, , .

, .
, ,
.
, (
) ,
.
( ,
).
,
.
, .
.

, , ,
.
:
( ),
( , ,
.). , ,
.
" ",
.

. ,
,
.

, 4 40
240
64.000 ,
.
[]
,
. 4
,
, 40 , 20
20 .
,

,
.
70% , -
.
26mm.
10mm 6 mm
. 10mm.


,
8%.
,


.
,
.
,

, ,
, .
, 100
,
.
(
) ,
.
100% 50 70% .
, ,
180 ,
.

.

.
[ 11.
2012.]

-
.
, ( 1 48000 ), ,
, ,
,
.
, 100%
8 10 kg. .

 , 4 , 40 ,
- .
.
3 , 80
mm .
, , 20 mm
10 mm* 390mm* 25 mm, 190 mm*35 *8mm
360*25*6mm.
414*414*200mm 414*414*60 +,
414*414*60mm
470*470*100mm

.
375X375 mm,
. WBC
1890. . ,
505X505 mm, Q 382X372 mm,
375X375 mm. 356X215 mm +-1 mm (14X8
) 225 mm (8 7/8).
317 mm (12 )
14X12 356X304 mm +-1 mm.
. (
22, 28, 35, 37, 38 mm
42 .) 148 mm (5 7/8 )
150 mm. 140mm.
.

.
.

.
.
.
45000

. WBC .
424X37 4mm.
460X460 mm. 11 50.000
.

. .
12 317 mm
72000.

, , ( 14,5 cm, - 22,2 cm,
- 24 cm), , ()

1962. .
. ,
. 250
7 - 8 150
. - 12 .

:
www..

- 20% 70%
.
- - , .
- ( 8%
27% )
60 70%, .., .., , ..
(
).
.
- , , 142.
- ( 16.000 ).
- ,
(3 ).

- (2 18-21
)
-
(
, , :
, , )

- - (
, ), .
- 100% . .
- (20 20 )
- , 2 (
, )
- .
, . ,

200
300%.
. , , , .
.
.
,

.
:
, - :

, .
, .

 ,
, 100 , . 300
.
.
.
,
( 2
).
- .
.
, .
,
.- :
, , ,
, ,
. 2 . .
.
26
.
- , 10 ,
6, 10, 26 ,

,
6 + 6 , ,
.
:
( ) 14 , .
374x374. , . 10
10 .
,
.
.

 ,

, .

:
1 (
7 ) . ,
3 , . 75% 180
54 63 .
3 .
, (2+2 ).
:
602 48.000 10 .
16.000 (. 7 ), .
. 344x174 (
190x360 - 392x26x10)
( ).
,
.
, .
2-3 , .

:
, .
15 25 , ,
, .
,
, .
: , . 5/2002

, . 218. . ( 5
10 ) .
4 20 80.
10 6 . 26
.
18 21 .
64.000 , .
, ,
, . .
, . ,

.
:
50% , , .
, ,
, . ,
.
, 35 40 , 2 3
20 25 .
.
.
, (40.000 - 45.000 ),
( , .
)
120 2 ( 14 ), .
.


.

3 . ,
.


414x414x200, 374x374x200,
414x414x80, 414x414x60
144x374x55.
470x470x100, : 392x26x10, 190x36x8 360x1626x6. 20.
10
, 10
.
2 4
, 200.


( .)
, .
-

( ).
7
200
.


02/076194 1 .
3. 10. 2002. .

/ 01/00024 26. 03. 2001.
.227/01.
.

.
.
, .
12 .

*, **
* , ,

.
, . , ,
,
,
,
.
, .
,
, . ,
,
,
,
.
, ( ),
,
. ,
, .
- , ,

.
,
.
, ,
.

.

, .

 ,
, .

, .
,
. ,
,
.
, (
) ,
. ,
, ,
, ,
.
,
,
( ) .

, ,

.
. ,
, ,
.
, ,
15 2-3 ,
, . (
4 ). , ,
, , ,
.
,
, ,
.
, . .
,
, ,
.
, .
, , ,

 , .
, ,
.
, ,
,
.

, ,
,
,
( ). ,
, .
, ,
,
,
.
,
, ,
.
,
,
,
, . , ,
,
. ,
, ,
, .
,
, .
. ,
, .
( )
,
, ,
.
.

 .
.
,
, ,
( ). ,
,
, , ,
,
, , ,

.
: ,
21 ,
, 34 35 .
( ) ,
.
,
,

. ,
, ,
,
, .
,
,
. , -

. ,
(
),
(-). ,
. , (.
), -,
- ,
. ^ ,
,
(30-40% ) 1%-
. ,
, ,
, ,

 . ,
.
180 .
,
, . 10-15 . ,
,
, 8 10 ,
, , ,
.
, ,
, .
,
.
,
. ,
, .
, ,
,
. ,
. ,
, .
, ,
, .
,
.
,
,
, .
.

. , ,
,
.

, :
- , 15
1-2 .

- ,
.
- ,
.
- .
-
.
-
, .
-
.
: ,
, ,
. ,
. ,
, ,
, ,
, .
,
,
,

(). ,
.
, , ,
, ,
.
- ,
, , , , , ,
, , ,
.
(, , , ,
)
:

- : , ,
, , , ,
.
- ,
,
.
, ,
.
,
. , ,

:
, .
,
.
.
6. , - .
15. 20. , 1.
, .
, 15. 4. 500 ,
4. 25. 1000 ,
30.000 . ,
,

.
, ,
, . ,
- .
,
, , . ,
,

.
, : , ,
.
,
, , , ,
, , ,
,


.
() ,
,
, . ,
?!
, ,
,
,
,
.

,
.
,


. ,
, .
. ,
. ,
,
.
,
.

(, , , , , ),
, .
, :
, , ,
. , :
- , - .

, .
, ,
,
,

, .
, , 10.
( ) 1. ( ),
. ,
, ,
, , , , , .
, . ,
. , ,
,
.
,
,
. ,
, ,
( ) .
.
,
,
, .

15 . , ,
15 18 .
, .
.
, 25 ( )
.
, 2-3 ,
.
, .
, .
.
.
, , ,
, ,
.

 ;

:
,
, , ,
;
: , , .
.

;
;
;
;
, ;
(
).
;
;
.
;

.
.

: ,
, , , ;
;

 ;
;
;
;
, ,

;
;

;

;
;

;

;
;
;

;
;
.


:
)
)
)
)
)
)

, ,
;

;
- ;

;
;
;

;
.

() ;
10 "
";

 ;
;
- ;
.
;
;
;
;
;
;
;
;
;
;
.

;
) ( );
) ,
;
)
, ;
)
;
;
;

 (, , , );
;
;
;
;
;
.

:
) ,
) ,
)
) .
;
;
(, , .)
;
;
;

;

. .
;
;
;
.


;
;
;
;
;
,
;
.

;
;
;
;
;
;
;
;
.

;
;
;
;
;


;
, .

;
.
- - .
;
;
,
;
.


.
,
, ,
.

.
, .
(
) (
, .).

, , . . ,
.

:
- , ,

.
-
, ,
.
- ,
11 15 , ,

, .
- , ,
,
,
, ,

 , ,
.
-
( 87), ,
. ,
, ,
,
,
.
- , , ,
. ,
.
- ,
, 1 2 , ,
,
(, ),
.
- ,
. ,
, ,
.
,
, .
,
,
.
,
,
,
. ,
40, 100,
.
,
,
. ,

 ,
, , ,
.
( 88).
, , , .
,
. 80 ,
, ,
. ,
, 80
, .
,

. ,
, , ,
.
, . ,
, , 30 50 .
, ,
,
.
,
,
, ,
,
.
,
.
, ,
, .
, ,
, ,
. (, , ),
,
. (, ,
, ), ,
, .

 , , ,
.
, .
, .
, .
.
,
.

,

. ,
( ),
. . 1853. ,
: (, 1857),
(, 1867),
(, 1881).

, , , , ,
, .

,
.
40 , 50
850
(, , , ).
, ,

:
,
,
- , .
, ,
,
,

 , .
,
,
, .
, ,
, ,
,
), ( ) ,
, (,
.) ,
. ,
,
. ( 15
) 3 .
, ,
50 x 20 .
, . 20 30, 30 ,
15 ,
.
:

, ,

,
,
,
,
, ,
.

, ,
.


, :

.
(),
,
( 89).
: , .
( 90 ).
1873. , 1907.
. ,
, , . ,
,
, ,
410 x 260 . .
, , ,
, .
.
( 91). , ,
,
.
, 20
420 x 270 . , ,
.
, , . ,
, . ,
, ,
.
. ,
. 4-6 , ,
. ,

,
.
, .
( 92) - ,
.
, ,
. ,


( , ).
.

.
,
, --, -
.
- (). ,
, .
, 12 ().
474 , 25 , 20 .
300, 25 8 .
12 ,
.
- ( 93) ,
. 474, 25
20 , .
, 145, 25, 8 . , , ,
. ,
, .
- (). - ( 94)
, . ,
. 487, 25 20 ,
232, 36 8 , 450 ,
20 10 .

 ,
.
( ),
,
.
.
,
10 15 , .
- ,
( - ),
( ) .

.
. ,
.
,
.
12
- .
, ,
, .
, ,
.


. ,
.
:
- ,
- ,
- ,
- ,
- ,

- ,
- .
: ,
, .
.
, , , , , , .
( 96),
.
, ,
. ,
: ,
, , ( , ,
, .). , 20
22 . ,
.
( 97 ).
. ,
,
,
. , ,
, .

.
(), , , .
( 97 , ). .
, ,
. ,
, ,
, .
( 97 ).
.
(). [
, ,
.
, .

 ,
, .
( 98)
,
. : ,
, ,
, .

. ,
, .
,
, ,
, , ,
, ,
.
, ,
.
.
,
. ,
,
.
,
.
,
.
( 99).
,
,
. : ,
, , .

3 , ,
12, 1 3 . ,
.
- , .

 . 2 .
,
. .

.
, .
1 , 4-5 ,
.
. ^
10 x 9 3 .
. : ,
( ),
. , , ,
.
9, 3
1,5 . 2,5 ,
. ,
- .
2-3 7 ,
.
, .
. ^
7-8 ; ,
.
,
, .
.
, ( 100)
. ,
, 4,1 x 4,2 .
,
.

- ,

,
- ,

,
- ,
.
.
(, , )
, .
, , .
- .
,
.

. ,
, .
.
,
.
- .
3 .
. ,
.
,
, , .
( 101 ). .
, ,
.
, , . ^
.

 , ,
. ,
.
16 18
.
,
.
.
( , ),
. , .
, ,
,
.


, .
,
. 10 ,
. ,
,
, .
() ,
.

50 .
.
: , ,
, , , ,
.
, . ,
. , ,
, .

. ,
.

 ,
.
.
.
. :
. ,
, ,
, ,
. |, .
,
3 .
, 3 , ,
3 . ,
. ,

.
| , |
.
,
, (),
|
. :
. -
2 ,
1 . | ,
| .
| , 280, 30 .

|
. .
, | .
70 x 70 , ,
.
.
. |
. | 1-1,5 60-80 .
1 , 2 3

 | . | ,
, . |
- | .
.
. , , ,
, .
, , ,
.

, .
,
, .
.
() .
,
.
,
.
( )
. ,
.
.
, , .
|
.

,
.

Formiranje pcelinjeg drustva u RV od nukleusa do

max razvijenog drustva

Najosnovnije nam je da treba da znamo da ako ima dovoljno polenovog praha u prirodi moemo da
krenemo u intenzivno prihranjivanje i burni razvoj pelinjih zajednica koje treba da to snanije uu u
suncokretovu i naredne letnje i jesenje pae.
Ukoliko je zajednica na 6-7 ramova pela i sa oko 10-12.000 zaleenog radilikog legla na 3- 4 rama legla i
sa mladom maticom, kako bi trebalo da bude tada najpre pokraj legla sa obe strane dodajemo po jedan ram
sa osnovom i u centar legla dodajemo jo jednu osnovu.
Ovo se radi samo pod uslovom da je toplo vreme kada ima dosta polnovog praha i kada pele redovno i
kvalitetno prihranjujemo sa malo veim koliinama sirupa i kada znamo da pele mogu vrlo brzo da izgrade
sae u tom centralnom novododanom ramu sa satnom osnovom gde e matica u roku od jedan do dva dana
taj ram poeti da zalee.
Moramo znati da leglo nikada ne smemo da presecamo na vie mesta nego maksimalno samo jednom i
nikada ni sluajno sa dve osnove jednom do druge.
U narednih desetak do petnaest dana redovno emo prihranjivati pele sirupom koji smo napravili 1:1 i u
koji smo obavezno dodali Nozevoj.
Za ovih petnaestak dana prihrane postepeno su nam izlazile mlade pele iz legla i brojano pojaavale
pelinju zajednicu. U tom periodu pele su izgradile dodane satne osnove i matica je iste zalegla.
Sada bi trebalo u nukleuzu da imamo svih 10 ramova zaposednuto pelama sa oko 7 ramova legla.
Ako sluajno nemamo svih 10 ramova pele bolje bi bilo saekati jo koji dan da pele budu malo gue
zaposednute na sau i nabijene izmeu ulica pre nego dodamo drugi nastavak.
Doekali smo i taj dan kada dodajemo drugi nastavak.
Otvorimo konicu, poklopac konice obrnemo i spustimo na pogodno mesto (obino na poklopac susedne
konice) malo zadimimo pele ispod hranilice i hranilicu odloimo pokraj nukleuza.
U pripremljeni drugi nastavak doneli smo 7 ramova sa osnovama i isti nastavak postavljamo na prevrnut
poklopac. Odmah zatim iz sredine pripremljenog nastavka izvadimo 3 sredinja rama i odlaemo ih pokraj
nastvka a na njihova mesta emo dodati ramove sa leglom iz plodita.
Najpre emo pelarskim noem razdvojiti drugi ram od prvog i treeg rama sa leve strane nukleuza
paljivim pomeranjem pelarskog noa izmeu bonih letvica ramova a zatim iz plodita izvaditi drugi ram
na kome bi trebalo da bude leglo.
Bez obzira da li na njemu bilo leglo ili je to ram sa polenom i medom prebaciemo ga zajedno sa pelama u
pripremljeni drugi nastavak, a otprilke na poloaj sedmog rama. Obzirom da emo taj drugi nastavak ukrstiti
u odnosu na prvi nastavak sada emo paziti da nam prednji deo rama ovog puta bude okrenut na istok to
jest na levu stranu i praktino u severnoj strani ili udaljenijoj strani od leta a blie pelaru koji stoji iza
konice.
Na isti nain podiemo i drugi i trei ram sa leglom i pelama i bez meusobnog okretanja ramova postaviti
ih jedan do drugog u nastavak kao to su bili poreani u prvom nastavku samo to e im sda ona prednja
strana biti okrenuta levo prema istoku (dok je konica letom otvorena ka jugu).
Ovog puta nismo traili maticu a ako je sluajno i vidimo samo zapamtimo gde smo je videli i taj ram ili
nastavak u kome se nalazi malo bolje pripazimo kako njime manipuliemo.
Kada smo u prvom nastavku ostavili 4-5 ramova legla i pregledali koliinu hrane sada dodajemo ramove sa
satnim osnovama i popunjavamo prvi nastavak.
U prvi nastavak pored onog prvog rama sa leve strane od kojeg smo i zapoeli posao i koga nismo
premetali, nego samo prekontrolisali koliinu hrane, dodajemo prvi ram sa satnom osnovom. Do njega
pomerimo i pribijemo dva rama sa leglom opet bez okretanja ramova za 180 stepeni a zatim dodamo jo
jedan ram sa osnovom koja e nam praktino biti u sredini prvog nastavka to jest na petom mestu gledano
sa leva na desno.
Do ovog petog rama sa osnovom pribijemo i preostale ramove sa leglom a iza njih i trei ram sa osnovom
koji se praktino postavlja na deveto mesto i iza tog rama polako pribijemo i poslednji deseti ram.
Kao to smo napomenuli strogo treba da pazimo da ramove ne okreemo za 180 stepeni da nebi naruavali
pravilan razmak u ulicama izmeu ramova i gnjeili pele.
Poto smo zavrili raspored ramova u prvom nastavku, pele preprskamo Nozevojom i dodamo drugi
nastavak u kome na sredini ostavljamo tri podignuta rama pela i legla sa po dva rama sa satnim osnovama

sa obe strane legla ili praktino ukupno 7 ramova. Preprskamo i ove pele i ramove Nozevojom (ne podiui
ramove pojedinano). Vratimo hranilicu sa novinskim papirom i preko nje postavimo dodatni papir i
poklopac.
Ovako rasporeenu pelinju zajednicu treba redovno prihranjivati eernim sirupom 1:1 sa oko 0,5 litara na
dan ili po 1 litar svaki drugi dan ukoliko u prirodni nemamo neku jau pelinju nektarsku pau sve dok pele
ne izgrade sve dodane osnove i matica ne proiri leglo na oko 10-12 ramova.
Za 5-7 dana u gornji nastavak emo dodati i preostalih 3 rama sa satnim osnovama i po potrebi ako su pele
izgradile sve osnove u gornjem nastavku prebaciti ih do legla i ili na drugo i deveto mesto kako bi ih pele
to pre izgradile.

RV smo ostavili sa svim ramovima i koju smo prihranjivali dok pele nisu izgradile svo sae i
rairile leglo na najmanje 12-13 ramova pa i koji vie ram legla.
Obzirom da smo pelinjoj zajednici stalno dodavali ramove sa osnovama i to pele stalno othranjuju i
proiruju leglo ime znaajno troe masno tkivo iz svog organizma te ih isto tako eka izgradnja novih 10
ramova saa sada slobodno moemo pustiti da se leglo proiri i na 14-15 ramova i da slobodno doe na
veliinu od oko 50.000 radilikih elija ukupno otvorenog i zatvorenog legla.

Bez obzira na datum sada je vreme za ograniavanje matice u jedan plodini nastavak i dodavanje
treeg nastavka.
Treba da znamo da na terenima gde ima bagremca (mada on obino proe pre ovoliko razvijene zajednice
ali ako je neko pravio ovakve rojeve, malo ranije od svojih pelinjih zajednica, onda uzimamo i takvu
mogunost u obzir) koji ima izuzetno kvalitetan polenov prah moe doi do posebno kvalitetnog
othranjivanja legla i znaajnog poveanja masnog tkiva kod pela pa time i produenja ivota svih jedniki u
konici kao i do pokretanja eventualnog rojevog nagona(mislim da je samo paa uljane repice rojevnija od
bagremca). U ovakvim sluajevima moramo neto ranije dodati trei nastavak i proiriti konicu.
Ako je u pitanju kraj juna meseca ili sno ve koji dan uli u juli imamo vremana da u potpunosti iskoristimo
suncekretovu pau koja u mojim uslovima poinje upravo poetkom jula a glavni medni udar krae od
desetog jula i traje naredne sedmice to jest do oko dvadeset etvrtog-petog jula u zavisnosti od godine.
Ovo u nekim godinama moe biti i pomereno sedmicu napred ili nazad ali je u najveem broju godina upravo
ovakvo stanje u mom okruenju.

Otvorimo konicu, zapravo skinemo poklopac i okrenemo ga naopake, nakon to smo zapalili
dimilicu i polako dunemo 2-3 slabija dima kroz ventilaciju na zbeg-hranilici.
Lagano otvaraem malo podignemo hranilicu samo par centimetara i samo sa jedne strane (denjaci obino
sa desne strane) i ponovo dunemo 1-2 slaba dima a zatim paljivo bez velikih i naglih pokreta skinemo
hranilicu i dunemo jo jedan do dva dima (u zavisnosti od mirnoe pela).

Izvrimo pregled zajednice i vidimo ime raspolaemo u gornjem a zatim i u donjem nastavku
traei pri tom ram sa maticom. Ako smo posao zapoeli ujutro oko 8 sati kada se temperatura ve znaajno
podigla na oko 18-20 stepeni maticu emo traiti na istonoj strani gornjeg nastavka na prvom ili drugom
ramu.
Ako je pronaemo odmah je zajedno sa leglom prenosimo u pomomi radni nukleuz sa prikovanom

podnjaom. Izvrimo dalji pregled i tano vidimo ukupan broj ramova legla i starost legla u ramovima i
stanje ramova sa saem i hranom, koje treba da rasporednimo.
Primer za zajednicu koja ima 14 ramova legla:
Na stranice prevrnutog poklopca postaviemo novi trei nastavak u kome ostavljamo po dve osnove na
krajeve dok ostale osnove ostavljamo za dodavanje i to 3 u plodite ispod matine reetke koju emo ovog
puta dodati i 3 u nastavak iznad matine retke.

U taj trei novi nastavak dodaemo dva prazna rama sa izgraenim saem do ovih osnova to jest
po jedan na mesto broj 3 i mesto broj 8. U sredinu ovog nastavka dodaemo 4 rama najstarijeg zatvorenog
legla bez obzira da li ga prebacujemo iz prvog ili iz drugog nastavka.

U prvi nastavak ostavljamo ramove sa sveim otvorenim leglom pazei da tom prilikom biramo
ramove na kojim ima hrane a par ramova na kojim uopte nema mednog venca postavljamo u sredinu
plodita.
Izmeu njih dodajemo jednu satnu osnovu tano u centar (na peto ili esto mesto).
Pokraj sputenog otvorenog legla dodajemo i ram sa maticom a zatim pored legla sa obe strane dodajemo
po jednu osnovu i ka krajevima ostaljamo po ram sa medom to jest sa najveim koliinama meda.
Postavljamo ram matine reetke sa letom i matinom reetkom i na ovaj ram dodajemo bivi drugi
nastavak. U ovaj nastavak ostavljamo malo starije leglo a ako u nekom ramu ima i malo hrane te ramove
ostavljamo u sredini drugog nastavaka i izmeu njih dodajemo jednu stnu osnovu.
Ukupno u drugi nastavak kao i u prvi ostaljamo 5 ramova legla a pored legla dodajemo jo po jednu osnovu
na mesto broj 2 i broj 9.
Na mesto broj 1 i 10 postaviemo ramove sa ve izgraenim i praznim saem.
Konano podiemo i trei novi nastavak u kome smo ostavili 4 rama najstarijeg legla.
Ako su dnevne temperature preko 32 stepena na krajeve moramo ostaviti ramove sa ve izgraenim saem
a do njih po dve osnove, isto sa obe strane.
meutim ako su nam konice u nekoj proaranoj hladovini i ako temperature ne prelaze 30-32 stepena
pokraj legla moemo ostaviti izgraene ramove po jedan sa obe strane.
Meutim ako smo sluajno na nekom ramou videli zapoete i svee zaleene matinjake tada je najbolje
leglo u ovom treem nastavku ispresecati satnim osnovama a na krajeve ostaviti izgraene ramove.

Nakon 7-8 dana izvriemo pregled zajednice.

Treba da znamo da u ovim sluajevima kada u konici imamo blizu ili oko 50.000 radilikog legla ako su
pele u vreme othranjivanja ovog legla imale kvalitetan polenov prah snaga zajednice se naglo poveava i
svakodnevno imamo izlazak od 2.300-2.500 mladih pela.
Za desetak dana ako je lepo vreme i ako imamo solidnu pau imaemo svo sae izgraeno i snagu zajednice
od 25-28 ramova pela.
Tada je upravo vreme i za dodavanje etvrtog nastavka.
Ako smo u ovom periodu imali kiovitih i hladnijih dana onda se taj period pomera za koji dan.

Prolo je i tih 7-8 dana nakon dodavanja prethodnog treeg nastavka.

Za ovo vreme pele na suncokretovoj pai poetkom jula pa do sredine jula obino izgrade svo sae na
dodanim osnovama. Matica u ploditu proiri leglo na dodanim i tek izraenim osnovama i sada nema

potrebe da otvaramo plodite naravno ako u ramovima sa leglom u drugom nastavku nismo pronali
dograene matinjake. Dok u gornjem treem nastavku gde smo ostavili najstarije zatvoreno leglo naemo
ramove napunjene medom kao i u novo izgraenim ramovima to jest bivim dodanim satnim osnovama kao
i u ostavljenim ramovima sa izgraenim saem.
Poto je u najeem sluaju u ovo vreme u svim ramovima dosta otvorenog meda sada je pravo vreme za
dodavanje etvrtog nastavka.
Njega moemo dodati na vie naina:

1. Prvi nain je da ga dodamo sa svih 10 osnova na etvrto mesto to jest iznad treeg nastavka ali
obino proe jo par dana (u zavisnosti od inteziteta pae ) dok pele ne krenu da izgrauju novo dodane
osnove.

2. Drugi nain je da taj isti nastavak dodamo odmah iznad matine reetke a ispod biveg drugog
nastavka.
Ovaj nain je bolji od prvog naina i pele ve sutradan krenu u izgradnju ovog "mosta" i odmah ga ponu
puniti svee doneenim nektarom i polako u narednim danima proiruju "most" i ve za 4-5 dana svo sae u
dobrim panim uslovima bude izgraeno i natrpano novim sveim to jest najreim nektarom.

3. Trei nain je po meni nain koji je najprihvatljiviji ali i nain koji trai najvie utroenog vremena to
jest rada pelara.
Iz drugog nastavka koji je odmah iznad matine reetke izvadi se 4 rama sa medom i prebace u sredinu
novog etvrtog nastavka a na njihovo mesto se dadaju 4 rama sa osnovama.
Iz treeg nastavka takoe se izvadi 3 rama sa medom i doda to jest prebaci na krajeve novog etvrtog
nastavka a na njihova mesta se dodaju tri rama sa osnovama.
U etvrtom nastavku sada imamo 7 ramova i nedostaje nam jo 3 rama. Tu sada dodajemo jo 3 rama sa
osnovama ali tako da ove osnove postavljamo pojedinano pored svetlog izgraenog saa.
Nastavke vratimo svaki na svioje mesto i novi etvrti iznad njih, vratimo hranilicu i zatvorimo konicu.

Ako su pani uslovi dobri za 4-5 dana zajednice su dodatno ojaale i ve sada u konici imamo
preko 30 ramova pela to jest maksimalno razvijenu zajednicu koja moe u potpunosti da iskoristi bilo koju
narednu pau. Pele obino za ovo vreme izgrade sve dodane osnove i tada moemo izvriti kontrolu koliine
unetog meda i procenu zrelosti meda to jest zatvorenih koliina meda i vremena ceenja meda.

UZGOJ MATICA ZA POETNIKE

Kako pele uzgajaju matice?

Suprotno uvreenom miljenju da je uzgajanje matica neto jako teko, stvari ipak nisu toliko
komplikovane. Bitno je samo da se drite nekoliko osnovnih principa. Za poetak, hajde da
vidimo kako to pele rade. Svakome ko je malo upoznat sa biologijom pela poznato je da i
radilice i matice vode poreklo iz identinih oploenih jaja. Razlika izmeu pele radilice i matice
nastaje zbog razliite hrane koju su dobijale u stadijumu larve. Kada pelinja zajednica odlui
da odgoji novu maticu, sve to pele treba da uine je da odaberu nekoliko mladih larvi, da
proire i nadograde elije u kojima se odabrane larve nalaze i da ih hrane matinim mleom sve
dok matine elije ne budu zatvorene. S druge strane, larve pela radilica hrane se znatno
manjim koliinama matinog mlea samo u jednom ogranienom periodu da bi potom pele
hraniteljice nastavile da ih snabdevaju jednostavnijom hranom. I to je to. Nema neke velike
nauke - radi se samo o matinom mleu.
Da biste odgajili maticu onda kada vam je neophodna, treba da uinite sledee:
a) Da stvorite uslove koji stimuliu pele da uzgajaju matice, odnosno matinjake
b) Da obezbedite resurse koji su neophodni pelama da odgoje novu maticu.

USLOVI KOJI STIMULIU PELE

1.
Rojenje. Predstavlja prirodnu tenju za reprodukcijom, za stvaranjem nove zajednice.
Deava se obino u prolee kada su u prirodi u izobilju dostupni nektar i polen i kada konice
postanu prenaseljene pelama.
2.
Tiha smena. Pele e zameniti maticu ako je matica stara i ne izluuje dovoljno
feromona, ili ako je bolesna, ili ukoliko iz nekog drugog razloga ne polae dovoljno jaja.
3.
Hitna potreba. Ukoliko zajednica iznenada ostane bez matice, recimo ako nehotino
bude ubijena tokom pregleda, pele e u roku od nekoliko sati primetiti nedostatak matinog
feromona i ubrzo potom zapoee izgradnju matinjaka.

Ovako to pele rade: matinjaci tihe smene (foto V. Umelji)

RESURSI KOJI SU PELAMA POTREBNI DA BI ODGAJILE VISOKO

KVALITETNE MATICE
1.
Jaja ili larvice u najmlaem stadijumu razvoja.
2.
Pele negovateljice starosti od 5-15 dana koje izluuju matini mle i vosak.
3.
Polen ili polenska pogaa koja bi pelama negovateljicama obezbedila neophodne
protein za luenje mlea.
4.
Med ili eerni sirup koji bi stimulisao luenje voska.

... a ovako pelari: Jenterovi matinjaci (foto: V. Umelji)

JEDNA MALA NAPOMENA

ak i ako ne nameravate da uzgajate matice bilo bi dobro da znate da odredite starost larve
prema njenoj veliini. Ukoliko ne moete da pronaete maticu, a prilikom pregleda niste primetili
nijedno jaje u elijama, starost larvi rei e vam pre koliko vremena je matica nestala. Dakle,
ukoliko ste primetili larvice u zoni legla, matica je nestala 3-9 dana pre vaeg pregleda. Ukoliko
je u zoni legla prisutno samo poklopljeno leglo, zajednica je bez matice vie od devet dana.
Ukoliko su sve pele izlegle, konica je ve due od tri nedelje bez matice. Proitajte sa saa
u kakvom je stanju vaa pelinja zajednica.

OSNOVNA PROCEDURA OKO UZGOJA MATICA

1.
Dodajte 3-4 rama sa najzrelijim leglom snanoj zajednici sa dobrom maticom. Na
ovaj nain obezbediete pele negovateljice za negu matinih larvica koje budete dodali.
Ovo e biti bilder zajednica.
2.
Saekajte 8-10 dana kako bi se pele izvele iz legla i da bi se razvile njihove lezde
za luenje mlea, a zatim uklonite maticu i sva jaja i larve koje nisu poklopljene. Ovim
ete stvoriti neophodne uslove koji e stimulisati pele da neguju matinjake.
3.
Postavite hranilicu sa sirupom i 2-3 rama polena ili polensku pogau. Na taj nain
obezbediete neophodne proteine pelama i stimulisati ih da lue mle i vosak.
4.
Nakon najmanje etiri sata, u bilder zajednicu dodajte 15-30 matinih osnova u
koje su presaene larvice ne starije od 24 asa.
5.
Posle 11 dana izvadite zrele matinjake i rasporedite ih u prethodno pripremljene
oplodnjake.
6.
Tri nedelje po izvoenju matice e se spariti i poeti da polau jaja. Zatim, nove
matice moete da smestite u kaveze i da ih koriste prema potrebi.

I to je to. Potrebne su vam pele negovateljice,

potrebno je da obezmatiite zajednicu, da dodate med
ili sirup, polen i nekoliko osnova matinjaka sa
larvicama. A, pele e odnegovati matice.

Larvica u najmlaem stadijumu u osnovi matinjaka iz Jenterovog aparata (foto: V. Umelji)

PAR REI O ETRVRTOM KORAKU ILI O PRESAIVANJU LARVICA

Presaivanje larvica je najsloeniji postupak u itavom procesu uzgoja matica. Naveemo,
zbog toga, nekoliko uobiajenih naina. Prvo, odaberite larvicu mlau od 24 sata, koja potie od
vase najbolje matice. Dakle, treba vam larvica jedva vea od jajeta koja pliva u maloj koliini
matinog mlea. Izaberite larvice sline veliine (starosti) da bi se kasnije i sve matice iz njih
izvele u priblino istom trenutku. Kako premestiti larvicu? Na koji nain larvicu sa pripadajuim
mleom premestiti u osnovu matinjaka? Komercijalni uzgajivai matica presauju larvice
raznim iglama jer im je tako bre. Ovaj postupak nije ba jednostavan, jer zahteva veliku
preciznost prilikom presaivanja larvice iz elije u vetaku osnovu matinjaka kako pritom ne bi
dolo do povreivanja larve. Neki pelari koriste Jenterov ili Nikotov (Nicot) aparat u koji se
zatvara matica u ogranienu povrinu sa plastinim elijama dok ih ne zalee. Na ovaj nain
eliminie se potreba za dodirivanjem i eventualnim povreivanjem larve. I na kraju, treba rei da
ovaj lanak nije od onih kako da uradite to, ali to i nije bio cilj, ve da vas ohrabrimo da se
sami upustite u najlepi deo pelarenja.

PRSTEN ZA PRESAIVANJE LARVICA

Postoji i jedno sredstvo za presaivanje larvica koje se proizvodi u Australiji, a koje

reava potencijalne probleme koji mogu nastati usled presaivanja larvi ili usled
rukovanja malim plastinim delovima. Vi samo treba da odaberete larvu koju elite, da
centrirate prsten za seenje preko elije i da ga gurnete kroz votano pelinje sae.
Prenik prstena za seenje ostavlja dovoljno voska zalepljenog oko premetene elije,
bez unitavanja larve.

Preveo i priredio: Ivan Umelji

Izvor: Jerry Freeman, Queen
Journal (mart 2012.)

RearingA

few

Simple

Principles, American

PRIHRANA PELINJIH DRUTAVA VRSTOM HRANOM

Veroljub Umelji

Bee

U toku zimskog perioda, pri niskim spoljnim temperaturama vazduha, pelinja drutva u
savremenim konicama mogu, u sluaju potrebe, da se prihranjuju vrstom hranom. Neki
pelari ovakvu hranu daju pelinjim drutvima i u prolee, kao nadraajnu prihranu. No, za ovu
svrhu, korisnije je pele prihranjivati tenim eernim sirupom. U manjim koliinama pogae se
mogu koristiti i prilikom uzgoja matica, a tada se dodaju malim pelinjim drutvima,
oplodnjacima, kao stalno prisutna rezerva hrane tokom prolea i leta. U toku zimskog perioda,
ako pelari nisu sigurni da su pojedina ili sva pelinja drutva zazimljena sa dovoljnom
koliinom pravilno rasporeene hrane, treba da ih prihrane pogaama. Radi se o prihranjivanju
iz nude. Drutvima koja imaju dovoljno pravilno rasporeenih rezervi hrane imae vie tete
nego koristiti od prihrane, jer e pele nepotrebno gubiti vreme i iznurivati se konzumiranjem, za
njih
prilino
nepodobne,
vrste
hrane.
Meutim, za razliku od prethodnog sluaja, odnosno kada su drutva zazimljena sa nedovoljno
nepravilno rasporeene hrane, blagovremeno dodata pogaa moe ih spasiti od propasti.

ZIMSKA PRIHRANA
Pelari zimsko prihranjivanje vrstom hranom smatraju kao nuno zlo. Ipak, veina njih
pribegava ovoj operaciji na svojim pelinjacima. U svakom sluaju, neopravdano je dodavanje
pogaa drutvima pre ponovne pojave legla, koja se deava kalendarskim poetkom zime,
krajem decembra, odnosno poetkom duanja obdanice. Jer, do tada, tokom novembra i skoro
celog decembra, kada u konici nema legla, klube je moglo da se pomera napred ili nazad za
hranom, ili da se pri nudi, kada spoljna temperature malo popusti, prebaci na susedne remove
sa medom. Pojavom prvog legla u konici, klube se vezuje za zonu legla i pri niskim spoljnim
temperaturama moe da koristi samo hranu koja se nalazi neposredno iznad njega. Klube se za
hranom kree vertikalno. To je instinkt koji su pele stekle u dugom vremenskom periodu,
boravei u prirodnom stanitu, upljini drveta, gde su na raspolaganju imale uzak a visok
prostor, u ijem gornjem delu su uvek smetale hranu a ispod toga odgajale leglo, odnosno
formirale zimsko klube. Ako se hrana u konici, takozvani venci meda, potroi a i dalje vladaju
niske temperature, drutvo moe da ugine od gladi iako na bonim udaljenim ramovima ima
dosta meda. Da bismo eliminisali mogunost ove opasnosti, preporuljivo je u ovo vreme dati
drutvima po jednu pogau od 1 kg.
Pogae treba pripremiti odmah nakon Nove godine. To predstavlja najee prvu pelarsku
aktivnost u nastupajuoj godini. Za dodavanje pogaa pelama, treba iskoristiti prvi lep sunan
dan, bez vetra, sa poeljnom temperaturom od oko +10 C. Ako smatramo da je stanje sa
hranom kritino, po narodnoj izreci da nuda zakon menja, ne moramo ekati dan sa +10 C,
ve emo pogae dati i na temperaturi iznad 0 C, uz uslov da je dan bez padavina i bez vetra.
Deava se da se u januaru ukae samo jedan takav dan, pa ako ga propustimo onda due
vremena neemo moi da obavimo ovaj posao.

Zima (foto: Veroljub Umelji)

DODAVANJE POGAA

Uz dobru pripremu, dodavanje pogaa obavlja se brzo

Pre samog dodavanja pogaa na pelinjaku emo izvriti pripreme, kako bismo ovaj posao to
bre uradili, uz to manje uznemiravanje pela. Cilj je da pri dodavanju pogaa konice budu
to krae vreme otvorene, kako bismo rashlaivanje unutranjosti sveli na minimum. Na foliji
pogae, sa donje strane (koja e biti do pela), isecamo po celoj irini dve trake od po 20 mm.
Kada konicu otvorimo, stavljamo pogau obavezno u zonu iznad klubeta, direktno na
satonoe, tako da su prorezi na foliji popreno postavljeni u odnosu na ulice konice. Zatim na
plodite postavljamo odstojne prstenove, kojima poveavamo prostor izmeu satonoa i
poklopne daske i preko njih odmah stavljamo poklopnu dasku, i utopljavajui materijal, ako ga
koristimo. Poeljno je da ovaj posao obavljaju dve osobe. U tom sluaju konica e biti otvorena
samo 4-5 sekundi. Za to vreme, i na niim spoljnim temperaturama, unutranjost konice ne
moe znatnije da se rashladi. Kada podignemo poklopnu dasku i spazimo da je pelinje klube
nisko ispod satonoa, a iznad njega, u vencima ramova, jo uvek postoje velike rezerve
zatvorene hrane, tom drutvu ne dajemo pogau, ve ga bre-bolje zatvaramo i u evidenciju

beleimo zateeno stanje. Ako je temperatura takva da pele ne izleu iz konice, tokom
dodavanja pogaa ne treba koristiti dimilicu. U tom sluaju pele su u klubetu i nee izletati. Ako
je ponestalo hrane u drutvu, gornja zona klubeta bie blizu satonoe. U sluaju da su venci
meda potpuno potroeni, dosta pela e biti i preko satonoa. Poto ba na to mesto treba da
stavimo pogau, njenom ivicom emo polako i paljivo, preko satonoa pogurati pele na jednu
stranu, i odmah pogau spustiti na ramove. Ako se zima sa niskim temperaturama odui, onda
emo, po slobodnoj proceni, drutvima kasnije dodati jo po jednu pogau.

DRUGE VARIJANTE DODAVANJA POGAE

Pogau postaviti iznad klubeta

Poklopne daske sa Milerovim hranilicama imaju na jednoj polovini, u donjoj zoni, ugraen
pokretni zamreeni ram. Neki pelari pogau stavljaju preko ove mree, s tim to u ovom
sluaju potpuno uklanjaju donju stranu plastine kese, u koju je pogaa upakovana. Prilikom
dodavanja pogaa na ovakav nain prethodno se moramo uveriti da li je pelinje klube u zoni
konice ispod mree, a ako nije, poklopnu dasku treba okrenuti za 180. Dodavanje pogaa
pomou ovakve poklopne daske jednostavnije je od prethodno opisanog naina, ali u sluaju
veoma niskih zimskih spoljnih temperatura je i manje efikasno, jer e pele tee kontaktirati sa
dodatom hranom, koja se, u ovom sluaju, ne nalazi neposredno na satonoama. Kod tipova
konica kao to su LR i Farar, u kojima se drutva najee zazimljuju u dva tela, moe da se
dogodi da, zbog neodgovarajueg poloaja pelinjeg drutva pri zazimljavanju, u vreme
dodavanja pogaa kompletno pelinje klube jo uvek bude u donjem telu. U vencima ramova
donjeg tela u to vreme su preostale minimalne rezerve hrane. Ako u narednom periodu bude
potrajalo vreme sa veoma niskim temperaturama vazduha, to je za oekivati u to doba godine,
pele nee moi da se prebace do meda u gornjem telu, pa ni od postavljanja pogaa preko
satonoa gornjeg tela nee biti ama ba nikakve koristi. U ovom sluaju pogau treba postaviti
preko satonoa donjeg tela, uz korienje odstojnog prstena za pogaa, koji se sada postavlja

izmeu donjeg i gornjeg tela. Pogau treba otvoriti i sa gornje strane, kako bi pelama kroz nju
bila omoguena komunikacija i dostupna hrana iz gornjeg tela, kada vreme otopli. Kod konica
tipa A pogaa se dodaje vertikalno, uz bone letvice ramova, sa zadnje strane, pa se zatim
preko nje postavlja vertikalni oieni ram za zatvaranje konice.

Kvalitetno pripremljenu pogau pele rado troe (foto: Veroljub Umelji)

Dodavanje pogae pelama u A konici (foto: Veroljub Umelji)

RECEPTI ZA PRAVLJENJE POGAA

Ako ne elimo da koristimo pogae koje nam se nude u trgovini, moemo ih i sami napraviti.
eer za pravljenje pogaa treba prethodno to sitnije samleti. Ako ne raspolaemo
odgovarajuim mlinom, moemo koristiti uslugu proizvoaa ratluka, koji imaju dobre mlinove
za mlevenje eera. Dobro umeene pogae odmah pakujemo u najlonske kese za zamrzivae,
od 3 kg. U njih stavljamo umeenu i podmerenu masu od 1 kg, tanjimo na debljinu 1-1,5 cm, i
zatvaramo aparatom za lepljenje kesa, mada je dovoljno i da se kraj otvora kese samo previje.

Ovako pripremljene pogae pakujemo u kutije, gde ih uvamo do dodavanja pelama.

EERNO-MEDNA POGAA SA KVASCEM

Ovu pogau pelari nazivaju i 6-5-4, zbog procentualnog uea kvasca, meda i vode. Kao
osnovicu za izradu pogaa uzimamo 100 kg samlevenog eera.
Za ovu koliinu eera potrebno je jo:
- pekarskog kvasca 6% ......... 6 kg
- meda 5% ............................ 5 kg
- vode 4% ............................. 4 lit
Kvasac izdrobimo u lonac velike zapremine, preko 20 litara i preko njega pospemo 4 kg
mlevenog eera, oduzetog od pripremljene koliine. Ubrzo e se kvasac pretvoriti u kaastu
masu, slinu istopljenoj okoladi. Meanjem ovaj proces moemo da ubrzamo. Zatim u ovu
masu sipamo 4 litra vode, dobro izmeamo i stavimo na vatru da se kuva. Moramo biti oprezni
da nam smea ne pokipi, jer zagrevanjem kvasac stvara veliku penu i brzo puni lonac. Masu
treba da kuvamo sve dok pena ne pone da opada i na kraju se potpuno izgubi. Tada je
skidamo sa vatre i, kada se prohladi, u nju dodajemo 5 kg meda. Sve to dobro promeamo.
Najbolje je za ovo koristiti suncokretov med jer je on veoma bogat polenom. Podrazumeva se
da moramo biti sigurni da med ne potie iz drutava u kojima tinja neka zarazna bolest. Ovom
masom zamesiemo pripremljeni eer.

JEDNOSTAVNA EERNO-MEDNA POGAA

Ovu pogau sainjavaju eer, med i voda. Zagrejan med pomeati sa mlakom vodom i tom
meavinom zamesiti eer. Za 100 kg eera potrebno je:
- meda 20% .......... 20 kg
- vode 2% .............. 2 lit.

EERNO-MEDNA POGAA SA POLENOM

Ova pogaa je obogaena belanevinama iz polena, pa je moemo koristiti u vreme poetka
razvoja legla, ako smatramo da su u konicama nedovoljne zalihe polena, a u prirodi ga jo
nema. Za 100 kg eera potrebno je:
- meda 15% .......... 15 kg
- polena 5% .......... 5 kg
- vode 2% .............. 2 lit.
Polen preliti sa 2 kg mlake vode, malo saekati da se dobro natopi, pa ga onda mikserom dobro
izmeati. Med malo zagrejati (do 40 C) pa sa njim dobro pomeati kaastu masu polena i vode.
Sa ovako dobijenom masom zamesiti samleveni eer.

ODSTOJNI PRSTENOVI ZA DODAVANJE POGAA

Odstojni prsten za dodavanje pogaa izrauje se od istog drveta kao i konica. Sastoji se od 4
letvice dimenzija (za DB konicu) 520 x 32 x 13 mm. Na krajevima svih letvica, sa iste strane,
izrezani su ljebovi dimenzija 32 x 6,5 mm. Sklapanje prstenova se vri tako to se dodirne

povrine ljebova prethodno premau lepkom za drvo, pa se sve 4 letvice spoje uljebljenim
krajevima. Treba se truditi da unutranji uglovi prstena budu po 90. Uglove prstena zakivamo
sitnim ekserima.

ZAMENITE STARO SAE! Evo i zbog ega

Denifer

Beri

Tipino pelinje gnezdo sadri oko 100.000 elija saa i iziskuje 1.200 grama voska da bi se
izgradilo, a koliina eera koja je neophodna da bi se izluila ovolika koliina voska energetski
je ekvivalentna 7,5 kg meda. Zbog toga, pelari veruju da gube novac, vreme i prinose meda
zamenjujui staro sae. Meutim, ekonomska uteda moe biti obezvreena pogubnim
posledicama ovakve pelarske prakse jer staro sae deluje kao bioloko skladite toksina i
patogena ili kao fizika prepreka odgovarajuem razvoju larvi.
Pre odreenog vremena zavrila sam projekat o posledicama korienja starog, odnosno
novog, saa na razvoj pelinje zajednice, opstanak legla i smrtnost odraslih pela. Ovaj rad
prvobitno je objavljen u asopisu Journal of Apiculural Reasearch, a ovde je izloena skraena
verzija istraivanja. Ovo je pravo vreme za ovu temu zbog toga to je sve vie novijih nalaza koji
se tiu rezidua u vosku i polenu u pelinjem sau, i zbog toga to je ovo doba godine kada je
najlake ukloniti stare, bolestima i hemikalijama krcate, ramove i zameniti ih novim.

Staro sae deluje kao bioloko skladite toksina i patogena ili kao fizika prepreka
odgovarajuem razvoju larvi (foto: V. Umelji)

Medonosne pele koriste strukture nalik drveu i konicama koje je ovek izradio za sklonite,
ali vosak je taj koji predstavlja osnovni graevinski materijal u unutranjosti gnezda. Odrasle

radilice izluuju votane ljuspice ovalnog oblika iz svog abdomena i zatim ih modifikuju
sekretima mandibularne lezde kako bi izgraivale sae. Do luenja voska obino dolazi u
sakupljakom period zbog toga to radilice moraju da utroe velike koliine nektara kako bi
proizvele votane ljuspice. Sae, sainjeno od niza estaougaonih elija naslonjenih jedna na
drugu, predstavlja mesto na kojem se odgaja potomstvo i skladiti hrana. Takoe, sae igra
veoma vanu ulogu u komunikaciji jer predstavlja podlogu na kojoj se izvode plesovi i preko
koje se prenose hemijske poruke.

"U DIVLJINI, KAKO SE DRUTVO RAZVIJA I NASTAVLJA DA IZGRAUJE

NOVO SAE, UZGAJANJE LEGLA SE POSTEPENO POMERA KA
NOVOIZGRAENIM SATOVIMA A MED SE SKLADITI U STARO SAE.
MODERNA PELARSKA PRAKSA NARUAVA OVAJ PRIRODNI PROCES
PRIMORAVAJUI PELE DA IZNOVA I IZNOVA KORISTE STARO SAE ZA
UZGOJ LEGLA."
Kada se prvi put izgradi, sae je elastino i skoro bele boje ali se menja usled konstantne
upotrebe i prispelih zaliha. Sae koje se koristi za skladitenje hrane postaje ukasto zbog
akumulacije polena. Ako se koristi za odgajanje legla, vremenom postaje tamnije, skoro crno, i
krtije zbog akumuliranja fekalnih materija, propolisa i polena. Tamnija boja moe takoe da bude
posledica sakupljanja i integrisanja mnogobrojnih zagaivaa u vosku tokom vremena. Votano
sae sadri prvenstveno ugljene hidrate i masne sastojke sa malim procentom slobodnih
kiselina i alkohola. Smatra se da ovi manjinski sastojci daju vosku njegovu plastinost i
sposobnost da apsorbuje mnoge vrste materija. Neke od ovih materija, gljivine i bakterijske
spore, pesticidi i teki metali, mogu da budu tetni za zdravlje pelinje zajednice. Evo liste nekih
biotskih i abiotskih zagaivaa pronaenih u vosku.
Biotski zagaivai: spore amerike i evropske trulei, spore krenog legla, nozema. Abiotski
zagaivai: Amitraz, Arsenic, Azoxystrobin, Boscalid, Bromopropylate, Captan, Carbaryl (Sevin),
Chlordimeform, Chlordane, 2-chloroethanol, Chlorpyrifos, hlorothalonil, Chromated copper
arsenate,
Copper
naphthenate,
Coumaphos
(CheckMite+),
Diazinon,
4,4dibromobenzophenone, 1,4-dichlorobenzene, Dicofol, Endosulfan, Esfenvalerate, Ethion,
Ethylene dibromide, Fenthion, Fluvalinate (Apistan), Malathion, Menthol, Methomyl,
Organochlorine (multi-residue), Organophosphorus (multi-residue), Methyl parathion (PenncapM),
P-dichlorobenzene,
Pentachlorophenol,
Phenkapton,
Phenol,
Phenothiazine,
Polychlorinated biphenyls, 2,4,5-T,Tributyltin oxide (TBTO), Vinclozolin.
Kako se materije akumuliraju u vosku prenik elija postaje manji. Svaki put kada se larva
razvija, ona isprede svilenkasti omota, iji jedan deo ostane u eliji poto se pela izlegne iz
nje. Vremenom udeo svilenkastog omotaa u votanoj masi raste, pa votano sae od
monolitne materije postaje vlaknima ojaan proizvod koji se sastoji od dve materije. Pele, s
obzirom na veliinu elija starog saa, postaju manje.

Mlado sae je elastino i skoro bele boje ali se menja usled konstantne upotrebe i prispelih zaliha meda i polena. Sae koje se koristi za
skladitenje hrane postaje ukasto zbog akumulacije polena. (foto Saa Jovi, drelo)

Feromoni se takoe integriu i prenose u sae i, u zavisnosti od njihove isparljivosti, mogu se tu

zadrati veoma dugo. Jedna grupa feromona koja je relevantna u ovom kontekstu jesu feromoni
legla. Ove kontaktne feromone emituje leglo i na taj nain obavetava negovateljice o prisustvu
larvica, njihovoj starosti i potrebama za hranom. Pele negovateljice, koje su odgovorne za
negovanje legla, ove feromone bre detektuju u starijem sau, i zbog toga ee hrane leglo.
Dakle, larve odgajane u sau u kojem je prethodno, takoe, bilo leglo mogu dobiti neto bolju
negu to e rezultirati njihovim uspenijim preivljavanjem.
Pre prisustva varoe (Varroa destructor Anderson and Trueman) u SAD znalo se da pelinje
zajednice u umerenom klimatskom pojasu mogu opstati u divljini oko est godina. Jednom kada
pelinja zajednica ugine, voskov moljac, mievi i ostali strvinari obino unitavaju sae i potom
pelinje stanite ostavljaju nekoj narednoj zajednici da se u njemu nastani. Moderna pelarska
praksa prekida ovaj prirodni proces reciklae uzgojem pela na polu-vetakom sau koje moe
biti godinama, pa ak i deceniju, staro. Sve savremenija pelarska oprema, kao to su
Langstrotova konica i icom armirane satne osnove, produile su votanom sau rok trajanja
za vie godina. U Velikoj Britaniji, pelari se ohrabruju da menjaju staro sae jer je to vaan
segment dobre pelarske prakse. U SAD se preporuuje zamena dva najstarija sata svake
godine kako se ne bi dogodilo da u ploditu bude saa starijeg od pet godina. Danas bi ak i
petogodinje sae moglo takoe da bude prestaro. Pa ipak, mnogi pelari veruju da nije
ekonomski isplativo vriti redovno uklanjanje i zamenu starog saa. Ne samo da su nove satne
osnove skupe i da treba utroiti vreme na zamenu, nego je i za pele energetski izdatak to
moraju da nadograuju osnove u funkcionalno sae koristei metaboliki dobijeni vosak. Tipino
pelinje gnezdo sadri oko 100.000 elija i iziskuje 1.200 grama voska da bi se izgradilo, a
koliina eera koja je neophodna da bi se izluila ova koliina voska energetski je ekvivalentna
7,5 kg meda. Zbog toga, pelari veruju da gube novac, vreme i prinose meda zamenjujui staro
sae.
Meutim, ekonomska uteda uvanja starog saa moe biti obezvreena pogubnim
posledicama koje ovakva praksa moe proizvesti jer staro sae deluje kao bioloko skladite
toksina i patogena ili kao fizika prepreka odgovarajuem razvoju larvi. Ovo pitanje navelo me je
da istraim kakve posledice staro sae ima po razvoj pelinje zajednice, opstanak legla i
smrtnost odraslih pela. Tokom trogodinjeg istraivanja, poredili smo koliinu i opstanak legla,
prosenu teinu odraslih pela i populaciju odraslih pela u zajednicama smetenim ili na
starom ili na novoizgraenom jednogodinjem sau.

Rezultati ovog istraivanja pokazali su da pelinje zajednice koje su bile smetene na novom
sau imaju znatno veu koliinu legla, veu povrinu poklopljenog legla i mlade pele vee
telesne mase. Starost saa nije znaajnije uticala na konani broj odraslih pela ili na promene
u populaciji pela. Meutim, trend je bio da na novom sau bude vie pela a da, u skladu s tim,
na starijem sau budu vei gubici, odnosno manje pela. Opstanak legla nije se razlikovao u
zajednicama sa starim i novim leglom.
Poveana proizvodnja legla zabeleena u novom sau mogla je da bude rezultat nekoliko
razliitih procesa koji su se odvijali u konici. Vea koliina legla mogla je da bude rezultat
opstanka legla, kvalitetnije brige o leglu od strane pela negovateljica ili polaganja jaja od strane
matice. Osvrnimo se na poslednju pretpostavku. Matice su sposobne da razlikuju radiline od
trutovskih elija, procenjujui irinu elije preko svojih prednjih nogu. Prenik elije tokom
vremena postaje manji, pa tako i staro sae moe negativno uticati na produktivnost matice
prilikom polaganja jaja.

"MATICA MOE BITI OSETLJIVA NA ZAGAIVAE U STAROM VOSKU NE

ELEI DA POLAE JAJA U ODREENE ELIJE SAA. PORED TOGA,
STARO SAE JE SKLADITE FEROMONA LEGLA KOJI MOGU NEGATIVNO
UTICATU NA MATICU JER ONA ELIJE TAKVOG SAA PONEKAD
DOIVLJAVA KAO VE ZALEENE."
Starije sae je takoe poznato kao skladite rezidua brojnih pesticida i bolesti koje mogu da
budu kodljive za zdravlje pela. One se ire od zajednice do zajednice putem pokvarenog
voska i materija koje su unete u konicu. Matica moe biti osetljiva na ove zagaivae ne elei
da polae jaja u odreene elije saa. Pored toga, staro sae je skladite feromona legla koji
mogu negativno uticatu na maticu jer ona elije takvog saa posmatra kao ve zaleene.
Sledea pojava koja je relevanta za ovo istraivanje jeste zapaanje da su pele sklone
skladitenju meda i polena u elije koje su prethodno bile koriene za uzgoj legla. U divljini,
kako se drutvo razvija i nastavlja da izgrauje novo sae, uzgajanje legla se postepeno
pomera ka novoizgraenom sau a med se skladiti u staro sae. U zajednicama kojima ovek
nikada nije manipulisao ovakvo ponaanje moe sluiti izbegavanju negativnih posledica koje
staro sae moe da ima po proizvodnju legla. Meutim, moderna pelarska praksa spreava
ovaj prirodni process primoravajui pele da iznova i iznova koriste staro sae za uzgoj legla, a
da med smetaju u sae koje se inae koristi iskljuivo za skladitenje meda.
Veu teinu pela izleenih u novom sau najbolje objanjava razlika izmeu prosenih
prenika elija dve starosne klase saa. Kao to je spomenuto ranije, kako sae stari, prenik
elija se smanjuje usled akumulacije kokona i fekalnih materija koje se unutar elija taloe zbog
razvoja larvi i lutki. Na telesnu masu utie genetika ba kao i inioci iz okruenja, recimo,
koliina hranljivih materija kojima se larva hrani, i veliina rodne elije. Baner je 1955. godine
utvrdio da je prosena teina novoizvedene pele iz starog saa iz kojeg se izvelo 68 generacija
pela bila manja za 19 odsto (96,1 mg) od prosene teine pela izvedenih iz novog saa
(118,3 mg).Morfoloke karakteristike evropskih radilica gajenih u sau afrikanizovanih pela bile
su manje nego kod radilica odgojenih u veim elijama evropskog saa. Deli i Mors su 1991.
godine utvrdili da bi mogle da se odgaje vee radilice iz trutovskih elija saa. Glukov je 1958.
godine otkrio da su pele odgajene u proirenim elijama bile tee i vee to je za posledicu

imalo vee prinose meda po zajednici i izgradnju veih elija. Larve radilica odgojenih u
poveanim elijama dobijale su vie hrane (21 odsto vie proteina i 39,7 odsto vie glukoze) od
larvi koje su gajene u normalnim radilinim elijama. Veliki broj dokaza ukazuje da je teina
novoizvedenih pela proporcionalna veliini elija iz kojih su se one izlegle, kao i koliini hrane
kojom su ih hranile negovateljice.
U ovom istraivanju pele odgojene u novom sau bile su za 8,3 odsto tee od onih koje su se
izvele iz starog saa, to je slino Abdelitifovim nalazima iz 1965. godine, prema kojima radilice
odgajane u starom sau iz kojeg se prethodno izvelo 70 generacija pela imaju za 8 odsto
manju telesnu masu.
Malobrojnija populacija u starom sau moe da bude posledica vee smrtnosti larvi zbog
akumulacije stranih zagaivaa zarobljenih u starom sau. Takoe, zagaivai u votanom sau
mogu pelama prikriti mirise i znake pomou kojih one prepoznaju gnezdo, oteavajui tako
izletnicama povratak u svoje sopstveno drutvo. Neki znaci za prepoznavanje gnezda potiu iz
saa. Brid i saradnici su 1988. godine otkrili da miris pelinje zajednice koji potie od saa moe
da prikrije genetske razlike meu pelama. Miris pelinje zajednice prenosi se na odrasle pele
preko saa i moe promeniti prepoznavanje fenotipa za manje od pet minuta.

Matica polae vie jaja u novoizgraenom sau (foto V. Umelji)

Leglo obavetava radilice o svom prisustvu u eliji, kasti, starosnom dobu i stepenu gladi
putem mehanikih i hemijskih signala. Hemijski signa li jesu feromoni legla koji mogu
predstavljati faktor odgovoran za vei stepen opstanka to je utvreno u sluaju starog legla u
ovom istraivanju. Votano sae se ponaa kao rezervoar za apsorbovanje i prenoenje
feromona to bi moglo da objasni zbog ega rojeve vie privlai starije sae. Prisustvo
feromona legla stimulie sakupljanje polena, olakava pelama prepoznavanje legla i stimulie
negovateljice da hrane larve, to su sve vani faktori za opstanak legla. Fri i Vinder su 1983.
godine utvrdili da je stepen preivljavanja legla vei u elijama koje su bile prethodno korienje
za gajenje legla. Uzeta zajedno ova istraivanja pokazuju da feromoni sadrani u sau mogu
pospeiti opstanak legla. Odstupanja u opstanku legla u ovom istraivanju mogla bi delimino
da budu objanjena optimalnijom koncentracijom feromona legla u starijem sau.

Tokom naeg istraivanja doli smo do naizgled paradoksalnih rezultata o veoj proizvodnji
legla u novom sau i boljem opstanku legla u starom sau. Verujemo da je najbolje pomiriti ove
rezultate, u sebi i sa literaturom, i to tvrdnjom da matica najvie jaja polae u novom sau, ali da
kada ga poloi u eliju, najvee anse da e opstati larva e imati ako se nalazi u starom sau.
Pa ipak, sveukupno posmatrano, proizvodnja legla je najvea u novom sau. Oigledna korist
od maksimalizovanja polaganja jaja pretee nad koristi od maksimalizovanog opstanka legla.
Tokom tri godine istraivanja, pelinje zajednice sa novim saem imale su vie legla, veu
povrinu poklopljenog legla i tee novoizvedene pele. Opstanak legla je samo donekle
(rezultati variraraju od sluaja do sluaja) bio bolji u starom sau. I konano, na smrtnost
odraslih pela uticala je starost saa u kojem su bile odgajane i smatra se da je neto manja, ali
ne znaajno, u novom sau. Veliki broj injenica ukazuje da novo sae pozitivno utie na
sveukupno zdravlje pelinje zajednice i reprodukciju. Ovi nalazi sugeriu pelarima da treba da
izbace veoma staro plodino sae iz svoje pelarske prakse.

BAGREM (Robinia pseudoacacia L.)

Tekst i fotografije: Veroljub Umelji

Bagrem je listopadno drvo, poreklom iz Severne Amerike. Visina dostie do 25 m a prenik

stabla do 50 cm. Mlade grane su sa otro zailjenim trnovima, koji tite pupoljke. Listovi su
neparno perasti, sastavljeni od 9-21 eliptinog listia. Cvetovi su beli, jako prijatno mirisni,
sakupljeni po 15-20 u lepe visee, grozdaste, rastresite cvasti. Bagrem se lako razmnoava
semenom, kao i izdancima. Pelari bi trebali da se uporno bore za ouvanje postojeih povrina
pod bagremom, kao i da intenzivno rade na podizanju novih zasada. Bagrem brzo raste i
skromnih je zahteva u pogledu kvaliteta zemljita. Veoma je osetljiv na kasne prolene
mrazeve, pa se ponekada desi da cvetni pupoljci potpuno izmrznu, tako da izostane cvetanje na
pojedinim lokacijama. Ako se tome doda da bagrem cveta za vreme promenljivog prolenog
perioda, tako da kia, hladnoa i vetar po nekada danima ne dozvoljavaju pelama da izleu iz
konica, onda su u takvim prilikama neminovna velika razoaranja pelara u ovu pau. Loe
raspoloenje se moe ublaiti jedino seobom konica na druge lokacije, gde bagrem nije
izmrzao, kao i na terene gde cvetanje poinje kasnije...

Cvetanje i medenje bagrema

Bagrem cveta obilno, najee od poetka maja pa do kraja juna, 40-45 dana posle kretanja
prvih pupoljaka. Poetak cvetanja zavisi od klimatskih prilika, nadmorske visine, sorte,
konfiguracije terena, od stepena osunanosti povrina pod bagremom, sastava zemljita itd. Na
vreme cvetanja bagrema znatno utiu prethodne klimatske prilike, tako da poetak cvetanja na
istom podruju iz godine u godinu moe da varira i do 15 dana. Zbog navedenih injenica u
jednoj sezoni mogu, sa istim pelinjim drutvima, da se koriste dve, pa i tri bagremove pae.

Od vremena kada je duina cvetnih pupoljaka bagrema 2 cm do poetka cvetanja protekne oko 15 dana

Bagrem najranije poinje da cveta na najniim nadmorskim visinama, u dolinama velikih reka.
Kako se poveava nadmorska visina zemljita, po pravilu bagrem na tim terenima poinje sve
kasnije i kasnije da cveta. Optimalna nadmorska visina za seobu konica na drugu bagremovu
pau je 200-300 mnv. Treu bagremovu pau treba koristiti na brdskim terenima, na 500-600
mnv. Poznato je i u praksi vie puta proveravano, da na preko 700 mnv bagrem praktino ne
medi. Zato treba da budemo oprezni i da pri izboru mesta za korienje kasne bagremove pae,
obavezno imamo u vidu i nadmorsku visinu mesta gde elimo da smestimo konice. Mogue je
pronai i terene gde se na jednom mestu, bez seobe, mogu koristiti dve bagremove pae. To su
ravniarsko-brdska podruja na kojima je bagrem veoma zastupljen. Kada na takvom podruju
konice smestimo u podnoju brda, pelama e biti dostupan i ranije procvetali bagrem u dolini
kao i onaj koji e kasnije poinjati da cveta na veim visinama. Na jednoj lokaciji cvetanje
bagrema, odnosno luenje nektara obino traje do 14 dana. Luenje nektara je najintenzivnije
od treeg do desetog dana cvetanja. U niim predelima, s plodnijim zemljitem, bagrem ranije
cveta i lui mnogo vie nektara, nego u brdsko-planinskim. Takoe, starija i usamljenija stabla
izdanije lue nektar, nego mlada u gustim bagrenjacima.

Poetak medenja bagrema

Mogunost korienja tri bagremove pae
Kada su ranoprolene vremenske prilike uobiajene za to doba godine, onda pelari mogu da
pronau lokacije gde se poeci cvetanja ranog, srednjeg i kasnog bagrema meusobno
razlikuju od 7 do 10 dana. U tom sluaju se mogu, dobrim delom, u toku jedne sezone, sa istim
pelinjim drutvima iskoristiti i tri bagremove pae. Kada su poeci medenja ranog, srednjeg i
kasnog bagrema fazno pomereni u proseku za po 8 dana, a poto najintenzivniji unos nektara
na jednoj pai traje oko 8 dana, to znai da im vaga na ranoj pai pone naglo da pada, a na
srednjoj pai pone da raste, konice treba odmah seliti.

Proseni dnevni unosi nektara za vreme dobre bagremove pae

(dijagramski prikaz)

Grafiki prikaz mogunosti korienja tri bagremove pae

Isto vai i za seobu sa druge na treu bagremovu pau. Na osnovu iznetih pokazatelja
najoptimalnije je da se konice sa prve na drugu i sa druge na treu pau sele desetog dana
medenja prethodne pae. Sa ovakvim nainom korienja tri bagremove pae teko moe da
se desi da u jednoj godini ostanemo bez bagremovog meda. Jer ako na jednoj lokaciji bagrem
omane zbog slabog medenja ili loih vremenskih prilika, mala je verovatnoa da e se isto
desiti i na ostale dve pae. Naprotiv, ako budu povoljne vremenske prilike, i bagrem dobro
zamedi na sve tri pae, veoma e nam se isplatiti trud oko ovih seoba konica. Cvetovi
bagrema najjae lue nektar na dnevnoj temperaturi od 20 do 25C, sa optimalnom vlanou
vazduha i tla, kada je vreme bez vetra, uz jutarnju rosu i temperaturu iznad 16 C. Dnevni unosi
na ovoj pai mogu da budu do 15 kg nektara, a ukupan prinos sa jedne pae i 70 kg nektara po
konici. Prinos meda sa jednog hektara moe da bude do 1.000 kg. Bagremov med je odlinog
kvaliteta, vrlo prijatnog mirisa i ukusa. Spada u red najcenjenijih medova. Skoro je bezbojan,
kristalno providan, sa jedva primetnom zelenkastom nijansom. Vrlo dugo ne kristalie,
ponekada i nekoliko godina.

Maarske sorte bagrema. U Maarskoj je dugo godina raeno na

stvaranju novih sorti bagrema, ije se osnovne odlike ogledaju u boljoj
izdanosti nektarom, neto kasnijim poetkom cvetanja i veoj otpornosti
na izmrzavanje. Stvoreno je vie sorti, meu kojima se istie
svetloruiasti bagrem (Robinia pseudoacacia L. sp. halvanj roasti).
Pored navedenog, ova sorta se odlikuje izuzetno bogatim cvetanjem i
brzim porastom.