***

 Народни називи су називи који су људи смислили

кад су први пут видели ту врсту, то јест давали су
им име по њиховим карактеристикама. Сваки
језик има другачије име за ту врсту. Некада се
дешава да народни назив уме да завара.
 И због тога нису прихваћени у науци.
 Биљка Alopecurus pratensis
добила је народни назив по
лисичијем репу јер је
некога подсећала на њега.

Лисичији реп
 Три различите врсте висибаба
У науци се користе научни називи који су
најчешће на латинском или грчком језику.
Латински се такође назива „мртви језик“ јер га
нико у свету не користи, али се учи у неким
школама.
 Они су као „име“ и „презиме“, „презиме“ је прва
реч и оно нам показује у ком роду припада та
врста. А „име“ је друга реч и показује нам која је
то врста, тј. описује је.
 Карл Лине је увео праксу да се врстама дају
латинска имена.
Viola alba (бела љубичица)
Viola одората
(дивља љубичица)

Viola tricolor (дан и ноћ)

 Карл фон Лине (1707-1778)
био је шведски природњак
и научник, познат као „отац
таксономије“, а такође се
сматра и једним од „очева
модерне екологије“. Сва
научна имена живих бића
која је он дефинисао имају уз
назив рода и врсте
скраћеницу L.
 Takson je skup jedne ili više
populacija organizama, а
аксономија је наука која
проучава принципе, методе и
сврхе класификације таксона.
 Организми су груписани у
одређене таксономске
категорије.
 Предпоставља се да на свету има око 8,7 милиона
врста. Њихово описивање би потрајало 1.000
година. Од тог броја неки извори говоре да је
описано око 1,3 милиона врста, али неки тврде да
их има 2 милиона. Нико не може да зна све врсте,
и зато је решење за то таксономија јер су све врсте
груписане.
 Латински назив за тигра је
Panthera tigris. Прва реч
означава род (тигар припада
роду пантера), а друга реч
означава врсту (тигар). Грчка
реч „panther“ би значила
„предатор свих животиња“,
што и указује да је на врху
ланца исхране, тигар није
плен ни једној животињи.
 Одређене групе биљака које су такође у одређеним
таксономијским категоријама и имају своје
место на дрвету живота. И распоређивање тих
група завосо пд нивоа организације њиховог тела,
као и од присуства, то јест одсуства појединих
биљних органа.
 Неке врсте вишећелијских алги
научници убрајају у биљке. Али
се оне разликују од биљака јер их
карактеристишу то што су
сачињене из група ћелија и
немају различита ткива и
органе као код других биљака.

 Папрати су биљке које имају све

вегетативне биљне органе, али
немају семе нити друге
репродуктивне органе из којих се
развија семе.
 Маховине су биљке, па воду упијају пизоидима и
свим другим органима.

Јетрењаче, некога су
подсетиле на делове
људске јетре

Тресенице, расту у
Бусељаче, расту у бусену мочварама тресавама
 Голосеменице су добиле назив по томе што им се сене не
развија у плоду, такве биљке немају ни цветове. Најбројнија
група унутар голосеменица су четинари чије је лишће у
виду иглица или љуспи.
 Код скривеносеменица семе се налази у плоду, те биљке још
се називају и цветнице. Манголија је типичан представник
дикотиледнионих биљака, оних чији ембрион има
два котиледона. А љиљан је типичан представник
монокотиледионих биљака, које имају само један клицни
листић и економски су важне.
1. На који начин су људи смишљали народна имена
биљака?
2. По чему је биљка Alopecurus pratensis добила
народни назив?
3. Ко је Карл Лане? Шта је он урадио?
4. Ком домену припада тигар?
5. По чему се вишећелијске алге разликују од
биљака?
6. Шта су монокотиледионе биљке?