TA JE ORGANSKA HRANA???

Ogranska Hrana je prirodno Uzgajanje Biljaka, proizvodnjom zdravih biljaka ne

genetski modifikovanih organizama, od kvalitetnog semena moete dobiti pravi
prinos, kada se kod Vas nalazi kvalitetno seme obavezno ga sauvajte za sledeu
godinu.

Organska hrana se dobija uzgajanjem plodova Povra ili Voa, bez primena
insekticida i pesticida, i raznih supstanci za ubrzanje razvoja biljke, i bez ne
organskih "Vetakih ubriva".

Organska hrana je kvalitetnija od hrane koja je dobijena ne organskim putem.

Organska biljka je ukusnija i zdravija, jel u sebe nije unosila ne kvalitetne
supstance osim prirodnih ubriva, i svoje snage.

U veem delu ljudske istorije, poljoprivredna proizvodnja se moe nazvati

"organskom". Samo je tokom 20-tog veka poela upotreba velikih koliina
vetakih hemikalija u proizvodnji hrane. Pokret organske poljoprivrede nastao
je 1940-tih godina kao odgovor na industrijalizaciju poljoprivrede i poznat je
pod nazivom Zelena revolucija.

U veini zemalja organska hrana ne sme biti genetski modifikovana. Genetski

Modihikovana (GM) biljka je nezdrava jer sadri loe gene, gene koji su steeni
od neke druge biljke gosta ili transformaciju nekog gena koji je ivotinjskog
porekla u biljno poreklo, i samim tim takva Genetski Modifikovana biljka nema

osobine biljke domaina i kao takva je nezdrava. - See more at: http://organskahrana.blogspot.rs/p/organska-hrana.html#sthash.8Fda1KRZ.dpuf
Organska hrana ( Zdrava Hrana ) treba da bude sastavni deo svake porodice, zato to je pre
svega bitno zdravlje Vas i Vae dece. Mnogi govore da je organska hrana ne zdrava i skupa
ali to nije tako moete pogledati kako se do nje dolazi ( Uzgoj Organske Hrane na ovom
Blogu ). i onda odluiti da li je zdrava i ne, a skupa nije, svako ko ivi u gradu moe da ode
do najblieg sela i raspita se ko e da ga snabdeva povrem, voem i ostalim namirnicama,
raspitate se kako uzgajaju i to je to. A oni koji se nalaze na selu oni mogu da uz minimalnu
primenu agro-tehnikih mera da za svoju porodicu obezbede dovoljno zdrave hrane. - See
more at: http://organska-hrana.blogspot.rs/p/organska-hrana.html#sthash.8Fda1KRZ.dpuf

Znaaj Organske Hrane 21 Veka

Ishrana 21 veka, je jedan od goruih pitanja? Svako ivi brzo i hrani se

brzo ( nezdravo ), ali treba malo pogledati na sebe odvojiti jednu stvar ali
da ona bude zdrava, raditi za sebe a ne za gazdu, niko Vam nee rei
Hvala.
Vae zdravlje je neprocejivo i takvo bi trebalo ostati, ali niko Vam nee
pruiti sve na tanjiru, nego treba da doete do toga Vae je da birate, a
izaberite pametno - Izaberite Zdravo.

- See more at: http://organska-hrana.blogspot.rs/p/organskahrana.html#sthash.8Fda1KRZ.dpuf

Organska proizvodnja je celovit sistem upravljanja proizvodnjom hrane

koji se zasniva na ekolokim principima, visokom stepenu bioloke
raznovrsnosti (biodiverzitet), ouvanju prirodnih resursa, primeni visokih
standarda o dobrobiti ivotinja i korienju prirodnih supstanci i postupaka.
Organska poljoprivreda je proizvodni sistem koji podstie zdravlje zemljita,
ekosistema i ljudi. Oslanja se na odabir biljnih sorti i ivotinjskih rasa
prilagoenih lokalnom podneblju, prirodno otpornim na bolesti i tetoine, kao i
na postupke i tehnike kao to su rotacija useva, bioloka kontrola tetoina,
upotreba zeleninog ubriva, komposta, malovanje, i sl. Organska proizvoai
kombinuju tradicionalna znanja, lino iskustvo,, tehnoloke inovacije i nauna
saznanja u cilju obogaenja ivotne sredine koju delimo sa drugim ivim biima.
U organskoj proizvodnji se ne koriste sintetska ubriva, pesticidi,
regulatori rasta biljaka kao npr. hormoni, antibiotici, prehrambeni aditivi (osim
malog

broja

bezbednih),

genetski

modifikovani

organizmi,

kao

ni

nanomaterijali.

Istorijat
Kao osmiljen, zaseban oblik proizvodnje, organska poljoprivreda je zapoela
svoj razvoj priblino istovremeno, u Centralnoj Evropi i Indiji. Britanski
botaniar, Sir Albert Hauard, esto se navodi kao otac savremene organske
poljoprivrede. Od 1905 do 1924, radio je kao savetnik za poljoprivredu u
gradiu Pusa, u Bengalu, gde je prouavao tradicionalnu indijsku poljoprivrednu
praksu i otkrio da je superiornija od konvencionalne poljoprivrede, zasnovane na
nauci. Rezultate svojih istraivanja objavio je 1940 g. u knjizi Poljoprivredni
testament, koja je imala snaan uticaj na naunike i zemljoradnike tog
vremena.
Istovremeno, u Nemakoj, Rudolf tajner je razvio
sistem proizvodnje poznat kao biodinamika poljoprivreda
- prvi sveobuhvani sistem organske poljoprivrede. Razvoj
sistema je otpoeo serijom predavanja na poljoprivrednom
gazdinstvu u Koberwitzu, mestacu u dananoj Poljskoj
1924. g. tajner je naglaavao ulogu poljoprivrednika u upravljanju i
uspostavljanju harmoninog suivota
izmeu ivotinja, biljaka i zemljita koji
dele zajedniki ivotni prostor. Zdrave
ivotinje se zasnivaju na zdravim
biljkama (koje koriste u ishrani), zdrave
biljke na zdravom zemljitu, a zdravo
zemljite na zdravim ivotinjama (od kojih dobija ubrivo)
Tokom 1909. g., ameriki agronom F.H. King je putovao Kinom, Korejom i
Japanom prouavao sisteme tradicionalnog ubrenja zemljita, oranja i opte
poljoprivredne prakse. U svojoj knjizi Farmeri etiri milenijuma (1911), King

je najavio pojavu svetskog pokreta za uvoenje novih i poboljanih metoda

poljoprivrede. Delo je sluilo godinama kao vaan organski prirunik.

Termin organska poljoprivreda skovao je Lord Nortburn u svojoj knjizi

Pogledaj u zemljite, objavljenu 1940. On je opisao koncept farme kao
organizma, i predstavio celovit, ekoloki uravnoteen
pristup zemljoradnji.

1939 Ledi Eva Balfor je zapoela Eksperiment Hoghli na

farmi u Engleskoj. Bilo je to prvo nauno uporedno
istraivanje organske i konvencionalne zemljoradnje. etiri godine kasnije,
objavila je knjigu ivo zemljite, na osnovu inicijalnih rezultata Eksperimenta
Hoghli - delo koje je snano uticalo na formiranje organskog pokreta u V.
Britaniji.
U

Japanu,

Masanobu

Fukuoka,

mikrobiolog koji

je radio na prouavanju zemljita i

patologije

biljaka, i kroz svoj rad poeo je da

sumnja

dobrobiti moderne poljoprivrede. 1937.

Dao je otkaz na posao naunika, vratio se na porodinu farmu i posvetio 60

sledeih godina razvoju radikalnog organskog metoda bez
korienja oranja u obradi zemljita, koji je danas poznat
kao prirodna zemljoradnja, ili Fukuoka zemljoradnja.

U Srbiji, organski pokret poinje osnivanjem

udruenja za organsku poljoprivredu Terras 1990 g. u
Subotici

.Razvoju

organske

poljoprivredne

prakse,

edukaciji proizvoaa i kolega iz struke, nauno-istraivakom radu, te

popularizaciji organske poljoprivrede kroz brojna predavanja, savetovanja,

seminare, radionice i obimnu literaturu, posebno je doprinela prof Branka Lazi,
sa novosadkog poljoprivrednog fakulteta, ije knjige i prirunici (Vaa
organska bata, Deija biobata, Organska poljoprivreda, Proizvodnja u
zatienom prostoru) slue kao osnova za edukaciju poljoprivrednih strunjaka
i neposrednih proizvoaa. 2007. g. osnovan je Fond Organska Srbija a 2009.
Nacionalno udruenje za razvoj organskeproizvodnje Serbia Organica. Ove tri
organizacije danas predvode razvoj organske poljoprivrede
u Srbiji, svaka sa svojim specifinim podrujem delovanja.

Naela

Naela organske poljoprivrede (prema IFOAM-u)

Naela organske poljoprivrede slue da inspiriu organski
pokret u njegovom punom diverzitetu. Ona rukovode razvojem stavova IFOAMa, programima i standardima. Nadalje, oni (programi i
standardi) su prisutni sa vizijom da e biti prihvaeni
irom sveta.
Organska poljoprivreda se zasniva na 4 osnovna
naela, od kojih je, svako, artikulisano kroz tvrdnju,
nakon koje sledi objanjenje. Ova naela treba koristiti
celovita i sva zajedno. Ona su osmiljena kao etiki principi koji treba da
inspiriu akciju.

Naelo zdravlja

Organska poljoprivreda treba da odrava i podstie zdravlje zemljita,

biljaka, ivotinja, ljudi i planete kao jedne i nedeljive celine.
Ovo naelo iznosi da se zdravlje pojedinaca i drutvenih zajednica ne
moe razdvojiti od zdravlja ekosistema; zdrava
zemljita proizvode zdrav rod koji pospeuje zdravlje
ivotinja i ljudi.
Zdravlje je celina i integritet ivih sistema. Ono
nije samo odsustvo bolesti, ve odravanje telesnog,
mentalnog, socijalnog i ekolokog blagostanja. Imunitet, otpornost i regeneracija
su kljune osobine zdravlja.

Naelo ekologije

Organska poljoprivreda treba da se zasniva na ivim ekolokim sistema i

ciklusima, da sarauje sa njima, da ih podraava i da
im pomae da se odre.

Ovo naelo ukorenjuje organsku poljoprivredu unutar

ivueg ekolokog sistema. Ono kae da proizvodnju
treba zasnivati na ekolokim procesima i recikliranju. Ishrana i blagostanje se
ostvaruju kroz ekologiju specifine proizvodne sredine. Na primer, u sluaju
zasada, to je ivue zemljite, za ivotinje to je ekosistem farme; za ribu i
morske organizme, vodena sredina.

Naelo pravednosti

Organska poljoprivreda treba da gradi odnose koji osiguravaju pravednost s

obzirom na zajedniku prirodnu sredinu i anse koje prua ivot.
Pravednost je karakterisana potenjem, potovanjem, pravdom i voenjem
rauna o svetu koji zajedno delimo, kako izmeu ljudi tako i u pogledu njihovog
odnosa prema drugim ivim biima. Ovo naelo insistira da ivotinjama treba
obezbediti uslove i prilike za ivot koji u skladu sa njihovom fiziologijom,
prirodnim ponaanjem i blagostanjem.
Prirodnim i resursima sredine koji se koriste u
proizvodnji i potronji treba upravljati na drutveno i
ekoloki opravdan nain i sauvati ih za budue
generacije.

Naelo nege i zatite

Organskom poljoprivredom treba upravljati na oprezan i odgovoran nain,

kako bi se zatitilo zdravlje i blagostanje sadanjih i buduih generacija i
prirodne sredine.
Organska poljoprivreda je ivui i dinamian sistem koji reaguje na
unutranje i spoljne zahteve i uslove. Praktikanti organske poljoprivrede mogu
da

podstiu

efikasnost

poveavaju

produktivnost, ali bez rizika da se ugroze

zdravlje i blagostanje.

Shodno tome, potrebno je paljivo procenjivati

vrednost novih tehnologija i stalno revidirati postojee metode. Uzimajui u

obzir da je nae razumevanje ekosistema i poljoprivrede nepotpuno, opreznost je

uvek neophodna.

1) IFOAM International Federation of Organic Agricultural Movements

(Meunarodna federacija pokreta za organsku poljoprivredu) najznaajnija
meunarodna organizacija za unapreenje organske poljoprivrede u koju se
udruuju proizvoai organskih proizvoda i njihove asocijacije iz celog sveta.
Tehnologiija organske proizvodnje

Organski sistem proizvodnje

Organska sistem proizvodnje zahteva planski pristup.
Svako pojedinano domainstvo treba da paljivo razvija svoj, integrisani sistem
zasnovan na svojim specifinim uslovima, kao to su osobine zemljita, veliina
panjaka, ivotinje koje se gaje na imanju, gospodarske zgrade i sl.
Zdravo zemljite
Osnova organske proizvodnje je zdravo, bioloki aktivno
zemljite, sa rezervama kvalitetne organske materije, koja
moe da obezbedi hraniva za proizvodnju trave, ratarskih
kultura i povra.
To znai da je zemljite potrebno snbadevati materijama
koje mikroorganizmi u zemljitu mogu da razloe, i tako iz ovih materija
oslobode hranivo za useve.
To podrazumeva razvoj sistema rotacije useva, panjaka i silae, na nain koji
rezerve zemljita ne iscrpljuju preterano. Na taj nain, uz ispravno korienje
ubriva, odrava se plodnost zemljita.

Odrivost i samodovoljnost
Organska proizvodnja nije samo proizvodnja sa niskim
inputima, niti povratak na drevni nain proizvodnje.
Organska proizvodnja podrazumeva:
Vrhunsko gazdovanje i upravljanje poljoprivrednim
imanjem
Upotrebu savremenih maina, alata i odgovarajue savreme tehnologije
Posveenost, znanje i vetinu
Produktivna organska farma e razvijati sistem koji je, koliko je mogue i
racionalno, samodovoljan u pogledu velikog broja inputa, koje konvencionalne
(ne-organske) farme obino kupuju.
Ishrana useva
Uravnoteena rotacija useva koja ukljuuje mahunarke osnova je snabdevanja
hranivima. Snabdevanje hranivima se dopunjava organskim materijama, kao to
su:
Stajsko i ivinsko ubrivo
Kompostirane biljne materijale i ostatci useva
Zelenino ubrivo
U situaciji kada resursi ubriva sa farme nisu dovoljni, mogue je podneti
zahtev za korienje ogranienih koliina ubriva sa konvencionalne farme, pod
uslovom da nije re o intenzivnom sistemu poljoprivrede, te uz dokaz da
ivotinje koje proizvode to ubrivo nisu hranjene bilo kakvom GMO hranom.
Sva ubriva trebaju biti ispravno kompostirana.
Dodatni materijali koji se koriste (ponekad uz prethodno odobrenje) ukljuuju:
Mineralne stene i krenjak

10

 Neke oblike preraenog organskog otpada (bez primesa GMO)

Morsku trava i proizvode od morske trave
Vanost mahunarki
Klju za uspenu rotaciju
je ispravno ukljuivanje
mahunarki u rotaciju. Isti
princip vai i za gajenje

stoke, itarica i povra.

Razlog je sasvim jednostavan; mahunarke, u kontaktu sa specifinim

bakterijama zemljita, su u stanju da preuzmu atmosferski azot i pretvore ga u
azotno ubrivo.
Mahunarke su glavni izvor azota na imanju.
Rotacija
Organske farme, u idealnom sluaju, treba da primenjuju praktian, uravnoteen
sistem rotacije koji ukljuuje:
Travu/livade pod detelinom
itarice i/ili povre
Glavne funkcije rotacije su:
Odravanje plodnosti zemljita i snabdevanje hraniva za useve
Snabdevanje ivotinja krmom (stonom hranom) i obezbeivanje istih
panjaka
Suzbijanje (prekidanje ciklusa) korova, tetoina i
bolesti
Zelenino ubrivo
(pokrovni usevi)
Gajenje zeleninog ubriva
je iroko prihvaena

praksa kod organskih

proizvoaa.
11

Zelenino ubrivo se gaji, obino bez neposredne komercijalne vrednosti, da bi

se:
Obezbedila organska materija i dostupna hraniva
Obezbedio azot (mahunarke)
Zatitila povrina zemljita i spreio odliv hraniva tokom zime na primer,
krmna ra
Uguili korovi
Suzbili (prekidanjem ciklusa) korovi, tetoine i bolesti
Obezbedila materija za kompostiranje ili malovanje (nastiranje)
Zelenino ubrivo se ukljuuje u rotaciju da bi ispunilo jednu ili vie ovih
funkcija, a u zavisnosti od vrste koja se koristi, moe se gajiti od nekoliko
sedmica, pa sve do godine dana.
Kad je re o zasadima povra, zelenino ubrivo je sutinski vaan deo rotacije,
jer se moe desiti da predstavlja glavni izvor dostupnih hraniva, posebno azota i
organske materije. Ovo je posebno sluaj, kada prihvatljiva ubriva i kompost
manjkaju ili su nedostupni.
Kontrola korova, tetoina i bolesti
Herbicidi su potpuno nedostupni organskim proizvoaima, a pesticidi u vrlo
malom broju. Stoga se koriste alternativni naini kontrole korova, tetoina i
bolesti:
Poetna taka kontrole korova, tetoina i bolesti je ispravna rotacija.
Osnove kontrole korova
Kontrola korova je esto glavna briga novim organskim proizvoaima. Tehnike
kontrole korova ukljuuju:
Ispravnu rotaciju
Mehaniku kultivaciju i specijalizovanu opremu
Uklanjanje korova vatrom/toplotom
12

 Pau i podrezivanje vrnih delova korova

Stale seedbed techniques
Pokrovni usevi i malovanje (nastiranje)
Osnova kontrole tetoina
Tehnike kontrole tetoina ukljuuju:
Ispravnu rotaciju i otporne vrste
Stvaranje uslova na imanju za ivot predatora koji se
hrane tetoinama
Fizike barijere (na primer, runski pokrov)
Agenski za bioloku kontrolu
Dozvoljeni pesticidi (potrebna prethodna saglasnost)
Osnova kontrole bolesti
Tehnike kontrole bolesti ukljuuju:
Ispravnu rotacija i otporne vrste
Bioloku raznovrsnost
Dobru higijenu polja
Dozvoljene fungicide (potrebna prethodna saglanost)
Organska proizvodnja ratarskih kultura
Organska proizvodnja ratarskih kultura moe da bude
integralni deo rotacije useva. Ona se radi bilo radi
proizvodnje hrane za ivotinje na farmi, bilo u komercijalne svrhe.
Sejanje ratarskih kultura troi hraniva iz zemljita, i osim ostataka od etve koji
ostaju na njivi, ne doprinosi plodnosti zemljita.
Sejanje ratarskih kultura treba da u normalnim okolnostima zauzima manje od
50% rotacije i u idealnom sluaju treba da vremenski bude rasporeeno tokom
celog rotacionog ciklusa, kako bi se plodnost zemljita mogla obnavljati.
13

Organsko gajenje stoke

Organsko gajenje stoke po svojoj prirodi je
ekstenzivno, to znai da je dozvoljen broj grla stoke
srazmeran velini imanja, veliini panjaka i prostora
na kojem se stoka gaji. Ovo se odnosi na sve vrste
ivotinja, ukljuujui i ivinu.
Stoka treba da ima mogunost i pristup prirodnoj ispai, kad god to uslovi
zemljita dozvoljavaju.
U najoptijem smislu, organski standardi daju prednost, kad god je to mogue,
reprodukciji krda ili jata iz samog sebe. Ovo znaajno smanjuje rizik od unosa
bolesti na farmu.
Organsko gajenje ivotinja ukljuuje postupke gajenja koji podstiu odrivost,
uporedo sa paljivo kontrolisanim odabiranjem (odn. iskljuivanjem iz stada) i
zamenom stoke.
U idealnom sluaju, ivotinje koje dolaze na organsku farmu treba da dolaze sa
drugih organskih farmi. Postoje ogranienja na broj stoke iz konvencionalne
proizvodnje koja slui kao zamena na godinjem nivou. Ne-organske ivotinje
se nikada ne mogu kasnije prodavati kao organske.
Ishrana stoke
Stona hrana treba da bude iz

organskih

izvora ili iz konverzije, preteno

proizvedena na

samoj farmi. Kupovina organske

hrana za stoku

je skupa, a nabavka moe biti

oteana. Uvek

se mora dobavljati iz sertificiranih izvora.

Proizvodnja hrane treba da se idealno koncentrie oko razvoja rotacije useva

14

kojima se proizvodi hrana potrebna za farmu, a kupuje se samo ono to se ne

moe proizvesti na farmi.
Blagostanje ivotinja
Blagostanje ivotinja je u visokom stepenu ugraeno
u organske standarde, u skladu sa oekivanjem
potroaa.
Stoci se moraju obezbediti udobna, suva, nastrta
prostirika i dovoljno velik prostor za leanje.
Treba dati prednost stajama u kojima se stoka ne vezuje, sa kvalitetnom
prostirkom. Reetkasti pod preko cele staje nije dozvoljen (dozvoljeno je
maksimum 50 %, radi drenae)
Organski standardi izriito zahtevaju, udoban, velik prostor za ivotinje i ptice
koje se dre u zatvorenom na farmi.
Veterina
Odravanje dobrog zdravlja putem zdravog uzgoja
ivotinja osnovni je zahtev u organskoj proizvodnji
stoke.
Na poetku konverzije, potrebno je napraviti detaljan zdravstveni plan za
ivotinje, i mora se obnavljati i odravati sve vreme, kako konverzija, a zatim
organska proizvodnja napreduju.
Sve beleke o svim tretmanima moraju se uvati.
Veina lekova je dozvoljena - gde postoji stvarna potreba za njima, a postoji
imanjii broj veterinarskih lekova koji nisu dozvoljeni u organskoj proizvodnji.
Rutinsko profilaktiko (preventivno) davanje lekova svim ivotinjama u krdu ili
jatu normalno nije dozvoljeno. ivotinje je potrebno tretirati/leiti na
pojedinanoj osnovi.
Vakcinacija je dozvoljena u propisima regulisanim sluajevima gde je prisutan
15

poznati rizik od obolevanja.

Period karence (period povlaenja stoke pre upotrebe i zabrane korienja njenih
proizvoda) je obino dvostruko dui od zakonski predvienog, i iznosi najmanje
48 sata, u zavisnosti od primenjenog leka.
Proizvodnja povra
Organska proizvodnja povra moe biti integralni deo
rotacije na farmi ili se moe zasnivati na
specijalizovanoj povrtarskoj jedinici.
Potrebna je posebna panja u razvoju sistema rotacije
za proizvodnju povra da bi se neophodna plodnost zemljita odrala i spreilo
razmnoavanje tetoina i bolesti.
Organska semena i biljke
Seme za povre, sadnice i materijali koji se vegetativno propagiraju, kao to su
bunasto voe i stabla, seme krompira, itarica, pasulja, reznice jagoda i dr.
moraju se nabavljati iz registrovanih organskih izvora.
Saglasnost za sadnju netretiranong, neorganskog materijala, moe se ponekad
dobiti, kada nije dostupan prikladan organski materijal. Potrebno je zatraiti
prethodnu dozvolu od kontrolnog tela, uz
prezentaciju valjanih razloga.

16

Ouvanje prirodne sredine

Organski standardi izrazitu panju poklanjaju uzajamnom skladu ivota, zatiti i

jaanju prirodne sredine, ukljuujui:
Prevenciju zagaenja
Valjannu brigu o drveu i ivim ogradama
Podsticanje i odravanje habitata divljeg ivota, kao i livada i movara
bogatih razlitim vrstama
Zadravanje i ouvanje tradicionalnih zidova, kapija, zgrada, spomenika i
osobina pejsaa
Preporuena literatura na srpskom: (u pripremi)
Nutritivna vrednost

ORGANSKO JE ZDRAVIJE
Zdravlje je pravo svih ivih bia koje stiu samim svojim roenjem. Ovo
vai za zemljite, biljku, ivotinju i oveka: njihovo zdravlje je jedan
uzajamno povezani lanac. Bilo kakva slabost ili nedostatak u zdravlju bilo
koje prethodne karike, prenosi se na sledee i sledee karike, dok ne stigne
do

poslednje

samog

oveka

Ser Albert Hauard, 1945 Osniva Asocijacije za zemljite (Soil Association,

Velika

Britanija).

Sve vei broj istraivanja pokazuje da je organska hrana nutriciono vrednija od

konvencionalne.

17

Brojne studije su nale da organska hrana sadri vie nivoe vitamina, minerala i
drugih hraniva nego neorganska hrana. Organska hrana generalno sadri manje
potencijalnih toksina kao to su sintetski pesticidi i antibiotici. Istraivanje
takoe povezuju GMO proizvode, zabranjene u organskoj hrani, sa izvesnim
zdravstvenim

tegobama.

Paradajz
10-godinja studija koja je poredila organski paradajz sa konkurentskim,
konvencionalnim pokazuje da organski sadri gotovo dvostruku koliinu
antioksidanata, tzv. flavonoida, vanih u zatiti srca. Prema nalazima, nivoi
kvercentina kemferola u organskom paradajzu su u proseku 79% procenata, odn.
do

97%

vii!

U martu 2007, Evroski istraivaki projekti su otkrili da organski paradajz,

breskve i preraene jabuke imaju viu nutritivnu vrednost nego
konvencionalni. Istraivai su nali da organski paradajz sadri vie suve
materije, ukupnog eera, vitamina C, B-karotena i flavonoida u poreenju sa
obinim, dok je konvencionalni paradajz u ovoj studiji bio bogatiji u licopenu i
organskim

kiselinama.

Najnovija istraivanja ukazuju da organski eri i standardni paradajz mogu da

se preporue kao deo zdrave dijete, te kao biljni proizvodi koji imaju vrednost u
prevenciji

kancera.

Breskve
Jedna francuska studija je utvrdila da organske breskve imaju vie nivoe
sadraja polifenola u jeku etve i zakljuila da organska proizvodnja ima
pozitivne efekte... na nutritivni kvalitet i ukus Poljska studija je nala da pire
od organskih jabuka sadri vie bio-aktivnih supstanci ukupnih fenola,
flavonoida i vitamina C u poreenju sa konvencionalnim demovima od
18

jabuka. Istraivai su zakljuli da se organski dem od jabuke moe

preporuiti kao vredan voni proizvod, koji doprinosi zdravoj ishrani.
Kivi
Prethodni nalaz je u skladu sa studijom sa Univerziteta u Kaliforniji Dejvis koja
je otkrila da organski gajeni kivi ima znaajno vie nivoe vitamina C i
polifenola. Istraivai kau: Svi glavni mineralni sastojci su koncentrisaniji u
plodu organskog kivija, koji je takoe imao viu asorbinu kiselinu (vitamin C) i
ukupni sadraj polifenola, to je rezultiralo u vioj antioksidanskoj aktivnosti.
Pretpostavlja se da uobiajena praksa gajenja koristi visoke nivoe pesticida koji
rezultiraju u remeenju fenolskih metabolita u biljci, koji imaju zatitnu ulogu u
odbrambenim

mehanizmima

biljke.

Nauka
etrnaest vrhunskih britanskih naunika napisalo je otvoreno pismo Agenciji za
standarde u ishrani (Food Standards Agency), zahtevajui da javno saopte
rezultate ogromnog broja istraivanja koja pokazuju da je organsko mleko
hranjivije od konvencionalnog. Ovo pismo je bilo podstaknuto najnovijim
istraivanjima sa Univerzitata u Liverpulu, koje pokazuje da organsko mleko
sadri

68%

vie

omega-3

esencijalnih

masnih

kiselina.

Meso
Meso ivotinja hranjenih travom sadri vie nivoe esencijalnih masnih
kiselina. Istraivanja pokazuju da ishrana koja sadri pau (trava, seno, silaa), a
manje itarica, redukuje koncentraciju zasienih masnih kiselina i poveava
sadraj omega-3 poliznezasienih masnih kiselina u govedu. Organski standardi
zahtevaju

da

se

stoka

predominantno

hrani

ispaom.

Mikotoksini
19

Uporedna analiza nalaza razliitih istraivanja, pokazuje da je organska hrana

manje zagaena mikotoksinima. Mikotoksini su toksine gljivice koje
napadaju uskladitene itarice, organe i suvo voe. Ovo ponitava tvrdnje GMO
industrije da kod organske hrane postoji vea tendencija ka pojavi mikotoksina,
jer fungicidi nisu dozvoljeni u organskoj zemljoradnji. Organizacija za hranu i
poljoprivredu Ujedinjenih nacija (UN Food and Agriculuture Organization)
takoe potvruje da Studije nisu pokazale da koritenje organskih proizvoda
vodi

ka

veem

Nivoi

riziku

zagaenja

vitamina

od

mikotoksina.

minerala

Voe i povre u SAD danas sadri nie nivoe vitamina i minerala nego pre
50 do 60 godina, prema istraivanjima Teksakog Univerziteta. Gajenjem,
kupovinom i jedenjem organskih proizvoda, mi moemo da uveliko
nadoknadimo tu razliku. Organski gajeno voe i povre ima vie nivoe
antioksidanata,

vitamina

minerala,

nego

konvencionalno.

Antibiotici
Profilaktiko i redovno korienje antibiotika nije dozvoljeno u organskim
standardima u nezi ivotinja. Sve je vie podataka koji govore da ostatci
antibiotika u mesu i mlenim proizvodima razvijaju antibiotiku otpornost kod
bakterija prevalentnim kod ljudi, to umanjuje delotvornost antiobitika koje
koristimo u leenju bolesti kod ljudi (Svetska zdravstvena organizacija)
Na veini farmi, antibiotiki aditivi se rutinski dodaju ivotinjskoj hrani da bi se
ubrzao

njihov

rast

Pesticidi
Najbolji nain redukovanja izlaganja potencijalo tetnim pesticidima jeste jesti
organski

gajenu

hranu,

gde

je

njihovo

korienje

zabranjeno.

Potroai koji ele da minimaliziraju izlaganje pesticidima kroz ishranu, mogu

20

to pouzdano napraviti kupovinom organski gajene hrane. (Grupa Naunici

SAD) Konzumacija organskih proizvoda predstavlja relativno jednostavan
nain za roditelje da smanjenje izlaganje svoje dece pesticidima. (Grupa
Naunici

SAD).

Rt. Hon Clare Short, lan britanskog parlamenta kae tokom poslednjih pola
veka, poljoprivreda je transformisana kroz intenzivno korienje agrohemijskih
supstaci. Njihov unos je doveo do poveanja proizvodnje hrane, ali trokovi su
visoki

neprihvatljiva

teta

za

zdravlje

prirodnu

sredinu..

Analiza bioakumulativnih pesticida koji se koriste u neorganskoj poljoprivride

koju je izvrila Britansko lekarsko drutvo, kae da usled naina na koji se ostaci
pesticida gomilaju u masnom tkivu, oni tamo mogu da ostanu i vie godina, te
postoji zabrinutost u pogledu moguih nerolokih toksikih efekata, genetskih
mutacija, teratogenetskih, karcinogenetskih, kao i alergikih i drugih imunoregulatornih

bolesti.

U Evropi je dozvoljeno vie od 430 hemijskih supstanci za prskanje kultura, u

organskoj svega 5-6. Iz tog razloga, organska hrana sadri neuporedivo manje
pesticida nego ne-organska, ukljuujui I proizvode iz tzv. integralne
poljoprivrede. Poznato je, takoe, da neki pesticidi snano remete rad lezda sa
unutranjim

luenjem.

Aditivi
Pojedini aditivi koji konezrviu hranu ili dodaju boju ili ukus, remete ponaanje
i tete zdravlju ljudi. Na primer, tartrazin boja za hranu, povezuje se sa
hiperaktivnou.
Samo 32 od 290 od prehrambenih aditiva koje je EU dozvolila u poljoprivredi,
koriste su organskoj hrani. Kontroverzni aditivi, kao to su aspartam, tartrazin i
hidrogenizirane

masnoe

su

zabranjene

organskoj

proizvodnji.
21

GMO
Iako su izvesni genetski modifikovani organizmi (GMO) odobreni i plasiraju se
na trite ve nekoliko godina, nisu vrena nauna istraivanja o njihovom
moguem uticaju na zdravlje. Sada izvestan broj podataka poinje da izbija na
povrinu na osnovu malog broja testova sa ishranom ivotinja, koji pokazuju
tetne zdravstvene efekte GMO, ukljuujui alergijske reakcije i efekte na
glavne

telesne

organe.

Studija uraena u Danskoj je pokazala, da se imuni odgovor pojaava kada se

mievi hrane organskom hranom ili namirnicam koje su u procesu
proizvodnje

minimalno

ubrena

vetakim

ubrivima.

Mleko
Nekoliko studija je demonstriralo da je organsko mleko hranjivije nego mleko
od ne-organskih krava. Organsko mleko sadri vie nivoe omega-3 esencijalnih
masnih kiselina, vitamina E i antioksidanta beta-karotena (koji telo pretvara u
vitamin

A).

Fenoli
Studije pokazuju konstantno vie nivoe ukupnog sadraja fenola (TP) u
organski i odrivo gajenoj hrani u poreenju sa onima proizvedenim
uobiajenom poljoprivrednom praksom. TP-i igraju vanu ulogu u odbrambenim
mehanizmima biljke i poveavaju podatke koji ukazuju da su mnogi od vanosti
za
Minerali

ljudsko

zdravlje.

vitamini

Analiza 41 studije koje su poredile organsku i ne-organsku hranu, nala je vie

nivoe svih 21 prouavanih nutrienata, u poreenju sa kovencionalnim
proizvodom. Ovo ukljuuje statistiki znaajno vie nivoe gvoa (21% ili
22

vie), magnezijuma (29% ili vie), fosfora (14% ili vie) i vitamina C (27% ili
vie), kao i znaajno nie nivoe nitrata (toksino jedinjenje koje se povezuje sa
pojavom kancera). Organski spana, salata, kupus i krompiri pokazuju posebno
znaajno
Pesticidi

Zato ne i pesticidi?
Sredstva za zatitu bilja

nazivamo pesticidima.

ire uzevi, ovaj pojam ukljuuje i sredstva za suzbijanja nametnika na ljudima,

domaim i korisnim ivotinjama. Pesticidi se dele na one koji suzbijaju
nametnike ivotinjskog porekla (zoocidi), te one koje suzbijaju nametnike
biljnog porekla (fitocidi). Zoocidi se dalje dele na:
insekticide (koji suzbijaju insekte, a mogu biti biljnog ili organsko-sintetskog
porekla)
akaricide (sredstva za suzbijanje grinja)
nematocide (sredstva za suzbijanje nematoda)
limatocide (sredstva za suzbijanje pueva)
rodenticide (sredstva za suzbijanje glodara)
karvicide (sredstva za odbijanje ptica)
Fitocide delimo na:
fungicide (sredstva za suzbijanje gljivica)
herbicide (sredstva za suzbijanje korova)
Zanimljivo je da jo do pre svega stotinjak godina, bolesti i tetoine nisu
predstavljali ozbiljniji problem u poljoprivredi. Ukoliko je i postojala potreba za
23

prskanjem, ono se izvodilo razliitim insekticidima biljnog i, retko, mineralnog

porekla. Prva generacija ''pravih pesticida'' imala je kao osnovu teke metale
(iva, bakar, olovo, arsen i dr.), odnosno mineralna ulja i sumpor. Druga
generacija pesticida, zapoela je sa sintezom organo-sintetikih pesticida. Tada
se po prvi puta u prirodi pojavljuju prirodi sasvim strane i nepoznate
supstance, iji se efekat ni danas ne moe kontrolisati i predvideti. Treu,
najnoviju generaciju pesticida, proizvoai su nazvali ''biopesticidi'', iako
nemaju nikakve veze za organskom ili biolokom poljoprivredom. Vrlo esto to
su proizvodi biolokog inenjeringa - genetskih manipulacija mikroorganizama i
oni se ekolokoj poljoprivredi ne koriste.
Iako agronomija poznaje mnoge metode zatite bilja (mehanika, agrotehnika,
karantinska, fizikalna, bioloka, i dr.), hemijska metoda zatite (upotreba
pesticida) daleko je najzastupljenija mera. Konvencionalnu poljoprivrednu
proizvodnju danas je nemogue zamisliti bez upotrebe pesticida. Takva,
hemijska zatita bilja, nosi sa sobom niz negativnih propratnih pojava.
Toksino delovanje na ljude
Brojni su sluajevi trovanja ljudi hemijskim sredstvima za zatitu bilja, ali i
trovanja ivotinja i poljoprivrednih useva. Do trovanja ljudi pesticidima dolazi
na vie naina kroz usta, kou, putem disajnih organa. ivotinje se pesticidima
truju najee konzumiranjem tretiranih biljaka, dok se biljke oteuju
neposredno tokom nanoenja pesticida. ak i kada ne izazivaju akutna
trovanja, pesticidi su opasni jer imaju sposobnost nakupljanja u tkivima
ljudi i ivotinja i to najvie u masnom tkivu, jetri i bubrezima.
U poslednje vreme, sve vie panje se obraa i problemu trovanja pesticidima
mleka dojilja. Pesticidi u mleku dojilja potiu od razgradnje masti u ljudskom
organizmu, gde se inae pohranjuju. U Italiji, rezidui (ostatci) pesticida naeni
24

su u mleku dojilja svega etiri dana nakon poroaja. U nekim sluajevima

koncentracija DDT-ja u mleku dojilja bila je via ak 127 puta nego u kravljem
mleku. Nedavno istraivanje u Francuskoj pokazuju da su koncentracije DDT-ja,
pesticida na bazi klorisanih ugljenovodonika i karbonata u mleku dojilja jo
uvek znatno vii od dozvoljenih koliina propisanih od strane Svetske
zdravstvene organizacije. Istraivanja takoe ukazuju na injenicu da mleko
dojilja koje konzumiraju veinom organsku hranu, sadri znanto manje
pesticida. Mleko dojilja koje konzumiraju preteno organsku hranu (80% ili
vie) sadri ak 70% manje pesticida nego kod dojilja koje konzumiraju hranu
konvencionalnog porekla. Posebno je zanimljivo da mleko dojilja vegetarijanki
sadri i do 35 puta manje ostataka pesticida u poreenju sa dojiljama koje nisu
vegetarijanke. Ovo ne treba da iznenauje, jer pesticidi imaju izrazitu sklonost
nakupljanja u masnim tkivima.
Kako se pesticidi stavljaju u promet
Lista pesticida dozvoljenih za stavljanje u promet i upotrebu utvruje se svakih
nekoliko godina. Neki, do tada vrlo poznati pesticidi, ispadaju sa liste. Retko
kada se priznaje, a u javnost nikada ne dolazi, da su dotini pesticidi skinuti sa
liste dozvoljenih jer je tokom godina primene na kraju otkriveno da je
kancerogen, mutagen i sl. Nakon toga, proizvodnja se obino obustavlja, ali se
neki i dalje proizvodi radi izvoza u siromane zemlje.Tako se oni vraaju u
razvijene zemlje kroz olju kafe, aja ili namirnica koje uvozimo iz nerazvijenih
zemalja.
Da mehanizam delovanja pesticida na ljudsko zdravlje jo uvek nije sasvim
razjanjen najbolje potvruje injenica da se dozvoljena karenca i toleranca
razlikuju u propisima pojedinih zemalja, u zavisnosti od toga to tamonji
strunjaci smatraju naunom istinom. Koliko je ova istina relativna, moe
posluiti primer pesticida na bazi cis-klordana. Istpitivanje delovanja cisklordana na ljudsko zdravlje je obavljeno, kao i obino na ivotinjama. No, ne
25

samo da postoji ogromna razlika u metabolizmi i sveoptem fiziolokom i

biolokom ustrojstvu izmeu oveka i ivotinja, ve razlike postoje i izmeu
pojedinih vrsta ivotinja. Tako je u sluaju pomenutog cis-klordana, uporedna
studija apsorpcije, distribucije i izluivanja oralno primenjenog cis-klordana na
laboratorijskim pacovima i mievima pokazala znatnu razliku u rezultatima. U
ovom sluaju, ostalo je neizvesno koja od ove dve vrste ivotinja predstavlja
model blii oveku.
Mnogobrojni su izvetaji Svetske organizacije za poljoprivredu i hranu (FAO) i
Svetske zdravstvene organizacije u kojima se otvoreno priznaje da u pogledu
pojedinih pesticida mnogo toga ostaje nejasno ak i posle dobijanja dozvole za
upotrebu i putanje u promet. Tako, na primer, delovanje klofentezina na ljudsko
zdravlje i dalje nepoznat. Koristi se, ali se zbog mogueg tetnog dejstva
preporuuju dodatna, naknadna istraivanja ... a on se i dalje nalazi u
svakodnevnoj upotrebi.

Da li ste znali?
Da se u Zapadnoj Evropi, svaki hektar u proseku prska etiri puta godinje.
Prednjae itarice (5-6 puta), povre (8 puta), te voe koje se prska 12-18 puta.
Pojedine vlade, npr. Danske i Holandije, donele su mere za smanjenje upotrebe
pesticida za 50%.
Da se u praksi retko kada prska samo jednom vrstom pesticida, ve se, utede
radi, istovremeno obavlja vienamensko prskanje (npr. fungicidima i
insekticidima), u koju svrhu se mea vie vrsta pesticida. Kako izraunati
karence i tolerance ovih smrtonosnih ''koktela'', te predivideti njihovo delovanje
na ljude i ponaanje u eko-sistemu?
Da, iako je na tritu EU danas odobrena prodaja i upotreba oko 600 razliitih
pesticida, fabrike pesticida u ovim zemljama (samo u Britaniji je registrovano
3.000 pogona!) proizvode daleko vei broj od navedenih 600 pesticida. Ovi se,
26

naravno, budui da je njihova prodaja i upotreba u EU najstroe zabranjena

izvoze u nerazvijene zemlje. ak 75% pesticida koji se koriste u nerazvijenim
zemljama, nemaju dozvolu za upotrebu u EU i SAD. Ovde spada i zloglasni
DDT, ija je upotreba u zemljama EU i SAD zabranjena jo krajem sedamdestih
godina.
Da velik broj pesticida usled unoenja izaziva direktna oteenja, rak i mutaciju
gena.
Da se samo u SAD godinje troi oko 450 miliona kg pesticida
Da Svetska zdravstvena organizacija godinje registruje vie od 30 miliona
trovanja pesticidima, od ega oko 100.000 zavrava smru.

OTROVI U HRANI
Istraivai upozoravaju na izvestan broj pesticida sa potencijalno velikim
rizikom po ljudsko zdravlje, pri duem izlaganju. Preteranim oslanjanjanjem na
hemijske pesticide ubija mikroorganizme u tlu, koji se prirodno nalaze u
zemljitu i tako prekida prirodan ciklus stvaranja azota.
Unitavanjem sposobnosti zemljita da se obnavlja, takve hemikalije omoguuju
da vei broj tetoina ue u tlo. Ovo poveanje broja tetoina stvara potrebu za
jo veim dozama pesticida. Taj zaarani ciklus koji je profitabilan za agrohemijskju industriju, dugorono unitava ekoloku samoodrivost poljoprivrede.
Najnoviji podaci pokazuju da se hemikalije koje se najvie upotrebljavaju vrlo
rizine po zdravlje.
Poljoprivrednici obolevaju nesrazmerno vie od leukemije, multiplog mieloma,
non-hokingsovog limfoma, kao i raka prostate, eludca, koe, mozga i usana.
Evo nekih najpoznatijih:

27

DDT
DDT se povezuje sa karcinomom i mukom neplodnou. Dokazano je da
blokira muke polne hormone. U razvijenim zemljama je svuda zabranjen, ali se
u zemljama u razvoju i dalje koristi.
KLOREDEKON
Kloredekon dovodi do abnormalnosti spermatozoida i smanjuje im pokretljivost
i tako umanjuje plodnost mukarca.
LINDAN
Za lindan se zna da negativno utie na lezde sa unutranjim luenjem. Blokira
vezivanje estrogena na receptore i tako dovodi do raka i neplodnosti.
ORGANSKI FOSFATI
Organski fosfati se esto povezuju sa simptomima izraenog umora, poremeaja
sna, promene raspoloenja i glavobolje.
ATRAZIN
Iako zabranjen u mnogim zemljama, i dalje se koristi kao izuzetno otrovan
herbicid. Kod ljudi izazziva oteenja jetre, srca i bubrega.Kao i mnoge
sintetike poljoprivredne hemikalije, imitira estrogen i povezuje se sa
poremeajima u reproduktivnim organima, ukljuujui smanjen broj
spermatozoida i sterilnost kod mukaraca, veom uestalosti raka dojke kod
ena.
Herbicidi i pesticidi se povezuju sa smanjenjem inteligencije i kod mukaraca i
kod ena.

28

29