2.1.

Леска (Corylus avellana)

Вишегодишњи листопадни жбун око 5 m висине или дрво око 10 m
висине. Листови су на краткој дршци, тестерасти по ободу и са наличја
лиске маљави. Мушки цветови – ресе цветају (ресају) крајем јануара –
почетком фебруара, пре листања, у трајању од око 7 дана. Полен
садржи око 30 % беланчевина, а једна реса може дати близу 4.000.000
поленових зрна. Женски цветови су одвојени и развијају се у облику
тамно црвене цвасти (гломерула). Значајна протеинска храна за прво
пчелиње легло. Пратилац је храстових и букових шума а расте и по
ободима ливада и пашњака. Успева до 1700 m надморске висине. Може
служити и као ветрозаштитни појас на пчелињаку, а гаји се и као
украсан жбун.

2.4. Маслачак (Таrахаcum officinale)

Вишегодишња зељаста биљка до 50 cm висине. Има је у целој
Срији, расте свуда а највише на влажним ливадама, воћњацима,
лединама и парковима. Жута главичаста цваст се састоји од 100-200
језичастих цветова коју носи дугачка тубаста дршка. Цвета од априла до
касне јесени. Изузетно је издашна поленовим прахом који садржи 20 %
беланчевина, а даје и знатну количину меда коју пчеле углавном
потроше на пролећни развој па се ретко центрифугира. Услед
преобилног уноса полена маслачка може се десити блокада плодишног
простора у пчелињем друштву, па је пожељно у то време поставити
сакупљаче полена. Мед је ћилибарно жуте боје, брзо кристалише и
припада медовима II класе. Фенофаза цветања му се поклапа са
цветањем воћака, па се као конкурентна врста, у циљу бољег
опрашивања воћа, уништава косидбом или заоравањем.

2.20. Багрем (Robinia pseudoaсacia)

Вишегодишње дрво из реда лептирњача којe се последњих 10
година интензивно шири, брзо даје дрвну масу, добро је за огрев, а
посебно се користи за везивање еродивних и песковитих терена (због
јаког корена). У Србији га највише има у Поморављу, Срему, Палићу,
Делиблатској пешчари, Поцерју и око Панчева. Цвета половином маја и
најмедоноснији је у другој и трећој декади, са дужином цветања 7 до 10
дана.

otrovne

5. Oleander

Ove sveće je jako popularno jer je mnogo lepo, ali njegove posledice mogu biti fatalne, ako se
pojede. Budite posebno pažljivi ako ih obrezujete ili sečete u dvorištu.
6. Fikus

Poznat i pod nazivom Benjaminovo drvo, fikus je vrlo česta ukrasna biljka, ali u svom lišću ima
mlečni sok koji je otrovan. Postoji oko 800 podvrsta fikusa, a gotovo sve vrste u dodiru s kožom
izazivaju oticanje i svrab. Ako dođe do trovanja, potrebno je posetiti lekara koji će propisati
nešto za alergije i upale.

8. Difenbahija

Ukrasna biljka koja je vrlo zastupljena u mnogim našim kućama, stanovima, kancelarijama. To
je omiljena sobna biljka, ali vrlo opasna. Ako se samo parče lista poliže nastupa žestoki bol
usana, a za nedelju dana, neoprezna osoba zanemi. Ako sok ove biljke dospe u oči izaziva
slepilo. Prilikom brisanja prašine sa lista može se javiti crvenilo i svrab na koži.

Samonikle jestive
Самоникле јестиве биљке, односно дивља флора био је основни извор хране праисторијског
човека пре него што се научио лову и риболову. Развојем цивилизације човек је почео да
култивише јестиве биљке и постепено изгубио урођени инстинкт за препознавање јестивих
биљака. Међутим, самоникла флора је током историје остала значајан извор хране, поготово у
кризним временима (какви су ратови, на пример), па се знање о јестивости појединих биљака
одржало и до данас

Рибизла (лат. Ribes) је род бобичастог воћа, који садржи око 150 познатих врста.[3] Има
плод у облику грозда, расте на великом грму глатких грана. Бобице на грозду велике су
као зрно грашка. Према боји плодова разликују се беле, црвене и црне врсте и сорте
рибиза. Рибизла је богата витамином Ц, Достиже висину од једног до два метра, у
зависности од квалитета земљишта и положаја станишта.

Сремуш (лат. Allium ursinum), познат и као: медвеђи лук, дивљи лук, цријемуш(а), сријемуж,
сријемужа[2], цремош, скрембош[3], је самоникла врста из породице лукова (Alliaceae). Има велику
хранљиву вредност, нарочито у првим месецима пролећа. Позната је самоникла јестива и
лековита биљка.

LEŠNIK
Леска (обична леска, лат. Corylus avellana) разгранат је жбун или мање дрво из породице
Betulaceae или Corylaceae [a][1]. Плод леске је лешник. Значајна је економска, али и
декоративна врста и има широку употребу у пејзажној архитектури.

Име рода потиче од грчке речи кóрис - кацига, због лиснатог овоја који обавија плод.[2]

LEKOVITE
Hajdučka trava (hajdučica, sporiš, stolisnik, jalovi mesečnjak), lat. Achillea millefolium je višegodišnja
zeljasta biljka iz porodice glavočika (Asteraceae). Znanstveni naziv roda ove biljke potječe od gr. achillea
po imenu Ahila koji je ovom biljkom izliječio ranu Telefusu.

Kantarion (kantarijon, Gospina trava, bogorodična trava, gospino zelje, sentjanzovka, sentjanzevka) ili
lat. Hypericum perforatum je višegodišnja zeljasta biljka iz istoimene porodice (Hypericaceae).

Kopriva (lat. Urtica dioica) je vrsta samonikle jestive biljke roda Urtica koja raste na zapuštenim
mjestima kao korov. Raste u Europi, Aziji, Africi i Sjevernoj Americi