1.0.

Uvod
Vinja (Prunus cerasus L.)spada u najstarije voke koje je ovek koristio,a to
potvruju kotice koje su otkrivene u pearama Amerike i na Skandinavskom
poluostrvu.Plodove vinje ovek je koristi za ishranu dok se ona spontano
rasprostranjivala.Danas se vinja gaji na svim kontinentima ,a Evropa je kao
kontinent najvei proizvoa vinje u svet,a najvei proizvoa vinje u Evropi je
Rusija. U strukturi voarstva Srbije vinja se nalazi na treem mestu (iza jabuke i
ljive).U postojeem sortimentu
vinje 75% je naa domaa sorta
oblainska,koja,osim to je vrlo rodna i dobro prilagoena naim klimatskim
uslovima,ima i niz nedostataka u kvalitetu ploda.Ta injenica umanjuje privredni
znaaj ove vone vrste.
Plod vinje ima veliku upotrebnu vrednost.Bogat je u sadraju organskih i
mineralnih materija.Koristi se kao stono voe,ali znatno vie kao sirovina za preradu
sokova,kompota,sirupe,slatka,likere i sl.Sobzirom da je primena pesticida minimalna
to se vinja smatra veoma zdravom
hranom.Plod vinje sadri
1,5%
belanevina,0,5% masti i dosta ugljenih hidrata koji su veoma korisni za ljudsku
ishranu i zdravlje pa je treba to vie koristiti u ishrani.Uz dobru agrotehniku,vinja
veoma obilno i redovno raa.Prinosi se u zavisnosti od primenjene agrotehnike u
procesu proizvodnje kreu i do 20 t/ha.Smatra se da je proizvodnja vinje veoma
rentabilna.

2.0. Poreklo i sorte vinje

Istorija kulture vinje je stara.Smatra se da je, kao pratilac trenje poreklom iz
Male Azije,koja se pre poetka nae ere preko Grke i starog Rima irila u druge
zemlje Evrope. Vinja (Prunus cerasus L.)je filogenetski mlaa od trenje.Smatra se
da je nastala spontanom hibridizacijom izmeu stepske vinje(Prunus fruticosa Pall.)
i divlje trenje (Prunus avium L.)
Prema botanikoj klasifikaciji vinja pripada:
Red: Rosales
Familija: Rosaceae
Podfamilija: Rosaideae
Rod: Prunus
Podrod: Cerasus
Vinja se kod nas gaji kao plantano voe i to je najvei sluaj kao voe na
okunici.Sortiment vinje je manje dinamian od nekih drugih kotiavih voaka,pre
svega breskve,trenje i ljive.
U grupu vodeih sorti za proizvodne zasade uvrene su sorte:
- Oblainska,
- Hajmanova konzervna (Heimans Konservenweichsell)
- Reksele (Rexelle)
- Keleris 14,
- umadinka,
- Severna zvezda (North Star)
- Gorsemska (Doble Gorsem Krick)
- Rimorensi (Richmorency)
U grupu lokalnih sorti svrstane su:
- Meteor rani (Meteor korai)
- aanski rubin
- Lotova (Schatenmorelle)
- Hajmanov rubin (Heimans rubinweichsell)
- Keleris 16
U perspektivne sorte svrstane su:
- Lara
- Erdi jubileum
- Cerela
- Erdi botermo

Ujfehertio furto

Oblainska vinja
Oblainska vinja je sorta vinje sa ne definisanim poreklom. Doneta je iz
Maarske pre skoro jednog veka.Dobro je poznata domaa sorta,koja je kod nas
najrairenija.Predstavlja skup veeg broja genotipova razliite rodnosti i krupnoe
ploda.Danas je Oblainska vinja u Srbiji zasaena na oko 3.000ha i dominira u
sortimentu vinje(preko 60% od ukupnog broja stabala).
Stablo je slabe do srednje bujnosti,sa okruglastom igustom krunom.Listovi su
sitni i tamnozelene boje.Poto se razmnoava izdancima,Olainska vinja se ne
kalemi,ve se gaji na sopstvenom korenu.Pogodna je za gustu sadnju.Razmak sadnje
obino iznosi 4 x 3m.Relativno je otporna na mrazeve i suu.Podnosi i neto loija
zemljita.
Cveta srednje rano.Izrazito je samooplodna.Vrlo rano prorodi,obino u drugoj
godini po saenju,a punu rodnost dostie u estoj godini.Raa redovno i obilno,tako
da u dobrim zasadima prinosi mogu biti i preko 20t/ha.Nije sklona ogoljavanju,pa se
rezidba svodi na proreivanje krune.
Plod je sitan do srednje krupan (2,5-4g),okruglastog oblika,tamnocrvene
boje.Peteljka kratka (oko 3cm),lako se odvaja od ploda u punoj zrelosti,pri emu sok
ne curi.Meso je srednje vrsto,sono,kiselog ukusa i prijatne arome.Sok je intenzivno
crvene boje.Kotica je relativno krupna.
Oblainska vinja je iroko rasprostranjena i privredno veoma znaajna za nau
zemlju.Ova sorta je cenjena zbog visoke rodnosti,male bujnosti,dobrog kvaliteta
ploda,skromnih zahteva u pogledu uslova gajenja (zemljita,klime i agrotehnike).

3.0.

Bolesti vinje

Proizvodnju vinje moe ugroziti vei broj prouzrokovaa biljnih bolesti,meu

kojima su najznaajnije :
-

upljikavost lista (Stigmina carpophila/Lev./Ellis.)

Pegavost lista ( Blumeriella jaapii / Rehm / Arx)
Suenje cvetova i granica i trule plodova (Monilinia spp)
Bakteriozni rak (Pseudomonas syringae van Hall)
Antaknoza vinje (Glomerella cingulata)

Ekonomski manje znaajne bolesti vinje su:

- Rak-rane grana (Leucostoma cincta/Sacc./Hohn)
- Olovna bolest (Chondrostereum purpureum /Pers./Pouzar)
- Pepelnica vinje (Podosphaera clandestina/Wallr./Lev.)
Vinja moe biti ugroena napadom patogena koji ive u zemljitu.Najvei
problem su gljivice koje pripadaju rodovima Phytophthora,Armallaria i
Verticilium,kao i fitopatogena bakterija Agrobacterium tumefaciens.
Kod vinje su u naoj zemlji ,kao i u Evropi zastupljena dva virusa:
- Nekrotina prstenasta pegavost (Prunus necrotic ringspot virus(PNRSV))
- Prune dwarf virus (PDV)

3.1.
upljikavost lista
Stigmina carpophila (Lev.)Ellis.
Prouzrokova upljikavosti lista se javlja na veini kotiavih vrsta
voaka,nanosei svake godine vee ili manje tete.upljikavost lia izaziva gljiva
Clasterosporium Carpophilium.
Ova bolest se pojavljuje u uslovima
vlane klime.Simptomi se ispoljavaju na
listu
i plodovima.Na listu dolazi do pojave
crvenkasto-smee-ljubiastih
pega
veliine 3-10mm,koje su oiviene
svetlijom ukastom ili bledozelenom
uskom zonom.U okviru pega tkivo
izumire,delovi lista ispadaju i nastaje
upljikavost lia.Lie vinje ve u junu
ima
reetkast izgled.Ako je zaraza jaka,lie
pre
vremena opadne,ime se smanjuje
asimilaciona povrina lista,
stvara se manje asimilativa,to se nepovoljno odraava na stablo vinje,smanjuje se
otpornost prema niskim temperaturama i
izmrzavaju letorasti.Pri infekcijama u
kasnijim fazama vegetacije ne pojavljuje
se
rupiavost nego samo pegavost lista.Na
plodovima se ree uoavaju simptomi.Na
zaraenim plodovima vinje,javljaju se
pege i na tim mestima dolazi do stvaranja
ulegnua,koja mogu ii i do same
kotice.Ovakvi plodovi gube trinu
vrednost.Simptomi na granama su crvenkasto-tamne pege veliine 2-3mm,ugnute,i
na mladarima mogu izgledati kao oteenja od mraza.Ako se ire i prstenasto
obuhvate mladar,on se potpuno osui.Ove pege uzrokuju nastanak uzdunih rak rana
koje karakterie prisustvo gumoznog eskudata.Gljiva takoe zaraava i unitava
spavajue pupoljke,koji potamne i nakon suenja smole (koja se ponekad javi)

izgledaju kao lakirani.Gljiva prezimljava u formi micelije ili hlamidospora u rak

ranama na granama ili pupoljcima.U vlanim uslovima formira konidije koje vre
primarnu infekciju cveta,lista i ploda.Da bi se infekcija ostvarila potrebna je
neprekidna vlanost u trajanju od 24h.U toku vegetacije gljiva ima vie sekundarnih
infekcija.
Zatitu je potrebno poeti uklanjanjem zaraenih granica i mladara,to samo po
sebi nije dovoljna mera.Bitno je biljku zatititi u jesen od velikog stepena infekcije
radi prezimljujuih oblika i zatitu nastaviti pri jakom potencijalu infekcije u prolee
pre bubrenja pupoljaka.U naim agroekolokim uslovima prouzrokova upljikavosti
lista suzbija se istovremeno sa suzbijanjem prouzrokovaa pegavosti lista.

3.2. Pegavost lista vinje

Blumeriella jaapii (Rehm)
Vrlo znaajna i veoma rasprostranjena bolestvinje.Pegavost lista visnje prisutna
je u Evropi od 50-ih godina prolog veka i izaziva velike i znaajne tete kako u
proizvodnim zasadima ove kulture tako i u rasadnikoj proizvodnji.U toplim i kinim
godinama povoljnim za irenje bolesti ve krajem jula i poetkom avgusta moe doi
do potpune
deformacije
napadnutih stabala.
Prouzrokova
bolesti je Blumeriella jaapii koja
uglavnom napada list,a ree peteljku
lista ili ploda,sam plod kao i ovogodinje
izdanke i tanje granice.
Tokom juna se na licu lista razvijaju
sitne crveno-ljubiaste pege,a na naliju
lista se na mestu pege razvija svetla
sl.1 blumeriella jappii
grupa letnjih konidija.Pege se prvo
pojavljuju na ivici lista,a kasnije se ire
prema sredini.Pege su okruglastog do
ovalnog oblika veliine 1-3mm.Nakon pojave prvih pega list poprimi ukastu
boju.Kada se na jednom listu nalazi veliki broj pega,list poprimi srvenkasto-utu boju
i opadne.Kod jakih zaraze,
6

kronje tokom leta su potpuno ogoljene.Na cvetnoj peteljci i peteljci ploda se 3-5mm
duguljaste lezije.Zaraeni deo peteljke nekrotira to ometa normalno sazrevanje
plodova.Na plodu nastaju nekrotine pege s prljavobelom prevlakom.
Mladice i grane takoe mogu biti zaraene.Na kori nastaju male pukotine unutar
kojih se formiraju konidije.Gljiva prezimljava na inficiranom opalom liu.Optimalni
uslovi za razvoj su temperatura izmeu 15 i 20C uz uslove visoke relativne vlagepraena kinim periodima.U prolee se iz askusa oslobaaju askospore koje vre
primarne
infekcije
u
vreme
pojave
prvih
listova,poevi
od
precvetavanja.Najosetljiviji su mladi listovi koji mogu biti inficirani neposred nakon
pojavljivanja pa sve dok ne opadnu.Primarne infekcije se u zavisnosti od klimatskih
uslova ostvaruju askosporama tokom maja i juna,a sekundarno irenje bolesti
omoguavaju letnje konidije tokom letnjih meseci.
Mere suzbijanja ukljuuju sadnju otpornih sorti,unitavanje zaraenog opalog
lia i prskanje fungicidima.Unitavanjem zaraenog lia moemo samo smanjiti
potencijal gljive.Kao jedina prava mera protiv pegavosti je primena fungicida u toku
vegetacije.Redovno jesenje i rano proleno prskanje protiv prouzrokovaa
upljikavosti lista smanjuje i pojavu ove bolesti.
Suzbijanje fungicidima potrebno je izvoditi u odreenim razmacima.Prva
primena fungicida je u vreme intenzivnog izbacivanja askospora,to se najee
poklapa sa precvetavanjem,odnosno nakon opadanja kruninih listia.Cilj ovog
tretiranja je spreiti primarnu infekciju mladih listova.Nakon toga se aplikacija
ponavlja u vreme intezivnog porasta lista ili u vreme zametanja ploda,i po potrebi
nakon 14 dana.Prskanje je najbolje izvriti dan ili dva pre najavljenih padavina.Za
suzbijanje prouzrokovaa pegavosti lista vinje su registrovani fungicidi na bazi
mankozeba (MANKOGAL,DITHANE),na bazi dodina (DODINE S-65),na bazi
triforina (SAPROL N), fenheksamida(TELDOR), heksokonazola (ANVIL) .

3.3.Suenje cvetova i granica i mrka

trule plodova
7

Monilia laxa (Ehr.)Sacc.

Monilia fructigena Pers.
Moniliozu vinje izaziva gljivica Sclerotinia cinerea iji se konidijski stadijum
naziva Monillia laxa. Meu nekoliko parazita
kotiavih voaka koji prouzrokuju smanjenje
prinosa, pogoranje kvaliteta plodova,kao i
prevremeno izumiranje stabla,vrste iz roda
Monilia kod nas zauzimaju posebno
mesto.Ovo je i zbog toga to,pored velikih
gubitaka koje prouzrokuju pri gajenju
pojedinih vrsta kotiavih voaka u toku
vegetacije,vrlo su znaajni i gubici koji nastaju na plodovima ovih voaka posle
berbe. Ova bolest uglavnom napada vinju,trenju,kajsiju,ljivu,a javlja se i drugim
vokama (kruki,dunji,bademu i jabuci).Ovo je jedna od veoma opasnih bolesti
vinje koja je u stanju da prouzrokuje ogromne gubitke.
Infekcija cvetova moe da nastane odmah po njihovom oslobaanju iz
pupoljka,ali i kasnije tokom perioda
cvetanja.Prvi simptomi bolesti na ovim
organima se uoavaju u vidu suenja pranika
i
kruninih listia,posle ega se ubrzo sue i
ostali delovi cveta.Ako je vreme vlano na
izumrlim cvetovima obrazuju se sitne
gomilice pepeljaste boje,satavljene od
reproduktivnih organa parazita.Kroz cvetnu drku micelija parazita prodire i u tkiva
mladara,gde produava svoje razvie,prouzrokujui na njima u poetku ovalne i
eliptine pege koje se u povoljnim uslovima za razvoj patogena,ire i
spajaju,prstenasto obuhvatajui mladar,tako da se deo iznad mesta zaraze sui i
izumire.U vlanim uslovima iz obolelog tkiva mladara istie smola,to esto moe
posluiti kao dobar dijagnostiki znak da se radi o Monilii,jer slini simptomi mogu
nastati i izumiranjem
tkiva mladara,usled dejstva kasnih prolenih

mrazeva.
Plodovi mogu biti inficirani od
trenutka zametanja pa do potpune
zrelosti,ali i kasnije posle berbe,u toku
transporta i skladitenja.Mladi plodovi po
pravilu bivaju inficirani preko sasuenih
pranika,koji se na njima zadravaju due
vremena,ali zaraza moe nastati i kroz
pokoicu ploda ako je epidermis i najmanje
oteen.Ove povrede najee nanose insekti
ili od
abiotikih faktora (mehanike povrede,
pucanje plodova).
Prvi simptomi bolesti se uoavaju u vidu manjih,okruglastih,mrkih pega koje se
brzo ire,a ako je temperatura povoljna i ima dosta vlage,plod moe biti zahvaen u
potpunosti i propasti za nekoliko dana.Na povrini ploda dolazi do fruktifikacije
parazita.Kroz obrazovane pukotine na pokoici ploda izbijaju pepeljaste
gomilice,sastavljene od reproduktivnih organa parazita,koje se obino formiraju u
vidu koncentrinih krugova,to predstavlja jedan od karakteristinih dijagnostikih
znakova ove bolesti.Oboleli plodovi postepeno gube vodu,sue se i pretvaraju u
mumije,koje su proete micelijom i slue za odravanje patogena tokom zime.Tako
mumificirani plodovi u toku zime mogu ostati u kronji,privreni micelijom uz
granu ili opadaju i ostaju na zamlji ispod kronje.
Kotiave voke parazitiraju dve vrste iz roda Monilinia,i to:
- Monilia laxa(Ehr.)Sacc.
- Monilia fructigena (Ader. et Ruhl.)
Monilia laxa je dominantan parazit kotiavog voa kod nas.Oba parazita imaju
identinu biologiju,a morfoloke razlike izmeu njih su relativno male.Ova dva
parazita se mogu meusobno razlikovati na osnovu izgleda njihovih kolonija na
krompir-dekstroznoj podlozi,na kojoj je obod kolonije M.laxa ranjevit,a obod
kolonije M.fructigena ceo.
Monilia laxa prezimljava u obliku micelije u kori obolelih grana i granica,i u
mumificiranim plodovima koji se nalaze u kronji ili na povrini zemljita,dok
Monilia fructigena prezimlja u mumificiranim plodovima.
Uspena zatita se moe postii samo uz upotrebu integralnih mera zatite koje
podrazumevaju gajenje otpornih sorti, primenu agrotehnikih,mehanikih i hemijskih
mera suzbijanja ovih patogena.

Suzbijanje monilije poinje u fazi mirovanja vegetacije kada se obavljaju

agrotehnike mere,orezivanje zaraenih granica i grana,uklanjanje zaraenih
plodova.
Hemijske mere zatite se obavljaju preventivno,pre ostvarenja zaraze.Prvo
tretiranje primeniti pre otvaranja cveta,u fazi belih balona,zatim u fazi punog
cvetanja.Kod vinje je potrebno uraditi i tree tretiranje u fazi cvetanja,ako su
povoljni uslovi za razvoj bolesti (velika vlanost i velika koliina padavina).Ako
doe do ostvarenja zaraze,hemijski tretmani ne mogu zaustaviti zarazu i mora se
izvriti mehaniko odstranjivanje zaraenih granica,a zahvatiti i deo zdravog tkiva
zbog mogunosti irenja micelije kroz granicu.Za suzbijanje se mogu koristiti
fungicidi:
- CHORUS 75-WG (a.m.ciprodinil) - 200g/ha
- AKORD WG (a.m.tebukonazol) - 0,75 L/ha
- DIONAL 500 SC (a.m.iprodion) 1,5 L/ha
- KUBIK (a.m.iprodion+karbendazim) 0,25%
- GALOFUNGIN T (a.m.tiofanat-metil) 0,05%
- RONILAN-DF (a.m. vinklozolin) -1,5kg/ha
- SIGNUM (a.m.boksalid+piraklostrobin) -0,7kg/ha
Parazit brzo stvara rezistentnost prema aktivnim materijama pa je potrebno u toku
jedne vegetacije koristiti preparate koji su razliitih aktivnih materija.

3.4. Bakteriozni rak

Pseudomonas syringae van Hall

10

Ova bakterija je rasprostranjena u veini rejona gajenja vinje u svetu.Predstavlja

vei problem u gajenju trenje ,dok kod vinje nanosi manje tete.Najvie se javlja u
rejonima sa prohladnom i humidnom klimom.Postoje dva patogena varijeteta ove
bakterije:
- Pseudomonas syringae pv.syringae van Hall-napada sve vrste kotiavih
voaka
- Pseudomonas syringae pv.mersprunorum(Wormald)Young et al.-napada
uglavnom trenju,vinju,ljivu.
Najtipiniji simptomi su u vidu rak rana
koje se javljaju oko pupoljaka.U okviru njih u
uslovima visoke vlanosti dolazi do pojave
bakterijskog eskudata ute boje.Deo kore oko
rak
- rane nekrotira,puca i moe dovesti do
suenja
pojedinih grana ili delova
kronje.Najvee tete se javljaju na mladim stablima,kod kojih moe doi do suenja
ukoliko deblo bude zahvaeno u vidu prstena.Simptomi se mogu javiti i na listu i na
plodu.Na mladim listovima se javljaju pege
prenika oko 2mm braon boje,okruene
utim oreolom.Pege se spajaju,zahvataju vei
deo
povrine lista,naroito po obodu koji se
uvija.Moe doi i do ispadanja zkiva na
listu,usled ega se javljaju simptomi
rupiavosti.
Na zelenim plodovima se javljaju braon pege u kojima tkivo nekrotira i dolazi do
nastajanja crnih udubljena u mesu ploda.U naim uslovima nekroza plodova je
utvrena kod nekih sorti vianja,a
naroito su osetljive sorte Hajmanova
konzervna,Hajmanov rubin,Keleris 14 i Erdska rodna.Ovi simptomi nisu zapaeni
kod Oblainske vinje,koja je najvie zastupljena u Srbiji.
Bakterija prezimljava u rak-ranama ili u naizgleg zdravim pupoljcima(Sundin et
al.,1988.).U prolee se iri vetrom i kiom i raste epifitno na granama,listovima i
cvetovima.Jak intenzitet zaraze se obino deava posle poznih prolenih mrazeva ili
jakih vetrova koji oteuju tkivo listova i cvetova.Simptomi se javljaju posle pet dana
na temperaturama 20-25C(Verma i Sharma,1999).Oteenja grana od zimskih
mrazeva,mehanikihpovreda,rezidbe omoguavaju prodor bakterije ija infekcija
dovodi do pojave rak-rana.Bakterija ima najveu brojnost u toku prolea i
jeseni.Infekcije u jesen se ostvaruju preko ozleda tkiva nastalih prilikom opadanja

11

listova.U vonjacima treba redovno preduzimati

fitosanitarne mere,koje podrazumevaju redovno
uklanjanje rak rana i jae obolelih biljaka,kako bi
smanjio infekcioni potencijal parazita.Rezidbu
treba izvriti kada se ne oekuju padavine i kada
voke
manje
osetljive
prema
ovim
patogenima(leto).
Za hemijsko suzbijanje P.syringae pv.
mersprunorum i P.syringae pv.syringae mogu se
preparati na bazi bakra,pri emu se preporuuju
tretiranja,i to:prvo u prolee pre cvetanja voaka i drugo u jesen,posle
lia.Bolji rezultati se postiu kada se sa
tretiranjem otpone poetkom opadanja lia,pa
pojedini autori u jesen preporuuju tri tretiranja
bakarnim
preparatima,i
to:sredinom
avgusta,poetkom septembra i poetkom oktobra.

sve
se
voaka
su

koristiti
dva
opadanja

3.5. Antraknoza vinje

Glomerela cingulata
Glomera cingulata povremeno priinjava vee tete u voarstvu u naoj
zemlji.Parazitira brojne vone vrste:jabuku,kruku,vinju,badem,zatim brojne
ukrasne i umske vrste biljaka.Kod nas je zabeleena kao znaajan patogen
vinje(Arsenijevi, 1984).

12

Glomera cingulata izaziva na vrhu mladih

plodova vinje krune,koncentrine pege.Na plodovima
u
zrenju i na zrelim plodovima,javljaju se mrke
nekrotine pege u okviru kojih nastaju koncentrini
krugovi.U okviru pege se formiraju jasno uoljive
acervule krem boje.Ulegnute pege se brzo poveavaju i
javljaju se na plodovima koji dozrevaju ili potpuno
sazrelim plodovima.Pege su ujednaene ,tamno-mrke
boje
i jasno se razlikuju od zdravog tkiva.U poetku razvoja
bolesti,pege su sline onima koje izazivaju Monilia
spp.Na jednom plodu moe biti vie pega.One se postepeno ire,zavisno od
temperature ,spajaju i dovode do potpune trulei ploda.Na kraju ostaje samo drka
ploda sa koticom.
Suzbijanje:Koriste se higijenske mere, unitavanje prezimelog inokuluma,
uklanjanje mumificiranih plodova,rak-rana i mrtvih grana.Korisno je uklanjanje
zaraenih plodova u toku vegetacije.Primena fungicida se preporuuje u prvom delu
vegetacije u intervalu od 10-14 dana.Uspena zatita se postie primenom
PROSIMIDONA (Numi i sar.,1980).Benzimidazoli i inhibitori sinteze ergosterola
su relativno neefikasni.

3.6.
Rak-rane grana
Leucostoma cincta/Sacc./Hohn.
Ova gljivica napada uglavnom kotiave voke,naroito breskvu i kajsiju,a
moe se javiti i na vinji,trenji,prouzrokujui delimino ili potpuno suenje grana.
Ispoljavanje simptoma ove bolesti uavisi od organa koji je napadnut.Na
mladim rodnim granicama prvi simptomi se ispoljavaju u vidu ugnutih bezbojnih
13

podruja,esto
sa
uoljivim
naizmeninim zonalnim linijama,obino
oko pupoljaka koji su izumrli tokom
zime ili oko mesta na kome su
predhodne godine bili listovi.Obolele
tkiva granice vremenom tamne i iz njih
moe doi do izluivanja smole.U
povoljnim uslovima za razvoj patogena
bolest se brzo iri,uahvatajui tkivo
granice,pri emu na njoj moe doi i do formiranja rak-rana.Ove granice se esto u
potpunosti osue,a zaraza se sa njih iri na deblje grane.Ovi simptomi podseaju na
simptome nastale pod uticajem Monilia spp.,tako da se mogu pomeati sa njima.
Tipini simptomi bolesti se ispoljavaju u vidu rak-rana na starijim i debljim
granama kronje,ramenim granama ili deblu obolelih voaka.Ove rak-rane su tipino
eliptine iz kojih se izluuje obilna koliina smole ilibarne boje.Tkivo u okviru rakrana ulee,postaje neto meke i smee boje.Kako rak-rana stari, smola na njoj
postaje tamnosmea,a obolele kora se sui puca,tako da se kroz nastale pukotine
uoava pocrnelo obolelo tkivo drveta.To je karakteristian dijagnostiki znak za ovu
bolest po kojem ona moe da se razlikuje od drugih rak-rana.Rak-rane se mogu
pojaviti i na oslabelim granama bez formiranja obilne smole,posebno ako infekciji
predhodi izmrzavanje tkiva.
Leucostoma cincta i Leucostoma persoonii su tipini paraziti rana,koji infekciju
mogu ostvariti iskljuivo kroz razne mehanike povrede ili rane prouzrokovane
rezidbom voaka,dejstvominsekata,izmrzavanjem tkiva usled mraza,oegotinama od
sunca i sl.Nastanku bolesti doprinose i svi oni faktori koji utiu na smanjenje
vitalnosti biljnog organizma (slab razvoj voaka,sua,niske temperature i sl.),zbog
ega se ovi paraziti esto nazivaju i ,,parziti slabosti.Voke veliku osetljivost
ispoljavaju u periodu mirovanja.
U formiranim rak-ranama razvoj parazita ne prestaje,jer se rak-rana poveava iz
godine u godinu.
Mere borbe ukljuuju odsecanje zaraenih grana,dezinfekciju veih
preseka,preventivno prskanje sredstvima na bazi bakra u toku zimskog
mirovanja.Kod nas ni jedan fungicid nije registrovan za suzbijanje Leucostoma spp.

3.7.
14

Olovna bolest

Chondrostereum purpureum
Ova gljivica napada preko 150 vrsta
biljaka
iz
26
botanikih
familija.Ekonomski
najznaajniji domaini su razne vrste
voaka,mada ovaj patogen moe da napadne i
mnoge
vrste listopadnog umskog drvea,kao to
su:hrast,bukva,jablan,topola,breza,vrba
itd.,kao i neke ukrasne biljke,koje takoe
mogu
posluiti kao izvor inokuluma.
Tipian simptom ove bolesti je ,,olovni
sjaj ili ,,srebrolikostobolelih listova.Ja ko
zaraeni listovi dobijaju olovnosivu
boju,uvijaju se ivicama prema gore i mogu
postati nekrotini,poemu se jasno razlikuju
od
susednih zdravih listova zelene boje.Na
poprenom preseku napadnute grane ili
debla,zapaa se nekroza obolelog tkiva
ukaste do smee boje.Kada doe do
izumiranja drveta u osnovi napadnutog stabla
gljiva formira plodonosna tela-karpofore,koje su pored olovnog sjaja lista jo jedan
dijagnostiki znak za identifikaciju napada ovog patogena.Karpofore su sitne (do
2,5cm duine),priljubljene uz koru drveta i esto poreane u vidu ploica jedna uz
drugu.Njihov gornji deo je koast,dok se na njihovoj gornjoj strani himenijalni sloj
purpurne boje na kojem se razvijaju bazidiospore,zbog ega je i vrsta dobila
naziv,,purpureum.Ifekcija se ostvaruje kroz oteenja na granama nastala usled
mraza,rezidbe,insekata,mehanikih povreda i sl.Rizik od infekcije i pojave bolesti je
povean ako se voke orezuju za vreme kasne zime ili ranog prolea,kada su
koncentracije hranljivih sastojaka
u soku,kao to su azot i razni ugljeni
hidrati,najvie.Sorte sa bujnim porastom su najosetljivije.Znaajno irenje ovog
parazita je uslovljeno velikom vlagom neophodnom za formiranje
bazidiospora,sporulaciju i infekciju,ime se objanjava injenica da je C.purpureum
kod nas u poslednje vreme ree prisutna i da ne poinjava znaajne ekonomske
tete,osim u pojedinim godinama.

15

Suzbijanje se sastoji u krenju zaraenih stabala voaka i drugog drvea u

blizini zasada vinje,odsecanju zaraenih grana,dezinfekciji veih preseka,primeni
letnje umesto zimske rezidbe.

3.8.
Pepelnica vinje
Podosphaera clandestina (Wallr.)Lev.
Ovo je ekonomski znaajno oboljenje
vinje i trenje u Severnoj Americi,dok kod
nas
nije utvrena njegova pojava u poljskim
uslovima.Simptomi se ispoljavaju na
mladim listovima,koji su prekriveni
beliastom micelijom (kao prahom posuti).U
sluaju jae zaraze listovi poute i
opadaju.Kod trenje se simptomi mogu javiti i na plodovima u vidu
udubljenja.Suzbija se fungicidima na bazi sumpora.

4.0.Bolesti koje se prenose preko zemljita

Vinja moe biti ugroena napadom patogena koji ive u zemljitu.Najvei
problem su gljivice koje pripadaju rodovima Phytophthora,Armillaria i
Verticilium,kao i fitopatogena bakterija Agrobacterium tumefaciens.

4.1. Phytophthora spp.

Vei broj gljivica iz ovog roda moe naneti tete u zasadima vinje,naroito u
uslovima velike vlanosti.Zaraena stabla imaju slab terminalni rast,a listovi su sitni i
hlorotini.Na korenu se javlja trule koja se obino iri do spojnog mesta,a ispod kore

16

se mogu uoiti tamne zone.Propadanje stabla se moe

desiti u toku godine ili nekoliko godina
kasnije(Verma i Sharma,1999).Gljivica ivi u
zemljitu,a do infekcije dolazi u uslovima zasienosti
zemljita vodom.
Osnovne mere borbe su obezbeenje dobre
drenae zemljita i korienje zdravog sadnog
materijala.

4.2. Armillaria spp.

Gljivice ovog roda prouzrokuju trule ila
voaka.Simptomi se ispoljavaju u vidu slabog
terminalnog rasta,hloroze i opadanja lia.Korenove
ile su na preseku braon do crne boje,naroito u zoni
kambijuma.Stabla postepeno propadaju u toku
nekoliko godina i na kraju se potpuno osue.U jesen
se
u osnovi stabla pojavljuju peurke,ukaste boje,sa sitnim mrkim pegama.
Suzbijanje ovog patogena se zasniva na preventivnim merama.Zasade vinje ne
treba podizati na sveim krevinama drvenastih biljaka.

4.3.Verticilium spp.
17

Gljivice ovog roda prouzrokuju uvelost

voaka.Javljaju se dve vrste:Verticilium alboatrum
Reinke&Berth. i Verticilium dahliae Kleb.
Prvi simptomi ovog oboljenja se mogu videti
na
liu.Sredinom leta lie postaje hlorotino,a
kasnije dobija braon boju,uvene i opadne.Grane
ogolevaju od osnove navie,a moe doi i do
njihovog suenja.Ovo oboljenje se vie javlja
kod
mlaih stabala.Obino se javlja na granama sa
jedne strane stabla,a retko na celom
stablu.Gljiva ivi u zemljitu,gde moe opstati
vie
godina,a ifekcija se ostvaruje preko korena.
Vinju treba izbegavati gajiti na zemljitima
na
kojima
su
gajene
osetljive
kulture
(krompir,paradajz,paprika,malina,jagoda,breskva).Potrebno je u vonjaku suzbijati
korove koji su domaini ove gljive.Treba izbegavati prekomerno ubrenje azotom i
zalivanje.

4.4. Agrobakterium tumefaciens

18

Ova bakterija izaziva rak korena.Napada

veliki broj drvenastih i zeljastih biljaka koje
pripadaju razliitim familijama (vie od 60) i
rodovima (oko 140).Javlja se kod sadnica
vinje u rasadniku.Simptomi se javljaju na
ilama ili korenovom vratu u vidu tumora
oruglastog oblika i razliite veliine.Guke su
u
poetku svetle boje i dosta meke,a kasnije
postaju tamno braon boje i kora im
puca.Zaraena stabla slabije rastu i daju manje prinose.Bakterija ivi u zemljitu i u
povoljnim uslovima moe zadrati vitalnost vie godina.Infekcija se obino ostvaruje
na mestima povrede korena sadnica,a bakterije se ire vodom posle jae kie ili
navodnjavanja.Glavna mera borbe je proizvodnja zdravog sadnog materijala.Sadnice
sa tumorima se ne smeju stavljati u promet,ve ih treba unitavati.

4.5. Nekrotina prstenasta pegavost

Prunus necrotic ringspot virus(PNRSV)
PNRSV ima vei broj prirodnih i eksperimentalnih domaina iz ukupno 21
familije biljaka.Prirodni domaini ovog virusa su skoro sve vrste gajenih voaka iz
porodice rua (Rosaceae),meu kojima su najznaajnije razne vrste kotiavih
voaka iz roda Prunus:kao to su trenja,vinja,ljiva,breskva,kajsija.

19

Simptomi se ispoljavaju na listovima u vidu

hlorotinih pega u kojima tkivo kasnije nekrotira i
ispada,tako da se dobija reetavo li.Plodovi
sazrevaju kasnije i neravnomerno,a ponekad imaju
i
deformisan oblik.Virus se moe prenositi
polenom,preko semena,mogu ga prenositi vai i
nematode ili kalemljenjem.
Osnovna mera suzbijanja je korienje zdravog sadnog materijala i suzbijanje
biljnih vaiju u komercijalnim zasadima.

4.6. Prune dwarf virus (PDV)

Simptomi se javljaju na listu u vidu hlorotinih
pega.Neki sojevi mogu izazvati pojavu uskih
listova,kao i ogolavanje granicausled manjeg
formiranja majskih buketia.Na plodovima se u
toku razvoja uoavaju crvene pege ili prstenovi.

5.0. tetoine vinje

Pored prouzrokovaa biljnih bolesti i tetoine mogu naneti zanaajne tete u
proizvodnji vinje. tetoine koje se javljaju na vinji su:
- trenjina muva (Rhagoletis cerasi L.)
- crna trenjina va (Myzus cerasi Fab.)
- vinjin svrdla (Rhynchites auratus Scop.)

20

ilogriz (Capnodis tenebrionis L.)

- trenjina osica (Caliroa cerasi Retz.)
- lisne vai
Pored ovih tetoina u zasadima vinje se mogu javiti ponekad i druge
tetoine,kao to su:
- gubar (Lymantria dispar L.)
- dudovac (Hyphantria cunea Drury)
- mali mrazovac (Operophtera brumata L.)
- veliki mrazovac (Erannis defoliaria Leach)
- rutava buba(Tropinota hirta Poda)
- vona pipa (Phyllobius oblongus L.)
-

Od fitopatogenih glrinja na vinji se mogu javiti predtavnici pauinara

(Tetranychidae),kao i galiformnih i rastih grinja (Eriophyoidae).Najee se sreu
sledee vrste pauinara:
- obini pauinar (Tetranychus urticae Koch)
- atlantska grinja (Tetranychus turkestani Ugarov&Nikolskii)
- crvena vona grinja (Panonychus ulmi Koch)
- eriofidna grinja (Aculus fockeui Nal.&Trt.)

5.1.

Trenjina muva
Rhagoletis cerasi L.

Rhagoletis cerasi predstavlja najznaajniju tetoinu vinje i trenje u naoj

zemlji.U naim uslovima se ova tetoina bez obzira na vremenske uslove javlja
svake godine.Kod vinje napada vie poznije i manje kisele sorte.Svojom pojavom
21

ova tetoina moe izazvati direktne i

indirektne tete.Prouzrokujui crvljivost
plodova R.cerasi ini direktne tete,jer
ovakvi plodovi pripadaju drugoj
klasi,koja ima znatno niu trinu
cenu.Ubuivanjem u plodove ova
tetoina ini indirektne tete,jer se na
oteenim mestima pojaava napad Monilinia spp. na plodovima.
Imago trenjine muve je veliine 3,5-5 mm sa rasponom krila oko 9 mm,sjajno
crne boje sa utim pegama,dok su krila prozrana sa etiri poprene,iroke plavocrne pruge.
Larva trenjine muve je bele
boje,apodna,valjkastog oblika,napred
suena veliine oko 6 mm.
Lutka je ukaste ili svetlosmee
boje.Prezimljava u stadijumu lutke u
zemljitu.Lutke se nalaze u okolini
kronje na dubini 3-10 cm.U naim
agroekolokim uslovima ima jednu
generaciju godinje.U prolee sa porastom temperature dolazi do razvoja
lutke.Optimum razvia lutke je na temperaturi 20-25C.
Imago se pojavljuje sredinom maja i poinje da se hrani nektarom biljaka.Let
imaga je razvuen i traje do polovine jula.Po izletanju imaga,10-15 dana
kasnije,enke postaju polno zrele i poinju sa odlaganjem jaja na plodove.
U ovoj fazi poinje sazrevanje plodova,plodovi menjaju boju i omekavaju.enka
svojom legalicom odlae jaja ispod epidermisa,a enbrionalno razvie traje 6-12
dana.nakon toga se pile larve koje se ubuuju u plod.Najee se jedna larva ubuuje
u jedan plod.Razvoj larve traje oko 30 dana,a zatim larva naputa plod i sputa se u
zemljite gde se pretvara u lutku,i u ovom stadijumu ostaje do prolea.
Suzbijanje se moe izvesti agrotehnikim i hemijskim merama.Povrinskom
obradom zemljita se moe smanjiti populacija ove tetoine,jer trenjina muva u
zemljitu na dubini 3-10 cm.Povrinskom obradom zemljita se lutke izbacuju na
povrinu,gde zbog nepovoljnih uslova uginjavaju.Pre primene insekticida vri se
odreivanje optimalnog termina tretiranja.On se utvruje praenjem leta imaga muve
i odlaganja jaja.utim lovnim klopkama se prati let,a odlaganje jaja vizuelnim
pregledom vonjaka.Tretiranje treba obaviti pre ubuivanja larvi u plodove.Najei
termin primene insekticida je u vreme poetka zrenja(promena boje i omekavanje
22

ploda),i u zavisnosti od godine potrebno je obaviti jedno do dva tretiranja.Ukoliko se

obavljaju dva tretiranja,za prvo tretiranje se koriste preparati na bazi dimetoata
(PERFEKTHION,DIMETOGAL,DIMETOAT-EC,SISTEMIN 40-EC),a za drugo
preparati na bazi acetamiprida(MOSPILAN 20-SP).Ukoliko se izvodi jedno tretiranje
treba ga obaviti preparatom na bazi acetamiprida.
Pored hemijskih mera borbe,za suzbijanje R.cerasi u svetu se sve vie koriste bioloki
preparati.Za suzbijanje se moe koristiti parazitna gljiva Beauveria
bassiana.Tretiranje na bazi ove glive treba izvesti u fazi masovnog leta trenjine
muve.Neophodno je obaviti 3-5 tretiranja u intervalu 5-7 dana )Daniel i Wyss,2008).

5.2. Crna trenjina va

Myzus cerasi Fab.
Rasprostranjena je u celoj Evropi.Prenosi desetak perzistentnih i
neperzistentnih virusa. Primarni domain su trenja i vinja, dok su sekundarni
domaini uglavnom biljke iz porodice Scrophulariaceae, Rubiaceae,
Cruciferae.Redovno se javlja svake godine tokom perioda vegetacije. Va je
tamne,gotovo crne boje veliine do 1,5 mm.Napada vrhove mladara izazivajui
njihovo uvijanje i kasnije nekrozu.Na naliju lista se uoavaju crne kolonije
vai.Pored direktnih teta,va prenosi i desetak virusa.Va lui obilje medne rose,koja
jednostavno slepljuje vrno lie,te se stvaraju kuglice od zakovranog lia na vrhu
izbojaka.Mednu rosu naseljavaju gljive aavice,tako da ,,kugleod zakovranog
lia poprime crnu boju.Napadnuto lie se sui.Usled obilja medne rose list je
lepljiv,zbog ega su na mestima napada prisutni mravi.Posledica napada ove vai je
smanjenje intenziteta fotosinteze i porasta letorasta.Najvee tete se javljaju kod
23

sadnica u rasadnicima,kao i kod mladih stabala u zasadima.Myzus cerasi prezimljava

u obliku jaja u pazuhu pupoljaka.Krajem marta ili
poetkom aprila iz jaja se legu osnivaice koje
naseljavaju novopristalu lisnu masu.Visoke temperature u
kombinaciji sa odgovarajuom vlagom su povoljne za
razvoj vaiju.na liu vai formiraju brojne kolonije koje
uzrokuju navedene tete.U junu se sele na sekundarne
domaine(zeljaste biljke) na kojima nastavljaju svoj
razvoj.U jesen se krilate forme vraaju na vinju i trenju
gde
odlau jaja koja prezimljavaju.
Suzbijanje M.cerasi je relativno jednostavno.Prva
mogunost za njihovo suzbijanje je zimsko tretiranje voaka.Zimsko tretiranje se
obavlja mineralnim uljima i namenjeno je suzbijanju prezimljujuih jaja biljnih
vaiju.U naim uslovima se ono retko obavlja,atrebalo bi ga izvesti ukoliko se
pregledom utvdi vee prisustvo zimskih jaja.Kljuno tretiranje je najee u fenofazi
precvetavanja.Pojedinih godina potreba za ovim tretiranjem se moe ukazati
neposredno pre cvetanja.Po potrebi, kasnije tokom vegetacije izvodi se jo jedno
tretiranje,istovremeno sa suzbijanjem R.cerasi.Od insekticida se mogu koristiti
preparati na bazi dimetoata i acetamiprida.

5.3.

Vinjin svrdla

Rhynchites auratus Scop.

Ova tetoina odreenih godina moe naneti znaajne tete u proizvodnji vinje
i trenje.Imago je duine oko 8 mm,zlatno-zelene ili bakarno -sjajne boje sa
metalnim prelivom ,a telo mu je prekriveno sitnim dlaicama.Po obliku tela je
veoma slian jabukinom svrdlau,samo je neto vitkiji.Larve su ukasto bele,duge i
neto savijene,sa veoma malom smeom glavom.Kod vinjinog svrdlaa je jasno
izraen polni dimorfizam.Mujaci imaju napred i sa strane na prednjim grudima dva
iljata izrataja koji su upravljeni napred.Prezimljava u zemljitu oko voaka u
stadijumu polno nezrelog imaga ili u stadijumu odrasle larve u komorici na dubini
oko 10 cm,sve do kraja leta i tek tada prelaze u lutku,a posle u imago.U prolee u
toplim danima pojavljuju se odrasli insekti.To je kod nas obino poetkom
aprila.Hrane se intenzivno lisnim i cvetnim
pupoljcima i tek zametnutim
plodovima,ime moe naneti znaajne tete.Masovno polaganje jaja dolazi otprilike
dve nedelje posle cvetanja vinje.enka prvo izbui rilicom rupicu u plodu vinje do
24

same kotice i u nju poloi jedno jaje.Najvei broj

poloenih jaja je krajem maja i poetkom juna,to u
velikoj
meri
zavisi
i
od
klimatskih
uslova.Embrionalni razvoj traje oko dve
nedelje.Izale larve se ubuuju u koticu i hrane se
njenim jezgrom (semenkom).Kada su plodovi
sazreli,odrasla larva silazi u zemlju iz opalih
plodova.tete koje priinjavaju larve i odrasli
insekti odraavaju se preteno na kvalitet
plodova.Imaga mogu otetiti cvetne i lisne pupoljke pa i same plodove.Oteeni
cvetni pupoljci naroito oni koji su vie izgrieni
ne
otvaraju se,ve se sasuuju i propadaju.Na mladim
plodovima jasno se mogu uoiti oteena mesta,jer
ozleeno tkivo brzo ogrubii tu nastaje udubljenje
na
plodu.Vinjin svrdla se suzbija u fazi
precvetavanja preparatima na bazi dimetoata
(PERFEKTHION,DIMETOGAL,DIMETOAT) i
neonikotinoida.

5.4. ilogriz
Capnodis tenebrionis L.
ilogriz se smatra znaajnom tetoinom kotiavih voaka i to na prvom mest
vinj ei trenje,a zatim kajsije,breskve i badema.U poslednje vreme,posebno u junim
krajevima Srbije je dolo do jae pojave ilogriza,koji moe prouzrokovati suenje
stabla,naroito u mladim zasadima.Uzroci jae pojave su verovatno sunije godine i
redukovana primena agrotehnikih mera (smanjeno zalivanje,redukovana obrada
zemljita,
neredovno ubrenje i izostanak mera zatite).
Odrasli insekti su veliine 15-25 mm.Telo je iroko,tvrdo i pljosnato.Donji deo
pokrioca je suen i na kraju se skoro zailjuje.Vratni tit je sive boje sa crnim
izratajima i neto je iri od crnih pokrioca. Glava je skrivena pod grudima.enke su
vee od mujaka.Larve su bledoute boje pljosnatog i izduenog tela.Glava je mala,a
25

grudni segmenti su znatno iri od

trbunih.Odrasla larva dostigne duinu oko
5
cm.Prezimljavaju odrasli insekti,a isto tako i
larve.Imago se hrani korom mladih
granica,kao i liem.Od juna do avgusta
enka odlae jaja na koru donjeg dela stabla
u
blizini korenovog vrata ili plitko u zemljite
do
35 cm udaljenosti od stabla,gde poloi 95%
jaja,a ostala jaja poloi u zemljite na
udaljenost do 1m.Iz jaja se pile larve koje se
ubuuju u koren i korenov vrat.Larve su
veliine 3,5mm i ubuuju se u stablo,ile i
ilice ,pravei pljosnate hodnike.Napadaju
obino deblje ile.Stadijum larve traje jednu,a ponekad i dve godine.Znaci napada se
uoavaju tek poto larve priine tete,koje mogu biti velike.Napadnuta stabla se
postepeno sue i na kraju propadaju.to je napadnuto stablo mlae to pre dolazi do
njegovog propadanja.
Suzbijanje se moe vriti primenom razliitih mera : mehanikih,agrotehnikih i
hemijskih.Mehaniko suzbijanje se sastoji u sakupljanju odraslih insekata.Od
agrotehnikih mera ea povrinska obrada zemljita,a posebno navodnjavanje
doprinose smanjenju napada ilogriza.Ukoliko se pri saenju konstatuje prisustvo
neophodno je tretirati zemljite insekticidima na bazi hlorpirifosa.U mlaim zasadima
takoe treba obaviti tretiranje istim preparatima,s tim to se mora obaviti
inkorporacija insekticida.

5.5.

26

Trenjina osica
Caliroa cerasi Retz.

Trenjina osica napada trenju i kruku,a

ponekad vinju iljivu. Ovao je tetoina koja se
retko
javlja u naim agroekolokim uslovima.Telo
osice
je sjajno crne boje,duine oko 5 mm i rasponom
krila
oko 10 mm.Krila su prozirna i na njima se nalazi
prozirna stigma.Larve su duge do 10
mm,maslinasto-zelene boje i sluzave ,pa lie na
pueve golae.Kretanjem ostavlja sluzav
trag.Trenjina osica ima dve generacije
godinje,a prezimljava u stadijumu lutke u
zemljitu.Odrasle osice se javljaju krajem aprila i
u
maju.
Nakon kopulacije enka poloi oko 50 jaja
ispod epidermisa lista. Embrionalni razvoj
traje 10 -15 dana nakon ega izlaze larve
kije se zadravaju na povrini lista.Larve se
hrane izgrizanjem zelenih delova parenhima
izmeu ila i ilica lista.Ostaje samo
prozirna koica u obliku mreice ili
ipke.Oteeni delovi nekrotiraju i dobijaju
smeu boju.Jae oteeni listovi opadaju.
Oko larvi je prisutan izmet po emu se ova tetoina lako prepoznaje.U sluaju jaeg
napada
suzbija
se
nsekticidima
na
bazi
malationa
,diazinona,
fosalona,dimetoata,deltametrina.

5.6.

Gubar

Lymantria dispar L.
Kod ans se javlja masovno svake 3-5 godine,i tada priini masovne tete
prvenstveno umama,ali isto tako i vonjacima.Kod gubara je veoma jasno izraen
polni dsimorfizam.enke su ukastobele,zdepastog tela,sa debelim trbuhom.Na
prednjim krilima imaju tanke vijugave poprene pruge.Zadnja krila su
27

jednobojna,beliastouta.Na
bonim
ivicama oba krila nalaze se crne
mrlje.Donji deo abdomena je prekriven
debljim slojem dlaica ,kojima enka
pokriva jajna legla.Duina tela enke
iznosi
oko 30 mm,sa rasponom krila oko 70
mm.
Mujak gubara je znatno manji i njegovo
telo je
sivosmee boje.Na prednjim krilima se
nalazi
veliki broj smeih pruga i linija.Zadnja
krila su jednobojno-smea sa tamnijim
ivicama.Pipci su perasti.Mujaci veoma
dobro lete za razliku od enki koje su
slabi letai. Gubar prezimljava u
stadijumu jaja. Tek izlegle gusenice su
tamnosmee, gotovo crne, sa veoma
dugakim dalicama,koje izlaze iz
tamnijih bradavica.Du tela gusenice
nalaze se tri svetlije linije,kao i dva reda krupnijih okruglastih bradavica.Na svakom
segmentu imaju po par bradavica izkojih stre najeene dlake.Prvih pet pari
bradavica su plaviaste boje,dok su ostalih est crvene boje.Po bokovima tela i
leima gusenica je obrasla mnogobrojnim upercima dugih i kratkih dlaka.Na
vokama gusenice grizu cvetne pupoljke i cvetove.Sa porastom sve se intenzivnije
hrane.Gusenice priine veoma brzo velike tete,te dovode do golobrsta.Voke ostaju
ogolele,pa ako se to ponovi kroz nekoliko godina,one poinju da se sue i propadaju.
Gubara treba suzbijati u umama i ne dozvoliti da se tamo namnoi,pa je zbog
toga veoma vano da se kontrolie brojnost gubara.Mehaniki nain suzbijanja
gubara ,koji se sastoji u skidanju i spaljivanju jajnih legala u toku jeseni i zime ne
daje odgovarajue rezultate.U vonjacima se gusenice gubara mogu suzbijati
hlorovanim ugljovodonicima, kao i organofosfornim preparatima.Suzbijanje gusenica
treba izvoditi u poetku njihove pojave,jer su tada jo uvek tete male,a one su
osetljive na insekticide.

28

5.7.
Dudovac
Hyphantria cunea Drury.
Dudovac je izrazito polifagna tetoina
i
napada vrlo veliki broj umskog drvea,a
pored toga i voke
i razne druge
biljke.Leptir dudovca je izrazito bele boje,sa
utim
uperkom
dlaica
na
kraju
abdomena.U prolee se ponekad pojavljuju
primerci kod kojih se na prednjim krilima
nalaze crne mrlje.Duina tela leptira je 15 mm,sa rasponom krila 25-35 mm.Mlade
gusenice su beliasto ute,sa dve crne pruge na bokovima tela.Odrasle su svetloute
ili zelenkaste sa irokom smeom prugom du lea i sa utom po bokovima tela.One
su dlakave ,sa tamnim bradavicama iz kojih izlaze dlake crne boje.Boja gusenica je
razliita,a najee zavisi od vrste hrane.Lutka je crnosmea,sjajna i nalazi se u
retkom svilastom kokonu napravljenom od guseniinih dlaka. Dudovac prezimljava u
stadijumu lutke,koja se najee nalazi u pukotinama kore i drugim skrivenim
mestima.Dudovac kod nas ima dve generacije godinje.Gusenice dudovca pored lia
mogu da otete i plodove nekih voaka,kao to je sluaj sa vinjom.

29

Suzbijanje dudovca je veoma

oteano,jer se ne mogu koristiti mnogobrojni
insekticidi.Mehaniko
suzbijanje,skidanje
guseninih gnezda tokom leta je od manjeg
znaaja,jer se izvodi samo u ogranienom
obimu,poto se nepanjom tetoina moe
proiriti.Ponekad se mogu primeniti i lovni
pojasevi koji se stavljaju oko stabla.Pjaseve je
potrebno bar jednom nedeljno kontrolisati i uhvaene gusenice ili lutke
unititi.Direktno suzbijanje treba preduzeti dok su gusenice jo mlade,jer se mnogo
lake i efikasnije suzbijaju.Koriste se svi preparati koji se primenjuju za suzbijanje
gusenica gubara.

5.8. Mali mrazovac

Operophtera brumata L.

30

Mali mrazovac je poznata tetoina

voaka kod nas. tetu priinjavaju
gusenice, koje napadaju pupoljke, lie i
plod skoro svih naih voaka, ali najee
stradaju trenja, jabuka i kruka. Pored
toga hrane se i na hrastu,bukvi i grabu.
Mujaci imaju vitko telo i dobri su letai.
Prednja krila su uto smea, sa uskim
poprenim tamnosmeim prugama, dok su zadnja krila svetlo uta, jednobojna.
enke su smeesive boje, zdepaste, sa
zakrljalim krilima, duine 2-3 mm.
Gusenica je svetlozelena, sa beliastim,
tankim, uzdunim linijama. Kao odrasla,
gusenica dostie duinu od 28-30
mm.O.brumata ima jednu generaciju
godinje. Prezimljava u stadijumu jaja,
poloenih u gomilicama oko pupoljaka ili
u
pukotine kore. U prolee se pile gusenice. One napadaju lisne i cvetne pupoljke, a
kasnije i lie i obavijaju ih pauinom. Odrasle gusenice ive slobodno na listu
brstei ga, i izazivaju povrinska oteenja na plodovima. im zavre razvie,
gusenica se, uz pomo niti pree, sputa na zemlju i plitko u zemlji, ispreda kokon
pokriven esticama zemlje. Leptiri se pojavljuju u kasnu jesen, pred poetak prvih
mrazeva. Njihov let se protee sve do decembra.U cilju suzbijanja, preporuuju se
mehanike, agrotehnike (redovna obrada tla), bioloke i hemijske mere borbe.
Neposredno pred kretanje vegetacije ili na prolee, protiv mladih gusenica, tretira se
insekticidima na bazi fenitrotiona (Fenitrotion 50-EC) i drugim preparatima
registrovanim za suzbijanje malog smotavca. Pri upotrebi preparata strogo se
pridravati uputstva proizvoaa.

5.9. Veliki mrazovac

Erannis defoliaria Leach
Mujaci imaju telo i prednja krila crvenkastosmee boje, sa irokom
tamnijom poprenom prugom. enka je potpuno beskrilna, siva sa crnim
31

pegama. Gusenice su bez dlaka

crvenosmee sa dve tamne lene linije i
utim bonim prugama. Lutka je
tamnosmea.Njene gusenice brste lie
voaka i umskog drvea, kao npr.
hrasta, bresta, lipe, breze, bukve,
leske, jabuke, kruke, oskorue,
trenje i dr. Manje je rairena i manje
tetna u vonjacima u odnosu na malog
mrazovca.Vrsta ima jednu generaciju godinje, prezimljava u stadijumu jaja,
poloenih pojedinano ili u manjim
grupicama na granicama ili u
pazusima pupoljaka. Leptiri se javljaju
poetkom zime, od polovine novembra
do
poetka januara tj. u vreme pojave
prvih mrazeva i otuda ime obema
vrstama.

5.10.

32

Rutava buba
Tropinota hirta Poda

Spada u tvrdokrilce-Coleopetre.Ovo je
polifagna tetoine koja napada vei broj
biljnih vrsta.U prolee se prvo javlja na
maslaku,a zatim prelazi na voe.
Odrastao insekat je veliine 10mm crnog
tela
koje
je
prekriveno
ukastim
dlaicama.Na pokriocima se nalazi od 12-15
nepravilnih svetlih pega.Larva je tipa
grice,savijena u polukrug sa proirenim
zadnjim delom,tri para nogu,razvijenom glavom i tamnijim zadnjim delom.Larve
ive u zemljitu i hrane se raspadnutom organskom materijom ne nanosei tete.Jaja
su izduena,veliine od 2-2,5mm prljavo bele boje.Ima jednu generaciju godinje i
prezimljava kao imago u zemljitu na dubini od 5-10cm.
Odrasli insekti se pojavljuju krajem aprila-poetkom maja zavisno od vremenskih
uslova,pre svega og temperature.U vou se buba zadrava oko mesec dana nanosei
tete cvetu.tete su vee ako se buba javi ranije i hrani se cvetnim pupoljcima koji se
nisu jo otvorili.Buba se javlja svake godine ali se ne javlja u istom intenzitetu,ve
postoje kvalitetne godine.
Glavne mere suzbijanja su hemijske mere.Suzbijanje nije lako zato to je buba dosta
dota otporna na odreene inekticide koji na nju uoptr ne deluju zato to je
tvrdokrilac sa dosta malja.Primena jaih insekticida nije dozvoljena u fazi
cvetanja,zbog pela koje se javljaju kao opraivai.Nekih godina kako se naglo
pojavi tako isto i nestane.
U integralnoj proizvodnji koriste se lovne plovke.Tretiranje se vri prilikom pojave
cvetnih pupoljaka dok jo nije dolo do otvaranja pupoljaka.

5.11.

Vona pipa
Phyllobius oblongus L.

Imago je duine 5-6 mm.Glava i vratni tit su crne boje,dok su pokrioca

crvenkasto-smea.Noge i pipci su uto-smei.Prezimljava u stadijumu larve u
33

zemlji.Vona pipa izjeda list po obodu ne

napadajui glavni lisni nerv.Pored lia u prolee
nanose tete i mladim pupoljcima.Ponekad mogu
izazvati i golobrst .
Suzbijanje se moe izvoditi u prolee prilikom
pojave imaga,tretiranjem napadnutih biljaka nekim
od preparata hlorovanih ugljovodonika.

5.12. Crveni voni pauk

Panonychus ulmi Koch
Pripada grupi najopasnijih tetoina
voaka i vinove loze.Crveni voni pauk ima
krukoliko telo,jarko crvene boje,dugako 0,30,5mm. enke su vee odmujaka.Mujaci
su
neto manji i vie su trouglasti.Jaja su
okrugla, svetlocrvena. Slobodnim okom se
vide kao sitne crvene takice.Ima 6-7
generacija godinje. U toku vegetacionog
perioda preteno ivi na naliju lista,a
prezimljava u stadijumu zimskih jaja na granicama ili oko pupoljaka.Zimska jaja su
crvene boje,oblika lukovice.Letnja jaja su manja od zimskih,svetlocrvene ili
narandaste boje.Piljenje larvi poinje od polovine aprila i traje 2-3 nedelje.Larve su
u poetku narandaste a kasnije pocrvene.Larve prelaze na lie i to na nalije lista
gde se hrane sisanjem biljnih sokova.Njihov razvoj traje 2 nedelje,a zatim prelaze u
odrasle.Imaga polau letnja jaja i ciklus razvoja se ponavlja.Suvo i toplo vreme bez
padavina pospeuje razvoj pauka.tetne su i larve i odrasli.Najvee tete nastaju u
vreme kretanja voaka.Sisanjem biljnih sokova,na listu se zapaaju beliastoukaste takice koje ubrzo poprimaju ljubiasto-crvenkastu boju.Pege se vremenom
spajaju i list se sui.Leti lie posmei i opada.Lie ponekad dobija
bakarenastosmeu boju.U sluaju jaeg napada,stabla ve tokom leta mogu ostati bez
lia.Plodovi zaostaju u porastu i ne dozrevaju.Ukoliko se ne suzbijaju,njihov napad
traje od listanja do jeseni.
34

Suzbijanje crvenog vonog pauka se vreme kretanja vegetacije uljanim

organofosfornim insekticidima i mineralnim uljima.Zimsko i rano proleno tretiranje
znaajno smanjuje brojnost.Hemijska tretiranja se izvode kada se ispili 30% larvi,a to
je obino ktaj cvetanja.
Koriste se:
Belo ulje (mineralno ulje)
- 2,5% pri razvoju pupoljaka
- 5% pri razvoju lia
- 1-2% letnje tretiranje kada se utvrdi prisustvo pokretnih formi
Plavo ulje (bakar oksihlorid + mineralno ulje)
- 3% u vreme razvoja pupoljaka (u fazi mijih uiju)
PERFEKTHION (a.m. dimetoat)
0,07 - 0,1% kada se utvrdi prisustvo pokretnih formi
TALSTAR,FOBOS (a.m.bifentrin)
0,02 - 0,05% kada se utvrdi prisustvo pokretnih formi

5.13. Eriofidna grinja

Aculus fockeui Nal. & Trt.
Poslednjih godina A.fockeui postaje znaajna tetoina vinje i trenje.Vinja je
mnogo osetljivija i vie je izloena napadu ove eriofidne grinje,tako da se esto
ukazuje potreba za njenim suzbijanjem.Ishranom na listovima,grinja na vinji izaziva
tzv.bronzavost,pri emu lie poprima braon boju.Na napadnutom liu je smanjen
35

intenzitet fotosinteze,a povean intenzitet transpiracije,to

se
moe odraziti na prinos vinje (Dobrivojevi i
Petanovi,1982).
A.fockeui prezimljava u stadijumu odrasle enke na vinji i
trenji.Kretanjem vegetacije se aktivira enka i posle
dopunske ishrane poinje odlaganje jaja.Iz jaja se pile larve
koje se hrane na liu.Ova tetoina moe imati vei broj
genetacija tokom vegetacione sezone.
Suzbijanje:u naim agroekolokim uslovima dovoljno je
jedno tretiranje i ono se najee obavlja posle berbe.Cilj
ovog tretiranja je da to manja populacija ode na prezimljavanje.Od akaricida se
primenjuju preparati na bazi piridabena,fenazakvina i dr.

6.0.Tab.1.
Vreme
primene
faza razvoja
Zimsko
prskanje

36

Program zatite vinje (Agtomarket)

Namena

Preparat

Doza
koncentracije

Patogeni
prezimljavajue
forme tetoina

Cuprablau Z
ili
Funguran-OH
+
Galmin

0,35%
ili
0,3%
+
1,5-2,5%

Poetak cvetanja
,,bele koke

Monilija
Lisna pegavost
Surla,mrazovac

Funomil
+
Cytrin 250 EC

0,07%
+
0,03%

Cvetanje

Monilija

Cormax

0,03%

Formiranje ploda
,, zrno
graka

Lisna pegavost
Surla,vai

10-15 dana
kasnije

Lisna pegavost
Trenjina muva
Lisne vai

Delan 700 WG
ili
Dithane M 45
+
Nurelle-D
Agrodin 60 WP
+
Actara 25 WG
ili
Afinex 20 SP

0,05%
ili
0,25%
+
0,1%
0,1%
+
0,02%
ili
0,025%

Promena
boje ploda

Monilinia ploda
Gorka trule
Trenjina muva

Funomil
+
Vantex 60 CS

0,1%
+
60 ml/ha

7 dana pre
berbe

Trule ploda
Pucanje ploda

Switch 62,5 WG
+
Nu-Film 17

0,06%
+
0,1%

Posle berbe
po potrebi

Lisna pegavost

Captan 50 WG
ili
Agrodin 60 WP

0,3%
ili
0,15%

Jesenji
tretnan

Plavo prskanje

Cuprablau Z
ili
Plavo ulje

0,5%
ili
2-3%

7.0. Tab.2. Program zatite vinje

(Chemical Agrosava)
Vreme zatite
Neposredno pred kretanje
vegetacije

37

Razlog tretiranja
upljikavost lia

Izbor preparata
Funguran OH
0,4%

Mankosav 80 WP
0,2%
Sumilex 50 SC
0,1%

otvoreno 10 % cvetnih
pupoljaka

Monilia spp.,
upljikavost lia

cvetanje - 80% otvorenih

pupoljaka

suenje cvetova i granica(Monilia

laxa)

precvetavanje

poetak ruenja
plodova

10 dana kasnije

posle berbe

folijarna ishrana,
suenje cvetova i granica(Monilia
laxa)
pegavost lia (Coccomyces
hiemalis)

trnjina muva(Rhagoletis cerasi),

pegavost lia (Coccomyces
hiemalis)
folijarna ishrana

trenjina muva
(Rhagoletis cerasi),
pegavost lia
(Coccomyces hiemalis),
upljikavost lia
folijarna ishrana
eriofidne grinje

Signum 0,6-0,75
kg/ha
Wuxal Super 4-5
L/ha
Signum 0,60,75kg/ha
Feniks 3 L/ha

Fastac 10 EC 200
mL/ha
Perfekthion 0,050,075%
Feniks 3 L/ha
Wuxal Aminocal
5 L/ha

Calypso 480 SC
200 mL/ha
Feniks 3 L/ha
Wuxal Aminocal
5 L/ha

Kraft 1,8 EC 1,2

L/ha

8.0. Program Zatite vinje (Galenika)

Vreme
primene/
faza razvoja
Kretanje
38

Namena
monilija,

Preparat
Bakarni oksihlorid-50

Doza /
koncentracija
0,75%

Karen
ca
(dani)
OVP

vegetacije

Beli baloni
Cvetanje
Produeno
cvetanje
Precvetavanje

Plodovi
porastu

antarknoza
titaste i lisne
vai, grinje
monilija
monilija
monilija
pegavost lista
vinje,
vai,
vinjin svrdla
pegavost lista
u vinja, vinjin
svrdla

Promena boje trule plodova,

ploda
trenjina muva
7 - 14 dana protiv pucanja
pred berbu
plodova
Posle berbe
pegavost lista
vinje,
eriofidne
grinje
Jesenje plavo
prskanje
monilija,
(preko 75% antraknoza,
opalog lia)
pegavost lista
vinje

ili
Cuprozin 35 WP
+
Galmin
Kubik ili Kubik plus
Kubik ili Kubik plus
Akord WG

0,35%

OVP

2%
0,25%
0,25%
0,75 kg/ha

42
42
21

0,25%

21

0,1%

21

0,25%
0,25%

21
21

0,1%

21

0,25%
0,15%

21
14

0,025%
0,50%

21
-

Mankogal 80
+
Akaricid

0,25%

21

Bakarni oksihlorid-50
ili
Cuprozin 35 WP

0,5 - 0,75%

OVP

0,35%

OVP

Mankogal 80
+
Dimetogal
ili
Radar 300 EC
Mankogal 80
+
Dimetogal
ili
Radar 300 EC
Dional 500 SC
+
Tonus
NU Film 17

9.0. Zavrno razmatranje

Vinja (Prunus cerasus L.)spada u najstarije voke koje je ovek koristio. Danas
se vinja gaji na svim kontinentima ,a Evropa je kao kontinent najvei proizvoa
vinje u svetu.Vinja se kod nas gaji kao plantano voe i to je najvei sluaj kao
voe na okunici.

39

Oblainska vinja je iroko rasprostranjena i privredno veoma znaajna za nau

zemlju.Ova sorta je cenjena zbog visoke rodnosti,male bujnosti,dobrog kvaliteta
ploda,skromnih zahteva u pogledu uslova gajenja (zemljita,klime i agrotehnike).
Proizvodnju vinje moe ugroziti vei broj prouzrokovaa biljnih bolesti,meu
kojima su najznaajnije:upljikavost lista (Stigmina carpophila/Lev./Ellis.),Pegavost
lista ( Blumeriella jaapii / Rehm / Arx),Suenje cvetova i granica i trule
plodova(Moniliniaspp),Bakteriozni rak (Pseudomonas syringae van Hall),Antaknoza
vinje (Glomerella cingulata).Ekonomski manje znaajne bolesti su:Rak-ranegrana
(Leucostoma
cincta/Sacc./Hohn),Olovna
bolest(Chondrostere
umpurpureum/Pers./Pouzar),Pepelnica (Podosphaera clandestina/Wallr./Lev.)Vinja
moe biti ugroena napadom patogena koji ive u zemljitu.Najvei problem su
gljivice koje pripadaju rodovima Phytophthora,Armallaria i Verticilium,kao i
fitopatogena bakterija Agrobacterium tumefaciens.Kod vinje su u naoj zemlji
zastupljena dva virusa:Nekrotina prstenasta pegavost (Prunus necrotic ringspot
virus(PNRSV)),Prune dwarf virus (PDV)
Pored prouzrokovaa biljnih bolesti i tetoine mogu naneti zanaajne tete u
proizvodnji vinje. tetoine koje se javljaju na vinji su:trenjina muva (Rhagoletis
cerasi L.),crna trenjina va (Myzus cerasi Fab.),vinjin svrdla (Rhynchites auratus
Scop.),ilogriz (Capnodis tenebrionis L.),trenjina osica (Caliroa cerasi Retz.).Pored
ovih tetoina u zasadima vinje se mogu javiti ponekad i druge tetoine,kao to
su:gubar (Lymantria dispar L.),dudovac (Hyphantria cunea Drury),mali mrazovac
(Operophtera brumata L.),veliki mrazovac (Erannis defoliaria Leach),rutava
buba(Tropinota hirta Poda), vona pipa (Phyllobius oblongus L.).Od fitopatogenih
glrinja na vinji se mogu javiti predtavnici pauinara (Tetranychidae),kao i
galiformnih i rastih grinja (Eriophyoidae).Najee se sreu sledee vrste
pauinara:obini pauinar (Tetranychus urticae Koch),atlantska grinja
(Tetranychus turkestani Ugarov&Nikolskii),crvena vona grinja (Panonychus ulmi
Koch),eriofidna grinja (Aculus fockeui Nal.&Trt.).

10.0.

Zakljuak

Vinja (Prunus cerasus L.)spada u najstarije voke koje je ovek koristio.

Smatra se da je, kao pratilac trenje poreklom iz Male Azije,koja se pre poetka nae
ere preko Grke i starog Rima irila u druge zemlje Evrope. Vinja (Prunus cerasus
L.)je filogenetski mlaa od trenje.Smatra se da je nastala spontanom hibridizacijom
izmeu stepske vinje(Prunus fruticosa Pall.) i divlje trenje (Prunus avium L.).

40

Plod vinje ima veliku upotrebnu vrednost.Bogat je u sadraju organskih i

mineralnih materija.Koristi se kao stono voe,ali znatno vie kao sirovina za preradu
sokova,kompota,sirupe,slatka,likere i sl.Sobzirom da je primena pesticida minimalna
to se vinja smatra veoma zdravom hranom. Uz dobru agrotehniku,vinja veoma
obilno i redovno raa.Prinosi se u zavisnosti od primenjene agrotehnike u procesu
proizvodnje kreu i do 20 t/ha.Smatra se da je proizvodnja vinje veoma rentabilna.
Danas se vinja gaji na svim kontinentima ,a Evropa je kao kontinent najvei
proizvoa vinje u svet.U strukturi voarstva Srbije vinja se nalazi na treem
mestu (iza jabuke i ljive).U postojeem sortimentu vinje 75% je naa domaa sorta
oblainska.
Vinja se kod nas gaji kao plantano voe i to je najvei sluaj kao voe na okunici.
Predstavlja skup veeg broja genotipova razliite rodnosti i krupnoe ploda.Danas je
Oblainska vinja u Srbiji zasaena na oko 3.000ha i dominira u sortimentu
vinje(preko 60% od ukupnog broja stabala).

41