Маслачак

Маслачак (лат. Taraxacum) је род

биљака из породице главочика
(Asteraceae). Маслачак обухвата
вишегодишње зељасте биљке са
жутим цветним главицама сложеним
из великог броја цевастих и
језичастих цветова. Други народни
називи за ову врсту су и радич,
попина погачица, жутиница, жућаник,
жухо зеље, мљекача, млијечњак,
милосавка, сметанка, попино гумно,
талијанска салата, губица.[2]
 Маслачак

Научна класификација

Царство: Plantae

Дивизија: Magnoliophyta

Класа: Magnoliopsida

Ред: Asterales

Породица: Asteraceae

Племе: Cichorieae
Род: Taraxacum
Cass.

Типска врста

Taraxacum officinale[1]
F. H. Wigg.

Станиште и
распрострањеност
Маслачак успешно расте на свим
земљиштима, али му највише
одговарају влажне ливаде. Маслачак
је веома распрострањен. Налази се на
ливадама и травњацима, по пустим
местима и напуштеним њивама,
поред путева и око насеља.
Првобитно настао на просторима
Евроазије, данас је распрострањен и у
Северној Америци, јужним деловима
Африке, Новом Зеланду, Аустралији и
Индији. Настањен је у свих 50 држава
САД и већини канадских региона.[3] На
територији Балкана најчешће се среће
врста Taraxacum officinale. Две врсте
су присутне широм света, T. officinale и
T. erythrospermum, где су уведене из
Европе и сад се пропагирају као
дивље цвеће.[4] Обе врсте су јестиве.[5]

Хемијски састав и
употреба
Позната је, осим по лековитости, као
изузетно хранљива биљка богата
витаминима Ц и А, органским
киселинама, минералима (посебно
калијумом, натријумом и
магнезијумом). Пролећна салата
прави се од сасвим младих листова
који се беру пре цветања и ван
насељеног подручја.

У народној медицини се користи за

опште јачање организма и пролећно
чишћење крви. Од њега се може
справљати чај, сируп или маслачково
вино.

Корен маслачка има сложен хемијски

састав. У млечном соку садржи
хетрерозиде, угљене хидрате и
минерале, па се користи за лечење
упале и камена жучне кесе, жутице,
смањеног лучења мокраће итд.

Врсте
1. Taraxacum abalienatum
2. Taraxacum abax
3 T bb i l
Галерија
популација маслачака

маслачак као коров

 цваст главица

плодови

Референце
1. Adrian John Richards (1985).
„Sectional nomenclature in Taraxacum
(Asteraceae)”. Taxon. 34 (4): 633—644.
JSTOR 1222201 .
2. Грлић 1986, стр. 325
3. What is AKEPIC? | Alaska Natural
Heritage Program , Приступљено 12. 4.
2013.
4. Luc Brouillet. „Taraxacum F. H. Wiggers,
Prim. Fl. Holsat. 56. 1780” . Flora of North
America.
5. „Wild About Dandelions” . Mother Earth
News.

Литература
Гостушки, Р: Лечење лековитим биљем,
Народна књига, Београд, 1979.
Грлић, Љ: Енциклопедија самониклог
јестивог биља, Аугуст Цесарец, Загреб,
1986.
Јанчић, Р: Лековите биљке са кључем за
одређивање, Научна књига, Београд,
1990.
Јанчић, Р: Ботаника фармацеутика,
Службени лист СЦГ, Београд, 2004.
Јанчић, Р: Сто наших најпознатијих
лековитих биљака, Научна књига,
Београд, 1988.
Којић, М, Стаменковић, В, Јовановић, Д:
Лековите биљке југоистичне Србије,
ЗУНС, Београд 1998.
Марин, П, Татић, Б: Етимолошки речник,
ННК Интернационал, Београд, 2004.
Миндел, Е: Витаминска библија,
ФаМилет, 1997.
 Стаменковић, В: Наше нешкодљиве
лековите биљке, Тренд, Лесковац
Туцаков, Ј: Лечење биљем, Рад, Београд,
1984.

Спољашње везе
Маслачак на Викимедијиној остави.

Преузето из
„https://sr.wikipedia.org/w/index.php?
title=Маслачак&oldid=21126567”

Ову страницу је последњи пут у…

Садржај је доступан под лиценцом CC BY-SA

3.0 осим ако је другачије наведено.