7.

TETNI PUEVI I GOLAI U

BILJNOJ PROIZVODNJI
 7.1. PUEVI I GOLAI

ta su golai ?

svi kopneni puevi pluai sa redukovanom ljuturom;

veoma raznorodna grupa
naglaene su uzajamne morfoloke i ekoloke slinosti;
golo i elastino telo
zauzimaju i one nie u biocenozi koje su nedostine
puevima sa kuicom;
mnoge vrste golaa znaajne poljoprivredne
tetoine, i tamo gde drugih pueva nema.
Razlike u geografskom rasprostranjenju i znaaju

Puevi sa ljuturom najbrojniji su i najtetniji u junim

regionima Evrope, umereno znaajni u srednjoj Evropi i
kod nas, a slabo zastupljeni u severnijim podrujima;
retki su na svim kiselim podlogama.

Golai su najbrojniji i najtetniji u Britaniji i

centralnoevropskim zemljama pod jakim uticajem vlane
atlantske klime, umerenije prisutni kod nas, a retki u
junim podrujima Evrope. Redji su u aridnim
podrujima, a u odnosu na podlogu nisu selektivni.

Navedene razlike, izraene na nivou ove dve grupe, ne

vae za pojedine invazivne vrste.
Znaaj golaa u Evropi

porast znaaja golaa

u evropskim zemljama,
naroito

Nemaka
Francuska
Velika Britanija
 EVROPA > < SRBIJA

humidna klima > < umerena klima

stalne tete > < periodine tete

velike povrine > < male povrine

ratarska proizvodnja > < povrtarska proizvodnja

veliki trokovi > < mali trokovi

7.2. Znaaj golaa u naoj zemlji

 7.3. ISHRANA I TETNOST PUEVA I GOLAA

Oteenja
klijanaca i mladih
biljaka u polju
od golaa:

Deroceras spp.
Arion spp.
Tandonia spp.
Milax spp.
 Tipina teta

sivi poljski gola,

D. reticulatum
"obara" biljicu
Arion hortensis - oteenja na repici
A. hortensis -
oteenja na
suncokretu
A. hortensis - oteenja na itu u prolee
tete na legminozama od livadskog pua, Helicela obvia
PRIMARNA
TETOINA
KROMPIRA

Arion hortensis
A. hortensis - primarna oteenja krtola
Tipino oteenje krtole od golaa
Primarna oteenja krtola i lukovica
Podzemni gola Tandonia budapestensis
tete od golaa na jagodi
 Golai u zatienom prostoru

Boettgerilla pallens Deroceras agreste

Deroceras sturanyi Deroceras reticulatum

 Golai u zatienom prostoru
Limax maculatus

Limax maximus
tete na rasadu od golaa
L. maximus
oteenja cvetova na hrizantemama i gerberima
oteenja cvetova na daliji i geranijumu
Puevi sa ljuturom u zatienom prostoru
(Endodontidae, Vallonidae, Zonitidae)

Discus spp. Helicella spp.

 Izazivai teta na drvenastim biljkama

Cepaea nemoralis Arianta arburostrum

tetoina rue Cepea hortensis
 7.4. VEKTORSKA ULOGA PUEVA I GOLAA

Golai i puevi - vektori su biljnih patogena

Virusi: virus mozaika duvana,
X, S i M virus krompira

Bakterije: Corinebacterium insidiosum,

Erwinia carotovora

Gljive: 16 rodova, meu njima

Alternaria, Fusarium, Aphanomyces,
Phytophthora, Pseudoperonospora,
Phythium i Puccinia
 Uzroci masovnog irenja golaa

uvodjenje monokultura,
suenje izvora hrane herbicidima,
promena strukture zemljita,
preobilno djubrenje,
vlana klima i globalno zagrevanje,
raznoenje sinatropnih vrsta golaa.
 Koliko su veliki puevi koji se raznose?

Koji su naini
raznoenja?
Introdukovana vrsta

Arion lusitanicus
Kod nas je uneta izuzetno tetna zapadnoevropska
vrsta, panski ili luzitanski gola, Arion lusitanicus.
Njenim dolaskom, puevi golai prestaju da budu
sporadino tetna grupa, ograniena samo na
plastenike, redovno navodnjavane, humusom bogate
povrine, ili samo na periode kinih godina.

Od pojave i prvih lokalnih prenamnoenja panskog

golaa zapaenih tokom vegetacije 2002. godine, od
kojih je najvee zabeleeno na teritoriji Ivanjice,
nastavile su se redovnije pojave veih teta i u drugim
podrujima jugozapadne Srbije - Arilju, aku,
Prokuplju, Prijepolju, Uicu, Zlatiboru, a vrsta je ve
prisutna i severno od Beograda (Krnjaa).
panski gola, Arion lusitanicus Mabille, opisan je jo daleke
1868. godine u Portugaliji, potom nadjen u paniji i Francuskoj.
Tek od polovine prolog veka ova vrsta je ispoljila invazivni
karakter. Prvo je zabeleen prodor u vajcarsku, 1955. godine, a
tokom ezdestih i sedamdesetih godina proirila se u Nemaku,
Italiju, Austriju, Holandiju, vedsku, Andoru, Lihtentajn,
Nemaku, Madjarsku, eku, Slovaku, Poljsku, Bugarsku,
Belgiju, Veliku Britaniju, Irsku, Maderu, Azorska ostrva, Finsku,
Norveku, Dansku, Rusiju, Alir, Junu Afriku, Kanadu, SAD,
Folklandska
ostrva, Novi Zeland
i Australiju.
Prvenstveno su
raznoena jaja i
mladi golai sa
biljnim materijalom,
zemljom, biljnim
otpacima, ali i
drugim nainima.
Danas ga u Evropi smatraju najtetnijom vrstom golaa:
> sklon je prenamnoenju, na zahvaenim povrinama
bude >50 pueva/m2;
> nije izbirljiv u odnosu na hranu, tete izaziva na brojnim
ukrasnim i gajenim biljkama,
>jak je kompetitor i hrani se domaim vrstama pueva
lokalno ih istrebljujui
>jedna je od najteih vrsta za hemijsku kontrolu.
panski gola spada u
najkrupnije pueve, sa duinom
7-12 cm (maks. 15 cm) i teinom
3-27 g. Boja tela varira od mrke,
ciglaste, crvene, narandaste,
maslinaste, do bledoruiaste ili
sivkaste (nai su ciglaste ili
ridje boje), a sluz uznemirenih
jedinki je utonarandasta.
U naoj zemlji za sada nema drugih krupnih ariona (Arion
rufus L., Arion ater), a ni slino obojenih golaa, tako da
je lako primetiti ovu vrstu kada se lokalno pojavi.

Arion rufus, crveni gola

Arion ater, crni gola
panski gola se danju skriva pod naslagama stelje, u bokoru
biljaka, pod trulim drvetom i drugim sklonitima, dok je u
sumrak ili nou aktivan. U invazivnoj fazi ove osobine se
menjaju u pravcu pojaane, ponekad gotovo celodnevne
aktivnosti, sa neselektivnim osvajanjem prostora. Tada ga
moemo nalaziti i na asfaltu usred dana, na zidovima i
pragovima kua, u kontejnerima i drugim netipinim mestima.
DNEVNO-NONA AKTIVNOST PANSKOG GOLAA
Tokom 24 asa A. lusitanicus:
- 69% vremena provodi mirujui u sklonitu ili na hrani
- 27% vremena u kretanju
- 4% vremena u ishrani (priblino jedan as)
U ravnodnevnici, periodi maksimalne aktivnosti su oko 530,
1.5 as po izlasku sunca, u 2100, 1 as po zalasku sunca, a
najmanje se kree u 1330. Poput drugih krupnih golaa, aktivno
se kree pri temperaturama 10 - 25oC.
Krupnije jedinke prelaze vea rastojanja i due se kreu od
sitnijih golaa. Najvea brzina kretanja odraslog golaa je 9 m/h,
a na dan proseno prevali 9.7 m; zavisno od brojnosti golaa na
posmatranoj povrini, dnevna aktivnost jedinke pokriva 12-45m2.
Posle nekoliko nedelja mogua je pojava pueva i na mestima
udaljenim 100-200 metara.
U prvih 24 asa jae ispoljava kuevnost (41.1%), ali u narednim
danima nastavlja migraciju; potreba za migracijom u
prenamnoenju raste usled kompeticije unutar vrste.
Hrani se brojnim
korovskim i ruderalnim
biljkama, mladim
kukuruzom,
repicom,
jagodastim voem,
raznim povrem:
paradajzom,
paprikom,
lisnatim povrem,
ak i krompirom, koji je bogat za pueve odbojnim
solaninom (cimu, krtole, i trule ostatke),
a unitava i opalo voe
Dnevno pojede hrane do polovine sopstvene teine, ili 50-100
cm2 lisne povrine. Ova krupna vrsta pravi veu tetu od naih
sitnih poljskih golaa, Deroceras spp. , jer pojede vie, i oteti
relativno krupne i vrste biljne organe. Samo nekoliko panskih
golaa potpuno skeletizira glavice kupusa ili salate.
Zagadjuje biljke veim koliinama sluzi, a poznato je da su svi
njemu srodni arioni znaajni vektori razliitih biljnih patogena
(gljiva, bakterija i virusa).
Poput drugih hrani se larvama insekata, i sitnim zglavkarima,

mali Arion jede stonogu

drugim vrstama pueva i njihovim jajima,
ili kanibalistiki.
A. lusitanicus se slino drugim arionima rado hrani organskim
otpacima, na strvini, ivotinjskom i ljudskom fecesu. Zato moe
da unese u sebe salmonele i jaja crva, koji posle njegovim
izmetom bivaju naneti na povre i jagodasto voe. I njegova sluz
ih jako raznosi. Tako ljudi bivaju zaraeni preko nedovoljno
opranih plodova. Arioni su esto vektori:
ovije pantljiare (Moniezia expansa Rud.),
pantljiare zeeva i kunia (Cittotaenia pectinata Goeze),
pantljiare ivine i golubova (Davainea proglotina (Davaine)),
metilja (Fasciola hepatica L.)

ishrana na strvini pua gola jede mrtvu glistu

 RAZVIE I RAZMNOAVANJE PANSKOG GOLAA
panski gola je hermafrodit, ali nije sposoban za samooplo-
dnju. Ima jednu generaciju godinje. ivotni ciklus ovog golaa
sastoji se od nekoliko faza

1) iz oktobarskih jaja pili se infantilni stadijum, koji traje do

kraja februara, teine do oko 1 g.
2) od kraja februara do kraja juna traje juvenilni stadijum, teine
do oko 3 g.
3) muki stadijum traje od kraja juna do polovine septembra, u
ovoj fazi poinje kopulacija, a teina je 4-6 g.
4) enski stadijum traje od polovine septembra do kraja
novembra ili decembra, i tokom njega obavlja se
fertilizacija i ovipozicija.
5) Posle ovoga nastupa senilni stadijum i smrt golaa.

Tokom veeg dela vegetacije moemo nai sve uzraste jer se

stadijumi preklapaju.
Prezimljavaju prvenstveno juvenili iz jesenjih jaja, dugi
oko 1.5 cm, zavueni u zemlju, stelju ili kompost do dubine
oko 10 cm. Pored njih prezime i kasnije poloena jaja, kao
i retki adulti. Zimska sklonita naputaju krajem fenruara -
poetkom marta.
Oni potom polno sazrevaju, a zreli mujaci poinju da
kopuliraju od polovine jula, nastavljaju u avgustu i
septembru, kada je maksimum reprodukcije golaa.
Jaja se polau od sredine avgusta do kasne jeseni. Stadijum
jaja je prisutan od semtebra do aprila. Jaja su poloena u
iskopano gnezdo i pokrivena slojem zemlje, ili u irokim
naslagama od vie legala. Uvek su blizu povrine, u zemlji,
kompostu, bokorima trava, stelji i slino. Pravilno su okrugla,
prenika 3-4 mm, u poetku biserno bela zbog kalcijumske
ljuske, a kasnije poprimaju ukasto smedju nijansu. Ova
vrsta je veoma plodna, jer samo jedan pu proseno poloi
oko 200 (maksimalno 400) jaja, u 4-7 odvojenih gomilica.
Kod ove vrste postoje dva maksimuma piljenja jaja - u jesen i u
prolee, to se poklapa sa klijanjem biljaka. Jesenje piljenje jaja
obino posle 30 - 43 dana po ovipoziciji, a proleno po prekidu
zimskog mirovanja, preteno u martu. Teorijski, jedan par
panskih golaa mogao bi naredne godine da ima 640.000
potomaka, to je sreom nemogue zbog velike smrtnosti jaja i
juvenilnih stadijuma.
 7.6. IZBOR NAJPOGODNIJIH MERA
KONTROLE GOLAA

I - do 60-70ih godina mehaniki postupci suzbijanja

II - od 60-70 preovladjuje hemijsko suzbijanje
III - od 1990-ih tei se integralnim merama suzbijanja
Spektar mera

1 - hemijske mere
2 - agrotehnike mere
3 - mehanike mere
4 - bioloke mere
5 - zakonske mere, karantin, samo SAD, Kanada,
Australija, Novi Zeland.
 BIOLOKE METODE

> mikroorganizmi izazivai bolesti golaa nisu proueni

>> znaaj se daje predatorima i parazitima

predatori kimenjaci
> ptice, rovice, jeevi, glodari, abe, zmije, guteri;

predatori beskimenjaci
> truljci (Carabus, Pterostichus, Abax), kusokrilci,
svici, mravi;
> stonoge
paraziti
> muve (oko 400 vrsta fam. Sciomyzidae)
> grinje (Ricardoella limacum)
> nematode (Phasmarhabditis hermaphrodita)
>> biopreparat "Nemaslug" (Wilson,1994)
Je jede panskog golaa
Drozd imela razbija pueve
Kusokrilci i truljci
Vrsta Silpha (Phosphuga) atrata napada jednako pueve i
golae
larva svica ubija pua
Parazitske muve - Sciomyzidae
Larva parazitske muve
Biopreparat nematoda Phasmarhabditis hermaphrodita
za tenu primenu
AGROTEHNIKE METODE
melioracija
obrada zemljita (efikasna do 75%)
unitavanje korovskih biljaka
tempirana setva i sadnja
izbor otpornih biljaka
ubrenje

MEHANIKE METODE
runo sakupljanje
postavljanje barijera
postavljanje klopki i sklonita
7.6.1. Agrotehnike metode :
1) Obrada zemljita je glavna preventivna mera i veoma
efikasan nain za unitavanje jaja i mladih golaa. Jaja se dubljom
obradom zatrpaju, ili povrinskom obradom izloe sunevoj
svetlosti (ubijaja jaja i tek ispiljene golae).
Plitko usitnjavanje povrine i razbijanje zgrudvanog zemljita
uklanja potencijalna
dnevna sklonita i
ograniava golae na
kontrolisana mesta.
Najpogodnije
vreme za proleno
tanjiranje, valjanje,
predsetvenu obradu
ili grabuljanje jeste
kada duva vetar i
kada je sunano.
izorana jaja
2) Unitavanje korovskih biljaka tera golae da se masovno
grupiu u zakorovljenim ivicama oko parcela, gde ih je lake
pronai i unititi. Takodje treba orezati i nisko granje razraslih
bunova jer predstavljaju odlian zaklon za ove tetoine.
3) Uklanjanje ili zaoravanje biljnih ostataka mora se obavljati
redovno. Gomile komposta, pokoena trava, zaostale krtole
krompira, opalo jesenje lie znaajna su mesta za odravanje
golaa.
4) Promena reima zalivanja biljaka, sa veernjih na jutarnje
asove obavezna je.
5) ubrenje treba obavljati mineralnim ubrivima, koja imaju
moluskocidna svojstva u kontaktu sa koom pueva. Treba ih
razbacivati u periodima povrinske aktivnosti golaa, dvokratno
u razmaku od 15-20 minuta na istoj povrini. Nasuprot tome,
primena zeleninih djubriva, komposta i stajnjaka veoma je
rizina jer privlai golae sa okolnih povrina. Zato je obavezno
dobro zaoravanje.
7.6.2. Mehanike metode
Pogodne su kao redovna mera na manjim povrinama - u
batama, povrtnjacima, toplim lejama i staklenicima.
1) Uklanjanje sklonita za golae - sklanjanje kamenja, drveta,
folija, dasaka, limova, ubreta i drugih zaklona, u najveoj
moguoj meri. Time se unitava deo golaa, a preostali se
skrivaju na manjem prostoru, koji se lake nadgleda.
2) Runo sakupljanje panskog golaa najekonominiji je metod
na manjim povrinama. Ova mera nema smisla za sitne poljske
golae, niti za sitne juvenile krupnih golaa, ali je pogibeljna za
reproduktivne jedinke A. lusitanicus. Ubijanjem jednog golaa
spreavamo polaganje stotina jaja. Tokom leta i jeseni, od ranih
jutarnjih asova, ili posle popodnevnog zalivanja povrine (da
se izmame golai), treba pueve nabadati na improvizovane
viljuke od iljate ice ili jakih igala i otresati ih u kanticu sa
rastvorom deterdenta, soli ili vruom vodom. U poetku se
mera izvodi svakodnevno, a potom moe i jednom nedeljno.
sakupljeni golai
3) Postavljanje barijera (u obliku kanala, ograda ili tretiranjem
povrine u trake) olakava prostornu manipulaciju drugim
merama i oteava prodor golaa sa okolnih povrina. Koriste se:

- plitko ukopane (15 cm) niske (20 cm) ograde od bakarnog ili
cinkanog lima, ili mree oko parcele, ili folije omotane oko
stabala (bakar vremenom oksidie ili se povrinski zaprlja, pa
ga je potrebno oistiti siretom ponekad).
-u Evropi se mogu se kupiti niske elektrine ograde koje strujnim
udarom ubijaju golae.
- mnoge su supstance repelentne za pueve, pogodne za zatitna
posipanja, prskanja ili premaze, jer su dehidratanti ili nagrizaju
kou golaa; njima se pune iskopani se kanali ili vri posipanje
u trake (10- 20 cm iroke) ali se moraju esto obnavljati;
za posipanje se moemo posluiti pepelom, ljakom, silikatnim
zrnom, kreom, ili prskati ivice parcela i ograde Bordovskom
orbom.
bakarne barijere
pocinkovane mehanike barijere
elektrina barijera
strujni udar i reakcija panskog golaa
4) Postavljanje sklonita, klopki i mamaca pogodno je za
kontrolisano uklanjanje golaa. Kako deo zateenih sklonita za
golae ne moemo ukloniti, moemo ga iskoristiti za redovno
kontrolisanje i proredjivanje tetoine.
Klopke-sklonita (daske, crep, saksije, mokri dakovi,
oluci, vlana perploa, karton, i drugi predmeti) pune se
mamcima:

krikama krompira,
mrkve, jabuke,
salatom, kupusom,
prekrupom,
vlanom hranom za
pse, i prazne se u
jutarnjim asovima.

klopka od dinje
skidanje pueva i golaa
sa drvene klopke u
kanticu sa deterdentom
linoleumske klopke
punjene
vlanom prekrupom
Razliite pivske
klopke komercijalno
se proizvode irom
sveta,
u osnovi su slinog oblika,
pogodne za ukopavanje
a koje se lako mogu improvizovati:
ukopa se posuda da viri 2 cm iznad zemlje, napuni sa malo
piva ili mleka, ili fermentisanog voa i vode, i zaseni
odozgo; golai upadaju i dave se;
> klopka se mora prazniti i dopunjavati svakih nekoliko
dana.
7.6.3. Hemijske metode

Same mere hemijskog suzbijanja, bez ostalih mera,

nedovoljne su za suzbijanje bilo koje vrste golaa u
prenamnoenju. Introdukovani panski gola jae odoleva
hemijskoj kontroli od drugih golaa
> to je praktino ve potvrdjeno u naim zonama napada
> proizvodjai su eksperimentisali sa razliitim otrovima
> intenziviranje nenamenskih hemijskih mera povealo je
toksikoloke rizike >> a dugorona akumulacija
ostataka pesticida moe znaajno ugroziti
ivotnu sredinu.

U naoj zemlji u opticaju su utrobni moluskocidi u

obliku peletiranih ili granulisanih mamaca.
METIOKARB -

Kod nas su poslednjih

godinama u opticaju
granulisani i peletirani
mamci, a
sada se prelazi na peletirane
(preparat PUOMOR -
Agrosava, crveni mamci,
sa 4% aktivne supstance).
Metiokarb mamci PUOMOR
Metiokarb je najtoksiniji utorbni moluskocid, sa slabijim
kontaktnim delovanjem.
(u evropskim zemljama retko se koristi na manjim povrinama
i u povru zbog otrovnosti i nepovoljnog delovanja na korisne
beskimenjake u zemlji, sisare i ptice - zbog ptica se najvie
primenjuju mamci plave boje )
- takodje je i najperzistentniji, jer mamci zadravaju otrovnost
preko mesec dana.
-za postavljanje mamaca optimalni su vlani i topli uslovi.
- gustina povrinsko postavljanja mamaca je 30 - 90
granula/m2 ili jedna granula na svakih 10-20 cm; pri veim
gustinama ili pravljenju gomilica dolazi do repelentnog
dejstva mamaca.
METALDEHID -

preparat GARDENE -
Agromarket, granulisani
plavi mamci sa 5%
aktivne materije.
Metaldehid mamci GARDENE
Metaldehid je manje manje toksian od metiokarba; izaziva
preterano luenje sluzi i isuivanje pueva
ogranien spoljanjim uslovima u vremenu primene, na suve i
tople periode, mamci najbolje deluju pri povienim
temperaturama posle kie; ukoliko po trovanju nastupi sveije i
vlanije vreme, dolazi do oporavka odredjenog procenta golaa

> ne treba zalivati 3-4 dana nakon postavljanja mamaca !

- dvostruko manje perzistentan od metiokarba; u spoljanjim
uslovima
je dosta nestabilan, i klasine formulacije brzo se raspadaju
na suncu
ili posle kvaenja; postoje u svetu nove postojanije
formulacije ("bait
ribbon", jastuii, bullet i druge).
- u ekolokom smislu je daleko blai, neto jeftiniji i pogodniji
za
preventivne postupke;
- danas je najbolji za postavljanje preventivnih ogoljenih
barijera
2) Metaldehid je manje toksian od metiokarba, ogranien
spoljanjim uslovima u vremenu primene, manje perzistentan,
ali je u ekolokom smislu je daleko blai, i pogodniji za
preventivne postupke.

Takoe je dobar za prskanje po povrini jer ima odlino

kontaktno dejstvo. Na alost tene formulacije nema na tritu.

Mamci na bazi metaldehida najbolje deluju pri povienim

temperaturama posle kie. Izaziva preterano luenje sluzi i
isuivanje pueva. Ukoliko po trovanju nastupi sveije i vlanije
vreme, dolazi do oporavka odredjenog procenta golaa.

Metaldehid je najbolji za postavljanje preventivnih ogoljenih

barijera posipanjem mamaca oko parcela, ili za redovno
razbacivanje oko biljaka.
Fe pirofosfat hidrat, iz
grupe Fe(III) fosfata,

(ARION - Unichem,
granulisani mamci sa
0,4% aktivne materije)
3) Fe(III) fosfat je u poslednjim decenijama najvei napredak
u razvoju moluscida.
Za razliku od prethodnih materija, on je ekoloki potpuno
prihvatljiv pesticid, sa moguom primenom i u organskoj
biljnoj proizvodnji. Evropske zemlje ga rado uvode u
primenu.
Deluje utrobno, ak i u malim koliinama, brzo paralie pua,
ali smrt sporo nastupa. Biorazgradiv je na biljna hraniva, pa
nema tetnih ostataka, a takodje nije toksian za korisne
organizme.
Zato se moe slobodno razbacivati i ostavljati po povrini (za
razliku od njega, mamci na bazi metaldehida I metiokarba
moraju se sakrivati ili periodino uklanjati).
Fe pirofosfat hidrat, mamci ARION
Svi navedeni granulirani mamci imaju ogranieno kurativno
dejstvo, i mahom su predvieni kao preventivna mera. To je
naroito tano u sluaju veoma otpornog panskog golaa.
Nenamensko razbacivanje mamaca mora se izbei
potovanjem uputstava za optimalnu primenu (gustina, mesta
i rokovi postavljanja).

Metaldehid i metiokarb ne treba posipati po biljkama za

ishranu, ne zbog fitotoksinosti, nego znog otrovnosti za
ljude i ivotinje. Najcelishodnije je mamce postavljati du
puteva kojim se golai kreu i blizu njihovih sklonita, ili u
linije po obodima parcela. Na taj nain se poveava
verovatnoa da golai pronadju mamac. Treba imati u vidu da
su golai potpuno slepi, i da im ulo mirisa najefikasnije
otkriva mamce na daljinama do 1 m. Mamce treba menjati
posle perioda kie.