Гинко

Ginkgo Biloba

Увод: Гинко је изузетно високо листопадно дрво, пореклом из југоисточне

Кине. Ова врста је опстала још из доба јуре (мезозоик [терцијар])Сматра се
дуговечном биљном врстом са лековитим својствима и широком применом.
Листови су карактеристичног лепезастог облика.

Класификација: /табела/
Царство: Plantae (биљака)
Тип (дивизија): Ginkgophyta
Класа: Ginkgoopsida
Ред: Ginkgoales
Породица: Ginkgoaceae
Род: Ginkgo
Врста: Ginkgo Biloba

*једини представник свог рода и фамилије Ginkgoaceae.

Назив биљке: Име потиче од речи „yin-guo”, што на мандаринском значи

„сребрни плод“ и од латинског bis-оба и loba-режња. Често се назива још и
мандаринско дрво, дрво деда и унука, сребрна кајсија и бело воће.

Опис биљке: Стабло може достићи висину и до 40m и може да се рашири до

пречника од око 2,5m. Кора дрвета је сивкасте боје, а дрво је меко. Крошња код
младог стабла је пирамидалног, а одраслог више овалног облика. Гране носе две
врсте изданака, кратке и дугачке. На дуге се настављају појединачни листови, а
на кратке листови сакупљени у чуперке од 3-5 листова. Листови су
препознатљивог лепезастог облика. Троугласто-округла лиска налази се на
дугачкој дршци, на врху подељена на два режња. Нерватура листа је рачваста.
Разликује мушке и женске цветове. Мушки су на кратким изданцима и имају
облик ресе са пуно прашника. Образују цвасти. Женски цвет има дугу дршку на
чијем се крају налазе два семена заметка. Зрело семе је слично коштуници,
дужине око 3 cm. Спољашњи слој семењаче је меснат када је зрео, док је
унутрашњи слој тврд.

Историјат: Постоји на Земљи око 300 милиона година, још из доба мезозоика,
када су планетом ходали диносауруси. У доба јуре, пре око 200 милиона година,
све врсте из овог реда су масовно насељавале скоро цело копно. Након масовног
1
одумирања врста, изумрле су и све голосеменице овог реда. Опстала је само
једна врста одн. Ginkgo Biloba. Први пут је за западни свет откривен у Јапану
крајем 17.века. Затим га је Карл Лине уврстио у своју класификацију и додао
назив Вiloba.

Распрострањеност: Ово дрво у природи расте само на југоистоку Кине. Може

се пронаћи и у околним државама – Кореји и Јапану. Расте обично у
планинском подручју.Гинко је ендемска (реликтна) врста. Веома успешно се
гаји у парковима и ботаничким баштама.

Карактеристике: Гинко је дводома биљка што значи да се разликују мушке и

женске биљке. Семе женских цветова је обавијено меснатим, сочним омотачем
изузетно непријатног мириса, налик на мирис ужеглог путера. Зато се за
дрвореде и паркове користе искључиво мушке биљке. Током године листови су
зелене боје, док у јесен попримају златно- жуту боју и релативно дуго се
задржавају на стаблу до тренутка када готово истовремено опадају у врло
кратком периоду. Овај феномен се назива још и „златна киша“. Утврђено да
пречишћава ваздух у градовима и добро подноси загађени ваздух. Дрво
природни одолева болестима, инсектима, ватри, па чак и радијацији.

Начин узгајања: Вековима се гаји у двориштима кинеских и јапанских вртова

и честа је парковска врста. Не захтева никакве посебне услове. Расте на свим
на скоро свим типовима земљишта.Добро успева на дубљим и свежијим
земљиштима. Отпоран је према ниским температурама. Добро подноси
аерозагађење и градски ваздух у коме има дима и прашине.Воли сунчане
пределе, али успева и у полусенци. Заливање треба да буде средње обилно.

Лековитост: Гинко је биљка, која показује изузетно лековита својства. Његова

лековита моћ је огромна. Неке од лековитих супстанци, које гинко садржи су:
гликозиди, флавоноиди, гинколиде*, етарска уља и танинску киселину. Гинкова
лековитост је одавно позната и још од давнина се користи у кинеској и медицини
Далеког истока. Сви делови биљке су лековити. Гинко је такође добар
антиоксиданс. Посебно је добар за побољшање меморије, јер побољшава
снабдевеност мозга кисеоником. Најновија научна истраживања указују да
помаже у лечењу Алцхајмерове болести. Користи се и у лечењу лоше периферне
циркулације, мада то није научно потврђено.Такође, се користи за лечење
респираторних проблема, астме, туберкулозе, кожних проблема, заборавности,
дизентерије и анксиозности. Регистровани су и бројни нежељени ефекти, због
чега је неопходно претходно посаветовати са лекаром.

2
Примена: Осим у лековите сврхе, гинко се на Азијском континенту користи и за
прављење чајева. Пржене семенке гинка једу се као грицкалице, и сматрају се
посебни специјалитетом. Користе се и као суплементи, додатак исхрани.
Занимљиво је и да се једна од најбољих врста вискија производи од гинка.
Дрво гинка се због својих својстава користи и за израду намештаја.

Дуговечност: Врста се сматра живим фосилом, дуговечном биљном врстом,

која је опстала до данас и преживела више него већина живих организама на
Земљи. Постоје јединке старости и преко 1.000 година. Научници су дуго
истраживали тајну дуговечности овог дрвета. Истраживањем биљака старости од
15 до 667 година, дошли су до закључка да биљка прави заштитне хемикалије,
које га хране у случају болести и суше. Оно што су установили јесте да се раст
гинковог дрвета током године не смањује. Тим је секвенцирао РНК дрвећа.
Експресија гена повезаних са старењем, порасла је код лишћа које је одумирало.
Ипак, се ово дрвеће и мења током година. Наиме, старија стабла имају ниже
нивое хормоне раста. Већина дрвећа, умире од „инцидената“, као што су суше,
штеточина, климатске непогоде, удара грома (секундарни утицаји).

Занимљивости:

Угроженост:

*ЛИТЕРАТУРА: https://jevremovac.bio.bg.ac.rs/edutable/ginko/
https://www.bbc.com/serbian/lat/svet-51103473
https://herbasvet.com/lekovite-biljke/ginko/
https://beta.rs/zelena-srbija/zs-kalendarbilajka/5645-ginkgo-biloba-ginko
https://www.danas.rs/zivot/ginko-drvo-koje-ne-umire/