И ђ и р о т

Опис врсте:
Иђирот, латински Acorus, или миришљава трава је једини род Acoraceae. Обухвата 6
врста водених биљака, од којих код нас расте врста Acorus calamus. Иђирот припада
породици козлаца. Типична је мочварна биљка и расте поред стајаћих и текућих вода и
мочвара. Има јако развијен, меснати, миришљави ризом(до 3 cm дебели и дуг више од
1 m). Он је обрастао густим корењем. Из поданка израстају сабљасти листови, (више
од 1 m дуги и 3 cm широки), при дну су црвенкасти, а на врху се завршавају чунастим
цветним клипом дугим до 10 cm, окренутим у страну. Клип је цваст од густо збијених
цветића жућкастозелене боје. Често и веће скупине листова остану без цветова. Биљка
развија дугуљасте црвене плодове само у изузетно топлим стаништима. Ти
црвени плодови не успевају да сазре у нашим климатским условима, због чега се
иђирот размножава вегетативно помоћу поданка. Биљка цвета у јуну и јулу. Цела биљка
пријатно мирише.
Станиште:
Иђирот потиче из југоисточне Азије. У 16. веку је као зачин пренет у Европу. Биљка се
одомаћила и код нас, расте (понекад и у великој скупини) уз обале појединих река и
језера, по барама и мочварном тлу. Позната је по појединим блатиштима и мочварама
поред Дунава, Саве и других река.
Узроци угрожавања:
У природи је у нестајању, због интензивног коришћења ризома у фармацеутској
индустрији.
Мере заштите:
У Србији је данас заштићен законом („Службени гласник Републике Србије“, број
05/10).

Сара Јовић V-5