2.

Сусрет са природом

Додатни садржаји за област

Сусрет са природом
Редни број часа: 17.

ПРИЛОГ 1
Материјал за учење

БАКТЕРИЈЕ

 Обој бактерије.
Бактерије су најстарија и најбројнија жива бића
на Земљи. Нису видљиве голим оком. Неке
бактерије су за човека штетне, а неке корисне.
Присутне су у свим стаништима, а има их и у
људском телу.
Бактерије које живе у цревима човека помажу у
варењу хране али и штите човека, тако што
спречавају ширење других бактерија, које
изазивају болести. Али ако се ове корисне
бактерије нађу ван своје средине (црева), такође
могу нанети штету човеку, односно донети му
ново обољење.
Постоје бактерије које живе на рачун других
живих бића, тако што из бића на коме се настане
(домаћина) узимају све хранљиве састојке и код
њега изазивају болест. Неке бактерије су веома
корисне и важне за производњу хране (сира,
јогурта, туршије, сирћета…)
С обзиром на то да се бактерије налазе свуда, на
ђоновима наших ципела насељавају се бактерије
са тла, по којем газимо. А и састав бактерија
неког тла ће се променити умногоме уколико
много људи гази по том тлу. Могу бити
љубичасте, зелено-жуте, црвене…
ГЉИВЕ

Мухара је отровна гљива која расте од јуна до краја

јесени у брезовим и мешовитим шумама. Има црвени
шеширић са белим туфнама, које су лепљиве и
спирају се кишама. Тровање мухаром није
смртоносно, али може изазвати повраћање, грчеве у
стомаку, па и престанак дисања.

Ћуранов реп је веома честа гљива која расте на

четинарском дрвећу и лишћарима (граб, храст, цер,
буква…). Обично расте на мртвом дрвету, али
појављује се и на оштећеном и болесном дрвету.
Лепезастог је облика и расте групно, преклапајући се.
Ова гљива се може наћи у различитим бојама (браон,
сива, плава, бела) чак и на једном истом пању. Сматра
се изузетно лековитом. Потпомаже отпорност тела у
борби са најтежим болестима. Није јестива.

Тартуфи су гљиве које расту испод земље, на дубини

до 30 cm, па их је тешко пронаћи у природи. За
њихово проналажење користе се посебно обучени
пси. Црни тартуфи имају округласто тело и достижу
величину од величине лешника до величине мање
наранџе. Ова гљива има изразито јак и продоран
мирис, налик белом луку.

Буђ је врста гљиве. Може бити црне, зелене или жуте

боје. Буђ се јавља на влажном и топлом ваздуху,
нарочито тамо где има пуно намирница. Једне буђи се
хране трулом биљном и животињском храном, а друге
су паразити, који живе на рачун свог домаћина
(другог живог бића) из кога црпе хранљиве састојке.
Неке буђи се користе у исхрани.

Квасац је једна врста гљива која се користи у

припремању пецива и хлеба. У исхрани се користе и
веома познати буђави сиреви.
БИЉКЕ

Маховине су копнене биљке широм

распрострањене на Земљи, али највише их има у
влажнијим срединама. То су веома мале биљке, које
живе на стенама, кори дрвећа или у виду зеленог
прекривача, тепиха. Маховине имају просте, седеће
листиће који су попречно причвршћени за стабло.
Маховине су бројне у мочварама, али и
планинским шумама. Оне спречавају осипање тла.
Оне попут сунђера упијају воду и одају је касније,
али лако упијају и загађиваче средине, па маховине
представљају одличне показатеље колико је нека
средина загађена.

Кукурек је вишегодишња зељаста биљка, чије је

стабло висине до 5 dm и мало дуже од листова који
су приземни. Листови на стабљици су краћи.
Приземни листови су зимзелени. Цветови кукурека
су крупни, жутозелене боје и веома јаког мириса.
Кукурека има и у низијским и у брдским
пределима. Српски кукурек расте само у Србији.
Ово је лековита, али и отровна биљка. У старој
Грчкој кукурек су користили за лечење лудила, али
и за тровање непријатеља.
ЖИВОТИЊЕ

Бубамаре су инсекти тврдокрилци величине до 1

cm. Нису опасне за људе, већ се сматрају
корисним јер се хране биљним вашима. Нису баш
спретни летачи. Бубамаре могу бити разних боја:
жуте, наранџасте, црвене или црне са тачкицама.
Има и једнобојних: браон, сивих или црних.
Њихова јарка боја служи да отера грабљивце, јер
јарку боју тела грабљивци тумаче као опасност,
односно отровност. Бубамаре и јесу отровне за
ситније грабљивце као што су гуштер или птица.
Отров бубамаре је уљаст и жућкаст и непријатног
је мириса. Ако је нападнута, бубамара ће
испустити овај отров. Одрасле бубамаре спавају
зимски сан тако што се све заједно шћућуре на
једно место. Исто место затим користе и нове
генерације бубамара.

Орангутани су велики човеколики мајмуни који

су познати као веома интелигентни. Реч орангутан
значи шумски човек. Имају црвено-браон крзно и
изразито дугачке руке. Кад орангутан рашири
руке, распон руку је преко два метра. Највише
времена проводе на дрвећу. Сваке ноћи праве од
грања и лишћа гнездо у коме после спавају. Нису
баш друштвене животиње. Живе у југоисточној
Азији и угрожена су врста. Станишта у којима
живе орангутани су уништавана сечом шума,
пожарима, копањем рудника, претварањем шума у
плантаже палминог уља. Ловокрадице убијају
мајке да би им бебе орангутане послужили као
кућни љубимци.
ПРИЛОГ 2

Протисти
Редни број часа: 18.

ПРИЛОГ 1
Росуља је зељаста биљка која има листове у облику варјаче. На горњим, проширеним деловима листова налазе
се црвене израслине (пипци) који испуштају сладуњаву течност, која мами инсекте. Та течност личи на
капљице росе, по чему је биљка добила име. На врху сваког пипка је по једна капљица. Чим неки инсект
дотакне длакасту израслину, инсект се залепи за течност коју биљка испушта. Затим остале длакасте
израслине се савијају и опкољавају инсекта, све док га не опколе целог. Биљка испушта течност, која даље
натапа инсекта и почиње варење. За два дана биљка га свари и поново отвори длакаве пипке како би хватала
нову жртву. Ова биљка месождерка је ретка биљна врста и у Србији је угрожена због употребе пестицида и
других хемијских супстанци које људи користе у пољопривреди.
ПРИЛОГ 2

Јабука je листопадно дрво висине до 12 m са веома

густом крошњом. Листови су распоређени једни
наспрам других, овални, назубљених ивица са
израженим врхом. Цветови су беле боје. Плод
сазрева крајем лета и у јесен.
Најпознатије сорте домаће јабуке су: кожара,
петровача, колачара, будимка, кисељача и
друге.

Храст је листопадна дрвенаста биљка са веома

дубоким кореном, и веома разгранатим и јаким
стаблом. Листови су му назубљени. На истој биљци
налазе се мушки и женски цветови засебно. Плод је
жир. Храст је свето дрво код Срба. У време
владавине Турака, у недостатку цркава, Срби су се
окупљали код освештаног храста (записа).
Од храста се праве квалитетан паркет и плута.
Липa je листопадно дрво висине до 30 м.
Листови су распоређени у два реда са дугом
петељком. Цветови липе су мали, петочлани,
зеленкастожуте боје и веома пријатног мириса.
Од цвета се прави чај. Липа је медоносна врста.
Живи по неколико стотина година. Ово дрво је
лагано и због тога подесно за израду играчака.
У народу постоји веровање да липа чува човека
од зла и урока.

Буква је листопадно дрво које може да израсте и 40

m у висину. Има око десет врста букви. Дебљина
стабла може бити и метар ширине. Кора стабла је
танка и сребрнасто сива. Пупољци су вретенасти.
Млад лист је богат витамином Ц. Плод букве је
буков жир. Буква се користи за израду намештаја,
али и за огрев.
Јела је зимзелено четинарска, дрвенаста биљка
висине и до 80 m. Четине јеле се од осталих
четинара разликују тиме што су на доњем крају
кружно проширене. Иглице су пљоснате, на
лицу тамнозелене боја, а на наличју имају две
пруге беле боје. Задржавају се на гранама и
дуже од осам година. Јела успева на разним
земљиштима. Подноси добро снег, кишу, маглу,
иње и росу.

Бор је зимзелено дрво висине до 40 m. Има преко

сто врста бора. Кора му је црвенкастожута и љушти
се у танком љускама. Доњи део стабла је сивосмеђе
боје са дебелом кором. Дрво обилује смолом.
Иглице (четине) расту по две и могу бити светле
сивозелене, зелене или тамнозелене боје. Танке су,
савитљиве и шиљате и задржавају се на гранама по
две-три године, а на већим надморским висинама и
дуже. Шишарке су сивкасте или светлосмеђе са
кратком дршком на којој висе.
Воли пуно светлости, а може доживети и 250
година. Подноси зиму, студен, суше и мраз.
Смрча или смрека је зимзелено четинарско дрво.
Постоји око 40 врста смрче. Дрво има крошњу облика
пирамиде са правилно распоређеним гранама. Иглице
или четине су благо спирално увијене. Задржавају се на
дрвету од четири до десет година. Плод смрче је
шишарка јајоликог облика. Док не сазре, шишарке су
зелене или црвене боје. Дрво смрче користи се за израду
клавира и виолина, али и за израду бродова. У Србији
најпознатија и ретка врста смрче је Панчићева оморика,
која расте на Тари.

Маслачак је вишегодишња зељаста биљка са жутим

главицама које се састоје од великог броја цевастих
жутих цветова. Расте на свим земљиштима: ливадама,
пашњацима, поред путева и око насеља. Маслачак је
лековита и хранљива биљка, богата витаминима А и Ц.
Од њега се може направити салата и чај. Јача организам.

Попино прасе је једногодишња зељаста биљка сродна

јечму, висине до 30 cm. Сматра се коровом. Ова
бодљикава трава изазива много невоља псима и
овцама. Бодљикаво и оштро семе се може закачити за
длаку, а може продрети и у кожу. Кад се закачи, тешко
спада. Још је опасније када западне у дисајне путеве.
Коприва је самоникла, зељаста биљка. Расте као коров
на запуштеним местима, али има лековита својства.
Расте у висину до метар и по. Листови су јој срцоликог
облика и имају кратке длачице. Листови и петељке
прекривени су жарницама, које изливају оштар сок на
кожу и непријатно је додирнути их. Цветови су јој
зелени и неугледни. Коприва је јестива биљка, али се не
једе свежа.

Бели локвањ је водена биљка која живи у мочварама.

Због све чешћег исушивања мочвара овој биљци прети
истребљење и заштићена је врста. Бели локвањ има
плутајуће листове и крупне беле цветове, а унутра је
жут. Раније је коришћен у лечењу људи, али ако се
користи у већим количинама, може бити и штетан.
У грчкој митологији постоји прича да се једна нимфа
(вила) претворила у бели локвањ.

Камилица је једногодишња зељаста биљка висине до

пола метра. Расте на запуштеним местима, на ливадама,
поред пута и око насеља. Има кончасте листиће. Цвет
камилице има беле латице, у средини је јако жут и има
веома пријатан мирис.
Она је једна од најпознатијих лековитих биљака.
Најлековитији су цветови.
Рамонда је ретка и заштићена биљка, која расте у
централном Балкану. Открио ју је Јосиф Панчић у
околини Ниша. Ово је зељаста, зимзелена биљка висока
до 15 cm. Листови су јој скупљени у розету и
приземљени, а по ивицама су назубљени. На цветној
дршци нема листова, већ неколико цветова
бледољубичасте боје са жутом основом. Плод је чахура
са браон семенкама.
За ову биљку везана је занимљивост да, када се осуши,
може поново да оживи, уколико се залије. Ову
способност има мало биљака цветница. Живи у
пукотинама стена у клисурама, у брдским и нижим
планинским пределима.

Банатски божур је зељаста биљка која расте у висину

до 60 cm. Својим прелепим црвеним цветовима краси
Делиблатску пешчару. Међутим, због своје лепоте, али
и лековитих својстава, која су позната од давнина,
нашао се пред изумирањем и заштићена је врста у
Србији. Сада је интересантан и колекционарима јер
представља реткост у биљном свету.

Госпина папучица је зељаста биљка која у Србији

расте само на Сувој планини, на засенченим местима.
Стабло јој је дебело. Листови су дугачки до 15 cm, на
лицу светлозелени, а на наличју плавозелени. Цветови
су крупни, жути и расту најчешће по два на једној
стабљици. Усна цвета има облик који подсећа на
ципелицу, односно папучицу, по чему је биљка и
добила име.
Госпина папучица је од давнина често и радо брана и
коришћена као украсна биљка, што је довело до тога да
ова биљка постане угрожена врста. Заштићена је од
УНЕСКА као природна реткост у свету.
Редни број часа: 19.

ПРИЛОГ 1
Табела семантичких обележја

Кретање Исхрана Станиште

хода

плива

лети

гмиже

биљојед

месождер

сваштојед

шума

ливада

бара/језеро

земљиште
Животиња

дабар
пас
вук
змија
рода
лептир
пуж
штука
сова
ПРИЛОГ 2

Дивља свиња живи у чопору око влажних

шума. На челу крда иде најстарија крмача.
Дивља свиња је дугачка и до метар и по, а
висока један метар. Тешке су и по 100 kg.
Веома су брзе. Имају велике кљове. Дивља
свиња има крзно смеђе боје, слично околини
у којој се налази. Она је и добар пливач. По
начину исхране, дивља свиња је сваштојед.
Једе чак и стрвине (угинуле животиње).

Сова је птица грабљивица, која лови ноћу.

Има сиву боју перја, нечујан лет и оштар
кљун повијен на доле. Сова има добар вид и
слух. Има збијено тело и велику, округлу
главу. Месождер је. Храни се ситним
сисарима, рибом, птицама и инсектима. Сова
не прави гнездо, већ тражи неко природно
место на дрвету, згради или у пећини.

Детлић живи у шумама. Има ноге

прилагођене за кретање по дрвећу и оштре
канџе. Има јак и прав кљун којим кида кору
дрвета у потрази за храном. Храни се
инсектима и њиховим ларвама, које налази у
стаблима дрвећа. Детлић је дугачак до 5 dm.
Детлић је птица станарица. Може да лети на
кратким растојањима. Гнезди се у рупама које
направе на дрвећу.

Белоглави суп je висине око метар и масе

око девет килограма. Има распон крила око
два и по метра. Перје му је риђе браон боје.
Има снажне ноге са тупим канџама које се не
савијају.
Он је врста лешинара и храни се угинулим
животињама, чиме нас штити од ширења
зараза.
Гнезда прави у клисурама на стенама. Женка
снесе једно јаје на коме леже оба родитеља.
Врабац је птица певачица дужине око 15 cm.
Има перје сиве смеђе боје. Храни се
семенкама, зрневљем, лептирима. Гнезда
праве неуредно или заузимају гнезда других
птица. Женка снесе пет-шест прашњавих јаја
са црно-сивим пегама. Млади се излегу за 10–
12 дана. Врапци су најраспрострањеније птице
на планети, мада се њихов број смањује због
одређене врсте бензина кога користе
аутомобили и који испушта при том неке
отровне материје.

Дивља мачка је опасна и снажна звер масе

око 10 kg. Има округлу главу са кратком
њушком и кратким ушима. Има оштре зубе и
оштре канџе које може да увуче. Тело јој је
прекривено сиво-смеђим крзном са попречним
тамним пругама. Груди и трбух су светлије
боје. Живи у шумама и лови ноћу. Брзо трчи и
пење се по дрвећу. Храни се мишевима,
зечевима, веверицама, кртицама и другим
ситним животињама.

Вук је животиња дугачка метар и по, тешка и

до 80 kg. Раније је вук био
најраспрострањенија звер. Са развојем
пољопривреде и сточарства смањио се број
вукова. Живи у шуми у чопору. Чопор се
састоји од родитељског пара и до две
генерације младих. Хране се великим
биљоједима: зечеви, кртице, пацови, али и
дивље свиње и срне. Може појести и до 10 kg
меса у једном оброку, али најчешће поврате
нешто хране и оставе за други оброк. Једу и
бобичасто воће.

Јелен живи у шумама у близини већих река.

Дужина тела му је око два и по метра.
Достиже масу и до 300 kg. Има дуге ноге за
трчање и велике рогове за кретање на
отвореним просторима. Боја крзна креће се од
рђаво црвене (лети) до тамносмеђе (зими). Део
око репа му је бео. Јелен је активан најчешће
предвече. По начину исхране, он је биљојед.
Храни се травом, пупољцима, кором дрвећа,
житарицама.
Сури орао је дуг и до једног метра са распоном
крила и до два и по метра. Женка је већа од
мужјака. Боја перја му је тамносмеђа, са златном
бојом перја на задњем делу главе и врату. Живи и
до 50 година. Месождер је. Храни се зечевима,
мишевима, корњачама, лисицама, а често и
стрвинама. Има изузетно добар вид, па плен угледа
са велике удаљености. Оштрим канџама убија и
носи плен, а кљун му служи само за јело. Лови
често у пару, тако што један тера плен, а други чека
у заседи. Остаје са једним партнером до краја
живота.

Рис је животиња из фамилије мачака. Рис достиже

масу и до 30 kg. Има дуге ноге за трчање, велике
уши и кратак реп. Има изражену браду. Боја тела
му је светло смеђа са тамносмеђим пегама по
ногама. Рис углавном живи сам, ретко у заједници.
Месождер је и храни се мањим животињама:
птицама, рибама, мале сисаре, али напада и овце,
дивокозе и срне. Лови ноћу. Прикрада се па обара
плен а онда га убија канџама и оштрим зубима. У
недостатку улова једе и шумске плодове.
Живи 10–12 година.

Дневни лептири

Ластин репак има продужетке на задњим крилима

попут ласте, по чему је и добио име. Сивожуте је
боје. Дугачак је око 35 mm са распоном крила до 90
mm. Одличан је летач. Због употребе средстава за
заштиту биљака угрожена је врста код нас.

Велики дукат је дневни лептир који је у Србији

строго заштићена врста јер је постао угрожен због
претварања станишта у терен за добијање
пољопривредних производа. Мужјак има
наранџаста крила, а крупнија женка има и црне
пеге.
Дабар је и водена и копнена животиња
дужине до 90 cm, масе око 35 kg. Тело му је
прекривено црвенкасто-смеђим крзном. Има
збијено тело и кратке ноге на којима су прсти
спојени пловном кожицом. Има реп снажан,
спљоштен облика весла. Живи уз мирне воде
и језера близу којих је листопадна шума.
Храни се лишћем и кором дрвећа. На копну је
спор, али у води се одлично сналази. Гради
скровишта од грања и стабала на обали.

Рода се храни разним животињама. Она је

разбојник у правом смислу речи. Изгледа да
највише воли водоземце, инсекте и кишне
глисте, али вероватно само ради тога што их
најлакше може ухватити. У обичном лову
најчешће наилази на жабе, мишеве и инсекте,
па их одмах гута. Убија и гуштере, слепиће,
белоушке, па чак и отровне змије. Исто тако
похлепно хвата рибе као и жабе, па понекад
предано лови рибу у мутној води и гута чак и
оне које су дугачке као људска рука. Роде су
најчешће птице селице. Праве велика гнезда
на дрвећу, крововима и бандерама и користе
их и по неколико година. Нека гнезда су по
два метра дугачка и три метра дубока.
Редни број часа: 20.

ПРИЛОГ 1

Скривени појмови – напредни ниво

Слова су се измешала и сакрила су међу собом називе појединих биљних и животињских врста. Откриј о којим
биљним и животињским врстама је реч

ПРАНОСЕПОПИ

ЛИВАЊБЕЛОК

СКИБОНАТЖУРБА

ЦАНАПАСПИГОПУЧИ

ВЉАЧКАДИМА

ВИСУПГЛАБЕЛО

ТИРДНЕПЛЕВНИ

Скривени појмови – средњи ниво

Слова су се измешала и сакрила су међу собом називе појединих биљних и животињских врста. Откриј о којим
биљним и животињским врстама је реч.
Напомена: сви називи биљних и животињских врста састоје се из две речи.

ПРАНОСЕПОПИ

ЛИВАЊБЕЛОК

СКИБОНАТЖУРБА

ЦАНАПАСПИГОПУЧИ

ВЉАЧКАДИМА

ВИСУПГЛАБЕЛО

ТИРДНЕПЛЕВНИ

Решење: попино прасе, бели локвањ, банатски божур, госпина папучица, дивља мачка, белоглави суп, дневни
лептир
ПРИЛОГ 2

Осмосмерка – основни ниво

Реши осмосмерку:
Речи:
Ч М О Р Д А Б А Р јабука, јела, бор, храст, маслачак,
коприва, камилица, рамонда, вук, рис,
А А А А Е Р Ц К В
детлић, рода, врабац, сова, дабар

В В Д С Т И С У Ј

И О Н Б Л С К Б Е
Када пронађеш све речи, међу
преосталим словима крију се још назив
Р С О И И А М А Л
једне биљне и назив једне животињске
П Р М А Ћ О Ч Ј А врсте. Откриј о којим врстама је реч.
______________________________
О А А В Р А Б А Ц

К Х Р А С Т А Р К

Осмосмерка – напредни ниво

Реши осмосмерку:

Ч М О Р Д А Б А Р

А А А А Е Р Ц К В Када пронађеш све речи, међу

преосталим словима крију се још назив
В В Д С Т И С У Ј једне биљне и назив једне животињске
врсте. Откриј о којим врстама је реч.
И О Н Б Л С К Б Е _____________________________

Р С О И И А М А Л

П Р М А Ћ О Ч Ј А

О А А В Р А Б А Ц

К Х Р А С Т А Р К
Решење:
ПРИЛОГ 3

Укрштеница
Реши укрштеницу:
1. За биљне и животињске врсте којима прети нестајање кажемо да су…
2. Жива бића која производе кисеоник и сама себи стварају храну.
3. Гљива која служи за нарастање теста.
4. Група живог света коју можемо пронаћи на трулом пању.
5. За биљке које имају меко и зелено стабло кажемо да су…
6. Група живих бића међу којима има и биљоједа и месождера и сваштоједа.
7. Група живих бића коју не видимо голим оком, а може изазвати квар зуба.
8. Једноставна жива бића, међу којима једни личе на биљке, а други на животиње.

1.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

8.

Решење
ПРИЛОГ 4

Два цвијета

Два су цвијета у бостану расла,

плави зумбул и зелена када.
Плави зумбул оде на Дољане,
оста када у бостану сама.

Поручује зумбул са Дољана:

– Душо моја, у бостану кадо,
како ти је у бостану самој?

Одговара из бостана када:

„Што је небо – да је лист артије,
што је гора – да су калемови,
што је море – да је црн мурећеп,
пак да пишем три године дана,
не би’ моји’ исписала јада!“
Народна песма
Редни број часа: 21.

ПРИЛОГ 1

Ребуси:

ПРИЛОГ 2

Табела за инсерт читање

√ - ? +
Погрешно сам Збуњује ме или желим да
Знао/ла сам Нова информација
мислио/ла више сазнам
Редни број часа: 22.

ПРИЛОГ 1

Питања:
1. Зашто сова лови ноћу?
2. Зашто се птице митаре, а животиње лињају у пролеће?
3. Зашто дрвеће олиста у пролеће?
4. Зашто се појављују у пролеће први цветићи: висибабе, јагорчевине и љубичице?
5. Размисли и објасни на које се биљке мисли у реченицама из уџбеника: Биљке су олистале и без цвета.
Појављују се плодови биљака које су цветале у пролеће.
6. Зашто животиње добијају лети младе?
7. Зашто људи спремају зимницу?
8. Зашто неке животиње сакупљају велике количине плодова у јесен?
9. Зашто неке птице одлазе у топлије крајеве у јесен?
10. Зашто перје птица у јесен постаје гушће?
11. Зашто неке животиње преспавају зиму?

ПРИЛОГ 2
Птице селице
Птице селице одлазе у топлије крајеве, али не због хладноће, већ због хране. Зими птице које се хране
биљкама немају пуно хране, јер је дрвеће углавном голо, без лишћа, а зељасте биљке нестају зими. Посебно је
тешко птицама које се хране инсектима и гмизавцима, животињама које зими нису активне, али и онима који
се хране рибама, јер су станишта риба зими најчешће замрзнута. При сеоби птице прелете на десетине хиљада
километара. На том путу оне изгубе четвртину масе свога тела. Сеоба је за птице веома напорна, пуна тешкоћа
и изазова. На путу ка топлијим крајевима вребају их бројне опасности: мреже ловаца, природне катастрофе,
лоши временски услови и друго. Проблем им праве и високе зграде, далеководи, светла и рефлектори у
градовима. Птице се селе у великим јатима, па могу омести чак и авионске летове.
Редни број часа: 23.
ПРИЛОГ 1
Испремештане реченице
Весници пролећа успели су да избаце семенке.
Сунце све јаче греје и земља се загрева.
Листопадно дрвеће је сада већ озеленило.
Гране дрвећа још увек су без лишћа, голе.
Први пролећни цветови журе да никну из земље.
Сав снег се скоро истопио.
ПРИЛОГ 2
Питања

1. Како су људи у давној прошлости бирали које ће јединке самоникле биљке припитомљавати?

2. За шта се све користе гајене биљке?

3. Зашто човек гаји животиње?

4. Које старе расе домаћих животиња у Србији постоје?

5. Који српски град зову град сова и зашто?

6. Зашто су људи у великој мери престали да гаје магарце?

7. Шта је органска храна?

8. Какво мора да буде земљиште да би се на њему гајила органска храна?

9. Шта су хемикалије?

10. Како се пољопривредници при гајењу органске хране боре против штеточина?

11. Зашто човек који се бави производњом органске хране сади самоникле биљке?

12. Каква мора бити амбалажа у коју се пакују готови органски производи?

13. Зашто се препоручује гајење подолског говечета?

14. Шта је прилагођавање?

15. Зашто се човек одмара ноћу, а ради дању?

16. Шта је митарење?

17. Шта је лињање?

18. У које годишње доба животиње најчешће добијају младе?

19. Зашто се птице селе у топлије крајеве?

20. Које животиње спавају зимски сан?

Редни број часа: 24.

ПРИЛОГ 11

Недовршене реченице
Данас се осећам…
Уживам у…
Несрећан сам…
Осећам се добро кад…
Желео бих да одрасли…
Да имам избора, онда бих…
Сутра бих…
О другима мислим…
Школа је…

ПРИЛОГ 2

Човек је живо, свесно и друштвено биће.

1
Извор: 100 Ways to Enchance Self-concept in the Classroom, Jack Canfield & Harold C. Wells: Prentice-Hall, INC,
Englewood Cliffs, New Yersey, 1976.
ПРИЛОГ 3
Спознај себе
Редни број часа: 25.

ПРИЛОГ 1

Слонче у затвору

Била једна велика шума (правити кружне покрете шакама по леђима друга испред себе), пуна четинара
(цртати гране јелке длановима по леђима друга). Дошле су дрвосече и посекле све четинаре (доњом ивицом
дланова правити покрете „секирице“ по леђима). Остали су само пањеви (кажипрстима опцртавати кругове
по леђима). Дошло је у шуму слонче и скакутало с пања на пањ (песницама опонашати скакутаво кретање
слона и лупкати по леђима друга). Једног дана су дошли чувари и ухапсили га (нагло обема рукама ухватити
друга испред себе за струк). Одвели су слонче у затвор и ставили га иза решетака (длановима цртати
решетке по леђима). У затвору је слоне куцало на машини писмо за маму (прстима по леђима друга
опонашати куцање на машини), онда је мењало листове (длановима померати горе–доле по леђима), лепило
марку (палчевима притискати друга по леђима као да лепимо маркице) и ударало печате (опет ударати
песницама, али брже и ситније по леђима) и плакало (трескати леђа тобож због плача).
ПРИЛОГ 2
Питања:

Здрава исхрана – одломак 1

 Зашто је храна неопходна човеку?
 Зашто доручак не треба прескакати?
 Зашто вечера треба да буде најмање обилан оброк?
 Шта подразумева разноврсна исхрана?

Пирамида исхране – одломак 2

 Које намирнице најмање треба користити у исхрани, а које највише?
 Како храна може постати здравствено неисправна?
 Како храна може остати здравствено исправна дуже време?

Вода, алкохол, дуван, дрога – одломак 3

 Да ли човек може дуже да живи без воде или без хране?
 Каква вода се може користити за пиће?
 Зашто су дувански дим, алкохол и дрога непријатељи нашег здравља?
 Колико људи годишње у свету умре због дроге?

Лична хигијена – одломак 4

 Шта подразумева лична хигијена?
 Зашто је неопходно прати кожу сапуном и водом?
 Зашто је важно свакодневно (јутарње и вечерње) прање зуба?
 Како можеш очистити прљаве нокте?

Одевање – одломак 5
 Шта се постиже редовним прањем обуће и одеће?
 Зашто одећу коју не мењамо не треба стављати са чистом одећом?
 Од каквих материјала је најбоље носити одећу?
 Од чега зависи како ћемо се обући?

Становање – одломак 6
 Како велика прашина у просторијама утиче на здравље људи?
 Који су редовни послови на одржавању чистоће у стану?
 Какав треба да буде простор у коме живимо?

Физичка и здравствена култура, одмор и сан – одломак 7

 Како одржавамо снагу тела?
 Зашто нека деца имају криву кичму?
 Колико би требало да имаш сна дневно?
 Зашто је важно сваке године посетити лекара и контролисати здравље?
 Зашто се деца морају редовно вакцинисати?
Редни број часа: 26.

ПРИЛОГ 1
Пословице
Свако је своје среће ковач.
Како сејеш, тако ћеш и пожњети.
Ко добро чини, добро му се враћа.
Редни број часа: 27.
ПРИЛОГ 1

Наставни листић Име и презиме:

ЧОВЕК – ДЕО ПРИРОДЕ

1. У квадратиће упиши какво биће је човек, с обзиром на то да:

1. живи, ради и дружи се са другим људима
2. размишља, говори, учи, чита, пише и планира
3. ствара и живи у заједници с другим људима.

2.

1.

3.
4

2. Шта је пубертет?
_______________________________________________________________
3
_______________________________________________________________

3. Допуни реченицу:
Када мушкарци и жене имају иста права, то се зове
______________________________________________ 2
4. Допуни реченице:
Дечацима у пубертету расту ________________ и __________________,
а глас им постаје ________________.

Девојчицама у пубертету расту ____________________ и појављује се месечно

5
крварење, које се зове ___________________________.

5. Наведи пример одговорног понашања према старим људима.

_____________________________________________________
3
_____________________________________________________
6. Следеће намирнице стави на одговарајуће место у пирамиди исхране:
макароне, чипс, јабука, сир, кока-кола, парадајз, кајмак, шпагете, хлеб, купус, боровница, јогурт, риба,
јаја, кифла, бомбоне, целер, лимун, батак.

19

7. Шта подразумевамо под личном хигијеном?

_______________________________________________________________
2
_______________________________________________________________.
8. Заокружи слова испред тачних одговора.
А. Основу здравог живљења чине:
а) лична хигијена
б) музичка култура
в) одмор и сан
г) физичка активност
д) брза храна 5
Б. Напиши свој пример.
_______________________________________________

Скала бодова:

Бодови Оцена
43–37 5
30–36 4
23–29 3
16–22 2
Наставни листић – РЕШЕЊЕ
ЧОВЕК – ДЕО ПРИРОДЕ

1. У квадратиће упиши какво биће је човек, с обзиром на то да:

1. живи, ради и дружи се са другим људима
2. размишља, говори, учи, чита, пише и планира
3. ствара и живи у заједници с другим људима.

2.

1. Д Р У Ш Т В Е Н О

3. Р А З У М Н О
4
О

2. Шта је пубертет?
Пубертет је период у развоју човека када настају промене у телесном
и полном сазревању. 3

3. Допуни реченицу:
Када мушкарци и жене имају иста права, то се зове
родна равноправност. 2

4. Допуни реченице:
Дечацима у пубертету расту бркови и брада
а глас им постаје дубљи.

Девојчицама у пубертету расту груди и појављује се месечно

5
крварење, које се зове менструација.

5. Наведи пример одговорног понашања према старим људима.

Индивидуални одговор
3
_____________________________________________________
6. Следеће намирнице стави на одговарајуће место у пирамиди исхране:

19

7. Шта подразумевамо под личном хигијеном?

Лична хигијена подразумева свакодневно прање тела и зуба, прање косе и одржавање ноктију.
2

8. Основу здравог живљења чине:

A. Заокружи слова испред тачних одговора.
а) лична хигијена
б) музичка култура
в) одмор и сан
г) физичка активност
д) брза храна 5
Б. Напиши свој пример.
Индивидуални одговор

Скала бодова:

Бодови Оцена
37–43 5
30–36 4
23–29 3
16–22 2
Редни број часа: 28.
ПРИЛОГ 1
Турнир – питања и одговори

Основни ниво

1. Наведи три најпознатије животињска врсте у

2. Наведи три најпознатије птице у Србији.
Србији.
(Одговор: детлић, рода, врабац, сова или орао)
(Одговор: вук, рис, дивља свиња или јелен)

3. Зашто човек гаји биљке?

(Одговор: Човек гаји биљке да би их користио за 4. Којем царству живих бића припада човек?
своју исхрану и исхрану животиња, производњу (Одговор: Припада царству животиња)
материјала или као украсно биље.)

5. Наведи три најчешће дрвенасте биљке у 6. Наведи три најчешће зељасте биљке у Србији.
Србији. (Одговор: попино прасе, маслачак, коприва или
(Одговор: буква, јабука, јела, смрча или бор) камилица)

7. По чему се човек разликује од осталих живих 8. Шта подразумевамо под личном хигијеном?
бића? (Одговор: Лична хигијена подразумева прање
(Одговор: Човек размишља, говори, учи, чита, тела и зуба. Повремено је потребно скраћивати
пише, планира и ствара.) косу и нокте на рукама и ногама.)

10. Зашто је важно да се деца редовно

9. Како уклањамо бактерије из усне дупље?
вакцинишу?
(Одговор: Прањем зуба уклањамо бактерије из
(Одговор: Да би се заштитили од заразних
уста.)
болести.)

12. Које радње треба да предузмемо да би нам

11. Колико би ти и твоји вршњаци требало да простор у коме живимо био чист?
спавате дневно? (Одговор: Потребно је редовно усисавати и
(Одговор: Најмање осам сати дневно.) брисати прашину, али и проветравати
просторије.)
 Средњи ниво

1. Шта је флора? 2. Шта је фауна?

(Одговор: Флора означава све биљне врсте једног (Одговор: Реч фауна означава све животињске
подручја.) врсте неког подручја.)

4. На која царства се деле сва жива бића?

3. Наведи три старе расе животиња.
(Одговор: бактерије, протисте, гљиве, биљке и
(Одговор: подолско говече, мангулица и магарац)
животиње.)

6. Зашто за неке биљне и животињске врсте

5. Где све срећемо гљиве? кажемо да у угрожене врсте?
(Одговор: Гљиве срећемо на трулим пањевима, (Одговор: За многе биљне и животињске врсте
сувом лишћу и влажном хлебу.) кажемо да су угрожене јер им прети опасност од
потпуног изумирања.)

8. На који начин се уништавају штеточине

7. Наведи три угрожене биљне врсте.
приликом производње органске хране?
(Одговор: бели локвањ, банатски божур, рамонда
(Одговор: Штеточине се сузбијају сакупљањем
или госпина папучица.)
или помоћу природних непријатеља.)

10. Шта је пубертет?

9. Шта је митарење?
(Одговор: Период у развоју човека када настају
(Одговор: Митарење је када птице замењују
промене у телесном и полном сазревању назива
зимско, густо перје летњим, лаганим перјем).
се пубертет.)

12. Наведи три примера одговорног понашања

11. Шта је родна равноправност?
према себи?
(Одговор: Родна равноправност подразумева да
(Одговор: правилна исхрана, физичка активност,
жене и мушкарци имају једнака права.)
редовна контрола здравља, редовно учење)
 Напредни ниво
1. Наведи три разлога због којих су неке
животиње постале угрожене врсте?
(Одговор: због прекомерног лова, сече шума,
изградње насеља и путева, загађења или
узнемиравања.)
3. Објасни какво треба да буде земљиште да би
се на њему производила органска храна.
(Одговор: Земљиште мора да буде најмање две-
три године без вештачког ђубрива и хемикалија.
Обрађује се без трактора и комбајна.
5. Шта су фосили?
(Одговор: Окамењени остаци живих бића.)
7. Објасни поступак помагања угроженим
биљкама.
(Одговор: Припрема биљака за пресађивање,
пресађивање на место где су раније биљке
живеле).
9. Које биљке су у лето олистале и без цветова?
Наведи један пример.
(Одговор: Оне биљке које су у пролеће цветале.
На пример, трешња.)
11. Објасни како су намирнице распоређене у
пирамиди исхране.
(Одговор: У највећој мери треба да су житарице
заступљене у исхрани. У великој мери треба да
буду заступљени воће и поврће. У нешто мањој
мери у односу на претходне треба да су
заступљени месо, риба, јаја, млеко и млечни
производи. У најмањој мери треба користити
слаткише.)
ПРИЛОГ 2
Табела за праћење питања и договора
Назив групе
Име и презиме ученика Број питања
2. Како су људи одабирали које биљке ће гајити а
које неће?
(Одговор: Бирали су јединке исте биљке које
имају крупније плодове, а одбацивали оне са
ситним плодовима)
4. Наведи пример из кога се види да су бактерије
корисне за људе.
(Одговор Јогурт се прави уз помоћ корисних
бактерија.)
6. Шта је прилагођавање?
(Одговор: Прилагођавање је промена у складу са
новим условима и околином.)
8. Шта су сисари?
(Одговор: Животиње које рађају и доје младе.)
10. Зашто кажемо да је човек разумно и свесно
биће?
(Одговор: Човек размишља, говори, учи, чита,
пише, планира, мења услове средине, ствара и
брзо учи од других чланова заједнице.)
12. Како људи штите од болести и штеточина
биљке које производе као органску храну?
(Одговор: На сваких 50–100 метара саде се
одабране самоникле биљке. Оне су заштита од
болести и непожељних животиња које би могле
да поједу или униште усеве.)
Поени