PERUN

Petroselinum sativum Hoff.

FAMILIJA: Apiaceae
Narodna imena: a, ak, majdonos, petrusin, persin, peterilj, simul, petrusim, petriil, vrtlenski petrusin, zelen.
Perun raste kao samonikla biljka u podruju Mediterana i u jugozapadnoj Aziji. Odatle se rairio na skoro sve
kontinente. Od davnina je poznat kao lekovita biljka, omiljen zain i povre. Ime mu potie od rei petroselinum
(koja je poreklom od grkog petros = kamen i selonon = grko ime biljke) i upuuje na to da je perun rastao na
kamenitim terenima.

PERUN - Petroselinum sativum Hoff.

Postoji vei broj sorti i formi peruna, koje se razlikuju po izgledu, hemijskom sastavu i lekovitom delovanju. Sve
sorte peruna mogu se svrstati u dve grupe: korenae i liare. One se razlikuju po obliku i veliini korena,
razgranatosti, prinosu i obliku lia. U povrtarstvu se za proizvodnju korena koristi perun korena Petroselinum
sativum Hoff. var. tuberosum (Bernh.) Thell., dok se za proizvodnju lia i etarskog ulja koristi perun liar P.
sativum var. foliosum (Alef) Thell. Perun liar ima vie formi koje se meusobno razlikuju po izgledu lia.
Jedna od najznaajnijih formi za proizvodnju je P. sativum var. foliosum Thell./ crispum (Mill.) Fiori et Paol., koja
se odlikuje naboranim i po obodu usko useenim listovima.
Botanike osobine
o Perun je dvogodinja zeljasta biljka. U prvoj godini formira koren i rozem listova a u drugoj cveta i plodonosi.
o Koren peruna korenaa je najee vretenast i u gornjem delu zadebljao. Sastoji se od zadebljale kore i
centralnog mesnatog dela. Duina korena moe biti i preko 20 cm, a prenik do 5 cm. Oblik i krupnoa
korena zavise od sorte.
o Perun liar, za razliku od peruna korenaa, ima kratak glavni koren iz koga izbija veliki broj bonih
korenova, a unutranjost korena nije mesnata ve vlaknaste strukture, jer ima funkciju obezbeenja vrstoe
i privrivanja za tlo.

o
o
o
o
o
o

Za razliku od korena koji je bezvredan, perun liar formira bogatu rozetu listova. Listovi su viestruko
izdeljeni, i perasto sloeni, naboranog oboda. U drugoj godini gajenja, kada biljka formira cvetno stablo,
izdeljenost listova i duina lisnih drki se prema cvasti postepeno smanjuju.
Cvetonosno stablo je golo, uspravno i razgranato, visine do 1 m. Grananje poinje od polovine stabla, a na
svakoj grani se nalazi titasta cvast.
Stablo je uplje, a bone grane pri vrhu ispunjene.
Cvetovi su sitni, utozelene boje, sakupljeni u titastu cvast. Cveta od juna do jula.
Plod je izokarpijum, proireno jajast, bono spljoten, s pet tamnih rebara. Sastoji se od dva jednaka
merikalpa.
Seme je sitno, dugako do 3,5 mm, iroko do 2 mm. Masa 1.000 semenki je oko 1 gram. Klijavost semena u
prvoj godini je do 95%.

Jedna od najznaajnijih formi za proizvodnju je P. sativum var. foliosum Thell./ crispum (Mill.)
Hemijski sastav i upotreba
Od peruna se koristi list (Petroselini folium), koren (Petroselini radix), plod (Petroselini fructus) i etarsko ulje
(Petroselini aetheroleum). Perun korena se u povrtarstvu prve godine gaji radi korena i lista, a naredne godine
radi semena. Za proizvodnju etarskog ulja takoe se gaji dve godine. Perun liar se gaji radi lista i etarskog
ulja.
Etarskog ulja ima u svim delovima biljke. U zrelim plodovima ga ima 3 7%, u liu manje, a u korenu do 0,1%. U
plodovima takoe ima i masnog ulja do 20%, belanevina i drugog, a koren sadri i eer i sluzi.
Perunovo etarsko ulje dobija se destilacijom pomou vodene pare, iz zrelih samlevenih plodova. To je tenost
bezbojne, ukaste ili ukastozelene boje, prijatnog aromatinog mirisa i ukusa. Glavni sastojak etarskog ulja je
miristicin apiol, zavisno od mesta gde se gaji biljka. Tako perun nemakog porekla sadri vise apiola, za razliku
od francuskog koji ima vise miristicina. Etarsko ulje sadri apiin, fenole, aldehide, ketone, flavonoide i dr. Perun
se mnogo koristi u ishrani, jer list ima dosta vitamina C (150 180 mg/100 g suvog lista) i provitamina A
karotena (do 5 mg/100 g suvog lia). U korenu peruna korenjaa ima do 40 mg vitamina C na 100 grama suvog
korena. Svee lie i koren sadre oko 21 % suve materije u kojoj ima najvie ugljenih hidrata.
Koren i list se upotrebljavaju za proizvodnju raznih koncentrata za ishranu. Perun stimulie apetit. Kad se
zametnu plodovi, nadzemni deo se koristi za dobijanje etarskog ulja koje se upotrebljava u prehrambenoj i
parfimerijskoj industriji. U narodnoj medicini plod peruna moe se upotrebljavati kao sredstvo za jaanje, a spolja
protiv vaiju.
Perun se koristi i u humanoj medicini, u vidu ajeva protiv nadimanja i greva organa za varenje. Koren ulazi u
sastav Species diureticae i Species urologicae (urolokog aja). Takoe se koristi u veterinarskoj medicini.
Seljaci u Francuskoj su upotrebljavali sok od peruna protiv oobolje novoroene dece. Moe da se koristi i kao
sredstvo protiv letnjih pega. Izgnjeeno svee lie preporuuje se i protiv ujeda insekata, kao obloge kod bolova
u uima i protiv zubobolje. Moris Messegue preporuuje perunovu vodicu za svetliji ten.

Gajenje
Perunu odgovara umereno vlana i topla klima. Bez oteenja podnosi mrazeve do 4C, a pod snegom moe
da prezimi. U ranim fazama razvoja je osetljiv na suu, dok odrasle buljke mogu da podnesu suu u duem
penodu.
Perun korena
o Perunu korenau pogoduju duboka, rastresita i normalno vlana zemljita. Teka, kisela i suvie vlana
zemljita nisu pogodna za gajenje, jer na njima dolazi do truljenja korena. Sem toga iz sabijenog zemljita se
koren teko vadi.
o Perun se gaji u plodoredu jer dosta iscrpljuje zemljite. Na istoj parceli moe se ponovo gajiti nakon dve
godine. Najbolji predusevi su jednogodinje leguminoze i ubrene okopavine koje ostavljaju zemljite isto od
korova i u rastresitom stanju.
o Za gajenje peruna korenaa treba dobro pripremiti zemljite jer je seme vrlo sitno. Obrada zemljita poinje
odmah nakon skidanja prethodne kulture. U jesen se ore na dubinu od 30 cm, i tako uzorana parcela ostavi
da prezimi sa otvorenim brazdama. Predsetvena priprema obavlja se u prolee upotrebom kultivatora, sve
dok se povrinski sloj zemljita ne usitni i ne poravna.
o Za gajenje su potrebne velike koliine hraniva, poto formira mnogo korena i lia. Stajnjak se obino unosi
pod prethodnu kulturu (40 t/ha). Mineralna dubriva se daju pri osnovnoj obradi kao i prihranjivanjem tokom
vegetacije. Pri osnovnoj obradi unosi se 80 120 kg/ha P205 i 60 100 kg/ha K20. Mogu se primeniti i
kombinovana (NPK) ubriva u koliini od 500 600 kg/ha, to zavisi od plodnosti zemljita.
o Perun korena se seje obino u prolee, ali se moe sejati i krajem leta ili u jesen. Letnja i jesenja setva
primenjuje se u uslovima navodnjavanja, i na parcelama istim od korova. Seje se vrstanim sejalicama na
rastojanju 30 -40 cm red od reda. Seme klija na svetlu te nije potrebno pokrivati ga slojem zemlje. U
zavisnosti od sorte i meurednog razmaka, treba 4 6 kg semena po hektaru. Nakon setve zasejanu
povrinu treba povaljati. Seme nie za oko tri nedelje. Mere nege obuhvataju: okopavanje, plevljenje,
navodnjavanje, prihranjivanje, zatitu od bolesti i tetoina, i proreivanje.
o Prihranjuje se vie puta tokom vegetacije. Ukupno se unosi 80 120 kg/ha N, to zavisi od plodnosti
zemljita. Prvi put se prihranjuje sa oko 50 kg/ha kada se formiraju redovi, tj. pred prvo okopavanje. Drugo
prihranjivanje je posle prve berbe lia, a tree posle druge berbe.
o Usev korenaa se proreduje da bi se obezbedio optimalan vegetacioni prostor. Time se omoguava
nesmetan i bujan razvoj korena. Usev se proreuje kada biljke razviju 2-3 stalna lista, na rastojanju 10-15
cm. Istovremeno se popunjavaju prazna mesta. Ova mera nege se primenjuje samo na kulturi kojaj e
namenjena za proizvodnju etarskog ulja.
o Slino argarepi, i perun je tolerantan prema niskim temperaturama. Kada je potpuno razvijen, dobro
podnosi mrazeve i do -10C. Moe se sejati i krajem leta, i tada e ojaati do prvih mrazeva. Ako se seje
kasno u jesen, nie ve u rano prolee, im temperatura zemljita dostigne 2 3C.
o Tolerantan je prema nedostatku svetlosti, dobro uspeva i u polusenci. S obzirom na veoma razgranat
korenov sistem, perun liar ima dobru usisnu mo korena i moe usvajati vlagu i iz dubljih slojeva. Poto
seme ima veliku ko-liinu masnih ulja, klijanje je prilino razvue-no, naroito ako nema dovoljno padavina.
Za-livanje nije potrebno ako se seje rano u prole-e, ali pri kasnijoj setvi treba ga zalivati. Poko-ricu valja
razbijati da se proklijalo seme ne bi uguilo.

Perun liar dobro uspeva na svim tipovima zemljita

Perun liar
o Perun liar prema hemijskom sastavu zemljita, nema posebnih zahteva. Za razliku od peruna korenaa,
dobro uspeva na svim tipovima zemljita. Obino se gaji kao glavni usev zbog dugog perioda vegetacije.
o Ako se seje u prolee, setvu treba poeti im se moe ui u njivu. Poto je seme veoma sitno, nakon setve
preporuuje se sabijanje valjanjem. I na lakim i na teim tipovima zemljita dubina setve je 2-3 cm. Razmak
izmeu redova je 20-30 cm. Za razliku od peruna korenaa, nije potebno proreivanje nakon nicanja.
o Najvanije mere nege su plevljenje i okopavanje. Nakon nicanja ne treba zalivati, ali veoma dobro reaguje na
vlagu obezbeenu u fazi nicanja.
Bolesti i tetoine
o Perun liar je manje osetljiv na bolesti od peruna korenaa. Vee tete moe prouzrokovati jedino
pepelnica (prouzrokova je gljiva Eiysiphe petroselini).
o Perun korena je osetljiviji na bolesti i kod njega je zabeleena znatna teta od vie gljivinih bolesti. Osim
pepelnice, perun korena napada i plamenjaa (prouzrokova je gljiva Plasmopara nivea Beze), kao i
pegavost (prouzrokova je gljiva Septoria petroselini Desm).
o Koren je podloan tralei uzronik Rhizoctonia crocorum Fries i Macrosporium ramulosum Sacc. Radi
zatite od navedenih bolesti prvenstveno se primenjuju preventivne mere, kao to je upotreba zdravog
semena, plodored i dr.
Sakupljanje
Na prvu etvu listova peruna moe se raunati od maja. Potpuno razvijeni listovi otkidaju
se zajedno sa lisnom drkom iz glave korena. Sa jedne biljke u jednom navratu sme se skinuti samo jedna treina
listova.
U sluaju letnje setve, do zime se formiraju lepo razvijene biljke. U tom sluaju se listovi tokom cele zime mogu
skidati bez obzira na mrazeve.
Lie se sui u termikim suarama na temperaturi do 40C. Moe se suiti i prirodnim putem u tankom sloju u
hladu i na promajnom mestu. Od 5 6 kg sveeg lista dobija se jedan kilogram suvog. Ako se zakasni sa berbom
lia ono se moe pokositi i destilovati radi dobijanja etarskog ulja.

Lie se moe suiti i prirodnim putem, u tankom sloju u hladu

Koren peruna korenaa se obino vadi u jesen, krajem septembra i u oktobru. U momentu vaenja korena
zemljite treba da je normalno vlano. Koren se izorava plugom bez daske, potom se sakupi, opera, isee i sui
na temperaturi do 40C. Od 4 5 kg sveeg dobija se 1 kg suvog korena. Suv koren je tvrd, naboran i izbrazdan,
ukastobeo i ravnog preloma, svojstvenog aromatinog mirisa na perun, a ukusa sladunjavog i pomalo ljutog.
itav nadzemni deo peruna anje se kada se na titovima formiraju plodovi a na glavnom stablu plodovi
promene boju od zelene u tamnu. U toj fazi perun sadri najvie etarskog ulja. anje se traktorskim kosaicama,
izuzetno i runo. Obino se anje ispod poslednjeg lista, ne do zemlje, jer stablo skoro da i ne sadri etarsko ulje.
Pokoena masa se ostavlja da provene, a zatim se odnosi na destilaciju.

Perun za seme se anje kad biljke dobiju boju slame. Sazrevanje semena je neujednaeno i obino se biljke
anju dva puta.
Prinos suvog lia u prvoj godini gajenja kree se izmeu 2.500 i 3.000 kg/ha, a od otpadaka se moe dobiti i oko
10 kg etarskog ulja. U drugoj godini, pre razvia cvetnog stable, moe se obrati lie iz rozeta i dobiti do 500
kg/ha suvog lia.
Prinos korena peruna korenaa iznosi do 4 t/ha.
Ako se perun gaji radi proizvodnje etarskog ulja, u drugoj godini se moe dobiti do 50 kg/ha.
Preuzeto iz monografije LEKOVITO BILJE
Gajenje, sakupljanje, upotreba
Autor: prof. dr Jan KIGECI