SAMONIKLO JESTIVO BILJE

KAKO SE PREHRANITI U PRIRODNIM USLOVIMA?

POVRNE BILJKE SALATA HLEBNE BILJKE MASNOE UMSKO VOE

EER ZAINSKE BILJKE AJNE BILJKE ZAMENA KAFE USLOVNO JESTIVE

1. NAVALA Nephrodium filix mas, porodica Polypodiaceae paprati (paprat, muka paprat, navale, pampunka, paprad, praprat, glistna podlesnica, glistovnica). Viegodinja biljka, visoka 30 do 100 cm. Listovi joj izbijaju pravo iz zemlje i poredani su u krug. Sasvim mladi (prilikom izbijanja) uvijeni su kao pu, a kasnije se razvijaju i postaju dugaki, dvostruko izdeljeni i nejednako zupasti. Pod zemljom se nalazi veliki mesnati podanak. Rasprostranjena je skoro u celoj naoj zemlji, a raste po umama, od viih brda pa do preko 1500 m nadmorske visine. Sasvim mladi, soni, nerazvijeni listovi, koji su jo uvijeni u spiralu kao pueva kuica, mogu da se upotrebljavaju za spremanje orbi, variva i pirea u meavinj sa drugim divljim povrem. Stariji, razvijeni listovi su vrsti, sadre dosta celuloze i smatraju se kodljivim. Podanak (podzemni deo) sadri otrovne sastojke i ne moe se upotrebljavati za hranu. Na mestima na kojima se navala javlja u veoj koliini, jedan ovek moe za jedan as da sakupi do 5 kg nerazvijenih listova. Ako je skuplja neizveban, moe da je zameni sa drugom vrstom paprati, ali je takva zamena bezopasna, jer se i ta vrsta moe da upotrebi za jelo.

Rasprostranjena je skoro u celoj naoj zemlji, na slinim ali malo sveijim mestima nego prethodna vrsta. Od nje se razlikuje najvie po tome to su joj listovi sitnije izdeljeni. Mladi listovi sadre vie vitamina od prethodne vrste i upotrebljavaju se za hranu kuvani kao varivo ili bareni kao pargla.

2. ENSka pApraT Athyrium filix femina (papratka, sitna navala).

3. BuJAd Pteridium aquilinum (velika paprat, bujaa, gorska paprat, orlova paprat, stelja, hostni praprot). Viegodinja biljka, visoka 50 do 150 cm. Veliki listovi su na veoma dugakim jakim drkama koje su s donje strane ilebljene. Trouglastog su oblika i dvostruko do trostruko izdeljeni. Veoma je rasprostranjena po celoj zemlji, od niih brda pa do visokih planina. Raste n suvljim mestima u retkim, svetlijim umama, n proplancima, krevinama, umskim istinama, na zaputenim planinskim njivama i livadama i slinim mestima, uvek na kiselom tlu. esto se javlja na velikoj povrini i u ogromnoj koliini. Mladi, soni izdanci, brani rano s prolea, n kojima se listovi jo nisu razvili, upotrebljavaju se za spravljanje orbi, meanih variva, i sl. Mogu da se upotrebljavaju bez ogranienja i ne postoji opasnost da se zamene sa nekom slinom kodijivom biljkom. Na mestima na kojima se bujad javlja u veoj koliini, jedan ovek moe za jedan as da nabere do 5 kg mladih izdanaka. Podanak (podzemna stabljika) bujadi sadri dosta velike koliine skroba. Moe se vaditi s jeseni ili krajem zime i mleti u brano, pa tako upotrebljavati kao dodatak sirovinama za spravljanje hleba ili se iz takve mase moe ispiranjem izdvojiti skrob.

4. KLEka Juniperus communis porodica Cupressaceae empresi (borovica, venja, smreka, brinam, brinje). etinarski bun visok 0,5 do oko 3 m, nepravilno razgranat, sa otrim i uskim zimzelenim listovima (etinama). Vrlo sitni cvetovi razvijaju se u pazuhu listova. Plod je bobica, koja sazreva u jesen i plaviasto-crnkaste je boje. Rasprostranjena je od pobra do srednjeg planinskog pojasa u skoro itavoj naoj zemlji, izuzev primorja. etine se mogu upotrebiti za spravljanje aromatinog vitaminskog aja, a isto tako i bobice, koje sadre i izvesne koliine eera. Bobice se koriste i kao zain pri spravljanju razliitih jela, naroito od mesa divljai. Slino se upotrebljava i podvrsta obine kleke polegla kleka Juniperus nana znatno nia i sa poleglim granama, a raste iznad visinskog pojasa u kome se javlja obina kleka.

ali su joj grane povijene prema zemlji. Bobice su neto krupnije od bobica prethodne vrste i kad sazru sline su boje kao i kod prethodne vrste. Rasprostranjena samo u priobalnom pojasu primorja, ali je rea od prethodne vrste. Upotreba je kao i kod prethodne vrste.

5. crVENA SMrEka Juniperus oxycedrus (mrika, smrika, crvena borovica, morska borovica). bun ili omanje drvo do 5-6 m visine sa kosim navie usmerenim granama. Slina je predhodnoj vrsti ali vea i sa krupnijim bobicama crvenkasto-mrkaste boje. Rasprostranjena je u itavom sredozemnom podruju, a zalazi i u kopneni deo nae zemlje u sve delove koji se odlikuju veom toplotom i sunou (tzv. submediteranske oaze) dospevajui u visine do oko 800 m nad morem. U naem primorju je vrlo esta na kamenjarima, u makiji (primorskom ibljaku) i na degradiranim povrinama. Bobice se mogu koristiti presne, mada im je ukus malo prejako aromatian na terpentin, ili kuvane u vodi ili mleku, a takoe i kao zain razliitih jela, naroito mesnih.

7. BrEZA Betula verrucosa, porodica Betulaceae breze (bela breza, briza, alosna breza, jadika). Drvo visoko do 25 m, sa glatkom belom pokoicom preko kore, koja se ljuska i lako odvaja; granice su joj tanke, savitljive, crvenkastomrke boje; listovi nisu veliki, zaobljeno trouglasti su a po ivici zupasti. ukastomrki cvetovi razvijaju se u prolee, istovremeno sa listovima. Muke rese mogu da budu dugake do 10 cm i vie, dok su enske krae i stoje uspravno. Rasprostranjena u umskom podruju cele nae zemlje, od brdskih predela do visokih planina, a raste na suvljem, peskovitom zemljitu u retkim svetlim umama, na ivici uma, proreenim umskim mestima, krevinama, poaritima i sl. Lisni pupoljci i sasvim mladi listovi mogu da se upotrebe u meavini sa drugim divljim povrem za spravljanje orbi, variva i pirea. Stariji listovi postaju gorki i neprijatni za l. U vanrednim prilikama rese se u toku zime i ranog prolea beru, sue, melju i meaju sa branom za meenje hleba, a mogu da se i propre kao zamena za kafu. Kad se u mladim stablima izvrti rupa, dobija se sok (narodni naziv buza ili musa), koji sadri eera i brezovo eterin ulje, i moe da se pije sve, ukuvan kao sirup i na razliite naine spremljen. Od jednog stabla z 48 asova moe da se dobije proseno 4,5 litara soka, a za celu sezonu oko 170 litara. Po nekim podacima, u vreme gladi upotrebljavana je i brezova kora mlevena u brano kao sirovina za hleb. Slinu upotrebu, ali u znatno manjoj meri, imaju i sledee vrste:

6. puKINJA Juniperus macrocarpa. Slina je prethodnoj vrsti,

8. MALJAVA BrEZA tula pubescens (puhasta breza, breza cretua). Raste u veem delu nae zemlje u planinskim krajevima, po sveim i vlanim umama i na movarnim mestima (tresavama). Manja je od prethodne vrste.

9. pATuLJASTA BrEZA Betula nana. Raste u visokoplaninskim predelima i mnogo je manja od obe prethodne vrste.

12. LJuTA KOprIVA Urtica piiulifera (drobna kopriva, veprima). Jednogodinja zeljasta biljka, rasprostranjena u primorskim predelima i u toplijim delovima Makedonije.

10. KOprIVA Urtica dioica, porodica Urticaceae - koprive (ara, velika kopriva, egavica, goa kopriva, kropiva). Viegodinja zeljasta biljka. Moe da naraste i preko 100 cm u visinu. Stabljika je etvrtasta. Listovi su jajoliko-duguljasti, sa produenim iljastim krajem, po ivici zupasti. S obe strane pokriveni su kratkim mekim dlakama. I stabljika i listovi obrasli su jo i duim, lomljivim dlakama punim kiseline ari i izaziva plikove na koi. Sitni, neugledni zelenkasti cvetovi skupljeni su u razgranatu grozdastu cvast pri vrhu stabljike ili njenih ogranaka. Cveta juna i jula. Veoma je rasprostranjena u celoj naoj zemlji, od nizina do visokih planina. Raste po zaputenim mestima, kao korov ukraj puteva, oko naselja, torova, kraj ograda, po umama, movarama, zaputenim njivama i vonjacima i na slinim mestima, esto u velikom mnotvu na jednom mestu. Mladi izdanci i listovi, kao i ovrci mladih stabljika mogu da se upotrebljavaju za spravijanje orbi, variva, pirea, za nadeve i sl., a takode mogu da se pre na ulju ili masti. Isueni i samleveni u prah mogu da se uvaju za kasniju upotrebu, a mogu i svei da se konzerviu na razliite naine. Ne postoji opasnost da se zamene sa nekom drugom kodljivom biljnom vrstom i mogu da se upotrebijavaju bez ogranienja. Listovi se najvie upotrebljavaju u prolee, li i kasnije, pa i u jesen od naknadnih izbojaka. Na mestima na kojima se kopriva javlja u veoj koliini jedan ovek moe za jedan as da nabere do 4 kg listova i sonih ovraka stabljike. Slino mogu da se upotrebljavaju i sledee vrste kopriva:

13. TAVELJ Rumex crispus, porodica Polygonaceae troskoti (poljsko zelje, konjski tavelj, tavalj, avije, avelj). Viegodinja je zeljasta biljka, koja naraste od 50 do 100 cm, sa jakom, slabije razgranatom stabljikom. Listovi su duguljasti, pri zemlji su vei i iri, a uz stabljiku ui i malo manji. Svi listovi su po ivici kovrdavo naborani. Cvetovi su sitni, zelenkasti, mnogobrojni i nalaze se u brojnim klasastim cvastima pri vrhu i u gornjem delu stabljike. Cveta juna i jula. Rasprostranjen je u skoro celoj naoj zemlji i veoma est od nizina do oko 1500 m nadmorske visine. Raste po sveim i vlanim mestima, oko potoka, jarkova, na zaputenim travnjacima, panjacima i njivama, esto kao korov i u veoj koliini. Mladi listovi mogu da se upotrebljavaju za spravljanje orbi, variva, pirea, za nadeve i sl. i to u neogranieno) koliini. Skupljaju se od ranog prolea do kraja maja, pre nego to se razvije cvetna stabljika. esto mogu da se koriste i naknadni listovi koji izbijaju krajem leta ili u jesen, naroito posle koenja livade. Na mestima na kojima se tavelj javlja u veoj koliini, jedan ovek moe za jedan as da sakupi do 2 kg upotrebljivih listova. Slino mogu da se upotrebljavaju i listovi i soni delovi od sledeih vrsta:

11. MALA KOprIVA Urtica urens (sitna kopriva, grka kopriva). Takoe veoma rasprostranjena u nas. Jednogodinja zeljasta biljka. Manja je od velike koprive, a naraste do 60 cm. Listovi su joj sitniji.

14. pOLJSKO ZELJE Rum pulcher (bljutur, livadsko zelje, divlja blitva). Rasprostranjeno je u veem delu nae zemlje, a raste po mestima gde i prethodna vrsta.

15. TAVLJE Rumex sanguineus (divlji tavelj, staglina, av). Rasprostranjeno je u skoro celoj naoj zemlji i na slinim stanitima na kojima i prethodne vrste.

16. KONJSKI TAVELJ Rumex obtusifolius (konjtak, trava od konjtaka, konjsko zelje, ulinjak). Naraste i do 120 cm u visinu. Listovi su pri zemlji veliki i esto pri dnu crvenkasti i na duim peteljkama. Veoma je rasprostranjen skoro u celoj naoj zemlji, od nizina pa sve do blizu 2000 m nadmorske visine. Raste na slinim stanitima na kojima i prerhodne vrste.

17. ZELJE Rumex patientia (pitomo zelje, pitomi tavelj, engleski spana, srpsko zelje). Slino je prethodnim vrstama, ali je znatno vee i moe da naraste i preko 2 m u visinu, a stabljika moe da bude debela kao prst. Rasprostranjeno u veem delu nae zemlje, naroito u junijim predelima, a raste po poljima i sveijim, pa ak i po vlanim mestima, esto u blizini naselja.

19. pLANINSKO ZELJE Rumex alpinus (planinska kiselica, alpsko zelje, alpski tavelj, plutur, ravent, staglina, ravet). Viegodinja zeljasta biljka sa snanom stabljikom, koja moe da naraste i do 2 m u visinu. Prizemni listovi su veoma veliki, a mogu biti dugaki i do 50 cm i veoma iroki, zaobljeno-srcastog oblika. Rasprostranjeno je skoro u celoj naoj zemlji, i to samo u planinskim predelima od oko 1300 do blizu 2500 m nadmorske visine. Raste naroito na mestima kuda se kree ili zadrava stoka, oko planinskih panjaka, torova, katuna, zatim oko planinskih potoka i po drugim planinskim vlanim mestima, esto u veoma velikoj koliini, pokrivajui katkad u neprekidnom ilimu povrinu od po vie hektara. Sasvim mladi, jo pomalo ukasti listovi i mladi izdanci mogu da se upotrebljavaju za spremanje meanih salata, za orbe, variva, pirea, nadeve i sl. Takode mogu da se kisele kao kupus i da se ostavIjaju za zimu. Beru se od ranog prolea i u toku celog leta sve do kasne jeseni, budui da za sve to vreme izbijaju naknadni mladi listovi. Mogu da se upotrebljavaju bez ogranienja. Stariji listovi su kruti i nagorki. Na mestima na kojima se biljka javlja u velikoj koliini jedan ovek moe u prolee za jedan as da nabere 5 kg upotrebljivih listova i izdanaka. U leto i u jesen skupljanje ide sporije, poto moraju da se odaberu samo najmiadi listovi. Koren sadri skroba, neto eera, tanina i drugih materija. Moe da se kuva i upotrebljava za jelo.

18. VOdENO ZELJE Rum hydrolapathum (vodeni tavelj, reni tavelj, vodeni konjtak). Vrlo je visoka i snana movarna biljka. Rasprostranjena je u veem delu nae zemlje, a raste po veoma vlanim i movarnim mestima, barama, stajaim vodama i slinim mestima.

20. AVLIka Rumex aquaticus (veliki tav, vodeni tavalj, konjski tir, mrkavc, tavolj). Dosta je rasprostranjena u nas, a raste ukraj voda.

Panja! Sve vrste naih zelja upotrebljive su za jelo i ne postoji opasnost da se zamene sa nekom drugom kodljivom vrstom. Jedina nepovoljnost je u tome to neke vrste ranije, a neke kasnije postaju nagorke ili gorke. Zato treba brati to mlade listove i izbojke, ali imati na umu da je gorina zelja samo neprijatna, a ne i kodljiva.

21. KISELJAK Rumex acetosa (kiselica, veliki kiseljak, kisavec, ajdovec, kiselca). Viegodinja zeljasta biljka, koja moe da naraste i do 100 cm u visinu. Stabiljka je uzdu izbrazdana, esto je crvenkaste boje. Najee se iz jednog korena razvija po vie stabijika. Listovi su strelastog oblika. Mnogobrojni sitni crvenkasti cvetovi sloeni su u metlastu cvast pri vrhu stabljike. Cveta od maja do jula, a katkada i po drugi put u jesen. Rasprostranjen je po celoj naoj zemlji, a raste po sveim i vlanim livadama i travnjacima, blizu potoka, po retkim zatravljenim umskim proplancima i rubovima svetlijih uma. esto moe da se nae u velikom mnotvu, tako da se livada u vreme cvetanja biljke zacrveni. Mladi soni listovi i izdanci su prijatnog kiselog ukusa. Upotrebljavaju se svei za salatu ili kuvani za orbu, variva, pirea, nadeve i sl. najee u meavini sa drugim vrstama divljeg povra. Zbog dosta velikih koliina oksalne kiseline, ne treba ih koristiti mnogo u jednom obroku jer tada mogu da budu kodljivi. Slino se upotrebljava i sledea vrsta:

lankovita, sa sitnim eliptino-kopljastim listovima na sasvim kratkoj peteljci. Cvetovi su sitni, ruiasti, zelenkasti ili beli. Cveta od kraja prolea do jeseni. Veoma je rasprostranjena biljka u celoj naoj zemlji, od nizina pa do oko 1200 m nadmorske visine. Raste na poljima, niskim travnjacima, ukraj puteva, na stazama, na pustim mestima svuda gde se gazi i gde stalno gaenje onemoguava drugim travama da se odre; esto obrazuje neprekidni gust ilim. Mladi listovi i mladi soniji vrci stabljika mogu da se upotrebljavaju za spremanje meanih salata, orbi, variva i sl. Na mestima na kojima se troskot javlja u veoj koliini, jedan ovek moe za jedan as da nabere do 1 kg sitnih listova i ovraka stabljika. Mogu da se upotrebljavaju i sledee vrste troskota:

22. MALI KISELJAK Rum acetosella (mala kiselica, oviji kiselj, sitni kiseljak). Rasprostranjen je po celoj naoj zemlji. Raste po suvljim, najee peskovitim mestima, koja su siromana u kreu, i to od nizina do visoko u planine. Slian je prethodnoj vrsti, ali mnogo manji, listovi su mu znatno sitniji i izrazitije kopljasti.

24. LISAc Polygonum persicaria (ljutaa, praskvinac, andreselj, broskova trava, kotren). Jednogodinja zeljasta biljka, visoka 5080 cm, sa razgranatom lankovitom stabljikom, duguljastim, kopljastim, prilino irokim listovima i zelenkasto-belim ili crvenkastim cvetovima, koji su sloeni u klas pri vrhu ogranaka stabljike. Cveta od jula do septembra. Rasprostranjen je skoro po celoj naoj zemlji, a raste po vlanim mestima, oko bara i movara, po jarcima ukraj puteva, potoka, na vlanim livadama, po svethm nizinskim umama i slinim mestima, esto u velikoj koliini. Mladi listovi i soni ovrci stabljika pre cvetanja mogu da se upotrebe za spravljanje meanih salata, orbi i variva.

23. TrOSKOT Polygonum aviculare, porodica Polygonaceae - troskoti (ptiji troskot, troska, dvornik, ptiji dvornik, kameniac, troskovac, krupnik, molava, ptiji dresen, treskovac, truskavac, crljena rusomaa). Jednogodinja je zeljasta biljka, sitna, neugledna, najee polegla po zemlji, veoma razgranata i

25. SrENJAK Polygonum bistorta (sranik, trava od srdobolje, eludnjak, jermen, srano zelje). Listovi su mu iri, a u donjem delu suavaju se u drku. Cvetna stabljika je dosta iroka, a pri vrhu nosi klasastu cvast od sitnih ruiastih cvetova. Ima ovei okruglasti podanak. Rasprostranjen u veem delu nae zemlje, po visokim brdima i planinama, a raste na vlanim livadama i u uvalama, esto u velikom mnotvu. Sasvim mladi listovi i stabljike mogu da se koriste kao salata, za orbe i variva.

26. pAprac Polygonum hydropiper (paprica, papreni lisac, vodena biberka, vodena pa-prika). Slian je liscu, samo je malo sitniji od njega, a raste na slinim stanitima. Cela biljka ima papren ukus. Upotrebljava se kao zain i dodaje se salatama, orbama i varivima. Seme moe da se upotrebi kao zamena za biber i zamena za papriku.

27. MALI SrANIK Polygonum viviparum, Viegodinja biljka sa jajolikim ili kopljastim listovima. Rasprostranjena na svim naim veim planinama, raste na planinskim livadama. Koren sadri dosta skroba i tanina i osuen i samleven moe da se koristi za spravljanje kaa, kao dodatak drugim hlebnim sirovinama i sl. Od korena se kuva i ukusan aj kao zamena ruskom aju.

28. ALpSKI SrENJAK Polygonum alpinum. Ima bele cvetove i duguljastokopljaste listove. Raste na planinskim livadama i kamenjarima svih naih visokih planina. Listovi i soni delovi stabljike sadre vitamin C, proteina i drugih materija. Mogu da se upotrebljavaju za salatu, orbe, variva i kao zamena za aj.

29. VIJuAc Polygonum convolvulus (papunac, peteak, ukunda). Stabljika se najee povija po tlu. Raste po livadama i poljima. Rasprostranjen skoro po celoj naoj zemlji. Mladi listovi se upotrebljavaju za orbe i variva. Seme sadri proteine, skroba i masnoe i upotrebljava se za spremanje kaa ili se melje u brano za hleb.

30. BraNJENIK Chenopodium bonus henricus, porodica Chenopodiaceae pepeljuge (divIji spana, ciganski spana, dragi jurko). Viegodinja zeljasta biljka, koja naraste od 50 do 80 cm, sa uspravnom uglastom stabljikom malo razgranatom, pokatakad crvenkastom. Listovi su tamnozelene boje, kopljasto-trouglasti, prizemni imaju duge peteljke, a gornji su kao branom posuti. Mnogobrojni sitni neugledni cvetovi beliastozelenkaste boje sloeni su pri vrhu stabljike u klasastu cvast. Cveta od maja do oktobra. Rasprostranjen je skoro po celoj naoj zemlji, od brdskih predela pa sve do preko 2000 m nadmorske visine, gde raste na ubrevitom tlu, najvie na mestima gde se kree i zadrava stoka, oko stoarskih letnjih stanova (katuna), torova, u okolini planinskih naselja, staja, oko plotova, pored puteva i na slinim mestima, esto u velikoj koliini. Mladi listovi i soni ovrci srabljika upotrebljavaju se za spravljanje orbi, variva, pirea, za nadeve i sl. sami ili, jo bolje, pomeani sa drugim divljim povrem. Mogu da se koriste od prolea do sredine leta, a i kasnije, ali samo naknadni mladi izbojci i soni listovi, inae stariji listovi postaju grubi i nagorki. Sasvim mladi proletnji izbojci pre razvijanja listova mogu da se prirede kao pargla. Na mestima na kojima se branjenik javlja u veoj koliini, jedan ovek moe za jedan as da nabere do 5 kg upotrebljivih biljnih delova. Mogu se upotrebljavati bez ogranienja. Ne postoji opasnost da se zameni sa nekom slinom kodljivom biljnom vrstom, ali bera koji jo nije dobar poznavalac ove biljke, moe da je zameni sa srodnim biljkama smrdljivom pepeljugom (Chenopodium vulvaria) i srcolisnom pepeljugom (Chenopodium hybridum), koje nisu otrovne, ali imaju neprijatan miris, po emu ih je lako razlikovati kad se rastrljaju meu prstima. Slino branjeniku upotrebljavaju se i sledee srodne vrste:

31. pEpELJuGA Chenopodium alhum (bela loboda, jurjevac, smukavc). Jednogodinja zeljasta biljka. Stabljika je uspravna, do 1 m visoka, sa duguljasto-jajolikim

listovima po ivici retko i nejednako zupastim i po povrini branjastim. Cvetovi su sitni, zelenkasti i skupljeni u titolike i klasaste cvasti. Cveta juna i jula. Veoma je rasprostranjena kao korov u celoj naoj zemlji. Raste od nizina do visoko u planinskim pojasevima na plodnom zemljitu bogatom mineralnim solima, na zaputenim njivama, oko naselja, na ubritima i drugim zaputenim mestima, oko ograda, ukraj puteva i sl. Mladi listovi i soni ovrci stabIjike su od davnina upotrebljavani za spravljanje orbi, variva, pirea i sl. Kad su stariji, neukusniji su. Na mestima na kojima se pepeljuga javlja u veoj koliini, jedan ovek moe za jedan as da sakupi do 3 kg upotrebljivih delova. Mogu da se koriste bez ogranienja. Seme pepeljuge sadri znatnu koliinu svarljivih ugljenih hidrata, proteina, belanevina i dr. i od davnina je, naroito u vreme gladi, bilo upotrebljavano za dobijanje brana za spremanje hleba. Po nekim podacima, upotreba velikih koliina brana od semena nije preporuljiva jer moe da bude kodljiva.

34. GradSka LOBOdA Chenopodium urbicum. Jednogodinja zeljasta biljka sa sjajnom stabljikom visokom 30 do 50 cm i trouglastim, ree rombinim listovima. Sitni cvetovi sloeni su pri vrhu u klasastu cvast. Rasprostranjena u veem delu nae zemlje, najee kao korov, na slinim mestima kao i prethodna vrsta. Mladi delovi biljke upotrebljavaju se kao salata, za orbe, variva, pirea i sl.

32. BATENSka pEpELJuGA Chenopodium polyspermum. Listovi su joj jajoliki, duguljasti, nisu izrazito branjavi i bez naroitog su mirisa, stabljika razgranata, visoka 30 do 50 cm. Starija biljka postaje crvena. Cveta juna i jula. Rasprostranjena je u celoj naoj zemlji, od nizina do srednje visokih brda, a raste po vlanim mestima kao korov, na renim ostrvcima i sl. esto u velikoj koliini. Listovi se bez ikakvih ogranienja upotrebljavaju za orbe, variva i pirea.

35. crVENA pEpELJuGA Chenopodium rubrum (svra-ie jagode). Manje je rasprostranjena od prethodne vrste, a raste na slinim mestima, naroito kraj vode. Mladi delovi biljke upotrebljavaju se kao salata, za orbe, variva i pirea.

33. MALA TurIcA Chenopodium murale (mala pepeljuga). Jednogodinja zeljasta biljka visoka do 50 cm, sa tamnom stabljikom i rombinim listovima, sitni cvetovi sastavljaju titoliku cvast. Cveta jula i avgusta. Rasprostranjena je skoro po celoj zemlji, a raste na slinim mestima kao i prethodne dve vrste. Smatra se veoma hranljivom i njeni mladi listovi i soni ovrci stabljike upotrebljavaju se za spravljanje orbi, variva i pirea. Mogu da se koriste bez ogranienja. Seme male turice takode moe da slui za ishranu.

36. LOBOdA - Atriplex hortensis (velika loboda, lobuda, rudea loboda). Kulturna biljka, ali je veoma est sluaj da se nalazi podivljala daleko od mesta na kojima je bila gajena, tako da moe na mnogo mesta da se nae kao divlja. Mladi delovi biljke, a naroito listovi, upotrebljavaju se bez ikak-vog ogranienja kao salata, za orbe, variva i sl.

37. LJuSpASTA LOBOdA Atriplex nitens. Jednogodinja zeljasta biljka, sa srcolikotrouglasrim listovima, po ivici veinom duboko zupastim, odozdo sa srebrnasto-sivim ljuspama.

Rasprostranjena je uglavnom u zapadnijlm delovima nae zemlje (Slovenija, Hrvatska) kao korovna biljka po zaputenijim vrtovima, oko dubrita i na slinim mestima. Cela mlada biljka, a naroito listovi, upotrebljava se kao salata, z orbe, variva i sl. U nekim istonim zemljama jede se svea sa kiselim mlekom.

Mladi soni proletnji izdanci i listovi od kraja marta do poetka juna upotrebIjavaju se za spravljanje orbi, variva, pirca i sl. Mogu da se koriste bez ogranienja i ne postoji opasnost da se zamene sa nekom slinom kodljivom biljkom.

38. pOLJSka LOBOdA - Atriplex hastata. Rasprostranjena je u veem delu nae zemlje, a naroito u nizinama, oko reka, na renim ostrvima i slinim mestima.

39. ruIASTA LOBOdA Atriplex rosea (divlja mala loboda). Takode je rasprostranjena u veem delu nae zemlje, ali na suvljim mestima, kao korov.

42. dIVLJA MOrSka BLITVA Beta maritima, porodica Chenopodiaceae - lobode (gluha blitva, luda blitva). Jednogodinja zeljasta biljka, esto skoro polegla po tlu, sa prizemnim listovima jajasto-srcastog oblika i na dugim peteljkama, a gornjim listovima zailjenim i u obliku romba. Cvetovi su sitni, neugledni i mnogobrojni. Cveta od juna do septemhra. Raste u primorskim predelima na peskovitom tlu du obale. Mladi listovi se upotrebljavaju za spravljanje orbi, variva i pirea. Koren, koji sadri i ecera i skroba, upotrebljava se takode za hranu, kuvan ili peen. Svi delovi mogu da se upotrebljavaju bez ogranienja. Ne postoji opasnost da se zameni sa nekom drugom slinom kodljivom biljkom.

40 VELIka dIVLJA LOBOdA Atripiex tatarica. Ras-prostranjena je neto vie nego prethodne dve vrste, a raste na zaputenim mestima, naroito na zaslanjenim terenima i po renim obalama. Smatra se za povre koje pojaava apetit.

41. MOrSka LOBOdA Atripiex portulacoides, porodica Chenopodiaceae - lobode. Jednogodinja biljka visoka do 30 cm, sa crvenkastom, dosta razgranatom stabljikom, obrnuto jajolikom, ljuspasto-beliastim, branjavim listovima, koji su po ivici celi, sa sitnim neuglednim cvetovima. Cveta s prolea. Raste u primorskim predelima, u uskom pojasu uz more, na tlu koje sadri dosta soli.

43. OMAGA Salicornia herbacea porodica Chenopodiaceae lobode (omakalj, solnjaa, cakljenaa). Jednogodinja ili dvogodinja mesnata biljka, koja naraste do 30 cm u visinu, sa lankovitom stabljikom, mesnatim, debelim, katkada pri osnovi drvenasrim grandcama. Raste u primorskim predelima, neposredno uz morsku obalu, na poplavnom muljevitom zemljitu, svuda gde dopire morska voda. Od ranog prolea do poetka juna upotrebljavaju se sone stabljike, za salatu, spravljanje orbi, variva i sl. Sadri proteina, neto masnoe, soli, saharoze i drugih sastojaka. Moe da se upotrebljava bez ogranienja i ne postoji opasnost da se zameni nekom slinom kodljivom biljkom.

44. crVENA OMAGA Salicornia fruticosa, porodica Chenopodiaceae lobode (crveni omakalj, crvena

solnjaa, crvena caklenjaa). Slina je prethodnoj vrsti, samo su joj granice neto gue i vie odrvenele, te ima oblik niskog polubuna. Izrazito je crvenkaste boje. Koristi se na isti nain kao i prethodna vrsta.

45. JurIcA Suaeda marifima, porodica Chenopodiaceae lobode. Jednogodinja zeljasta biljka, zeleno-uckaste stabljike, razgranate pri zemlji. Listovi su vlaknasti i mlitavi. Rasprostranjena je u primorju, na slanim i vlanim mestima, na glinastoj, peskovitoj ili ljunkovitoj podlozi. Mladi proletnji listovi mogu se koristiti kao varivo. Sirovi deluju kao sredstvo za ienie.

Veoma rasprostranjena biljka po celoj naoj zemJji, od nizina pa do visokih planina, raste u reim svetlijim umama oko mea, u blizini naselja, na zaputenim mestima, kraj potoka, po zaputenim vinogradima i njivama, esto kao obilan korov, po obalama potoka, bara i drugih voda, uvek na sveem i dobrom zemljitu. Cela sona biljka, bez korena, a naroito listovi, veoma je prijatnog i blagog ukusa i upotrebljava se kao salata, za spravljanje orbi, variva i pirea. Najvie moe da se koristi od marta do oktobra, ali i znatno due, pa esto i za vreme blaih zima. Na mestima gde se javlja u veoj koliini, jedan ovek za jedan as moe da skupi do 3 kg upotrebljivih biljnih delova. Slino se upotrebljavaju i sledee vrste:

48. MOKrIcA Stellaria aqualica ili Malachium aquaticum - (vuja creva, kurjaka creva).

46. SOLNJAA Saisola kali, porodica Chenopodiaceae - lobode (sonjaa, rutolistac, caklinica, slanica, soljanka). Jedno-godinja zeljasta biljka zeleno-ukastocrvenkaste boje, pri zemlji razgranata. Listovi su mesnati i bez drke (sede na stabljici); vrhovi su im iljasti ili bodljikavi. Rasprostranjena u primorju, na slanim peanim, ljunkovitim ili laporastim terenima uz more. Mladi proletnji ogranci koriste se kao varivo, ne treba soliti, jer je biljka sama slana. Iz tih raz loga upotrebljava se i kao zainski dodatak drugim varivima u nedostatku soli.

49. uMSka MIJAKINJA Stellaria nemorum. Raste po vlanim i sveim mestima u brdskim i planinskim umama u celoj naoj zemlji. Znatno vea i krupnija od obine mijakinje. gu se upotrebljavati za jelo samo sasvim mladi delovi i listovi, u manjoj koliini i u meavini sa drugim divljim povrem, jer su grublji i brzo ovrsnu.

47. MIJAKINJA Stellaria media, porodica Caryophyllaceae karanfila ili klinia (mievina, mije uho, crevac, evca). Jednogodinja zeljasta prizemna biljka sa nenom esto nisko po zemlji oputenom stabljikom, veoma se razgranava i iri po povrini zemljita. Donji listii su jajoliki i sa peteljkama, a gornji ui i bez peteljke. Cveta od prolea do jeseni malim, belim, zvezdastim cvetovima.

50. pucAVAc Silene vulgaris, porodica Caryophyllaceae - karanfili ili klinii (pucavica, pucalina, puina, skripac, kripalac). Viegodinja biljka, visoka do 60 cm, sa tankom stabljikom pri vrhu razgranatom, sa nasuprotnim plaviastozelenim kopljastim ili kopljasto-jajastim iljatim listovima. Pri vrhu stabljike, u rastresitoj cvasti, nalaze se beli cvetovi sa irokom mehurastom aicom punom vaz-duha. Cveta od aprila do jula. Veoma rasprostranjena biljka, koja se esto sree u brdskim i planinskim predelima u celoj naoj zemlji, gde raste po travnim obroncima, ivicama uma i umaraka, livadama ukraj puteva i staza i sl.

Mladi proletnji izbojci, soni vrhovi stabljika i mlado lie mogu da se upotrebljavaju za spravljanje salata, orbi, variva i sl. i to bez ogranienja. Ne postoji opasnost da se ova biljka zameni sa nekom slinom kodljivom biljkom.

da se upotrebe za jelo. Sueni i samkveni u brano daju dobru sirovinu za hleb, kae, razne poslastice i sl. Prinos je neto manji nego pri vaenju belog lokvanja. Propreno seme takode moe da se upotrebi kao zamena za kafu.

51. LOKVANJ Nymphaea alba, porodica Nymphaeaceae lokvanji (lopo, beli lokvanj, blatni cvit, lepen, berena trava, jezerska lilija). Viegodinja vodena biljka, iji se koren razvija u mulju na dnu stajaih voda, a kroz vodu se sve do povrine pruaju duge sone lisne drke i cvetna stabljika. Listovi su veliki, srcasto-bubreastog oblika, odozgo sjajni i plivaju na povrini vode. Cvetovi su krupni, veoma lepi. beli i takode plivaju na povrini vode. Cveta u junu. Rasprostranjen u celoj naoj zemlji, naroito u niim predelima, gde naseljava skoro sve stajae vode, bare, lokve u movarama, plia toplija jezera, priobalske delove reica sa veoma sporim tokom vode i slina mesta. esto se nalazi u vrlo velikoj koliini na jednom mestu, pokrivajui liem vodenu povrinu i na nekoliko hektara. Koren i podanak, koji je veoma veliki, sadri vrlo velike koliine skroba, zatim tanina i drugih materija. Moe da se upotrebi za hranu kuvan, peen ili osuen pa samleven u brano, kao sirovina za hleb, kae, razne poslastice i sl. Na mestima na kojima se lokvanj javlja u veoj koliini i na pogodnom stanitu (plitka voda ili mesta sa kojih se voda u sunim mestima ili s jeseni povukla), jedan ovek moe za jedan as da iskopa do 20 kg podanka. Seme lokvanja, kad se propri, moe da slui kao zamena za kafu.

53. LuAc - Alliaria officinalis, porodica Cruciferae - krstaice (luica, luina, enjaa). Dvogodinja zeljasta biljka, visoka do 80 cm. Donji listovi su joj bubreastog, a gornji srcastog oblika, po ivici su zupasti. Pri vrhu stabljike nalaze se sitni beli cvetovi skupljeni u rastresitu cvast. Cveta od maja do juna. Cela biljka mirie na beli luk (enjak). Javlja se u celoj naoj zemlji, dosta esto u liarskim, a ree u meovitim liarsko-etinarskim umama, od niih brda sve do oko 1200 m nadmorske visine, katkada i na krevitim mestima obraslim umarcima, na neto sveijim mestima, ispod bunja, u ivicama, po ivicama umskih puteva, na zaputenim mestima, esto u veoj koliini. Mladi izdanci, vrci stabljika i listovi, koji imaju miris i ukus belog luka, mogu se koristiti od aprila do juna, a naknadni soniji izbojci i do jeseni, za spravljanje orbi, variva, pirea od meanog povra, kao dodatak salatama, kao zain popravlja ukus jelima, a sitno iseckani kao zamena za beli luk. Mogu da se upotrebljavaju bez ogranienja i nekodljivi su. Ne postoji opasnost da se ova biljka zameni sa nekom slinom kodljivom biljkom. Na mestima na kojima se luac javlja u veoj koliini, jedan ovek moe za jedan as da sakupi do 3 kg upotrebljivih delova biljke. Seme moe da se upotrebi kao zain i zamena za slaicu.

52. uTI LOKVANJ Numphar luteum, porodica Nymphaeaceae lokvanji (uti lepuh, uti lopo, lekuta). Biljka slina belom lokvanju, ali sa neto sitnijim i uglastim listovima, koji takoe plivaju po povrini vode. Cvet je ute boje, manji je od cveta belog lokvanja i pliva na povrini vode. Cveta u junu. Rasprostranjen je po celoj naoj zemlji i raste na slinim stanitima kao i beli lokvanj, ali ga obino ima manje nego ove vrste. Koren i podanak sadre dosta skroba, zatim dekstroze, saharoze i drugih materija. U sirovom stanju smatraju se otrovnim. Poto se pokisele u vodi, gube nagorak ukus; kuvani ili peeni mogu

54. MOrGruA Cakile maritima, porodica Cruciferae krstaice (morgrua, morska goruica). Jednogodinja zeljasta biljka, naraste u visinu do 30 cm, sa esto poleglom stabljikom i medusobno isprepletenim ograncima i dosta velikim listovima, dvostruko izdeljenim debelim, mesnatim i sonim. Lepi beli ili svetloljubiasti cvetovi sloeni su u cvast na vrhu stabljike ili njenih ogranaka. Raste u primorskim krajevima, uz samu morsku

obalu, na veoma slanom tlu do koga dopiru morski talasi. Mladi nadzemni delovi biljke i soni listovi imaju specifian ukus na slaicu: mogu da se upotrebe kao zain popravlja ukus jelima, zatim kao salata, za orbe, variva i sl. Ima podataka da je u vreme gladi koren morgrue mleven u brano i upotrebljavan za hleb.

Na mestima gde se ee javlja, jedan ovek moe za jedan as da sakupi oko 1,5 kg upotrebljivih listova. Seme sadri ulja, a ukusne mlade plodove esto u sveem stanju rado jedu deca. Slino se upotrebljavaju i sledee vrste su veoma srodne slezu:

55. uLAc Crambe tataria, porodica Cruciferae krstaice (divlji karfiol, morsko zelje). Viegodinja biljka, visoka do 90 cm, sa razgranatom stabljikom. Listovi su joj veliki, odebljali i perasto izdeljeni, s donje strane sa belim vrstim dlaicama. Pri vrhu stabljike su titasto-grozdasti cvetovi. Koren je veliki, jak i mesnat. Rasprostranjen u priobalnom pojasu primorja. Mladi izdanci i proletnji listovi mogu se koristiti za spravljanje orbi i variva. Koren se moe koristiti presan kao salata ili kuvan.

57. SITNI SLEZ Malva neglecta (modri slez, slez-pozemljuh, koturac, solzeno zelje). Veoma esto se nalazi u celoj naoj zemlji na slinim mestima kao i prethodna vrsta, a naroito je veoma est kao korov oko naseljenih mesta. Manja je biljka od crnog sleza, a listovi su okruglastiji, bez renjeva i na dugoj drci. Mladi listovi sadre znatno vie vitamina C i karotina nego prethodna vrsta i upotrebljavaju se za salatu, a cela sona biljka i za spravljanje orbi, variva i pirea.

56. crNI SLEZ Malva silvestris, porodica Malvaceae slezovi (guija trava, divlji slezenovc, klobcicovje, umski slez). Jednogodinja, ree viegodinja zeljasta biljka visoka od 30 cm pa do 1 m, sa veoma razgranatom stabljikom, esto skoro poleglom po zemlji. Listovi su tamnozelene boje i slabo maljavi a izdeljeni su na jednake okruglaste renjeve. Cveta od maja do jula krupnim lepim ruiastim cvetovima proaranim ljubiastim ilicama. Rasprostranjen je po celoj naoj zemlji, od nizina do oko 1200 m nadmorske visine, a raste po travnim mestima obraslim travom naroito niskom travom, na zaputenim i retko obraslim mestima, ukraj puteva, ograda, ivica, po meama, kamenitim nasutim mestima, esto oko ili u blizini naselja, katkada i kao korov po zaputenim njivama, vrtovima i vonjacima. Mladi listovi, izdanci i vrci stabljika vrlo su prijatnog ukusa i od davnina se u mnogim zemljama upotrebljavaju sasvim mladi za meane salate, a i kasnije za spravljanje orbi, variva za nadeve i sl. Mogu da se koriste bez ogranienja od ranog prolea do sredine leta, a takode mogu da se upotrebljavaju i naknadni jesenji izbojci. Nema opasnosti da se ova biljka zameni sa nekom slinom kodljivom biljkom.

58. BELA SLEZOVAA - Malva pusilla. Ima po vie bledoruiastih cvetova zajedno na dugoj drci, a raste skoro u celoj naoj zemlji (sem viih pianinskih predela Slovenije). I listovi i plodovi sadre vitamina C. Listovi se najee upotrebljavaju kao salata, ali i kao kuvani. Plodovi takode mogu da se koriste za jelo.

59. VELIka SLEZOVAA Maiva alcea. Raste najese u brdskoplaninskim predelima zapadnepolovinenaezemlje (Slovenija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina). Listovi i mladi izdanci se upotrebljavaju za salatu, orbe, variva i pirea, a mladi plodovi mogu da se jedu i svei.

60. pITOMI SLEZ Althaea rosea (trandavilje, rumen cvet, treuda, grudinik).

Raste najee u primorskim krajevima i toplijim delovima Makedonije, ali je gajenjem proireno na skoro celu nau zemlju. esto podivlja i moe se nai i van vrtova. Vrlo lepa, dekorativna, visoka biljka sa krupnim ruiastim, utim, ljubiastim ili tamnocrvenim cvetovima. Listovi se upotrebljavaju za gotovljenje orbi, variva, pirea, za zavijanje sarme i sl.

61. BELOruIASTI SLEZ Lavathera thuringiaca (stola, laki slez). Raste u skoro celoj naoj zemlji, sem u planinskim predelima Slovenije, a nalazi se po livadama, ivicama travnjaka, ukraj meda i ivica. Mladi listovi, izdanci i soniji vrci stabljika od prolea do poetka leta i oni od naknadnih izbojaka u jesen upotrebljavaju se za orbe, variva, pirea, nadeve i sl.

64. NETIK Impatiens noli tangere, porodica Balsaminaceae netici (netak, nedirak, kurjaa). Jednogodinja, sona zeljasta biijka sa sonom stabljikom koja moe da naraste do 60 cm pa i do jednog metra. Listovi su joj naizmenini, duguljastojajoliki, po ivici zupasti. U donjem delu stabljika je zadebljala u obliku vorova, a u gornjem delu je dosta razgranata. Cvetovi su uti i dosta krupni. Cveta od jula do avgusta. Raste po sveim, humusom bogatim, zasenenim umama u brdskim i planinskim predelima veeg dela nae zemlje, naroito u severnijim krajevima. Cesto se javlja u velikom mnotvu. Mogu da se upotrebljavaju sone stabljike i listovi sakupljeni u prolee dok je biljka jo sasvim mlada; od njih se spravljaju orbe, variva i pirei.

62. ZEJA SOcA Oxalis acetosella, porodica Oxalidaceae kiselice (zeji kiseljak, cecelj, zeji kupus, zeja detelina, zajja deteljica). Viegodinja nena zeljasta biljka, koja veoma lii na detelinu. Visoka je 5 do 15 cm. Cvetovi su na dugakim peteljkama, beli sa ljubiasto-crvenim ilicama, retko su ljubiasti. Cveta aprila i maja. Rasprostranjena je u celoj naoj zemlji, od niih brda do oko 2000 m nadmorske visine. Raste u umama, na sveim, zasenjenim mestima, na dobrom umskom humusu, esto na trulim panjevima, kladama i slinim mestima. Mladi listovi i peteljke imaju veoma prijatan, nakiseo, osvea-vajui ukus. Upotrebljavaju se neposredno za jelo sirovi, za spremanje salate, orbi, variva i sl. Mogu se kuvati i kao aj. Zbog velike koliine oksalne kiseline koju sadre, ne treba ih jesti u velikim koliinama, jer tada mogu da budu kodljivi.

65.uVArKuA Sempervivum tectorum, porodica Crassulaceae jarii (zeji kupus, ednjak, vazdaiv). Viegodinja biljka sa brojnim debelim, mesnatim i sonim lis-tovima poredanim u debelu ruu pri zemlji, iz koje izbija takode mesnata stabljika visoka do 30 cm, na ijem se vrhu razvija krupan ukastocrveni cvet. Cveta jula i avgusta. Raste po viim brdima i planinama, na istaknutim, svetlim stenjacima. Debeli soni listovi upotrebljavaju se kao salata i za spravljanje variva. Slino se upotrebljavaju i sledee vrste uvarkua: 66. pLAVA u VA r Ku A Sempervivum glaucum, koja se javlja na slinim stanitima.

63. uTA ZEJA SOcA Oxalis corniculata. Veoma je slina prethodnoj vrsti, samo su joj listovi tamnije zelene boje i sa ljubiastim prelivom, a cvetovi zlatno ute boje. Rasprostranjena je i raste veinom kao korov po poljima i vrtovima niih predela. Upotrebljava se kao i prethodna vrsta.

67. MALA u VA r Ku A Sempervivum schlechani, isto raste na slinim stanitima.

68. BELI JArI Sedum album, porodica Crassulaceae - jarii (beli ednjak, sitan uljevak). Sitna, sona, dugogodinja biljka, visoka do 10 cm, pri zemlji razgranata, sa mnogobrojnim sitnim, uskim, valjkastim i veoma sonim listovima koji obrastaju stabljiku sa svih strana. Pri vrhu stabljike razvijaju se beli ili bledoljubiasti cvetovi. Cveta od juna do oktobra. Javlja se dosta esto po kamenitim mestima brdskih i planinskih predela u celoj naoj zemlji, esto u veoj koliini. Upotrebljavaju se soni vrhovi stabljika sa listovima za salate, spravljanje orbi i variva. Moe da se upotrebi bez ogranienja i ne preti opasnost da se zameni sa nekom slinom kodljivom vrstom.

povre. Imaju specifian ukus, te je zato bolje da se meaju sa drugim divljim povrem. Gomolji imaju slatko-nagorak ukus i podseaju na gorke bademe. Mogu da se upotrebljavaju za jelo presni i na razliite naine pripremljeni, a i u meavini sa drugim krtolastim biljkama za spravljanje kaa, hleba i sl. Ne postoji opasnost od zamene sa nekom slinom kodljivom biljkom.

69. uTI JArLc Sedum acre (ud ednjak). Razlikuje se od belog prvenstveno po tome to ima ute cvetove i neto je sitnija biljka. Javlja se na slinim mestima, esto u znatnoj koliini. Po ukusu je malo ljut, ali pri kuvanju gubi ljutinu i dobar je za gotovljenje jela od meanog divljeg povra. Katkada se upotrebljava i za spravljanje meanih salata.

71. MEduNIka Filipendula ulmaria (movarna suruica, buditeljica, osinka). Srodna je prethodnoj vrsti, ali je mnogo via od nje, naraste preko metar u visinu, listovi su krupniji i sa krupnijim listiima; Koren nema gomolja; cvetovi su krupniji i takode sloeni u grozdastometliastu cvast pri vrhu cvetne stabljike, boje su ukasto-bele i dosta jakog prijatnog mirisa. Raste na movarnim mestima, oko bara, potoka i jarkova, esto u veoma velikoj koliini na jednom mestu. Javlja se u skoro celoj naoj zemlji, od nizina i podbra pa dosta visoko u planinske predele. Mladi listovi mogu da se upotrebljavaju kao povre, ali ih je zbog dosta jakog aromatinog mirisa bolje upotrebljavati u meavini sa drugim divljim povrcem. Predstavlja dobru sirovinu za kieljenje. Na mestima gde je ima u veoj koliini jedan ovek moe za jedan as da nabere do 3 kg upotrebljivih listova. Ne postoji opasnost da se zamene sa nekom slinom kodljivom biljnom vrstom.

70. SuruIcA Filipendula hexapetala, porodica Rosaceae rua (konara, gripelj, el-udovo zelje, svinjurak). Viegodinja zeljasta biljka, koja naraste u visinu do 30 cm, sa duguljastim listovima, dvostruko reckasto izdeljenim, tako da se sastoje od preko 20 pari hstia. Na ilama biljke nalaze se okrugli zadebljali gomolji. Cvetovi su beli ili bledoruiasti, sitni i sloeni u grozdastu cvast pri vrhu cvetne stabljike; cvetaju od aprila do jula. Veoma je rasprostranjena biljka u skoro celoj naoj zemlji, od nizina i pobra po dosta visoko u planine. Raste po suvim livadama i panjacima, po ivicama retkih umaraka, ukraj staza i puteva; esto se na nekoj livadi nalazi u veoma velikom broju. Mladi proletnji listovi mogu da se upotrebljavaju kao salata, a neto kasnije jo samo kao kuvano

72. KupINA Rubus fruticosus, porodica Rosaceae rue (ostruga, kupjena, kupinjaa). Viegodinji bun, visok do 2 m, veoma razgranat, sa dugim povijenim bodljastim ibovima, sa krupnim perastim listovima koji se sastoje od po 3 do 5 zupastih jajohkih listia na bodljikavoj peteljci. Cvetovi su beli ili crvenkasto-beli grupisani u titolikim cvastima na vrhovima ogranaka i cvetaju u toku celog leta. Plod je u obliku dosta krupne bobice, koja je, kad sazri, crne boje, sjajna i veoma slatka po ukusu. Raste po ivicama uma, u svetlim umarcima, ukraj livada, staza, puteva, po skoro celoj naoj zemlji, od niih predela do srednjeg planinskog pojasa, esto u velikom mnotvu.

Od listova kupine moe da se pravi ukusan vitaminski aj, koji po aromi podsea na pravi (ruski). Plodovi predstavljaju izvrsno voe, koje moe da se jede presno i pripremljeno na razliite naine (suvo, kao kompot, pekmez, marmelada, sirup, ele i sl.). Kupine ne lie ni na jedan od otrovnih ili kodljivih divljih plodova. Obinoj kupini sline su i sledee vrste:

73. uMSka KupINA Rubus hirtus. Veoma je esta i raste u veini naih uma, naroito u kontinentalnom delu zemlje. bunovi su manji od obine kupine, sa sitnijim bodljama, belim cvetovima i neto sitnijim crnim slatkim plodovima.

74. NIZINSka KupINA Rubus caesius. Raste uglavnom po vlanim mestima, oko reka, potoka, movara i sl. bunovi su niski, polegli, sa trodelnim listovima, koji su s donje strane svetlije boje, belim cvetovima i sa plaviastim, finim pepeljkom posutim plodovima slatko-kiselkastog ukusa.

77. uMSka JAGOdA Fragaria vesca, porodica Rosaceae, rue (jagodnjaa, mamica, pozemljua). Niska zeljasta biljka, sa trajnim podankom iz koga svake godine izbijaju trodelni po ivici zupasti listovi i vree koje puu po zemlji; cvetovi su beli i grupisani su po nekohko u gornjem delu cvetne stabljike; cveta od aprila do poetka jula. Plodovi su mali, veliine sitnih lenika, slini bobama; sazrevaju od sredine maja do sredine avgusta, crveni su, nakiselo-slatki i aromatini. Raste po svetlijim i otvorenijim umama, umarcima, umskim krevinama i poaritima, od nizina i pobrda do oko 1500 m nadmorske visine u planinama, esto u velikom mnotvu. Od listova jagode spravlja se veoma ukusan i aromatian vitaminski aj, a plodovi se upotrebljavaju kao umsko voe, presni, sueni (i za aj), pripremljeni kao kompot, slatko, dem, sirup i sl. Na mestima gde se jagode javljaju u veem mnotvu, jedan ovek moe za jedan as da nabere oko 2 kg plodova. Ne postoji opasnost da se zameni sa nekom slinom kodljivom biljnom vrstom.

75. prIMOrSka KupINA Rubus ulmifolius. Raste po suvim i kamenitim mestima uglavnom u primorskom podruju; cvetovi su ruiasti, a plodovi crni, slatki i veoma ukusni.

76. MALINA Rubus ida-eus (maljuga, sunica, rlena kupina). Drvenasti ib, visok do 1,5 m, sa neparno izdeljenim listovima, koji su s donje strane beliasti, belim cvetovima i crvenim plodovima, veoma ukusnim, nakiselo-slatkim i aromatinim. Od svih vrsta kupina i malina upotrebljavaju se listovi za spravljanje vitaminskih ajeva, a plodovi predstavljaju ukusno voe i sirovinu za spremanje kompota, demova, sirupa i drugih slatkia.

78 GuSJA TraVA Potvntilla anserina, porodica Rosaceae rue (beanica, bezanka, gusjak). Viegodinja zeljasta biljka sa tankom stablji-kom, koja najee puzi, i duguljastim perasto izdeljenim listovima, dugakim 20 cm, sastavljenim od po 7 do 21 duguljastih duboko nazubljenih listia, koji su sa donje strane srebrnasto-sivkasti. Cvetovi su jasno uti, dosta krupni, a javljaju se od maja do kraja avgusta. Biljka ima trajan podanak, esto u obliku gomolja i dosta mesnat. Javlja se u velikom delu nae zemlje, naroito u severnijim predelima, dok je u primorju uopte nema. Najvie raste u nizijama i pobrdu, a ree u planinskim predelima, gde se ograniava na donji planinski pojas. Raste na vlanim, esto i movarnim mestima, po vlanim i sveim livadama, oko reica, potoka, bara i slinih mesta, uvek na otvorenim povrinama i esto u velikom mnotvu. Listovi gusje trave mogu da se upotrebljavaju za spravljanje ukusnog vitaminskog aja i kao povre za gotovljenje orbi, pirea, i slinih jela, sami ili u meavini sa drugim divljim povrem. Gomolji mogu da se kuvaju, peku i dodaju sirovinama za spravljanje

kaa, hleba i sl. Na mestima na kojima se gusja trava javlja u velikim koliinama, jedan ovek moe za jedan as da nabere do 3 kg listova ili da nakopa do 1,5 kg gomolja. Ne postoji opasnost da se zameni sa nekom slinom kodljivom biljkom.

79. VIraK Alchemilla vulgaris, porodica Rosaceae rue (vrkuta, gospin plat). Viegodinja zeljasta biljka, koja naraste do 15 cm u visinu, sa listovima koji su dlanoliko izdeljeni, odozgo goli, a s donje strane, naroito oko ila, sa prileglim dlaicama; cvetovi su sitni, uckasti, skupljeni u gornjem delu cvetne stabljike u nepravilnu metliastu cvast. Cveta od maja do juna. Raste po travnim povrinama, livadama i slinim mestima u najveem delu nae zemlje, uglavnom u planinskim delovima, esto u veem mnotvu. Mladi listovi mogu da se upotrebljavaju za spravljanje vitaminskog aja, a isto tako i za orbe, variva i pirea, sami ili ee u meavini sa drugim zeljastim vrstima. Na mestima gde se javlja u veoj koliini, jedan ovek moe za jedan as da sakupi do 1,5 kg listova. Ne postoji opasnost da se zameni sa nekom kodljivom biljnom vrstom.

80. pLANINSKI VIraK Alchemilla alpestris, raste uglavnom u predelima visokih planina, po planinskim panjacima i livadama. Stabljike i peteljke listova su obrasli prileglim dlaicama, listovi su bubreastog oblika; najvie do polovine krpasto izdeljeni. Upotrebljavaju se kao i listovi prethodne vrste.

81. pETrOVAc Agrimonia eupatoria, porodica Rosaceae rue (trava celog sveta, kravica, velika oskorica). Zeljasta biljka, koja moe da naraste do 60 cm u visinu, sa krpasto izdeljenim, na izgled grubim listovima tamnije zelene boje; cvetovi su uti, sakupljeni u vitke grozdove pri