You are on page 1of 7

Целер — Википедија https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A6%D0%B5%D0%BB%D0%B...

Целер
Целер (лат. Apium graveolens) је двогодишња зељаста
биљка из фамилије штитоноша (Apiaceae). Расте Целер
самоникло на влажним ливадама, мочварним местима
и приобалном подручју, поред бара и изворишта, као и
на сланом тлу. Може се наћи од Британских острва до
Средоземља, а има га и у северној Африци и Азији, све
до Индије.

Опис

Култивисани целер

Култивисани целер расте до 1 метра висине, с меснатим


и вретенастим кореном, који понекад може бити и
гомољаст. Стабљика му је разграната. Тамнозелени и
сјајни листови, дужине 3-6 cm и 2-4 cm ширине, су
велики и перасто раздељени, док су листићи клинастог
облика, горе урезани и назубљени. Кугласти плод је
ребраст и 2-3 mm у пречнику. Узгаја се и у баштама.[3] Статус угрожености

Култивар Слика Име

Apium graveolens вар.


Целер
graveolens[4]
Најмање угрожен (IUCN 3.1)[1]
Научна класификација
Царство: Plantae
Кладус: Tracheophytes
Корен Apium graveolens вар.
целера rapaceum[5] Кладус: Angiospermae
Кладус: Eudicotidae
Кладус: Asterids
Ред: Apiales
Породица: Apiaceae
Лиснати Apium graveolens вар.
целер secalinum[6] Род: Apium
Врста: A. graveolens
Биномно име

1 of 7 3/6/2024, 7:19 PM
Целер — Википедија https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A6%D0%B5%D0%BB%D0%B...

Дивљи целер Apium graveolens


L.
Дивљи целер, Apium graveolens варијција graveolens,
нарасте до висине од 1 м. Јавља се широм света. Сматра Синоними[2]
се да се прво појавио у медитеранском региону, где су
природна станишта била слана и влажна, или мочварна ▪ Apium graveolens subsp. dulce
тла и у близини обале, где је целер растао у биљним (Mill.) Schübl. & G. Martens
заједницама са agropyro-rumicion[7].

Северно од Алпа дивљи целер се налази само у подножју на подлози са малим садржајем
соли. Одговара му влажна, блатна и храњива подлога. Не може се наћи у Аустрији и све је
ређи у Немачкој[8].

Таксономима
Целер је описао Карл Лине[9][10] у првом тому од
његових дела Species Plantarum 1753. године.[11]

Узгој и употреба
Биљка се узгаја из
семена, посађеног у
расадницима или
отвореним баштама, у
зависности од Попречни пресек 'Паскал' ребра
годишњег доба, и целера, петељке
након неколико
проређивања, при
висини од 15-20 cm, спремна је за пресађивање. Тражи
Семе целера хумовиту земљу са великим капацитетом за воду. За
расаднице се сеје почетком априла у топлу гредицу. Семе се
не покрива земљом, него се само дашчицом утисне. На
отворено се пресади од средине маја до средине јуна, када је нарасло 6 - 7 листова.
Непосредно пре пресађивања саднице се добро залију. Ради бољег примања одреже се доња
трећина корена и врхови лишћа. Садити треба тачно на ону дубину на којој је расадница
расла.

У прошлости, целер је узгајан као биљка за јесен и рано пролеће, због својих антитоксичних
дејстава, сматран је тоником за чишћење, након зимског застоја.

Исхрана

Како обарени тако и свежи целер користи се у јелима и за припрему супе, а семе се
употребљава као зачин. Чак и након дугог потапања у воду биљка остаје чврста додајући
супи текстуру. На југу Европе целер се ретко бари, и најчешће се употребљава свеж.

Исецкан, целер је један од три зачина који се сматрају светим тројством Louisiana Creole и

2 of 7 3/6/2024, 7:19 PM
Целер — Википедија https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A6%D0%B5%D0%BB%D0%B...

Cajun cuisine кухиње. Такође једно је од три поврћа (заједно са луком и шаргарепом) која
чине француску mirepoix кухињу, као база за сосове и супе.

Корен целера користи се за разне врсте сосева, као зачин за супе, и сиров, изрендан за салату
најчешће зачињену мајонезом, павлаком и лимуном. Може се користити и као додатак
другим салатама.

Семе целера се употребљава као зачин. Комбинован са сољу се користи алтернатива обичној
соли у разним рецептима и коктелима. Користи се да појача арому Bloody Mary коктела,
чикашког hot dog-a, и у Old Bay Seasoning мешавини.

Кинески или Оријентални целер има тање стабљике и јачу арому. Ретко се употребљава
свеж, већ се додаје супама и јелима.

Енергетска и нутрициона вредност

Енергетска вредност 100 g целера (коренс Целер


лишћем) је мала - износи 14 кцал / 59 кЈ. Од
тога је 0,69% протеина, 2,97% угљенохидрата и
0,17% масти. Изврстан је извор витамина К
(29,3 μg, што чини 29% препорученог дневног
уноса) и дијеталних влакана (1,6 г/14 кцал или
11,5 г/100 кцал, препоруке су 3 г/100 кцал), а
остале потребне минерале витамине садржи у
малим количинама.
Целер
Нутритивна вредност на 100 g (3,5 oz)
Медицина
Енергија 67 kJ (16 kcal)
Читава биљка је благо надражујућа, хранљива, Угљени хидрати 2,97 (укључујући влакна)
и окрепљујућа; може се исцедити, а сок се Скроб 0,00
употребљава за зглобове и запаљења Шећери 1,34
уринарног тракта, као што су реуматоидни Прехрамбена влакна 1,36
артритис, cystitis, urethritis, малаксалост и
Масти 0,17
смањење стреса.
Засићене 0,042
Семе, које се прикупља након што биљка Транс 0,000
процвета у другој години, је база за Мононезасићене 0,032
хомеопатски екстракт који се употребљава као Полинезасићене 0,079
диуретик, Верује се да екстракт помаже код Протеини 0,57 (14 кцал)
чишћења система од токсина, а нарочито је
добар код гихта, где се кристали мокраћне Витамини
киселине сакупљају у зглобовима, и артритиса. Витамин А екв. 22 μg (3%)
Тиамин (Б1) 0,021 mg (2%)
Такође се користи као благи стимулант за Рибофлавин (Б2) 0,05 mg (4%)
варење. Екстракт се може комбиновати са Ниацин (Б3) 0,32 mg (2%)
бадемом и сунцокретовим уљем које се затим Витамин Б5 0,246 mg (5%)
масажом утрља у артритичне зглобове.
Витамин Б6 0,074 mg (6%)
Корен је ефикасни диуретик који се користи за Фолат (Б9) 36 μg (9%)

3 of 7 3/6/2024, 7:19 PM
Целер — Википедија https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A6%D0%B5%D0%BB%D0%B...

камен у бубрегу. Такође употребљава се као лек Витамин Б12 0 μg (0%)


за отклањање сметњи при варењу. Холин 6,1 mg (1%)
Витамин Ц 3,1 mg (4%)
Народна медицина Витамин Д 0 μg (0%)
Витамин Д 0 IU (0%)
▪ Корен целера и семење користе се за Витамин Е 0,27 mg (2%)
лечење благих облика анксиозности и Витамин К 29,3 μg (28%)
узнемирености, губитка апетита, замора, и
Минерали
кашља.
Калцијум 40 mg (4%)
Бакар 0,035 mg (2%)
Опрез Гвожђе 0,2 mg (2%)
Магнезијум 11 mg (3%)
Фосфор 24 mg (3%)
Калијум 260 mg (6%)
Натријум 80 mg (5%)
Цинк 0,13 mg (1%)
Остали конституенти
Вода 95,43
Алкохол (етанол) 0
Кофеин 0
Холестерол 0
Јединице
μg = микрограми • mg = милиграми
Попречни пресек лисне стабљике Pascal
IU = интернационалне јединице
целера
Проценти су грубе процене засноване на америчким
препорукама за одрасле.
▪ Bergapten у семењу може повећати
осетљивост на светлост, па уље не треба
наносити на јаком сунцу.
▪ Током трудноће велике количине семена целера могу деловати као стимуланс материце.

Алергије
Иако већина људи ужива у јелима са целером, мањи број може имати озбиљних алергијских
реакција на њега. За људе алергичне на целер, он може довести до фаталног
анафилактичког шока. Алерген се не уништава при кувању. Корен биљке садржи више
алергена од стабљике. Целер спада у малу групу намирница (предвођену кикирикијем) које
могу изазвати јаке алергијске реакције, чак и ако се једе храна која је обрађена са машинама
које су претходно коришћене за обраду целера, што отежава избегавање овакве хране. За
разлику од алергија на кикирики које преовладавају у САД, алергије на целер су
најзаступљеније у Централној Европи.

Историја
Познат још Старим Грцима, целер се може наћи у наслагама из 9. века п. н. е. код Кастанаса,
као и из 7. века п. н. е. код Хераиона на Самосу. У Хомеровој Илијади Мирмидонови коњи

4 of 7 3/6/2024, 7:19 PM
Целер — Википедија https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A6%D0%B5%D0%BB%D0%B...

пасу дивљи целер који расте у мочварама Троје, а у Одисеји се помињу ливаде љубичица и
дивљег целера које окружују Калипсину пећину.

За целер се сматра да је никао из крви Кадмилоса, божанства које се слави на Самотраки,


Лемносу и Теби. Мирисна арома тамна боја лишћа подстакла је повезаност са култом смрти.
У старој Грчкој листови целера су коришћени за венце за покојника, као и за победника на
истмијским играма, где су касније венци целера замењени крунама од бора. Према Плинију
старијем (Познавање природе XIX XLVI), победник светог такмичења код Немеје такође је
носио венац од целера.

Разно
▪ Целер садржи андростерон, хормон за који се сматра да привлачи жене.
▪ Постоји веровање да је за људе тешко да сваре целер, да има 'негативне' калорије јер
варење троши више калорија него што извлачи, и мада је овај учинак занемарљив, целер
је и даље важан сатојак у многим дијетама.
▪ Dr. Brown's производи безалкохолно пиће са укусом целера под именом Cel-Ray, које се
продаје углавном у Њујоршкој области.
▪ Зечеви једу доста целера. Али не губе на тежини јер бактеријска флора која се налази у
њиховом слепом цреву укључује и микро организме који могу да разграде целулозу из
целера у облик који животиња може да апсорбује.
▪ Анафилаксија изазвана вежбањем се може погоршати једењем целера
▪ Веома сродна целеру Apium bermejoi sa ostrva Минорка је једна од најређих биљака у
Европи са само 60 преосталих јединки.
▪ Јестива дршка целера не представља његово стабло као што се често мисли, већ је у
ствари петељка листа.
▪ На филму ломљење дршки целера уз микрофон се користи за опонашање звука
ломљења костију.
▪ Целер је забрањен на Гилингхемовом Пристфилд стадиону 1996. након што се голман
жалио да га је погодио целер који су бацали навијачи.
▪ Код одређеног броја људи конзумирање целера изазива утрнуће језика.

Референце
1. Lansdown, R.V. (2013). „Apium graveolens”. The IUCN Red List of Threatened Species. IUCN.
208. e.T164203A13575099. doi:10.2305/IUCN.UK.2013-1.RLTS.T164203A13575099.en (http
s://doi.org/10.2305%2FIUCN.UK.2013-1.RLTS.T164203A13575099.en).
2. „Apium graveolens” (https://npgsweb.ars-grin.gov/gringlobal/taxonomydetail.aspx?id=300034).
Germplasm Resources Information Network (GRIN). ARS, USDA. Приступљено 31. 3. 2016.
3. Peterson, R. L.; Peterson, Carol A.; Melville, L.H. (2008). Teaching plant anatomy through
creative laboratory exercises. National Research Council Press. ISBN 9780660197982.
OCLC 512819711 (https://www.worldcat.org/oclc/512819711).
4. „Celery” (https://www.bbcgoodfood.com/glossary/celery-glossary). www.bbcgoodfood.com.
Приступљено 2022-04-23.
5. „Celeriac” (https://www.bbcgoodfood.com/glossary/celeriac-glossary). www.bbcgoodfood.com.
2022-04-23. Приступљено 2022-04-23.

5 of 7 3/6/2024, 7:19 PM
Целер — Википедија https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A6%D0%B5%D0%BB%D0%B...

6. Baessler, Liz (2020-12-17). „Celery Leaf Info: Learn About Growing Celery As Herb Plants” (htt
ps://www.gardeningknowhow.com/edible/vegetables/celery/growing-celery-as-herbs.htm).
www.gardeningknowhow.com. Приступљено 2022-04-23.
7. Erich, Oberdorfer (2001). Pflanzensoziologische Exkursionsflora für Deutschland und
angrenzende Gebiete. E. Ulmer. стр. 708. ISBN 978-3800131310. OCLC 875386204 (https://w
ww.worldcat.org/oclc/875386204).
8. Fischer, Manfred A.; Günter, Gottschlich (2008). Exkursionsflora für Österreich, Liechtenstein
und Südtirol : Bestimmungsbuch für alle in der Republik Österreich, im Fürstentum
Liechtenstein und in der Autonomen Provinz Bozen / Südtirol (Italien) wildwachsenden sowie
die wichtigsten kultivierten Gefässpflanzen (Farnpflanzen und Samenpflanzen) mit Angaben
über ihre Ökologie und Verbreitung (на језику: немачки). Oberösterreichisches
Landesmuseum. стр. 849. ISBN 9783854741879. OCLC 886822563 (https://www.worldcat.or
g/oclc/886822563).
9. Calisher, CH (2007). „Taxonomy: what's in a name? Doesn't a rose by any other name smell as
sweet?” (https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC2080517). Croatian Medical Journal.
48 (2): 268—270. PMC 2080517 (https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC2080517) .
PMID 17436393 (https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/17436393).
10. „Carolus Linnaeus | Biography, Education, Classification System, & Facts | Britannica” (https://
www.britannica.com/biography/Carolus-Linnaeus). www.britannica.com (на језику: енглески).
Приступљено 2023-04-12.
11. Linnaeus, C (1753). Species Plantarum: Tomus I (на језику: латински). Holmiae. (Laurentii
Salvii).

Литература
▪ El-Shinnawy, Nashwa (1. 2. 2013). „The therapeutic applications of celery oil seed extract on
the plasticizer di(2-ethylhexyl) phthalate toxicity”. Toxicology and Industrial Health. 31 (4): 355
—366. PMID 23377116 (https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/23377116). doi:
10.1177/0748233713475515 (https://doi.org/10.1177%2F0748233713475515).
▪ Erich, Oberdorfer (2001). Pflanzensoziologische Exkursionsflora für Deutschland und
angrenzende Gebiete. E. Ulmer. ISBN 978-3800131310. OCLC 875386204 (https://www.world
cat.org/oclc/875386204).
▪ Fischer, Manfred A.; Günter, Gottschlich (2008). Exkursionsflora für Österreich, Liechtenstein
und Südtirol : Bestimmungsbuch für alle in der Republik Österreich, im Fürstentum
Liechtenstein und in der Autonomen Provinz Bozen / Südtirol (Italien) wildwachsenden sowie
die wichtigsten kultivierten Gefässpflanzen (Farnpflanzen und Samenpflanzen) mit Angaben
über ihre Ökologie und Verbreitung (на језику: немачки). Oberösterreichisches
Landesmuseum. ISBN 9783854741879. OCLC 886822563 (https://www.worldcat.org/oclc/8868
22563).

Спољашње везе
Медији везани за чланак Целер на Викимедијиној остави

▪ „Celery”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). 5 (11 изд.). 1911.


▪ Apium graveolens (https://web.archive.org/web/20130530223346/http://database.prota.org/dbt
w-wpd/exec/dbtwpub.dll?AC=QBE_QUERY&BU=http%3A%2F%2Fdatabase.prota.org%2Fsea

6 of 7 3/6/2024, 7:19 PM
Целер — Википедија https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A6%D0%B5%D0%BB%D0%B...

rch.htm&TN=PROTAB~1&QB0=AND&QF0=Species+Code&QI0=Apium+graveolens&RF=Web
display) in Plant Resources of Tropical Africa (PROTA)
▪ Quality standards (https://www.ams.usda.gov/AMSv1.0/getfile?dDocName=STELPRDC505026
0) Архивирано (https://web.archive.org/web/20131113185741/http://www.ams.usda.gov/AMSv
1.0/getfile?dDocName=STELPRDC5050260) на сајту Wayback Machine (13. новембар 2013)
(in PDF), from the USDA website

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Целер&oldid=25998799”

7 of 7 3/6/2024, 7:19 PM

You might also like