TEMA:

Sistematski položaj familije Rosaceae, najznačajnije

karakteristike i predstavnici

Mart 2016 godine

SADRŽAJ

1
SADRŽAJ...............................................................................................................................................2

I-UVOD ................................................................................................................................................3
POREKLO DANAŠNJIH RUŽA.................................................................................................................3
BOTANIČKE KARAKTERISTIKE RUŽA.....................................................................................................3
EKOLOGIJA RUŽA.................................................................................................................................4
ZEMLJIŠNI USLOVI.......................................................................................................................4
FIZIOLOGIJA RUŽA.................................................................................................................................5
BALANS UGLJENIKA..................................................................................................................................5
VODNI BALANS................................................................................................................................ .....6
FORMIRANJE IZBOJA............................................................................................................................7

II - VRSTE, GRUPE I SORTE RUŽA...........................................................................................................7

RUŽE ČAJEVKE.......................................................................................................................................7
MESEČARKE - MNOGOCVJETNE RUŽE.............................................................................................. ..10
MINIJATURNE - PATULJASTE RUŽE..................................................................................................... 11
RUŽE PENJAČICE - PUZAVICE................................................................. .............................................12
BOTANIČKE I GRMOLIKE RUŽE............................................................................................................12
RUŽE POKRIVAČI TLA..........................................................................................................................13
RUŽE STABLAŠICE...............................................................................................................................14

III - RAZMNOŽAVANJE RUŽA............................................................................................................... 15

KALEMLJENJE RUŽA............................................................................................................................15
RAZMNOŽAVANJE ZELENIM REZNICAMA........................................................................................... 18
RAZMNOŽAVANJE ZRELIM REZNICAMA.............................................................................................19
RAZMNOŽAVANJE KORENOVIM REZNICAMA.....................................................................................20
RAZMNOŽAVANJE KORENOVIM IZBOJIMA.........................................................................................20
OREZIVANJE RUŽA..............................................................................................................................20

ZAKLJUČAK.........................................................................................................................................21

LITERATURA.......................................................................................................................................22

2
I. UVOD

Ruža je jedan od najstarijih poznatih cvetova. Pronađeni su njeni fosilni ostaci još iz praistorijskog
vremena. Prve uzgojene ruže pojavile su se u Azijskim vrtovima pre više od 5000 godina. U Evropu je
donešena za vreme Rimskog carstva.

Deo ovog poglavlja opisuje poreklo današnje komercijalizovane ruže i daje pregled opštih aspekata
morfologije i fiziologije ruža.

1. POREKLO DANAŠNJIH RUŽA

Rod Ruža je jako složen, u zavisnosti o klasifikacionom sistemu koji je sam po sebi komplikovan zbog
velikog broja objavljenih imena, između 100 i 250 divljih vrsta spadaju u ovaj genus. Razvojem hibrida,
ukrštanjem kroz godine, postalo je skoro nemoguće raspoznati čistu speciju od hibrida. Specije sa tri
različite geografske regije ( daleki istok, evropa i istočni delovi mediterana) su doprineli stvaranju
modernih varijateta ruže. Genetski, kada su u pitanju hromozomi, ruže mogu biti diploidi, tetraploidi te
pentaploidi i hexaploidi, mogu imati 7, 14, 28, 35 i 42 hromozoma u svom ćelijskom jedru, što predstavlja
odlične uslove za ukrštanje i dobijanje novih hibrida.
Današnja moderna ruža i veći broj tipova iz genusa Rosa, pod-genus Eurosa, su deo familije Rosaceae.
Većina cveta u proleće i leto. Najznačajniji događaj u razvoju današnje moderne ruže desio se krajem
XVIII veka, kada su derivati Rosa chinensis i Rosa gigantea, koji konstantno cvetaju, uvedeni tj. prenešeni
u Evropu sa dalekog Istoka. Njihovim ukrštanjem sa evropskim vrstama došlo je do stvaranja modernih
vrsta ruža sa konstantnim cvetanjem od proleća do jeseni, te se one danas najčešće koriste u modernom
uzgoju ruža u zatvorenom prostoru.

1.2 BOTANIČKE KARAKTERISTIKE RUŽA

Ruže spadaju u drvenasto grmlje sa kompozitnim listovima koji su spiralno raspoređeni na stabljici koji
završava sa cvetom. Izdanci uglavnom imaju niz labijalnih listova u bazi. Hortikulturne klasifikacije ruža
variraju, često se baziraju na broju cvetova u cvasti, veličini cveta, dužini izdanaka i obliku same biljke.

Najznačajnije grupe su;

Čajno-hibridne (čajevke) sa jednim ili vise cvetova na jednoj grani;

Polijanta-hibridne (mesečarke, mnogocvetne) sa više manjih cvetova;
Floribunda ruže (buketaše), hibrid nastao ukrštanjem polijanti i čajevki;
Grandifloras – (lat. Veliki-cvet) hibrid nastao ukrštanjem čajevki i floribundi;
Miniaturne – patuljaste (bengalske) ruže;
Penjačice i puzavice;

Sorte se razlikuju po boji, po obliku baze cveta (talamusa), obliku i položaju cašičnih listića, obliku latica,
obliku pupoljka te obliku otvorenog cveta (slika 2.1). Današnja komercijlna ruža se klasifikuje po veličini
pupoljka i broju pupoljaka u cvasti kod: hibridnih čajevki, sweethears i spray roses.

3
1.3 EKOLOGIJA RUŽA

Specije divljih ruža nalaze se u temperaturnim klimatskim zonama severnog i suptropskog dela sveta. To
uključuje područje od polarnog kruga pa do Meksika, preko Etiopije i Himalaja te Bengala do juga Kine na
Dalekom istoku. Uzgoj ruža u staklenicima i plastenicima omogućava upravljanje klime na takav način da
je uzgoj ruža moguć u gotovo bilo kojem delu sveta. Međutim, tip staklenika i plastenika, te potrebna
oprema se razlikuje u zavisnosti od lokacije i vrste klime, stim da različite sorte pokazuju različite efekte
rasta u različitim klimatskim uslovima. Pojedini varijateti jasno bolje rastu u pojedinim klimatskim
uslovima nego u drugima, i to u velikoj meri utiče na proizvodnju ruža te njihov kvalitet. Neki morfološki
aspekti kao što su broj latica, oblik cveta i boja cveta mogu biti pod dejstvom uticaja lokacije i klime. Broj
latica se smanjuje ako se uzgojna temperature povećava. Formiranje većeg broj latica na nižim
temperaturama prati smanjenje odnosa dužine i širine latica. Ove promene rezultiraju sa bezobličnim
cvetom pod nazivom “bullheads”. Niske temperature takođe mogu dovesti do intenzivnije formacije
antocijana, koja poboljšava boju cveta.

1.4 ZEMLJIŠNI ZAHTEVI

Ruža je biljka koja duži period raste na istom tlu, a očekuje se od nje da obilno cveta, pa stoga iscrpljuje
tlo. Zemljište treba da bude dobro obezbeđeno hranjivim materijama. Pre sadnje treba izvršiti analizu tla
te prema onom što se nađe u tlu, dodati hranjiva sredstva. Smatra se da zemljište na kom se gaje ruže,
treba da sadrži 7% humusa, a u 100g vazdušno suvog tla da ima 30-40 mg fosfora i 50 mg kalijuma.
Razliku onoga što ima u tlu, i što ružama treba, dodati obavezno u obliku stajnjaka, komposta i
mineralnih đubriva. Tlo se priprema najmanje dva meseca pre sadnje, dodaju se đubriva, a zemlja se
vlaži da bi se aktivirala razgradnja đubriva. Optimalna pH za ruže je 6.5-7.5. Povoljan odnos hranjivih
materija u đubrivu za ružu je NPK 1 : 0,8 : 1.4. Ruže ne podnose visoke koncentracije đubriva. Redovno
okopavanje, uništavanje korova i zaštita su obavezni.

4
2. FIZIOLOGIJA RUŽA

2.1 Balans ugljenika

Sve biljke uključujući i ruže, za svoj rast i razvoj trebaju određen spektar svetlosti, ugljen dioksid (CO2),
vodu (H2O) i hranjive materije. U hlorofilu koji se nalazi u listovima, pod uticajem svetlosti, ugljen-dioksid
(CO2) i voda (H2O) se asimiliraju u šećer (C6H12O6) i kiseonik (O2). Ovaj proces se naziva fotosinteza:

6CO2 + 12H2O + energija → C6H12O6 + 6O2 + 6H2O

Visok intenzitet svetlosti i visoka koncentracija ugljen dioksida (CO2) rezultiraju višom stopom
fotosinteze. Učinak temperature na stopu fotosinteze je relativno nizak. Šećeri, proizvedeni procesom
fotosinteze se razlažu na prostije delove kao methanal (CH2O), koji čini osnovu za izgradnju svih delova
biljaka. CH2O zajedno sa makro elementima kao što su azot (N), kalijum (K), fosfor (P), zajedno sa drugim
makro i mikroelementi grade amino-kiseline, a time i proteine te enzime, odnosno sve što čini suvu
materiju iz koje se biljka sastoji. Međutim, nije sav CH2O dostupan za rast biljke i razvoj cveća, jer biljka
takođe treba energiju za svoje procese održavanja, tzv. respiracije održavanja. Respiracija održavanja
ima prioritet nad rastom, i što je viša temperatura, to je veća stopa respiracija održavanja odnosno
manja je stopa rasta. Samo CH2O koja se ne koristi za respiraciono održavanje je dostupna biljci za rast i
razvoj, i distribuira se prema svim biljnim organima. Mlađi biljni organi dobijaju relativno visoke količine
CH2O, dok stariji organi primaju relativno niske količine CH2O. Stabljika cveta stoga raste mnogo jače od
povijenih izdanaka.
Slika 2.2 prikazuje asimilaciju CH2O i njene distribucije za različite procese i delove biljaka.

2.2 Vodni bilans

5
 Deo vode je potreban za samu fotosintezu, ali daleko više vode biljka koristi za transpiraciju.
Transpiracija je proces sličan evaporaciji i deo je ciklusa vode u biljci. To je proces gubitka vodene pare iz
delova biljke, posebno iz listova, ali i stabljike, cveta ali i korena. Transpiracije je usko povezana sa
otvaranjem stoma kako bi se omogućila difuzija ugljen dioksida (CO2) iz atmosfere za procese
fotosinteze. Traspiracija nije aktivan proces, kao što je fotosinteza, nego pasivan proces: stome se
otvaraju, i voda izlazi u vidu vodene pare u atmosferu. Transpiracija takođe hladi biljke i omogućava
protok mineralnih hranjivih materija i vode iz korena do lista. Protok vode iz korena do lišća uzrokovano
je smanjenjem hidrostatičkog pritiska vode u gornjim delovima biljke zbog difuzije vode iz stoma u
atmosferu.
Voda se apsorbuje u korenu putem osmoze, i sve rastvorene mineralne hranljive materije putuju s njom
kroz ksilem. Visoke stope zračenja i temperature, te niska relativna vlažnost i jaka kretanja suvog
vazduha dovode do visoke stope transpiracije. Ako dovod vode nije dovoljan za nadoknadu izgubljene
vode u transpiraciji, kao posledica toga stome se zatvaraju i dolazi do prestanka fotosinteze, što ima za
rezultat usporen pa i obustavljen rast biljaka, jer nisu u mogućnosti proizvoditi asimilate. Noću,
transpiracija se nastavlja na 5-10% od uobičajne stope zastupljene tokom dana. Slika 2.3 prikazuje proces
transpiracije i protok vode u stakleniku.

2.3 Formiranje izboja

6
 U pazuhu lista se nalazi pupoljak , koji se može razviti u novi prirast. To se može dogoditi ako se stariji
prirast ukloni, čime se uklanja apikalna dominacija koja više ne potiskuje rast i razvoj pupoljka. Međutim,
ne dolazi uvek do razvitka pupoljka, jer mnogi faktori utiču na razvoj pupoljka, kao što su: sorta ruže,
temperature, zračenja, odnos crveno / daleko crvenog zračenja, nutritivnog statusa biljaka itd. Vreme
potrebno od kretanja pupoljka pa do otvaranje cveta najviše zavisi od temperature i sortimenta ruže.
Ako je hladnije, kao što je na višim nadmorskim visinama, celi proces formiranja cveta će trajati duže a
samim tim i vreme njegove berbe. Stoga, manje stabljika se bere na godišnjem nivou na višim
nadmorskim visinama i pod hladnijim uslovima. Ipak, na nižim temperaturama fotosinteza i rast su pod
manjim uticajem tako da će stabljike i dalje rasti, niže temperature stvaraju duži vremenski period za
razvoj cveta, što uslovljava izduženje stabljike. Kao posledica toga, pod hladnijim uslovima broj ubranih
stabljika po metru kvadratnom će biti manja, ali težina stabljike će biti veća.

II – VRSTE, GRUPE I SORTE RUŽA

Zbog obilnosti vrsta koje spadaju u rod Rosaceae (oko 300), teško je primeniti i opredeliti se za njihovu
klasifikaciju. Botanička podela ruža je suviše naučna i složena da bi se njome koristili u hortikulturi. Stoga
je u hortikulturi iz praktičnih razloga prihvaćena podela ruža na sledeće grupe:

a. Čajevke – krupnocvetne ruže (tea i tea hibridne ruže)

b. Mesečarke – mnogocvetne ruže (polianta, polianta hibridi i floribunda ruže)
c. Minijaturne – patuljaste ruže
d. Penjačice – puzavice
e. Botaničke i grmolike ruže
f. Ruže pokrivači tla
g. Ruže stablašice

1. RUŽE ČAJEVKE

Prvu čajevku proizveo je Jean-Baptiste Andre Gulliot u Francuskoj 1867. godine, imala je srebrnoružičastu
boju i nosila je naziv „La France“. Od tog dana pa do danas proizveden je veliki broj sorti čajevki. Cvet
čajevki je u vidu široke čaše. Broj latica se kreće od 15-100 i više. Promer cveta može biti do 20cm. Cvetna
drška obično završava jednim cvetom. Visina biljaka, u zavisnosti od sorte i klimata, može biti od 40-
150cm, lišće je tamnozeleno, voštano i sjajno. Boja cveta može da bude bele, žute, oranž, ružičaste,
crvene te plave boje, a postoje i višebojne sorte čajevki.

PASCALI (L. Lens 1963)

VIRGO (Mallerin 1947)

7
 SUTTER'S GOLD (Swimm-Armstrong 1950) AVE MARIA (W. Kordes 1972)
ROSA PEACE (F. Meilland 1945)

KÖNIGIN DER ROSEN (Kordes S. 1964) SUPER STAR (M. Tantau 1960) BALLET (Kordes S. 1958)

CARINA (Meilland 1963) FLAMINGO (Kordes 1979) BACCARA (F. Meilland 1954)

FEUERZABER (Kordes 1974) MISTER LINCOLN (Swim 1964) NORITA (Combe-Vilmarin 1966)

8
PAPA MEILLAND (Meilland 1963) BLACK BACCARA (Meilland)
MAINZER FASTNACHT (M. Tantau 1964)

SILVER STAR (Kordes 1966) BLUE SAPHIRE ROSE GAUJARD (Gaujard 1957)

DIE
WELT
(Kordes 1976) FOLKLORE (Kordes 1977)

9
 2. MESEČARKE – MNOGOCVETNE RUŽE

U ovu veliku grupu ruža ubrajamo: poliante, polianta hibride i floribunde. Svima je zajedničko to da na
jednom izboju imaju više cvetova. Nastale su, uglavnom, ukrštanjem Rosa multiflora i Rosa chinensis sa
ružama čajevkama.

Poliante cvatu celog leta i jeseni. Obično narastu do 50cm. Cvetovi su dupli i mnogobrojni u uspravnim
cvastima, ali ne mirišu. Proizvodnja ovih ruža je počela 1875 godine u Francuskoj.

Polianta hibridi su nastali ukrštanjem polianti i čajevki. Cvetovi su zato krupni, a grmovi snažnog rasta.
Cvetovi pojedinih sorti su mirisni.

Floribunde su nastale daljim ukrštanjem hibridnih polianti i hibridnih čajevki. Teško je odrediti da li je
neka ruža floribunda ili je polianta hibrid, pa su mnoge sorte čas u jednoj, čas u drugoj grupi, što zavisi od
ocene autora. Najbitnije je da su to ruže koje imaju lepo oblikovane mirisne cvetove u raznim bojama.
Bogato cvetaju skoro cele vegetacije. Relativno dobro su otporne prema niskim temperaturama i
pepelnici, što znatno umanjuje troškove održavanja. Poznate su velikocvetne floribunde, koje imaju
cvetove krupnoće kao kod čajevki, ali imaju više cvetova na jednom izboju, kao npr. sorta „Queen
Elisabeth”.

SNEPRINCESSE (Grootendorst 1946) SCHNEEWITCHEN (W. Kordes 1958) FRIESIA (Kordes 1973)

ZORINA (Boerner; Jackson Perkins 1965) SONIA (Meilland 1970) THE QUEEN ELISABETH (Lambert 1956)

10
 SCHWEIZER GRUSS (Tantau 1952) MERCEDES (Kordes 1973) LAMINUETTE (Lamerts 1972)

RUMBA (Poulsen 1969)

3. MINIJATURNE – PATULJASTE RUŽE

Poznate su već od 1810 godine. Narastu svega 20-25cm. Zbog niskog rasta i obilnog cvetanja, svestrano
su upotrebljive za sadnju u saksije, balkonske sanduke, grobove i kamenjare. Sade se na rastojanju 20-
25cm, ili 12 biljaka po metru kvadratnom. Boje cvetova su klasične - crvena, ružičasta, bela i žuta u svim
nijansama. Pogodne su za sađenje u saksijama, žardinjerama, sandučićima na terasama, balkonima ili
prozorima.

BABY MASKERADE (Tantau 1955) ZWERG-KÖNIG (Kordes 1955) ZWERG-KÖNIGIN (Kordes 1954)

4. PENJAČICE – PUZAVICE

11
 Ta grupa je nastala ukrštanjem raznih vrsta ruža, među kojima su najvažnije: Rosa multiflora, Rosa
wichuriana, Rosa kordessi i dr. Neke od njih cvetaju samo u junu, julu ali obilno. Selekcionari nisu bili
zadovoljni, pa su proizveli i proizvode trajnocvetajuće penjačice. Trajnoj cvetljivosti je znatno doprinela
Rosa kordessi. Sve ruže Kordessi tipa su trajno cvetajuće. Izboji kod penjačica narastu 2-3m. Novije sorte
imaju krupne cvetove intenzivnih boja, pa se koriste i za rez (Don Juan).

DON JUAN (M. Jackson Perkins 1958) PAULS SCARLET CLIMBER (Paul 1916) NEW

DAWN (Sumerset Rose 1930)

5. GRMOLIKE RUŽE

Grmolike ruže pripadaju grupi stalnocvetajućih ruža, bujnog rasta žbunastog oblika, mnogobrojnih,
raskošnih cvetova divnih mirisa, visine od 1,5 do 2 m. Mogu se saditi pojedinačno ili na istaknutom
mestu, u grupi od nekoliko sadnica, kao cvetna živa ograda itd. Sade se na rastojanju od 60 do 100 cm ili
1-2 biljke po metru kvadratnom, u zavisnosti od efekta koji želimo postići. Pod nazivom grmolike ruže
obično se misli na moderne grmolike ruže, no većina starinskih ruža su u stvari grmolike ruže. U
podskupinu modernih grmolikih ruža spadaju i engleske ruže.

EDEN ROSE ASTRID GRAFIN VON HARDENBERG GRAHAM THOMAS

12
 6. RUŽE POKRIVAČI TLA

Uvedene su 80-ih godina 20. stoljeća. Te puzeće ruže cvatu višekratno i imaju dobru otpornost na bolesti.
Koriste se za prekrivanje padina i neuglednih površina, za sadnju između viših grmova, ili kao cvetne
gredice. Kroz par godina toliko se rašire da sprečavaju rast bilo trave, bilo korova. Rezidba je skoro
nepotrebna osim šišanja ako prelaze preko predviđene površine. Po visini razlikujemo niže – puzeće, i
više – povijene pokrivače. Neki bujnije povijene mogu se čak koristiti kao penjačice uz obaveznu potporu.
U novije vreme sve su veći hit cepljene kao stablašice na veću visinu, čime se dobija pendula ruža
stablašica.

SCARLET
MEILLANDECOR SWANY PALMENGARTEN

FUCHSIA MEILLANDECOR

13
 7. RUŽE STABLAŠICE

Bilo koja sorta ruža  može se gajiti kao ruža stablašica. Ipak u proizvodnji sadnica ruža stablašica koriste
se sorte koje ispunjavaju određene karakteristike. To su najčešće otpornost na niske temperature, oblik
krošnje, obilna cvatnja,  gusta krošnja, otpornost na bolesti, itd. Već nekoliko godina veliki hit su pendula
ili »tužne«  ruže stablašice. Kod njih koristimo sorte iz grupe pokrivača tla koji povijaju grane prema
zemlji. To ne znači da sorte iz ostalih grupa ruža ne izgledaju lepo kao stablašice. Visina debla kod naših
stablašica je 90-100 cm. Kaleme se na podlogu Schmids Ideal odn. Rosa canina ili Rosa dumetorum
odnosno Laxa, pomenute podloge se sade u proleće, uglavnom do 8-og marta. Prve godine na njih se
kalemi (okulira) sa "T" rezom na korenov vrat francuska stubasta sorta (koja formira stablo). Sledeće
godine se kalemi odabrana sorta. Znači od sadnje divlje ruže do stablašice treba da prođe 3 godine.
Pupoljke koji teraju na stablu treba ukloniti, jer crpe hranjiva sredstva.

INGRID BERGMAN AMADEUS ICEBERG

ANGELA BODENABEND

SWANY EDEN ROSE

14
III – RAZMNOŽAVANJE RUŽA

Uopšteno je poznato da se ruže mogu razmnožavati na dva načina:

-Generativno

-Vegetativno

Generativno razmnožavanje semenom je u određenim oblastima proizvodnje ruža izuzetno važno, i to

pre svega pri:

- proizvodnji novih sorti ruža ukrštanjem raznih vrsta ruža;

- proizvodnji generativnih podloga;
- održavanju osnovnih divljih i botaničkih vrsta ruža;

Vegetativno razmnožavanje ruža je najvažnije u širokoj proizvodnji. Ovim načinom razmnožavanja, verno
se prenose osobine roditelja na potomstvo, pa je taj način važan za očuvanje tipičnosti sorti.

U proizvodnji sadnica ruža najčešće se koriste sledeći načini vegetativnog razmnožavanja:

- Kalemljenje okulacijom: na spavajući i na terajući pup

- Zelenim reznicama
- Zrelim reznicama
- Korenovim reznicama
- Korenovim izbojima

1. KALEMLJENJE RUŽA

Najvažniji način razmnožavanja ruža je kalemljenje okulacijom na spavajući ili na terajući pup. Za
okulaciju treba obezbediti podlogu i plemku. Podloge mogu biti generativne – sejanci, ili vegetativne –
klonovi. Kao podloge za ruže na otvorenom, mogu se upotrebiti sejanci sledećih vrsta ruža:

o Rosa canina „Brogs“, „Schmids ideal“ i „Inermis“,

o Rosa dumetorum „Laxa“,
o Rosa multiflora,
o Rosa rubiginosa, kao i njihovi tipovi, sorte.

Podloga mora imati ravan i gladak korenov vrat, dug barem 2cm, koren dug najmanje 8cm i nadzemni
deo odsečen na visini od 15cm iznad zemlje.

Podloge sortiramo, vežemo i etiketiramo na sledeći način:

o 3-4 mm prečnika korenovog vrata, 100 kom. u snopu

o 4-6 mm prečnika korenovog vrata, 100 kom. u snopu
o 6-8 mm prečnika korenovog vrata, 50 kom. u snopu
o 8-12 mm prečnika korenovog vrata, 25 kom. u snopu

Podloge 3-4 mm se sade u jesen, 4-6 mm u proleće, 6-8 mm su za majsku okulaciju, a 8-12 mm podloge
se koriste za zimsko klinasto kalemljenje u proizvodnji sadnica ruža za staklenike. Sve bolesne, krive,
oštećene sadnice se odstranjuju iz proizvodnje.

15
Osobine podloge su značajne za dalji rast, razvoj, otpornost i uopšte izgled sadnica ruža. Dobra kvalitetna
podloga treba da ima sledeće osobine:

o Da podnosi niske temperature,

o Da je otporna prema suši i velikoj vlažnosti,
o Da je otporna prema biljnim bolestima i žtetočinama,
o Da je ujednačenog rasta,
o Da je dugotrajna i da ima povoljan uticaj na cvetiljivost plemke,
o Da je kompatibilna sa plemkom,
o Da je što manje trnovita ili da uopšte nema trnja, jer je onda lakši rad sa njom,
o Da je snažan, dobro razvijen korenov sistem i prav, dugačak, gladak korenov vrat.

Što više gorespomenutih osobina podloga poseduje, smatra se boljom.

Kalemljenje ruža, posebno okulacijom na spavajući pup je danas najrašireniji način razmnožavanja ruža,
odnosno najvažniji u masovnoj proizvodnji sadnica ruža. Za okluaciju su potrebni, podloga i pup koji
može biti spavajući ili terajući pup. Pre početka kalemljenja potrebno je u toku uzgoja uredno voditi
matične knjige o podlogama i sortama. Na terenu treba pažljivo izvršiti etiketiranje.

Podloge za okulaciju se sade na razmak redova 80-100cm, a u redovima na razmak 15-20cm. No, ti
razmaci se mogu prilagoditi raspoloživoj mehanizaciji. Pre sadnje podloga, nadzemni deo se skrati na tri
pupa i sadi tako da korenov vrat bude 3-4cm iznad nivoa zemlje.

Okulacija na spavajući pup se izvodi od jula do septembra, a u zavisnosti od vremenskih uslova, od

zrelosti podloga i plemki. Za naše klimatske uslove optimalni rok je okvirno sredinom augusta. Plemke se
uzimaju sa ruže koju želimo razmnožiti, režu se izboji sa kojih se zatim uzimaju okca. Zrela okca su od
trećeg lista, od početka izboja, tj. u središnjem delu izboja. Plemke treba rezati ujutro i koristiti odmah,
ukoliko to nije moguće čuvaju se u vlažnoj krpi u pesku povezane po 25 komada u buntove i etiketirane.

Podloge se odgrću neposredno pred kalamljenje, tako da se vrat korena otkrije i obriše čistom, vlažnom
krpom. Plemka se uzima tako da se oštrim nožem odreže pup sa peteljkom, korom i dijelom drveta ispod
pupa. Rez se pravi na centimetar ispod peteljke, a drvo se pažljivo izvadi vrhom noža nakon čega je okce
spremno za umetanje u „T“ prorez. „T“ rez se pravi tako da se na podlozi napravi centimetar dug
vodoravan rez, te okomito na njega drugi rez u duđini jednog centrimetra, te se nožem pažljivo odvoji
kora i ubaci pup, koji mora dobro nalepiti na drvo podloge. Zatim se pup povezuje gumenim kopčama,
gumicama ili lepljivom trakom. Veže se odozgo prema dole, pazeći da vez ne upada u rez. Celi postupak
okuliranja prikazan je na slici 1.

16
Slika 1.
17
 Okulacija na terajući pup se vrši u maju. Plemke se uzimaju iz staklara ili se čuvaju utrapljene od prošle
godine. Postupak kalemljenja je isti kao i kod okulacije na spavajući pup, samo se podloga iznad
kalemljenog dela ne odreže odjednom, već postepeno u fazama sve do jula, da bi se sačuvala ravnoteža
nadzemnog dela i podzemnog dela okulanta.

2. RAZMNOŽAVANJE ZELENIM REZNICAMA

Ovaj način razmnožavanja je uobičajan za minijaturne ruže i za mesečarke. Vrši se pod staklom. Iako se
reznice mogu rezati u toku cele godine, u praksi je svedeno na proleće, jer se tada postižu najbolji
rezultati. Reznice se režu od biljaka koje su u fazi cvetanja. Sade se u supstrat: treseta i peska u odnosu
4:1. Temperatura supstrata treba da je 20°C, a vazduha 15-16°C. Oživljavaju se već nakon 3 nedjelje, a
otprilike dva meseca nakon toga ožiljene reznice se sade u saksije ili plastične kontejnere. Do jeseni se
dobije dobar sadni materijal minijaturnih ruža i mesečarki. Preduslov za ovaj vid razmnožavanje je
posedovanje staklenika ili plastenika. Na sledećim slikama je prikazano korak po korak kako se uzimaju
zrele reznice, tretiraju, sade i presađuju.

Uzimanje ovogodišnje izboja Rez iznad nodusa Rez suprotno od lista

Smanjiti transpiraciju Upotreba hormona Sadnja u kontejneri sa supstratom

Sprečavanje gubitka vlage Priprema za presađivanje Presađene razvijene ruže

18
3. RAZMNOŽAVANJE ZRELIM REZNICAMA

Ovim načinom se razmnožavaju podloge Rosa multiflora i neke mesečarke, a koristi se i za brzo
razmnožavanje noviteta. Uzimaju se zreli izboji dužine 20cm. Donji rez je 0,5 cm ispod donjeg pupa.
Razmnožavanje zrelim reznicama se počinje kasno leti i u jesen. Odmah se sade ili se utrape, tek u
proleće se sade u dobro pripremljenu vrtnu zemlju na razmak 80-100 cm u međuredu i 15-20 cm u
unutar rednom razmaku. Treba 2-3 pupa da su iznad zemlje. Kada poteraju neguju se slično kao okulanti.
Za ovaj način razmnožavanja mogu se koristiti staklenici, klijališta ili folija. Na slici 2 su prikazane zrele
reznice, a slika 3 njihovo oživljavanje i obeležavanje.

Slika 2.

Slika 3.

19
4. RAZMNOŽAVANJE KORENOVIM REZNICAMA

Ovo razmnožavanje se koristi samo u specijalnim slučajevima, kada su drugi načini vegetativnog
razmnožavanja nemogući. U jesen se sa sadnica ruža odreže deo glavnih žila debljine preko 5 mm, raseče
na komade dužine 6-8 cm i posadi na razmak 80-100cm između redova i 15-20 cm unutar reda, ili se
utrape pa sade tek u proleće.

5. RAZMNOŽAVANJE KORENOVIM IZBOJIMA

Praktikuje se za sledeće vrste ruža: Rosa rugosa, Rosa nitida, Rosa rubrifolia, Rosa virginiana.

Ove vrste teraju izboje iz adventivnih pupoljaka na skeletnim žilama. Oni se odrežu zajedno sa delom žile,
da rastu dalje kao samostalne biljke. Ako neke od biljaka ne daju dovoljno izbojaka ili ako se želi brže
razmnožavanje, onda se mehanički oštećivanjem skeletnih žila ili snažnim proređivanjem krošnje izazove
rast izbojaka iz korijena. Preko ljeta rastu uz matičnu biljku, a u jeseni se presađuju.

6. OREZIVANJE RUŽA

Prvo orezivanje se vrši odmah nakon sadnje, tada se snažni i zdravi izboji skrate na 2-3 pupa, a ostali se
izrežu. U prvoj godini je obavezno pinciranje pupoljaka. Kada se na izboju razvije cvetni pupoljak veličine
graška, jednostavno se otkine da bi se aktivirali donji pupovi, odnosno da se izazove grananje grana, a
time veći broj cvetova već u prvoj godini. Prvo cvetanje se time odgodi za mesec do mesec i po, ali se
povećanim brojem cvetova to kasnije nadoknadi.

Snažniji izboji kod ruža se skrate na 20-30 cm visine. Oni zatrebaju kasnije za podmlađivanje grmova.
Kada se dočekaju cvetovi, počinje se sa njihovim rezanjem, koje je ujedno i orezivanje, pa ga treba
provoditi stručno. U kojoj fazi razvoja cveta treba rezati, zavisi od svrhe i mesta isporuke, pa to treba
detaljno prostudirati za svaku sortu posebno.

20
ZAKLJUČAK

Od davnina ruža je omiljena širom sveta i skoro da nema vrta u kojem ona nije zasađena. O njoj postoje
mnogobrojne legende, priče i bajke, stihovi i pesme, o njoj su pisali mnogi pisci, o njoj su pevali mnogi umetnici,
njenoj lepoti dive se svi naraštaji, njen miris ima moć da omekša i najhladnija srca, ona je simbol ljubavi, čistoće i
prijateljstva, ona je bila, ostala, i uviek će biti „Kraljica cveća“.

21
LITERATURA

Knjiga:

1) Tatjana Ljulić-Mijatović, Ana Mrdović - Proizvodnja cvijeća i ukrasnog bilja, (1998)

Web stranica:

1)Hanbook for Greenhouse Rose Production (2011) DLV Plant, Wageningen UR, CBI, EHPEA. Uvod; Poreklo današnje
ruže; Botaničke karateristike ruže; Ekologija ruža; Fiziologija ruža; Balans ugljenika; Vodni balans; Formiranje izboja;
(pristup: 03.06.2014.)
http://www.dlvplant.nl/nl/core/media/file/Handbook_Rose_Ethiopia%281%29.pdf
www.dvlplant.nl

22