GAJENJE LUBENICE IZ DIREKTNE SETVE

Direktna irokoreda vrstana setva lubenice praktikuje se u prozvodnji za kasniji deo sezone i uglavnom se ograniava na sorte u tipu Creeemson sweet, ree na diploidne hibride. Rana setva semena u kuice gotovo da se vie ne praktikuje u komercijalnoj proizvodnji lubenice. U sluajevima primene savremene tehnologije gajenja na mal foliji i sa navodnjavanjem kapanjem, primenjuje se posebna metodologija setve uz korienje esto vrlo skupog semena.Seme se najpre mea sa odgovarajuom zapreminom tresetne smee (blago preovlauje crni u odnosu na beli treset) i vermikulita u odnosu 3:1 u mealici slinoj onoj za beton, zajedno sa startnim vodorastvorljivim ubrivima i potrebnom koliinom vode. Nakon to seme posle dan dva nabubri, itava smea se koristi za setvu specijalnim sejalicama u prethodnu postavljenu mal foliju, pri emu se po otvoru/kuici ulae 3-5 semena. Maina u istom prohodu bui ili progori otvore u mal foliji i potom obavi ulaganje semena, zajedno sa pripadajuim delom pripremljenog supstrata. Gajenje lubenice iz rasada Za razliku od uobiajenog naina gajenja lubenice direktnom setvom semena u posebno pripremljene kuice ili pak klasinom irokoredom vrstanom setvom, robnu proizvodnju bostana danas karakterie uglavnom gajenje iz rasada. Za to ima mnogo opravdanja, a jedno od najvanijih jeste skupo seme hibrida lubenice koji preovlauju u proizvodnji i potreba da se tako uloen novac to bolje iskoristi. Zahvaljujui uslovima zatienog prostora (tople leje, plastenici, staklenici) skrauje se vegetacioni ciklus, bolji su fitosanitarni uslovi u osetljivim inicijalnim fazama porasta i razvia, te je ukupan profit zahvaljujui veoj ranostasnosti, boljem kvalitetu i viim prinosima, u znaajnoj meri uvean.

Gajenje lubenice iz rasada je meutim skuplje, zbog veih trokova rada i veih varijabilnih trokova, a u sluaju pojave poznih prolenih mrazeva ili zbog nekog drugog razloga propadanja rasada, ukupni gubici su mnogo vei.

etiri osnovna elementa uspenog gajenja rasada su: dobar i supstrat, adekvatni temperaturni i vodni reim, nepromenjena svetlost visokog intenziteta i mogunost uspenog kaljenja sniavanjem temperatura vazduha i relativnim zasuivanjem

sterilan dnevna rasada rasada.

Dobro odgajen i zdrav rasad lubenice i dinje garant su visok prinosa, dobrog kvaliteta i trinosti. Setva semena obavlja se na dubini 1,5-2 cm, a potom vri redovno zalivanje, adekvatnim nainom da se postigne visoka ujednaenost. Prevlaivanje dovodi do smanjenja ukupne klijavosti i do ee pojave padanja rasada, dok se u sluaju zasuivanja korenov sistem slabije razvija, a mlade biljice imaju sukulentan izgled. Temperature vazduha zavise od koliine svetlosti i faze gajenja, ali se obino kreu, dnevne od 18 do 23 oC, a none od 12 do 18 oC. U kontejnerskom sistemu gajenja rasada, do momenta rasaivanja proe samo 3-5 nedelja, dok je za dobar rasad besemene lubenice obino potrebno nedelju dana vie. U takvom sistemu dovoljno je svega tri etiri dana kaljenja rasada na niim temperaturama uz relativno zasuivanje i smanjenje prihranjivanja, kako bi se nakon rasaivanja biljke lake aklimatizovale na znatno nepovoljnije uslove polja i kako bi proces ukorenjavanja bre tekao. Okaljene biljke karakteriu se brom i jaom regeneracijom korenovog sistema. Gajenje lubenice na mal foliji

Korienje mal folije je i u naim uslovima postalo obrazac u gajenju lubenice. Omoguuje bre zagrevanje zemljita, konzervaciju zemljine vlage, manje ispiranje hraniva iz orninog sloja zemljita u podzemne vode, bri i snaniji porast vrea zahvaljujui kontrolisanoj emisiji ugljendioksida iz zemljita u zoni korena i efikasnu kontrolu korovske vegetacije. Neke od folija reflektuju difuznu svetlost odreenog spektralnog sastava, koja pogoduje intenzivnijoj fotosintezi, a neke su fotoaktivne, delujui odbijajue na pojedine vrste insekata. Primena mal folije u znaajnom stepenu poskupljuje proizvodnju u zavisnosti od vrste, debljine i irine folije, gustine redova, tehnike sadnje i visine investicije za nabavku potrebnih maina i opreme za njeno postavljanje i uklanjanje, ali sobzirom na ranije pristizanje, vei prinos, bolji kvalitet i trinost i svakako veu prodajnu cenu, ovakav sistem gajenja obezbeuje znatno smanjenje rizika i daleko vei profit.

Za nastiranje zemljita kod nas najvie se koriste tanke transparentne polietilenske folije visoke gustine, koje se delimino zadimljavaju u procesu koekstruzije. Obino su debljine 12 do 20 mikrona i kao najveu prednost imaju nisku cenu kotanja. Dobre mal folije iz uvoza izraene su od polietilena niske gustine, izuzetno prijanjaju za zemljite, te se ono veoma brzo zagreva, jer nema vazdunih depova kao izolatora.

Stabilizirane su protiv UV zraenja i veoma su elastine, tako da ne pucaju i ne oteuju se do kraja vegetacije, pa je mogue njihovo lako i potpuno uklanjanje sa parcele. Crne mal folija predstavlja standard u gajenju povra generalno posmatrano, ali se u najranijoj proizvodnji lubenice najee koriste potpuno transparetne folije. Njihova prednost ogleda se u vrlo visokoj konverziji toplote i najbrem zagrevanju zemljita, ali je suzbijanje korova inkorporacijom herbicida pre postavljanja mal folije obavezno. Specijalne termike mal folije su neto vee debljine i znatno skuplje. Nose razliite oznake inostranih proizvoaa, ali se karakteriu daleko viim stepenom konverzije fotosintetski aktivne radijacije u toplotu zemljita, posebno u delu infracrvenog zraenja, bliskom vidljivom delu spektra (65% od NIR). Ogledima je potvreno da se najvei prinosi, najbolji kvalitet i trinost lubenice postiu na zelenoj i nekim nijansama ljubiaste boje, zahvaljujui talasnoj duini reflektovane difuzne svetlosti. Srebrna i uta boja lica folija (nalije braon - termiki efekt) odbijaju jai napad lisnih vai, grinja i drugih tetnih insekata. Primena fotodegradabilnih folija u uslovima umereno kontinentalne klime nije opravdana iz vie razloga. Najpre kavalitetna fotodegradabilna folija je skup proizvod ukoliko oekujemo visok stepen njenog razlaganja nakon 3 do 4 meseca od postavljanja. ak i u tom sluaju u zemljitu zaostaje znatan deo folije koji je sve vreme van domaaja svetlosti. U mediteranskim zemljama se nakon zavretka berbe ovi ostaci kombinovanim oruima za dopunsku obradu zemljita izvuku na povrinu i poto do kraja vegetacije ima puno sunca u potpunosti bivaju razloeni, ali pritom izostaje setva drugog useva. Kod nas je to pod velikim znakom pitanja, jer bi zagaivanje zemljita velikom koliinom ostataka plastine folije posle izvesnog vremena onemoguilo njegovo korienje u svrhe intenzivne poljorivredne proizvodnje. Postavljanje mul folija obavlja se specijalnim mainama, koje u isto

vreme mogu sluiti polaganju traka za navodnjavanje kapanjem, bilo da se iste postavljaju povrinski, neposredno pod mal folijom, ili se pak uvode u zemljite na dubinu 5 do 10 cm. Neke od maina osim ove dve operacije mogu navlaiti i niske tunele, preko prethodno runo postavljenih lukova. Postavljanje niskih tunela

Niski tuneli omoguuju veoma ranu proizvodnju lubenice i znaajno uveanje profita zahvaljujui visokoj ceni prvih plodova. Za razliku od dinje, koja se komercijalno gaji u svim tipovima plastenika, kako po zemlji, tako i sistemu vertikalnog oslonca, gajenje lubenice je ekonomski opravdano samo u niskim tunelima, koji se koriste jednu vegetacionu sezonu. Lukovi mogu biti izraeni od razliitih matrijala, najee su drveni (savitljivo prue), metalni (? 4-6 mm), ili plastine cevi, razliitog dijametra, saobrazno veliini tunela, odnosno irini folije. Niski tuneli postavljaju se na manjim povrinama runo, zagrtanjem bonih ivica folije motikama. Najee se nakon rasaivanja u postavljenu mal foliju, runo postave lukovi nagnuti u pravcu iz kojeg dolazi maina navlaei foliju, najbolje pod uglom od 50o , tako da se isti isprave nakon navlaenja folije. Za gajenje lubenice na udignutoj leji koristi se mal folija irine 1,2 m, koja posle postavljanja u centralnom rasponu ima irinu 0,8 do 0,85 m. Lukovi treba da su duine 1,6 m , tako da pri njihovom utiskivanju u zemljite i navlaenju folije, visina tunela na centralnom delu iznad leje iznosi 0,4m. Obino, se za ove svrhe koriste folije irine 1,8 do 2,0 m, debljine 20 do 30 mikrona, to je znaajno manje nego kod jagode i lubenice (50 do 70 mikrona), gde se tuneli svakodnevno otvaraju i zatvaraju zbog provetravanja. Kod lubenice i dinje moe se primenjivati sistem bonog odizanja folije uz dopunsko uvrivanje unakrsno isprepletanim polietilenskim kanapom. Mnogo ee su proizvoai skloni da na tunelu bue otvore za ventilaciju po odreenom rasporedu, koje se intenzivira sa poveanjem dnevnih temperatura. Ne treba isticati koliki znaaj moe imati korienje kvalitetnih folija sa osobinama blokiranja dugotalasnog toplotnog izraivanja tokom noi i jutarnjih radijacionih mrazeva, kao i osobina visokog povrinskog napona zbog ega ne sme doi do kondenzacije kapi, a nakon toga i do oteenja biljaka lubenice. Ovakve folije su skupe, te je najracionalnije podizati krae tunele, kako bi smo tanju foliju mogli da korsitimo vie sezona, izbegavajui oteivanje svakodnevnim bonim otvaranjem ili pravljenjem ventilacionih otvora na samoj foliji. Rasaivanje Rasaivanju se pristupa kada temperatura zemljita dostigne najmanje 15 oC, ne rizikujui pritom pojavu poznih prolenih mrazeva. Obavlja se u

prethodno pripremljene otvore u foliji i zemljitu oruima nalik zvonu, razliite sloenosti i radnih uinka. Slian princip zvona-aova koristi se i za mehanizovano rasaivanje lubenice u postavljenu mal foliju. Veliina vegetacionog prostora zavisi od velikog broja faktora. Osim od edafskih i meteorolokih uslova, najvei uticaj ima sistem gajenja, zahtevi odreene sorte/hibrida, kao i planirana trina veliina plodova lubenice. Najee meuredno rastojanje u naim uslovima gajenja iznosi 1,4 do 2,8 m , a unutar reda 1 do 2,5 m, zavisno da li koristimo obian ili kalemljeni rasad i kakvu veliinu lubenice na odreenom tehnolokom nivou elimo. Rastojanje izmeu biljaka unutar reda kree se od 1 do 2,5 m, tako da za rane lubenice, mase 7 do 9 kg obezbeujemo 2 do 3 m2 po biljci, za lubenice srednje veliine, mase 9 do 11 kg 3 do 4 m2 po biljci, a za izuzetno krupne 4 do 5 m2 po biljci. Oblik vegetacionog prostora treba da je to pravilniji, a poeljno je da se nakon odreenog broja redova (saobrazno irini radnog zahvata prskalice) ostavi put, radi nesmetanih prohoda prilikom tretiranja useva, kao i radi lake manipulacije prilikom berbe lubenice. Gajenje triploidnih hibrida tzv. besemene lubenice zahteva izuzetnu panju, dobru obuenost i kontrolisane uslove, kako u proizvodnji rasada, tako i u proizvodnji lubenice na otvorenom polju. Klijanje i nicanje ovih lubenica je veoma neregularno na temperaturama niim od 26 oC, zbog tvrde semenjae i pritiska na kotiledone, te se sobzirom na visoku cenu semena moraju obezbediti vrlo dobri i pouzdani uslovi, odnosno temperature 30 do 32 oC. Hormoni rasta koji su sadrani u semenu lubenice doprinose u znaajnoj meri krupnoi ploda. Kod besemenih lubenica njihovo odsustvo uslovljava malu veliinu plodova, te je korienje diploidnih hibrida ili sorti kao polinatora obavezna mera. Na dva reda triploidnih hibrida doe jedan red polinatora, pri emu se od ivice parcele kree upravo sa polinatorom. Veliinom meurednog rastojanja, ili izborom sorte/hibrida polinatora specifinog oblika ili boje ploda, moe se postii lako razlikovanje besemenih lubenica u berbi od plodova lubenice polinatora. Polinacija Diploidni i triploidni hibridi lubenice iz poslednjih ciklusa selekcije esto nameu potrebu dopunskog opraivanja useva. Muki cvetovi javljaju se na svakom, a enski na svakom sedmom kolencu, pri emu je cvet fertilan samo jedan dan, pa je populacija insekata adekvatne bojnosti tokom itavog perioda cvetanja, veoma znaajan faktor uspene proizvodnje bostana. No i pored aktivnosti pela i drugih solitarnih insekata, enski cvetovi lubenice su veoma skloni abortivnosti, te se proseno po vrei zametne 2-3 ploda. Da bi svaki plod bio pravilnog oblika, enski cvet mora najmanje sedam puta da posete pele ili slini insekti. Hibridi koji se odlikuju zametanjem velikog broja plodova, esto i u standardnim uslovima imaju krukolike ili defformisane plodove.

Najefikasniji polinatori lubenice su divlje ose i pele, ali uvean broj domaih pela, moe takoe zadovoljiti potrebe efikasne oplodnje. Obino se petnaestak dana pred poetak cvetanja donose 2-3 jaka pelinja drutva na hektar useva lubenice. Da meu drutvima nema kompeticije, konice se rasporeuju du ivica parcele, sa june strane. Kod triploidnih hibrida lubenice neophodno je postavljanje najmanje 3 do 5 konica/ha. Pesticidi se primenjuju kasno predvee, kada aktivnost polinatora maksimalno opadne. Kod tretiranja velikih povrina vri se obino zatvaranje konica dan pred tretiranje. Poto se lisna povrina osui i naglo opadne toksinost primenjenih insekticida, vri se njihovo ponovno otvaranje. Izbegavati neke veoma efikasne preparate, kratke karence za lubenicu, ali vrlo otrovne za pelu, kao to je npr. Talstar. Navodnjavanje i ishrana useva lubenice

Voda predstavlja kritinu komponentu u proizvodnji lubenice, s obzirom na zahteve ovog useva i injenicu da zreli plodovi sadre i preko 90 %. Dakle adekvatno obezbeivanje vegetacionog ciklusa lubenice optimalnom koliinom zemljine vlage predstavlja sutinski uslov ostvarivanja visokih i stabilnih prinosa i kvaliteta lubenice. Mada je korenov sistem lubenice dobro razvijen, sa glavnim korenom koji dosee od 150 do 200 cm, a kod kalemljenih biljaka i dublje, efektivna zona ukorenjavanja je mnogo manja i varira u zavisnosti od brojnih faktora, prvenstveno od tipa zemljita i preduzetih agrotehnikih mera. Na lakim tipovima zemljita sa malim poljskim vodnim kapacitetom, navodnjavanje predstavlja obaveznu meru. U uslovima semiaridnog tipa klime i globalnih promena evidentnih poslednjih par decenija, topla i suna prolea nameu potrebu uvoenja navodnjavanja u tehnologiju gajenja lubenice kao osnovnog preduslova profitabilne robne proizvodnje. Vodni deficit u bilo kom delu vegetacionog ciklusa dovodi do ozbiljnih poremeaja u porastu i razviu, smanjenju prinosa i opadanju kvaliteta i trinosti lubenice. Ukoliko se deficit javi u ranim fazama porasta vrea, onda e smanjena lisna povrina uticati na slabiju fotosintetsku aktivnost i znaajno smanjenje prinosa. Najozbiljniji poremeaji nastaju ukoliko do stresa usled nedostatka vode doe tokom cvetanja i plodonoenja. U navodnjavanju lubenice primenjuju se razliiti naini i sistemi, a izbor se iskljuivo zasniva na sledeim faktorima: pristupanosti odgovarajue opreme, oblika i veliina parcele, koliine i kvaliteta pristupane vode za navodnjavanje, raspoloive koliine radne snage, trokova proizvodnje I cena lubenica na tritu.Jo uvek najvei procenat povrina pod

lubenicom navodnjava tipovima rasprskivaa.

se

razliitim

Mikronavadnjavanje, bilo da se radi o mikrokienju, ili pak navodnjavanju kap po kap nalazi se u stalnom usponu, ali jo uvek ne predstavlja dominantni nain navodnjavanja. Kod sistema za navodnjavanje rasprskivaima neophodno je svakih 3 do 5 dana obezbediti 25 do 30 mm tj. l/m2, pri emu nain aplikacije ne sme izazvati pojavu erozije ili ispiranja. Neki od pomenutih sistema visoke uniformonosti distribucije (lineari, pivoti, mini rasprskivai) mogu biti adekvatno opremljeni za uspenu primenu ubriva, to poveava efikasnost, prvenstveno kroz veu pristupanost unetih hraniva, kao i kroz smanjene gubitke ispiranjem. Navodnjavanje rasprskivaima ne preporuuje se kod gajenja lubenice na mal foliji, osim kada je irina postavljene folije manja od 60 cm, posebno kod tipova zemljita lakeg mehanikog sastava zbog smanjenog bonog kapilarnog kretanja vode. Navodnjavanje kap po kap je sve popularnije u svetu i kod nas, i ne samo u gajenju lubenice. Moe se koristiti i kod proizvodnje lubenice na mal foliji, kao i kod klasinog naina gajenja. Glavna prednost ovakvog naina navodnjavanja jeste efikasnost primene vode, jer se utede u odnosu na klasian sistem sa rasprskivaima kreu i do 40 %, to posebno dolazi do izraaja u uslovima slabije pristupanosti vode za navodnjavanje. U navodnjavanju lubenice sa podjednakom efikasnou se mogu koristiti tvrdi laterali sa integrisanim kapljaima i trake za navodnjavanje, sa razliitim tehnikim reenjima emisije vode. Izbor zavisi uglavnom od naina i tehnologije gajenja, specifinosti i zahteva terena, kao i od raspoloivosti obrtnih sredstava. Cevi/trake za navodnjavanje mogu se postavljati na povrini zemljita, ispod mal folije, ili se mogu plitko inkorporirati u zemljite. Poslednjih godina mnogi nai proizvoai opremili su vlastite maine za polaganje mal folije dopunskim mehanizmom za istovremeno postavljanje trake za navodnjavanje kap po kap, bilo da se ista postavlja na povrini ili ispod povrine zemljita. Traka mora biti pomerena u stranu u odnosu na centar, kako bi se otvaranje rupa i setva/rasaivanje obavilo bez eventualnih oteenja trake. Treba naglasiti da proizvoai sa manje iskustva uglavnom poinju sa trakama debljeg zida od 150 ili 200 mic., a potom s godinama prelaze na tanje laterale. Suzbijanje zemljinih tetoina je izuzetno znaajno, naroito ukoliko se koriste trake tanjeg zida, ili se primenjuje metod subirigacije njihovim ulaganjem u zemljite na dubinu od 5 cm. Time se obezbeuje pouzdana prevencija oteenja od injaka, rovaca, popaca i drugih tetoina i njihovih larvi. Vano je takoe napomenuti da posebno u sluajevima korienja vode za navodnjavanje slabijeg kvaliteta treba birati jevtinije trake za navodnjavanje sa manjom debljinom zida, koje

obezbeuju uniformnu emisiju u trajanju do 4 meseca. U sluajevima znaajnog prisustva gvoa i bikarbonata u vodi za navodnjavanje, kao i kad se koristi voda iz otvorenih vodozahvata sa prisustvom algi i drugih organskih primesa, preporuljivo je koristiti jednogodinje trake za navodnjavanje. U prevenciji oteenja izuzetne rezultate dobili smo primenom Talstara u koliini 0,5-1,0 l/ha, odmah nakon rasaivanja, dok smo kasnije u suzbijanju vai, tripsa, cikada, sovica i drugih tetnih insekata izuzetne rezultate dobijali primenom Aktare u koliini 0,150 do 0,250 kg/ha. Posebno znaajnim se pokazala primena Befungina radi prevencije fuzarioznog uvenua kod nekih osetljivijih hibrida u ponovljenom gajenju lubenice na istoj povrini. Par dana od rasaivanja obino se prilikom primene startne formulacije vodorastvorljivog ubriva Polyfeed 11:44:11 matinom rastvoru ubriva dodaje 1 do 1,5 kg/ha Benfungina, kako bi se postiglao pH rastvora oko 5,5 , na kome ova aktivna materija ima najveu efikasnost. Dobar reim navodnjavanja podrazumeva tano odreivanje zalivnih normi i vremenskih intervala izmeu dva zalivanja. Koliina vode koja se ispari iz zemljita i koju usev odaje putem transpiracije naziva se Evapotranspiracija ET. Visina evapotranspiracije zavisi od fenofaze, opteg stanja i gustine useva, temperature i relativne vlanosti vazduha, jaine svetlosti i duine insolacije, te brzine i uestalosti duvanja vetra. Za usev lubenice u punom rodu dnevne vrednosti evaotranspiracije mogu biti i 7,5 - 8 l/m2. Dakle to je efektivna koliina vode koju navodnjavanjem moramo obezbediti usevu lubenice. Kod navodnjavanja sistemom kap po kap zalivanje treba praktikovati mnogo ee, svaki, enentualno svaki drugi dan. Vano je ne preterivati, naroito u sluaju gajenja lubenice na foliji gde esto dolazi do prevlaivanja i velikih problema u proizvodnji usled neodgovarajueg praenja zemljine vlanosti.