IZMENE ZAKONA O PRAVU NA BESPLATNE AKCIJE

Zakon o privatizaciji (2001.) dao je pravo graanima na udeo u privatizaciji. Graani su stekli pravo
na 15% kapitala koji se privatizuje putem tendera i te akcije su prenete Privatizacionom registru.
Akcije je trebalo podeliti najkasnije 2 godine po zavretku osnovnog roka za privatiazaciju (2005.
godina). Jedan deo akcija i udela u kapitalu preduzea po osnovu ranijih privatizacija (od 1989. do
2001. godine), prenet je Akcijskom fondu, iji je zadatak bio da ove akcije i udele proda, najkasnije
za 6 godina. Prihodi od prodaje su uplaivani u budet, s tim to je 10% moralo da se prenese fondu
PIO, a 5% izdvoji za restituciju. Predvieno je da se dividende na akcije iz portfelja Akcijskog fonda
uplauju fondu PIO. Postojali su rokovi za zavretak privatizacije koji su vie puta menjani. Umesto
da se proces okona, Akcijski fond je Izmenama Zakona iz 2005. dobio nova ovlaenja, ukljuujui
pravo na upravljanje privatizovanim preduzeima (oko 1500 preduzea, od ega u 400 ima veinsko
uee).
Zakon o pravu na besplatne akcije koje graani ostvaruju u postupku privatizacije, regulie postupak
ostvarivanja prava na novanu naknadu od prodaje akcija i udela iz Privatizacionog registra i na
besplatne akcije. Akcijski fond prodaje akcije i udele. Zakonom je dodato jo 6 javnih preduzea ije
se akcije dele graanima do kraja 2010. godine (NIS, Telekom, EPS, JAT, Aerodrom Nikola
Tesla, Galenika). Graanima je obeana isplata po 1000 evra u gotovini, ili u vrednosti akcija.
Prijavilo se 4,8 miliona graana. Da bi se ostvarilo obeanje, potrebno je prikupiti 4,8 milijardi evra.
Kako se graanima isplauje 15% prihoda od prodaje preduzea putem tendera, to znai da bi trebalo
prodati ova preduzea za 32 milijarde evra! Za sad je prodat samo NIS za 0,4 milijarde evra. Od
ostalih preduzea profit ostvaruju jedino Telekom (5,5 milijardi dinara, ili 62,5 miliona evra) i
Aerodrom Nikola Tesla (1,3 milijardi dinara). Ostali imaju gubitke, a najvee EPS, 27 milijardi
dinara (306 miliona evra). Graanima su obeani bezvredni papiri.
Nude se tri razloga zato je potrebna izmena Zakona: svetska kriza je obezvredila akcije, u
Privatizacionom registru se vode akcije nejednake nominalne, knjigovodstvene i trine vrednosti,
okonava se privatizacija. Nijedan od razloga ne stoji: akcije su obezvreene jo pre svetske krize i
sada se eli samo pokrie za nerealna obeanja; zakonsi propisi ne trae da se graanima dele akcije
iz Privatizacionog registra, ve novana naknada od prodaje tih akcija; predloenim izmenama
privatizacija postaje beskonaan proces.
Predloenim izmenama Zakona umesto isplate gotovine i prenosa besplatnih akcija obeava se
prenos akcija Akcionarskog fonda koji e se formirati prenosom akcija iz Privatizacionog registra
(4,7 milijardi dinara nominalne vrednosti) i portfelja Akcijskog fonda (nominalne vrednosti 24
milijarde dinara). Ako bi trina vrednost akcija Fonda bila jednaka nominalnoj vrednosti ove
imovine, svakom graaninu bi pripalo po 6000 dinara. Treba, meutim, imati u vidu da je trina
vrednost ovih akcija daleko manja od nominalne (u portfelju ima akcija preduzea privatizovanih od
1989. godine do danas, od kojih su neka nepostojea, neka ne rade godinama, ili imaju velike
gubitke). Predvieno je da se imovina Fonda uveava u narednom periodu sa po 15% kapitala
preduzea koja se privatizuju putem tendera i javnih komunalnih preduzea. Umesto podele
besplatnih akcija 6 preduzea, Izmene zakona predviaju samo podelu po 15% akcija EPS-a,
Telekoma, Aerodroma Nikola Tesla (izostavljeni su NIS, Galenika i JAT). Gubici EPS-a su

Beograd, Nemanjina 11; tel: (011) 361 77 49, 362 01 64; web: www.antikorupcija-savet.sr.gov.yu; e-mail: antikorupcija.savet@gov.rs

daleko vei od profita druga dva preduzea. Aerodrom ne isplauje dividende, a Telekom je 2008.
godine isplatio 4 milijardi dinara akcionarima. Drava ima uee od 80% u tom preduzeu i
ostavruje svoja prava preko Pote, koja je osniva Telekoma.
Savet smatra da su predloene izmene Zakona nepotrebne i tetne. Stvara se nova institucija bez
odgovarajue kontrole, koja treba u nedogled da manipulie dravnim kapitalom, to moe da bude
jedan od trajnih izvora korupcije. Drava je pokazala da loe upravlja svojom imovinom i ne moe se
oekivati da bolje upravlja Fondom.
Zbog ega se drava pokazala kao lo privrednik?
o

Prema Izvetaju DRI, Budet Srbije je u 2008. godini od dividendi javnih preduzea
prihodovao samo 0,6 milijardi dinara, to nije ni petina profita Telekoma. Ukoliko bi taj iznos u
celosti predstavljao prihod Fonda, svakom graaninu koji poseduje akciju Fonda mogla bi da se
isplati godinja dividenda od 125 dinara.

Dravni revizor nije mogao da utvrdi iznos profita javnih preduzea koji pripada
budetu. Konstatovao je da se visina potraivanja Republike Srbije za deo ostvarene dobiti po
osnovu uea u kapitalu javnih preduzea i ostalih privrednih subjekata ne prati (strana 22.
Izvetaja).

Dobijena sredstva od privatizacije drava pozajmljuje preduzeima i ta sredstva se ne

vraaju: u 2005. i 2006. godini pozajmljeno je 15 milijardi dinara (preko 170 milijardi evra), to
nije vraeno. Fond za restituciju ima 4,2 milijarde dinara. Nove pozajmioce se daju a da stare
nisu vraene (strana 33. Izvetaja). Pozajmice se kasnije konvertuju u uee u kapitalu, ime se
poveava dravni portfelj akcija, umesto da se putem privatizacije smanjuje.

Drava neuredno vodi evidenciju svojih spoljnih dugova, to je revizor ustanovio u

svom Izvetaju: Evidencije o stanju potraivanja od glavnih dunika prema poveriocima
Pariskog i Londonskog kluba (...) u glavnoj knjizi trezora (Uprava za trezor) i u Agenciji za
osiguranje depozita nisu usaglaene po stanju na dan 31. 12. 2008. godine niti je usaglaavanje
izvreno na kraju budetske 2007. godine (strana 56.). Razlika u podacima ide i do 100 miliona
evra. I dalje: U Upravi za trezor nije obezbeena analitika evidencija za praenje prihoda
budeta od naplaenih potraivanja od glavnih dunika prema poveriocima Pariskog i
Londonskog kluba... (strana 57.).

Neuredno se vodi evidencija dravne imovine. Zakonski rok za uknjienje u

jedinstvenu javnu knjigu bio je kraj 1997. godine. Revizor je utvrdio da to nije uinjeno do kraja
2008. godine: Utvreno je da Republika direkcija za imovinu RS nije uspostavila potpunu i
aurnu evidenciju o stanju dravne imovine. Ovo je posledica neusaglaanosti pravnog i
faktikog raspolaganja dravnom imovinom kao i posledica neispunjene obaveze korisnika
dravne imovine da dostavljaju zakonom propisane podatke (strana 20.). Npr. u 2008. je
nabavljena nefinansijska imovina u iznosu od 51 milijardi dinara (588 miliona evra) koja nije
evidentirana u glavnoj knjizi trezora (strana 18.).

Beograd, Nemanjina 11; tel: (011) 361 77 49, 362 01 64; web: www.antikorupcija-savet.sr.gov.yu; e-mail: antikorupcija.savet@gov.rs

Revizor je naao da samo 5 direktnih korisnika sredstava budeta, od 25 koliko je

kontrolisao, ima uspostavljen sistem interne kontrole i da postoje samo 2 (dva) izvetaja interne
kontrole.

Akcionarski fond
Predloene izmene Zakona o pravu na besplatne akcije predviaju osnivanje Akcionarskog fonda kao
sui generis pravnog lica. Ono nije ni investicioni fond, ni brokerska organizacija, ni privredno
akcionarsko drutvo, niti ustanova, nije ni institut, niti uprava, mada je od svega navedenog po malo.
Akcionarski fond ima veliku imovinu i brojna ovlaenja, ali bez ikakve kontrole i odgovornosti.
Fond ima samo jedan organ, Savet koji broji 5 lanova. Bira ga Vlada sa mandatom od pet godina i
mogunou ponovnog izbora. Fond nema zaposlene, a sve poslove, u ime i za raun Fonda, obavlja
Agencija za privatizaciju, uprkos injenici da je postupanje Agencije u proteklih devet godina dovelo
do brojnih negativnih efekata procesa privatizacije. Agenciji je sada poverena nova delatnost, a da
prethodno nita nije uinjeno kako bi se u njenom buduem radu otklonile uoene mogunosti za
korupciju.
Akcionarski fond predstavlja posrednika izmeu graana i imoivne Fonda, koja je ranijim zakonom
odreena kao imovina koju e dobiti graani. Oigledno, drava pretpostavlja da e graani
protraiti svoje akcije, i zato ona upravlja akcijama umesto graana. Budui akcionari nisu niim
zatieni ne samo u odluivanju u odnosu na visinu imovine svog akcionarskog drutva, odnosno
Fonda, nego i u odnosu na mogunost utuenja. Naime, ako neki akcionar, ili poverilac pretrpi tetu
iz poslovanja Fonda, on nema mogunost utuenja. Agencija za privatizaciju ne moe da se utui, jer
je ona samo punomonik u smislu lana 10d, a punomonik ne odgovra za obaveze i tete koje
nanese vlastodavac, odnosno Fond. Utuenje Fonda, meutim, nema svrhe, jer ak i kada bi oteeni
dobili spor, nema sredstava iz kojih se mogu naplatiti. lanom 10g izriito je predvieno da imovina
Fonda ne moe biti predmet zaloge, ne moe se ukljuiti u likvidacionu ili steajnu masu, niti moe
biti predmet prinudne naplate u cilju namirenja potraivanja.
Cilj osnovanja Akcionarskog fonda je pre svega pokuaj da se prikrije da predizborno obeanje dato
graanima o podeli akcija vrednih 1000 evra, ne moe biti ispunjeno. Zato je bilo potrebno da se
uspostavi posrednik izmeu graana i njihovih akcija. Pored toga, osnivanjem Akcionarskog fonda
date su nove nadlenosti Agenciji za privatizaciju, koja je sa okonanjem procesa privatizacije
trebalo da zavri svoj mandat. Ovako, mandat Agencije se nastavlja u nedogled, kroz manipulisanje
imovinom Akcionarskog fonda. Stvara se nova mogunost za partijsku kontrolu nad javnom
imovinom, to je jedan od najveih izvora korupcije u Srbiji. Zbog toga je Savet 26. februara
preporuio Vladi da ove predloge povue iz procedure.
U Beogradu, 10. marta 2010. godine

PREDSEDNIK

Beograd, Nemanjina 11; tel: (011) 361 77 49, 362 01 64; web: www.antikorupcija-savet.sr.gov.yu; e-mail: antikorupcija.savet@gov.rs

Verica Bara

Beograd, Nemanjina 11; tel: (011) 361 77 49, 362 01 64; web: www.antikorupcija-savet.sr.gov.yu; e-mail: antikorupcija.savet@gov.rs