ALFIJA

Salvia officinalis L.
FAMILIJA: Lamiaceae
Narodna imena: kadulja, beli kaloper, diger trava, ku, pitomi pelen, kalaver, slavulja
alfija je poreklom sa severnih obala Sredozemnog mora. U karstnim predelima Hercegovine i Crne Gore veoma
je rasprostranjena. Na Iberijskom poluostrvu je rasprostranjena podvrsta lavandulifolia, ije etarsko ulje ima
sasvim razliit hemijski sastav od dalmatinske alfije. Na Krimu i u planinskim predelima Male Azije raste podvrsta
alfije krupnih listova (ssp. major).
Stari Grci su je upotrebljavali zbog njenih lekovitih svojstava, pre svega protiv zmijskog ujeda, za odravanje
duhovne sveine i kao tonik. Rimljani su je zvali herba sacra sveta trava. U srednjem veku su je upotrebljavali
za leenje kolere, epilepsije i dr. U XVII veku je bila tako dragocena da su Kinezi davali tri do etiri funte aja u
zamenu za jednu funtu alfije.
Od sveg lekovitog bilja Karlo Veliki je najvie cenio alfiju. U Kapitularima je zakonom propisao svim dravnim
imanjima (a to su uglavnom bili manastiri) da moraju gajiti stotinak raznih vrsta lekovitog bilja, od kojih je na
prvom mestu bila alfija.
U naoj zemlji se uglavnom sakuplja, a u Rusiji, Italiji i SAD gaji se na veim povrinama.
Botanike osobine
o alfija je viegodinji polubun, koji naraste 50 80 cm visine. Ima dubok i razgranat korenov sistem.
o Stablo je etvrtasto, razgranato, sivomrko i u donjem delu odrvenjeno. Mlade grane su maljave.
o Listovi su izdueno lancetasti ili izdueno jajasti, zailjenog vrha, po obodu sitno nazubljeni, donji na
drkama, a gornji sedei. Listovi su naspramno rasporeeni na stabljici. Lice, a naroito nalije lista, gusto je
maljavo.
o Cvetovi su beli, roze ili ljubiasti, sakupljeni u cimoznu cvast koja se sastoji od 5 do 8 prljenova sa po 2 3
cveta, a nalazi se na vrhovima stabljika i bonih grana. Cveta od maja pa sve do jula meseca.
o Plod je oraica, dugaka 2-3 mm, iroka oko 2 mm, smea. Seme je okruglo, tamnosmee boje. Masa 1.000
zrnaje 7,6 grama.
o alfija je veoma cenjena medonosna biljka.
Hemijski sastav i upotreba
alfija je jedna od najstarijih u medicini korienih biljaka. Navode je svi antiki medicinski pisci. Koristi se list
(Salviae folium) i etarsko ulje (Salviae oleum). U nadzemnom delu biljke ima 1 2,5% etarskog ulje (najvie u
listu), iji su glavni sastavni delovi tujon (40- 60%), cineol (12 15%), kamfor (8%), borneol (5 7%) i pinen.
Etarsko ulje alfije dobija se destilacijom pomou vodene pare iz osuenih zeljastih delova. To je bistra, ukasto
zelenkasta tenost, aromatinog mirisa i ukusa, na jeziku pee. Biljka sadri jo 3 8% tanina, gorke materije
(pikrosalvin), glikozide i smole. Pokazalo se da dalmatinskoj alfiji ne moe da konkurie ni panska (ssp.
lavandulifolia), jer ne sadri tujon, ni grka (Salvia triloba L. filius), koja ima vrlo malo tujona. Obe ove vrste imaju
mnogo cineola (podseaju na eukaliptus) i razlikuju se od dalmatinske po mirisu i ukusu. Na osnovu ispitivanja
koja je obavio Adamovi (1998), utvreno je da na sadraj etarskog ulja i tujona veliki uticaj imaju genetski i
ekoloki faktori. Guenther (1952) istie da se ulja sa vie od 40% tujona smatraju visokokvalitetnim.
alfija ulazi u sastav velikog broja lekova koji se upotrebljavaju za ispiranje usta i grla kad nastanu upale i katari,
jer su to dobra i bezopasna sredstva koja jaaju sluzokou (dejstvo tanina) i deluju antiseptino (dejstvo etarskog
ulja).
Do otkria antibiotika alfiju su vekovima upotrebljavali u obliku aja kao dijaforetik kod tuberkuloznih bolesnika,
smanjuje luenje znojnih lezda.
aj i drugi lekovi nainjeni od alfije upotrebljavaju se za jaanje organizma poto sadre tanine i gorke materije.
Nalazi primenu u kulinarstvu (zbog svojstva da potpomae varenje i spreava stvaranje masnih naslaga) i u
kozmetici. Koristi se za izradu preparata za masnu i osetljivu kou, kao hidrant, potom za izradu raznih sapuna,
deterdenata, ampona, ulazi u sastav paste za zube.
U kombinaciji sa nanom i ruzmarinom, alfija se primenjuje protiv glavobolje. Moe se koristiti i kod nervnih
uzbuenja i mentalne iscrpljenosti, radi poboljanja koncentracije i memorije. U ovu svrhu najee se koristi
tinktura lista. Sve sok dobijen iz listova alfije moe se primeniti kod epilepsije. Vino sa alfijom daje se protiv
eerne bolesti. U kupkama se koristi protiv reumatizma. Kaenjem prostorija u kojima se nalaze bolesnici,
dimom alfije postie se osveavanje, a ujedno se vri i dezinfekcija.

alfija je esto koriena i u religioznim obredima.

Gajenje
Od svih lekovitih biljaka na naem karstu alfija ima najvei znaaj u borbi protiv erozije.
To je retko otporna biljka koja izdrava dugotrajne letnje sue i pripeke i zadovoljava se minimalnom koliinom
hranljivih materija na ljutom kru. Ipak u fazi nicanja i mladim fazama neophodno je da ima dovoljno vlage u
zemljitu.
alfija je toploljubiva biljka za razvoj treba dosta svetlosti i toplote, iji nedostatak nepovoljno utie na
prinos i sadraj etarskog ulja u biljci. Ova biljka u toku zime moe da podnese i veoma niske temperature.
o Uspeva na svim tipovima zemljita, ali najbolje raste na srednje vezanim terenima koji imaju dobar vazduni i
vodni kapacitet. Peskovi i suvie vlana, glinovita i zbijena zemljita nisu pogodna za gajenje alfije.
o Iako alfija moe da se gaji i 5 7 godina, nakon etvrte godine gajenja prinosi naglo opadaju, pa se ne
isplati da se due gaji. Gaji se van plodoreda. Nema posebne zavisnosti od predkulture. Uspeno se moe
gajiti posle svih biljnih vrsta se na vreme uklone sa parcele.
Duboko jesenje oranje je jedna od najvanijih mera u obradi zemljita, a izvodi se u jesen na dubini najmanje 40
cm. U prolee se vri predsetvena priprema, da bi zemlja bila ravna i sitnomrviaste strukture.
o

Zalfija je vrsta koja veoma osiromauje zemljite, te se unoenjem ubriva pri osnovnoj obradi obezbeuju
hranljivi elementi za dui period. Dobro iskoriava organska i mineralna ubriva. Stajnjak se unosi u koliini 20
30 t/ha prilikom jesenjeg dubokog oranja. Treba ubriti pre zasnivanja zasada sa 60 80 kg/ha N, 40 60 kg/ha
P205 i 40 60 kg/ha K20. U narednim godinama se ubri sa 400 kg kombinovanog NPK ubriva po hektaru, gde je
odnos hraniva NPK 15:15:15, i to prilikom predzimskog okopavanja.

Karlo Veliki je, od sveg lekovitog bilja, najvie cenio alfiju

Razmnoavanje
o alfija se moe razmnoavati generativno (semenom) i vegetativno (deljenjem bokora i, ree reznicama). U
praksi se najec razmnoava setvom semena.
o Seme se seje direktno na parcelu tokom aprila (200 300 zma na 1 m2), ili se iz semena proizvodi rasad u
malo zagrevanim ili hladnim lejama. Za jedan ha potrebno je 3 4 kg semena.
o Proizvodnja rasada u slabo zagrevanim lejama je skupa, ali se rasad moe saditi na stalnom mestu ve u
maju. Najekonominija je proizvodnja rasada u hladnim lejama.
o Seme se seje u aprilu maju u dobro pripremljene leje na meurednom razmaku 15 20 cm. Nakon setve
zasejana povrina se pokrije slojem zemlje debljine oko 1 cm. jer seme bre klija u mraku nego na svetlu.
o Rasad za jedan hektar moe se proizvesti na 250 300 m2 leja sa 0,5 1 kg semena.
o U toku leta leje treba redovno zalivati i pleviti. Do oktobra rasad dostigne visinu 15-20 cm, i moe se mainski
saditi na meurednom razmaku 70 cm i 40 50 cm izmeu biljaka u redu.
o Radi postizanja visokih prinosa biljke u hladnim lejama se moraju orezati na 8 10 cm visine. Na taj nain se
ubrzava stvaranje veeg broja bonih grana i vea produkcija lista.

Nega i zatita
o U borbi protiv korova u prvoj godini gajenja primenjuju se samo okopavanje i meuredno kultiviranje. U
narednim godinama, rano u prolee pre kretanja vegetacije, moe se tretirati preparatima na bazi simazina
(simazin S-50) u koliini od 2, 5 3 kg/ha.
o Prvo meuredno kultiviranje je u fazi razvoja 3-4 lista, a ostala kultiviranja i okopavanja po potrebi.
Istovremeno sa prvim okopavanjem biljke u redu proreuje se na rastojanje od 20 30 cm.
o Izmrzle nadzemne delove u aprilu treba odstraniti.
o alfija retko oboleva od bolesti, a u sluaju da se one i pojave, ne izazivaju ozbiljnu tetu da bi se morale
primenjivati mere zatite.
o Od tetoina napadaju je buvai.
Sakupljanje
o Biljke posaene u jesen mogu se kositi u narednoj godini. Prva kosidba je posle cvetanja krajem jula,
poetkom avgusta. Kosi se iznad odrvenjenih delova srpom, kosom ili kosaicom. Treba paziti na visinu, jer
suvie nisko poseene biljke lako izmrznu.
o Listovi se skidaju sa stabla neposredno nakon kosidbe. Treba kositi po lepom i suvom vremenu.
o Sui se u zatienom prostoru na promaji ili u suari, na temperaturi od 40C. Osueni list alfije je sive ili
beliaste boje, dlakav, vrlo aromatinog mirisa, a nagorkog i oporog ukusa.
o Kao viegodinja biljka u prvoj godini gajenja daje samo jedan otkos i najmanji prinos. Sa starou useva
prinos se postepeno poveava i najvei je u treoj i etvrtoj godini.
o Sa povrine od jednog hektara moe se dobiti prinos od 5.000 6.000 kg suve herbe, ili 2.500-3.000 kg
suvog lista.

Osueni list alfije je sive ili beliaste boje, dlakav, vrlo aromatinog mirisa
o
o
o
o
o
o

Droga se pakuje u papirne ili jutane vree i uva na hladnom i mranom mestu.
Za dobijanje etarskog ulja alfija se kosi u fazi cvetanja. U podnevnim asovima je najvea koliina etarskog
ulja, pa je treba kositi po sunanom vremenu iznad odrvenjenog dela.
Pokoenu masu treba ostaviti da provene, a potom je destilisati. Prinos etarskog ulja je 20 -30 kg/ha. Ulje
treba uvati u aluminijumskim posudama neto sadraja 20 kg, na suvom i hladnom mestu, zatieno od
vatre.
Adamovi (1998) je utvrdio da je sadraj etarskog ulja vei u prvom terminu kosidbe (jul), a sadraj tujona u
drugom (oktobar). To znai da trajanje sunevog sjaja i temperatura vazduha u mesecu etve pozitivno utiu
na koliinu etarskog ulja, a negativno na udeo tujona.
Pitarevi i sar. (1985) zakljuuju da lie alfije treba brati od jula do septembra, poto je u toku ovog perioda
etarsko ulje najboljeg kvaliteta.
Za dobijanje kvalitetne droge, pored vremena berbe, nadmorska visina i ekspozicija nalazita biljaka mogu da
budu inioci koji utiu na koliinu njenih lekovitih sastojaka. Milojevi i MIhajlovi (1984) nisu uoile nikakve
znaajne razlike u pogledu % etarskog ulja u listu alfije u zavisnosti od nadmorske visine stanita biljke.
Uzorci uzeti sa severnih ekspozicija imaju neto manji % etarskog ulja nego uzorci sa junih ekspozicija.

Preuzeto iz monografije LEKOVITO BILJE

Gajenje, sakupljanje, upotreba
Autor: prof. dr Jan KIGECI