Duki