UPRAVLJANJE BILJNIM GENOFONDOM JUGOSLAVIJE UVOD: Pod biljnim genofondom, u ovom radu podrazumevamo genetiku raznobraznost svih gajenih

vrsta (sorte, hibridi, linije, klonovi), divljih srodnika gajenih vrsta I divljih vrsta na teritoriji SR Jugoslavije. Biljni genofond predstavlja prirodno nacionalno bogatstvo. S toga, kao I druga prirodna bogatstva, od sutinskog je znaaja za svaku dravu. Od neposrednog je znaaja za ishranu stanovnitva, za razvoj drutva I nacionalnu bezbednost. Ogroman znaaj poljoprivrede za nacionalnu ekonomiju zemlje odreuje I mesto biljnom genofondu. Sa stanovita upravljanja genofondom, razmatramo samo gajene ratarske vrste I njihove srodnike, jer su divlje vrste vie predmet ouvanja ivotne sredine, te ouvanja biodiverziteta. Od gajenih vrsta obuhvaene su sve genetikih resursa prema korienju (gerplazma, selekcioni material I komercijalno seme). Genetiki resursi, kao element biodiverziteta, najizloeniji nepovoljnim iniocima (klima, bolesti I tetoine, tetne tehnologije, infrastrukturni zahvati, nenauna selekcija), a njihovo ouvanje I harmonino korienje je esencijalno razvojno pitanje. Dva su sustinska cilja ocuvanja geneticke divergentnosti: 1. Stvaranje novih sorata vee produktivnosti I boljeg kvaliteta, neophodnih za zadovoljene potrebe rastueg broja ljudskog roda I rastueg standara i
2.

Ouvanje vrsta, koje nije mogue bez ouvanja I obogaivanja genetike varijabilnosti njenih lanica. To vrsti daje vecu fleksibilnost I vise ansi za preivljavanje u raznim stresnim uslovima.

Za ostvarivanje ovih ciljeva upravljanje genofondom mora da polazi od toga da se Celina tog zadatka sastoji iz tri nerazdvojna dela: uvanje, obogaivanje I korienje. Samo tako postavljen projekat obezbejuje puni profit drutvu. Da li ce drustvo profitirati najvise zavisi od znanja, volje I finansijskih sredstava. Znanja u ovoj oblasti imamo malo. I to nije samo naa specificnost. Zadivljujue je da naunici znaju danas koliko zvezda ima u mlenom putu, a ne znaju koliko vrsta ima na zemlji: (Global Biodivrsity Strategy, 1992, bos 2. WRI, INCN, UNEP, FAO), a procene se kreu od dva do sto miliona vrsta. A znanje u naoj zemlji, kada su genetiki resursi u pitanju, uglavnom se odnosi na korienje genetike varijabilnosti u oplemenjivanju biljaka. Meutim I meu strunjacima sazreva saznanje da je prouavanje, konzerviranje I korienje genofonda multidisciplinog karaktera, te da je za ta prouavanja potreban integralni nauno-istraivaki program na nivou zemlje. Za poveanje fonda znanja u ovoj oblasti mora da postoji dodatna obuka I osposobljavanje na fakultetima I u meunarodnim centrima. Istini za volju treba rci da I meu strunjacima I naunim radnicima, naroito mlae generaije, sazrelo saznanje o potrebi svestranog prouavanja I ouvanja genetikih resursa, jer to obezbuje prosperitet selekcije biljaka. Smatramo da u drutvu polako sazreva svest da je genofond bogatstvo, koje nije jos doivelo odgovarajui tretman, ali da sa njim treba postupati izuzetno paljivo. Veliki uticaj na stavljanje akcenta na zatitu okoline, pa I genofond odigrala je upadljiva aktivnost u mjunarodnim organizacijama na ovom planu. Pored ovoga I bilateralni sporazum o saradnji , skoro uvek , sadre I predloge o sardnji u ovoj I srodnim oblastima. Rasprostranjeno je shvatanje da su ulaganja u aktivnosti na genetikim resursima samo troak u

budzetu. To moze da se protumai nepostojanjem integralne politike u ouvanju I korienju biljnog genofonda, a pre svega odsustvom ubenja o potrebi, a I znanja za njegovu pravilnu valorizaciju. Bogatstvo genofondom I velika bioloka divergentnost smatraju se prirodnom komparativnom prednou u projektovanju regionalnog I nacionalnog razvoja, ali se ulaganja u njihovo ouvanje I obogaivanje smatra rashodom, koji se, po pravilu, prvi smanjuje u sluajevima bilo kakve restrikcije budzeta. Poto naa ekonomska nauka nije dala metode valorizacije ovih prirodnih bogatstava, te ne postoje ni mehanizmi formiranja sredstava iz korienja genofonda, a ne postoje ni konzistentna zakonska regulative u ovoj oblasti. U ekonomiji drustvene svojine ovakve valorizacije genofonda predstavljala je pravu enigma. I naravno nije reena. U drutvu u tranziciji, kakvo je nae, stvara se privid konflikta interesa u uvanju I korienju genetikih resursa. Dravi se stavlja u nadlenost uvanje resursa, a korienje je po pravilu slobodno. Prividan koflikt interesa izmeu javnog I privatnog sektora, koji su oba neophodni za nesmetano funkcionisanje sistema, se moe reiti utvrivanjem nadlenosti I valorizacije svih kategorija genofonda od genotipa do kvalitetnog semena ili sadnog materijala. Da bi obezbedili odgovarajui tretman genofonda zemlje, neophodno je da I ekonomska I naunotehnoloka politika zemlje, sadre poglavlje o ovoj problematici. Obzirom da u ovoj oblasti ima malo publikovanih radova to e I primeri biti pozajmljeni, a koncept upravljanja biljnim genofondom prilagoen naim drutveno ekonomskim I prirodnim uslovima. Zakonska regulative u ovoj oblasti je vrlo skromna. Mnoge od oblasti upravljanja genofondom nisu obuhvaene ni zakonskim propisima ni drugim ekonomski konzistentnim merama. Nisu razgraniene nadlenosti. To predstavlja dodatnu smetnju postizanja osnovnog cilja da drutvo, stvarajui predpostavke za unapreenje I obogaivanje genofonda na savremenim osnovama, izbegne ili smanji procenat nepredvidivog, genetiku ranjivost, obezbedi dovoljno kvalitetne hrane, dovoljno izvora za ouvanje zdravlja I dovoljno sirovina za mnoge industrije. Drugim reima, da obezbedi kvalitetnu bazu za svoj harmonian I kontinuiran razvoj. Iskustvo upravljanja biljnim genetikim resursima su razliita, ali postoji zajedniki imenitelj: to je drava bogatija, organizovanija I sa naukom na viem nivou, to je rad na genetikim resursima osmiljeniji I intezivniji. Znaaj genofonda za biljnu proizvodnju SR Jugoslavija raspolae sa 4.867000 hektara obradivog zemljita, to ini 77,9% od ukupno raspoloivog zemljita. Na jednog stanovnika dolazi 0,46 ha obradive povrine, to je vie od proseka za celu Evropu (0,45 ha), a znatno vie od nekih poljoprivredno razvijenih zemalja (Holandija 0,15 ha, Nemacka 0,25 ha). Jugoslavija pripada mediteranskom bazenu, jednom od centara genetike divergentnosti za jedan broj gajenih biljnih vrsti. Zbog sloenog i specifinog biljno-geografskog poloaja, Jugoslavija je bogat izvor prirodnih autohtonih genetikih resursa. Floru viih biljaka Jugoslavije ine oko 4.300 vrsta (V, Stevanovic i dr. 1995.) to u svetskim razmerama, obzirom na veliinu zemlje, predstavlja zavidno bogatstvo. Pored ovog pokazatelja, veoma je vaan stepen heterogenosti flore Jugoslavije. Impozantan broj od 157 familija i 888 rodova, u poreenju sa nekim drugim regionima Evrope i sveta, na neposredan nain odreuje teritoriju Jugoslavije kao jedan od najznaajnijih centara floristikog diverziteta Evrope (V. Stevanovic i dr. 1995.). Sve ove vrste na tlu Jugoslavije pokazuju visok stepen genetike varijabilnosti to je od posebnoh znaaja za oplemenjivanje gajenih i korienih biljaka.

Uspenim radom Instituta, koji se bave oplemenjivanjem biljaka, do sada je stvoreno vie od 1.100 kultivara razliitih svojstava i za razliite namene od 190 gajenih vrsta. Naroito je uspean rad selekcionih Instituta na ekonomski najvanijim vrstama ( psenica, kukuruz, suncokret, secerna repa). Pored stvaranja sopstvenih kultivara, u Jugoslaviji je introdukovano i odobreno uvoenje u proizvodnju preko 900 kultivara od 81 vrste, pre svega krmnog bilja, povra i ukrasnog bilja. (Jevtic S. I Pencic M. 1995.) Povanje biljne proizvodnje moe da se postigne na tri naina : 1) poveanje povrina, 2) poboljanje uslova gajenih biljaka agrotehnikom i nenaslednim merama zatite od tetoina i bolesti i 3) poboljanjem genotipa biljaka. Obradiva povrina u SRJ, prema Prostornom planu, a i infrastrukturnim zahvatima i iz drugih razloga e se smanjiti. Prema tome ostaju za korienje mere za poveanje prinosa po jedinici povrine: genotip i agrotehnika. Prema raznim izvorima, uticaj genotipa na poveanje prinosa, kree se od 50-75%. (Dumanovic J. 1980., Borojevic S. 1975.). Genetiki resursi su baza za stvaranje novih i oplemenjivanje postojeih kultivara. Novostvoreni kultivari u domaim institutima ine osnovni sortiment u komercijalnoj proizvodnji glavnih ratarskih kultura i bitno su uticali na poveanje prinosa u Jugoslaviji. Proizvodnja najrasprostranjenije biljne kulture- kukuruza bazira se na domacim hibridima (oko 90%), koji su najzasluniji za poveanje prinosa za 106 kg godinje po hektaru u periodu 1966. do 1984. godine (Misevic D. I sar. 1987.). U proizvodnji penice koriste se iskljuivo domae sorte, koje uivaju visok renome i u inostranstvu. Zahvaljujui i sortimentu, proseni prinosi u zemlji za zadnjih 40 godina poveani su vie od tri puta. Proizvodnja suncokreta, koja se takoe bazira 100% na sortiment domaih hibrida, za isti period, po jedinici povrine poveana je vie od dva puta. Od ukupnih povrina po seernom repom u Jugoslaviji 60C se seju domaim sortama. Za isti period i u ovoj proizvodnji povean je prinos kroz 300% (Babovic M. I ostali 1995.). Ukupne povrine pod poljoprivrednim kulturama, ukupna proizvodnja, ukupni ekonomski efekti i bitan udeo genotipa u tome, obavezuje sve drutvene inioce zemlje na veoma odgovoran odnos prema biljnom genofondu. Zahvaljujui njima mi smo opskrbljeni hranom, nekim lekovima i tekstilom, nekim industrijskim proizvodima i kvalitetom ivota.

Faze realizacije nacionalnog programa Za konstituisanje vrstog nacinalnog programa upravljanja biljnim genofondom potrebno je, u tehnoloko-tehnikom pogledu, izvrsiti identifikaciju prirodnih ili loginih faza. Te faze, zasnovane na tehnologiji rada sa genofondom, imaju specifian sadraaj, razliite uesnike u realizaciji, razliit kvalitet finansijskih sredstava za predviene aktivnosti i razliite kategorije naunih istraivanja. Celina programa moe da se obuhvati ovim fazama: 1. Inventarizacija, kolekcionisanje, klasifikacija, karakterizacija, ocenjivanje, uvanje, dokumentacija i razmena genetikih resursa; 2. Prouavanje genetike varijabilnosti gajenih i korienih biljnih vrsta; 3. Sortiranje genetikih resursa prema specifinim poeljnim svojstvima;

4. Prouavanje genetikih mehanizama kontrole nasleivanja poeljnih karakteristika; 5. Oplemenjivanje poetnog materijala za selekciju- poselekcija; 6. Stvaranje novih genotipova 7. Proizvodnja semena Faza 1. Inventarizacija, kolekcionisanje, klasifikacija, karakterizacija, ocenjivanje, uvanje, dokumentacija i razmena genetikih resursa; Sadrzaj aktivnosti Pretraivanje teritorije zemlje. Utvrivanje stanja postojeih kolekcija. Kolekcionisanje prema utvrenom prioritetu i popuni praznina u postojeoj nacionalnoj kolekciji. Obrada uzoraka prema meunarodno dogovorenih deskriptorima. Odreivanje naina uvanja uzoraka prema specifinosti vrste i uslovima. Ocena stepena genetike ranjivosti gajenih vrsta, uvanje i revitalizacija uzoraka. Monitoring za rano utvrivanje ugroavanja genetike varijabilnosti vrste. Rukovanje kolekcijama u bankama gena. Razmena informacija i uzoraka. Nain realizacije Uspostaviti trajan projekat sa definisanim planskim zadacima koje ce izvravati savezna ustanova za genetike resurse i samostalni nauno-istraivaki instituti.

Formirati Saveznu komisiju za biljne genetike resurse.

Komisija bi imala sledece zadatke: a) Razmatranje istraivakih i operativnih planova rada; b) Predlaganje meuresorskih aktivnosti unapreenja rad Banke biljnih gena Jugoslavije
c)

Identifikovanje relevantnih istraivakih oblasti za razliite izvore finansiranja;

d) Sugeriranje aktivnosti u meunarodnoj saradnji;

e)

Pomo vladi u oceni godinjih izvetaja o radu na genetikim resursima i pomo u proceni genetike ranjivosti pojedinih gajenih vrsta i predlaganje mera za zatitu od negativnih posledica u proizvodnji.

Nosilac aktivnosti Banka biljnih gena Jugoslavije Uesnici Nauno-istraivaki instituti Jugoslavije koji se bave oplemenjivanjem biljaka, u delu evaluacije i druge nauno-istraivake organizacije za deo istraivanja, koja banka sama ne obavlja. Finansiranje Ova faza je u potpunosti u nadlenosti drave, te se i sredstva moraju obezbeivati iz budzeta. Faza 2. Proucavanje genetike varijabilnosti gajenih i korienih biljnih vrsta Sadraj aktivnosti

Dublje poznavanje genetike varijabilnosti, genetike strukture gajenih biljaka i njihova taksonomska i citoloka veza sa srodnim vrstama, ima esencijalan znaaj za planiranje i izvrenje plana unapreenja biljne proizvodnje. Koncepti interspecijskih odnosa su bazirani na fundamentalnim istraivanjima u mnogim disciplinama, kao to su genetika, citogenetika, biohemija, morfologija, ekologija i geografska distribucija. Fundamentalna nauna istraivanja u ovim oblastima treba da obezbede znanja koja su neophodna za produbljenu i funkcionalnu taksonomiju i biosistematiku, kao i informacije selekcionerima o mogunostima uspenog korienja razliitih genetikih izvora. Nain realizacije Kontinuirana istraivanja u ovim oblastima treba da donesu sledee koristi: 1) determinaciju prirode genetike kontrole odreenih poeljnih karakteristika od interesa za slekcionere, 2) otkrivanje mogunosti i ogranienja transfera gena ia uzoraka u prihvatljive kulture, 3) efikasan klju za prepoznavanje postojeih korisnih osobina, 4) ustanovljavanje porekla i mesta domestifikacije vrste, 5) formulisanje produbljene baze za klasifikaciju. Realizacija nauno-istraivakih projekata sa ovom tematikom istraivanja vriti na uzorcima iz Banke biljnih gena i iz kolekcije nauno-istraivakih instituta. Nosilac aktivnosti Nauno-istraivake organizacije koje se bave genetikom, oplemenjivanjem, fiziologijom, biohemijom, molekularnom biologijom, ekologijom, citologijom i taksonomijom biljaka. Uticaj na izbor tematike i ocene potreba i utvrdjivanja prioriteta sa ovim istrazivanjima treba da ima i Savezna komisija za genetike resurse. Finansiranje Ova faza treba da bude finansirana iz razliitih izvora, ali osnovni treba da budu sredstva za nauno tehnoloki razvoj zemlje. Faza 3. Sortiranje genetikih resursa prema specifinim poeljnim svojstvima Sadraj aktivnosti Posle kolekcionisanja genetikih resursa potrebno je da se izvri ispitivanje koje poeljne karakteristike za poljoprivredu, oni poseduju. Kada se karakteristike identifikuju izvor moe da poslui kao roditeljska forma za stvaranje novih genetikih kompleksa. Ova tehnoloka faza rada sa genetikim resursima je poznata i pod nazivom dalja karakterizacija. Tu produbljenu karakterizaciju vre uglavnom, korisnici- selekcioneri. Najbolje je kada se karakterizacija vrsi timski. Tim treba da se sastoji od specijalista za oplemenjivanje, fitopatologiju, entomologiju, fitofiziologiju i agrotehniku. Za izvoenje ove faze potrebno je eksperimentalno polje i odgovarajuce labaratorije. Ova faza je, po integracijama, granina izmedju Banke biljnih gena i oplemenjivakih instituta. Nosilac aktivnosti Banka biljnih gena Jugoslavije i instituti koji se bave oplemenjivanjem biljaka.Finansiranje Sredstva za finansiranje ove faze treba da se obezbeuje iz istih izvora iz kojih se finansiraju programi selekcije biljaka. Za deo poslova, koje obavlja Banka gena u ovoj fazi, a to je dalja karakterizacija i evaluacija neprioritetnih vrsta, sredstva treba da se obezbeuju iz saveznog

budzeta. Faza 4. Prouavanje genetikih mehanizama kontrole nasleivanja pzeljnih karakteristika Sadraj aktivnosti Karakterizacija uzoraka genetikih resursa predstavlja u stvari prvu fazu njihovog korienja. Ako je razraena jedna efektivna strategija korienja specifinih svojstava, onda genetika analiza nasleivanja tih svojstava i kvantitativne analize populacione varijabilnosti su esencijalni prerekviziti. Pred oplemenjivae se postavlja veliki broj zahteva: od agrotehniara, fiziologa, fitopatologa, entomologa, proizvoaa, nuticionista, semenskih kuca, trgovaca i ostalih korisnika. Zadovoljenje svih ovih zahteva je veoma teko. Ako je dobar izbor cilja, materijala i metoda, potrebne su informacije o nasleivanju i genetikoj varijabilnosti poeljnog svojstva, to se u ovoj fazi obezbeuje. Nosilac aktivnosti Ova faza treba da bude pod integracijom nauno-istraivakih organizacija koje se bave genetikom biljaka. Savezna komisija za biljne genetike resurse u ovoj fazi ima samo konsultativnu ulogu. Znaajnu ulogu treba da imaju ekspertski timovi fondova za nauno-tehnoloki razvoj. Finansiranje Istraivanja ove vrste spadaju u fundamentalna, te su usmerena na fondove za naunotehnoloki razvoj saveznog i republikog ministarstva za nauku. Faza 5. Oplemenjivanje poetnog materijala za selekciju- poselekcija Sadraj aktivnosti Poeljni geni se esto nalaze u genotipovima neprikladnim za gajenje. Mnoga poeljna svojstva, kao to su otpornost na bolesti i tetoine, otpornosti na niske temperature i suu, visok sadraj proteina, poboljan sastav proteina, ranostasnost i druga svojstva je teko pronai zajedno u izvorima gena kao svojstvo u kompletu pogodnom za uspeno gajenje. Ugradnja otpornosti prema bolestima i tetoinama u elitne kultivare je kontinualan rad kompetentnih specijalista. Taj rad spaja kolekcionare germplazme, sortiranje i genetike analize sa primenjenim oplemenjivanjem i moe se nazvati oplemenjivanje polaznog materijala za selekciju. Zato iz velikog broja moguih ciljeva treba izabrati one koji imaju najvie ansi na uspeh. Rad u predhodne etiri faze treba da proizvede selekcioni materijal koji poseduje specifine karakteristike ili unikatne kombinacije gena sa dobrim agronomskim ili hortikulturnim svojstvima. To u nekim zemljama sve vie rade dravne ili javne agencije, proizvodei poboljan selekcioni materijal dostupan svima. Nosioci aktivnosti Takav rad i karakter rezultata (javan i svima dostupan) u naim uslovima moze da se obavlja u fakultetskim institutima i drugim dravnim institutima, koji se finansiraju iz fondova za fundamentalna istraivanja. Finansiranje Obzirom na karakter rezultata iz ovih istraivanja, finansijska sredstva treba da obezbeuju fondovi za nauni rad drave, kao fondovi za podsticaj tehnolokog razoja.

Faza 6. Stvaranje novih kultivara Sadraaj aktivnosti Germplazma bilo koje vrste, sa stanovita oplemenjivanja, moe da se svrsta u sledee kategorije: 1) elitne gajene sorte, 2) adaptirane i genetiki bogate, koje nisu u proizvodnji, 3) egzotian, ali po pravilu neadaptiran materijal i 4) divlji srodnici gajenih vrsta i divlje vrste. Problemi u korienju ovih izvora su brojni i uveavaju se zbog kompleksnosti, istim redosledom. Najbri oplemenjivaki rezultati se dobijaju kada su koriene prve dve grupe izvora. Korienje egzotine plazme i divlje vrste skopano je sa nizom tekoa koje jo nemaju ni teoretskog ni praktinog odgovora. Koji ce izvor, koji metod i koji kriterijumi biti upotrebljeni zavisi od samog selekcionera. Najveci broj poznatih sorata stvoren je kroz sistem korienja genetikih resursa, ta vie i sva oplemenjivaka iskustva i njihova baza u kvantitativnoj genetikoj teoriji se baziraju na izuavanju sorata i drugog adaptiranog materijala. U naem dosadanjem- socijalistikom drutvenom ureenju i organizaciji drave, ova faza, kao u ostalom i celokupni rezultati nauno-istraivakog rada u poljoprivredi, imali su hibridan karakter. Drutvo (SIZ-ovi) je ulagalo deo sredstava, naravno, po pravilu, manje od potrebnog, ali se i zadovoljavalo godinjim izvetajima, publikovanim radovima , naunim saoptenjima i sl. Bez insistiranja na uecu u podelu prava (autorska) ili rezultata (sorte) iz praktine selekcije. Vei deo sredstava obezbeivali su selekcioni instituti. Oni su imali potpuno vlasnitvo nad rezultatima selekcije. Poto se ovi rezultati materijalizuju na tritu upravo stvorenim sortama (kroz sledeu 7. Fazu), konflikt interesa je uvek postojao. Taj konflikt je reavan optim postulatom sistema- drutena svojina, kojom su i radnici selekcionih instituta upravljali. Odreivanje prioriteta pri izboru vrste i izboru pravaca selekcije unutar vrste preputeno je selekcionim institutima, odnosno selekcionerima. Najvei uticaj na odreivanje prioriteta, naroito unutar vrste, ima trite. Fondovi za finansiranje nauke u tom delu, zadnjih godina su bili od marginalnog znaaja. Selekcioni programi, u najveem broju sluajeva bili su imitacija programa razvijenih zemalja, gde su nai selekcioneri zavravali specijalizacije. esto puta su i polazni materijali za selekciju bili iste provinijencije. Sa stanovita komercijalne selekcije, ovakav nain izbora prioriteta, pa i polaznog materijala je prihvatljiv, ali sa stanovita irih drutvenih interesa, mora da postoje mehanizmi koji e pozitivno uticati na izbor dugoronih ciljeva. Najbolji su oni mehanizmi koji se sastoje iz podsticaja. Vrste podsticaja mogu da budu i materijalne i nematerijalne prirode. Selekcioni proces na stvaranju sorte formalno se zavrava prijavljivanjem novog genotipa Saveznoj komisiji za priznavanje novostvorenih sorti poljoprivrednog i umskog bilja. Taj postupak priznavanja novostvorenih sorata odvija se po Saveznom zakonu (Sl. List SRJ F. 38/80 i 82/90). Zbog velikog znaaja za nauno-istraivaki rad u opemenjivanju biljaka , za korisnike novostvorenih sorti i za zatitu jugoslovenskog trita, potrebno je da se podrobnije kritiki analizira. U toku procesa selekcije, selekcioner se oslanja na sopstvene kriterijume. U zavrnoj fazi stvaranja, novi genotip ulazi u komparativna i tzv. Predkomisijska ispitivanja gde su opsti standardi, a i kriterijumi zajedniki. U zavisnosti od nivoa oplemenjivakih kriterijuma instituta, standardi su dosta visoki. U nekim sluajevima vii i od onih koje Savezna komisija koristi. Prema tome, za oekivanje je da se u komisijskim ispitivanjima nalaze uvek sve bolji (prema svojstvu radi kojeg je genotip prijavljen za priznavanje) od standarda i od ranije stvorenih i priznatih sorata. Orjentacioni podaci ukazuju da je procenat nepriznatih genotipova najrasprostrenjanijih kultura dosta visok, od

50-70% od prijavljenih. Ovo ukazuje da selekcioneri nemaju dovoljno stroge kriterijume u oceni svog materijala, da prijem genotipa u komisiji ne vri na propisan nain ili da genotip nije prijavljen u odgovarajuu grupu. Ako se prihvate osnovni kriterijumi UPOV-a* (Meunarodne unije za zatitu novih sorata biljaka) da se u proces zatite, odnosno ispitivanja, stavljaju samo novi, stabilni i homogeni genotipovi, onda kriterijumi za prihvatanje prijave za priznavanje mora da to potuju i da budu struno i kompetentno sprovedeni. Potovanje prvog uslova novo, znai genetiku indetifikaciju prijavljenog genotipa. Ova operacija je predviena i aktuelnim Zakonom, ali ne postoji razraen niti primenjen postupak utvrivanja novog. Posledica ovoga je veliki broj priznatih sorata a mali broj komercijalno znaajno zastupljenih u proizvodnji (oko 20%) i neznatan broj zatienih sorata. Druga posledica je ograniavanje pristupa UPOV-u jer je to osnovni uslov za zatitu autorstva. I trea posledica, koja takoe nije za podcenjivanje, je poveanje obima posla Komisije i poveanje trokova. Kada se uzme u obzir da je najnovijim predlogom Zakona o priznavanju sorata predviena mogunost otvaranja ifri posle prve godine komijsijkog ispitivanja , a time i mogunost povlaaenja prijave, onda strogost prilikom prijema gubi znaaj sa stanovita ouvanja i podizanje kvaliteta nauni-istraivakog rada na oplemenjivanju. Na taj nain se priznaje da selekcioner nije zavrio selekcioni proces, ve za njega taj posao dovrava Komisija. U novim vlasnikim odnosima konflikt interesa izmeu drave (nadlenost Saveznog ministarstva za poljoprivredu je i priznavanje i zatitu sorata) i selekcionih instituta je je evidentan. Zbog toga, piznavanje i zatitu sorata mora da obavlja potpuno nezavisna dravna Komisija ili dravna institucija. Dosadanja praksa da su lanovi Komisije i njenih Podkomisija za biljne vrste uglavnom aktivni selekcioneri ne odriva je u novim vlasnikim odnosima. Izrada pravilnika, metoda ispitivanja, izbor standarda i tumaenje kriterijuma dato je Komisiji. Ako je sastav takav kakav je do sada bio, lako je predpostaviti koliki je stepen tolerancije i slobode u tumaenju Pravilnika, mogu. Poto su mnoge lokacije za izvoenje komisijskih ogleda na eksperimentalnim poljima selekcionih instituta, ne moe se lako otkloniti podozrenja prema radu. Komisije kao nepristrasnog dravnog organa. Obrada rezultata ispitivanja i izdavanja reenja do skoro je kasnilo vie od godinu dana. Ako se ima u vidu da selekcioni proces traje 10-15 godina, svako kanjenje sa izdavanjem reenja jo vie usporava uvoenje novih sorata u proizvodnju. Zakonom o priznavanju sorata predvieno je da je odravanje priznatih sorata u originalnoj verziji obaveza Komisije i stvaraoca sorata. Taj posao se ne obavlja i za ouvanje kvaliteta priznatog genotipa, sto je od ogromnog znaaja i za zatitu autora i korisnika sorata. To predstavlja ozbiljan problem i sa velikim je implikacijama u unutranjoj i spoljnoj trgovini semenom te mora da bude regulisano na principu odravanja patenta. Zavretak procesa priznavanja i upisivanja u Registar novopriznatih sorata obezbeeni su formalni uslovi za proizvodnju semena i korienje sorte. Kreatori imaju obaveze da odravaju originalnost sorte za sve vreme njenog korienja. Nosilac aktivnosti Za ovu fazu upravljanja drava ima velike obaveze i odgovornosti i u upravnom i u razvojnom delu. U upravnom da donosi propise prema meunarodnim standardima, da se stara da se propisi sprovode efikasno i dosledno, da ima kvalifikovan i kompetentan kadar za ove poslove. U razvojnom delu drava mora da obezbedi uslove za poveanje tranje naunih rezultata oplemenjivanja, da obezbeuje sredstva za podsticanje i finansiranje istraivanja odabranim prioritetima, saglasnim sa strategijom razvoja i ekonomskom politikom vlade, i da vri efikasnu i trajnu zatitu autorskih prava kreatora i interese proizvoaa.

Zavrna razmatranja Iskustva razvijenih zemalja pokazuju da se najvee drutvene koristi od genofonda, autohtonog ili introdukovanog ostvaruju, ukoliko postoji i funkcionie efikasan sistem upravljanja genetikim resursima. Prirodnu prednost nae zemlje ini veoma bogat biodiverzitet i bogata genetika varijabilnost gajenih i korienih biljnih vrsta. Osmiljavanje i uvoenje u funkciju eikasnog sistema upravljanja genofondom zemlje, predstavlja preku potrebu za nau zemlju, jer ga do sada nije imala i jer se nae celo drutvo nalazi u tranziciji te e i funkcije drave i drugih inilaca razvoja pretrpeti izmene. Odreivanje broja faza i podela nadlenosti stvar je izbora, ali aktivno ukljuivanje drave, nauke i privrede je nunost. Naglaena uloga drave proizilazi iz njene iroke odgovornosti za koncipiranje i sprovoenje politike u ovoj oblasti i uvanja i harmoninog korienja prirodnih bogatstava zemlje. Ciljevi postavljeni konceptom uvanja i korienja genetikih resursa na skladan nain, mogu se postii uz ispunjenje nekih uslova. Potrebno je, pre svega, postii koncnezus relevantnih inilaca drutva o nunosti formiranja nacionalnog programa za genetike resurse i izgradnji sistema upravljanja genofondom. Neophodno je, takodje, da se izvri jasna podela nadlenosti svih aktera. Ministarstvo poljoprivrede, mora da dobije odgovarajuu organizaciju i novu ulogu zato je, kao i za ceo sistem potrebno usklaivanje zakonodavstva, naroito u domenu razvoja. Bitan uslov za skladno funkcionisanje sistema su sredstva za finansiranje svake faze rada na genetikim resursima. Za sve inioce upravljanja genofondom potrebno je raspolaganje kompetentnim kadrom, kojeg danas nema dovoljno ni u jednoj oblasti. kolovanje i usavravanje kadra, mora da dobije visok stepen prioriteta. Za funkcionisanje sistema potrebno je da izmeu svih inioca upravljanja efikasno funkcionie povratna sprega u razvijenom informacionom sistemu. Princip upravljanja genofondom, obzirom na broja uesnika i razlike u interesima, treba da polazi od toga da se sve to mogu da reguliu trini mehanizmi, ne treba da radi vlast. Meutim, ceo sistem upravljanja mora da bude zasnovan na hijerarhijskim mehanizmima. Harmoninost delovanja ovih mehanizama i ini sistem kompaktnim i visokoproduktivnim.

GENETIKI RESURSI I BILJNA PROIZVODNJA U SRBIJI UVOD: Uspeh u oplemenjivanju biljaka zavisi od irine genetike varijabilnosti poetnog materijala iz koga se vri izbor roditeljskih formi za hibridizaciju u cilju stvaranja novih sorti. Prvi

uspesi u stvaranju novih sorti biljaka bili su rezultati korienja genetikih resursa i genetike varijabilnosti u prirodnim populacijama pojedinih vrsta kulturnih biljaka. Vei i brzi napredak u oplemenjivanju biljaka postignut je primerom interspecies hibridizacije i indukovanim mutacijama, ime su stvoreni novi genetiki resursi (sorte i hibridi). Pred radova na bliskoj (intraspecies) hibridizaciji, za razvoj genetike i stvaranje brojnih sorti i hibrida od velikom znaaja su i rezultati dobijeni na udaljenoj (interspecies i intergenus) hibridizaciji, koja je nala veliku primenu u ratarstvu, voarstvu i vinogradarstvu. Na poveanje genetikog potencijala za prinos kod brojnih vrsta ratarskih i povrtarskih biljaka, voaka i vinove loze, uticali su dobijeni indukovani poliploidi (autopoliploidi i alopoliploidi). Veliku mogunost za nove genetike resurse pruaju neadaptirane sorte, lokalne populacije i divlje vrste. U okviru prirodne vegetacije, naa zemlja raspolae sa bogatim genofondom koji nije dovoljno prouen. Genetiki resursi su obogaeni sa novim sortama i hibridima ime su stvorene mogunosti za poveanje genetikih potencijala za prinos uz poboljanje tehnolokog kvaliteta, i dalje inteziviranje rada na oplemenjivanju, a o emu govore ostvareni rezultati i rekordni prinosi u svetu kod brojnih biljnih vrsta. Znaajni rezultati na polju genetike poeli su da se dobijaju primenom genetikog inenjeringa, koji omoguava uvoenje poeljnih gena u biljni materijal. Prve transgenskebiljke dobijene su pre 15 godina i do danas je genetiki transformisano blizu 50 biljnih vrsta. Za dalji uspeh u stvaranju novih biljaka genetikih resursa i njihovo iskoriavanje u dobijanju novih sorti i hibrida, veliki znaaj imaju formirane banke gena u pojedinim dravama, a i u naoj zemlji. U jugoslaviji je intezivan rad na stvaranju novih sorti i hibrida kulturnih biljaka, naroita u poslednjih trideset godina. Komisija za priznavanje sorti pri Saveznom ministarstvu za poljoprivredu priznala je od 1964. Do 1997. godine ukupno 1219 sorti i hibrida, od kojih je brisano iz spiska 49 a stanje u 1997. godini iznosi 1170. Nove domae sorte i hibridi karakteriu se velikim genetikom potencijalom rodnosti, povoljnim fiziolokim osobinama, a u prvom redu veom otpornou prema niskim temperaturama i sui i prema opasnim bolestima i tetoinama, povoljnom duinom vegetacionog perioda u odnosu na klimatske faktore u pojedinim proizvodnim podrujima kao i dobrim kvalitetom proizvoda. Znaaj genetikih istraivanja za nove genetike resurse Za oplemenjivanje bilja osnovu ini genetika, jer bez poznavanja metoda i zakonitosti genetike nema uspeha u stvaranju novih sorti i hibrida. Jo je Vavilov (1935,-cit. Po Kojic-u i sar. 1986) smatrao da oplemenjivanje bilja ini 80% genetike i samo 20% selekcija i tehnika. Genetika istraivanja dala su izvanredne rezultate, naroito u poslednje tri i po decenije. Stvaranje novih genetikih resursa (sorti i hibrida) predstavlja akomulaciju poeljnih gena i njihovih rekombinacija u jedan genotip, koji ce u odreenim agroekolokim uslovima i proizvodnim podrujima ispoljiti sve svoje prednosti i dati zadovoljavajuce i stabilne prinose dobrih tehnolokih svojstava. U narednom periodu, kod svih kulturnih biljaka na kojima se vri oplemenjivanje, treba odabrati modele i sainiti konkretan program za dalje poveanje genetikog potencijala za prinos i poboljanje kvaliteta proizvoda. Kod penice treba stvoriti sorte sa genetikim potencijalom za prinos od 15,0 t/ha, kod kukuruza hibrida sa 30 t/ha, kod suncokreta hibride sa 7,5 t/ha, kod soje sorte sa 7,0 t/ha, kod kukuruza sorte sa 90,0 t/ha itd. (Wittwer 1975.). Meutim, novostvorene sorte hibridi zahtevae intezivnu i promenjenu agro-tehniku, odnosno stvaranje povoljnih uslova da se genetiki potencijal novih sorti hibrida u veoj meri iskoristi u proizvodnji. Genetika je priznata kao nauka 1900. Godine. Posle toga se brzo razvijala. Naroito su znaajni

rezultati dobijeni 1940. godine kada je dokazano da je DNK genetiki materijal koji slui kao prenosilac genetikih informacija. Posle ovih otkria dolo je do znaajnih otkria u molekularnoj biologiji a posebno u molekularnoj genetici, kao to su ustanovljene strukture gena, razjanjeni mehanizmi prenoenja naslednih osobina, naini delovanja gena na sintezu molekula belanevina i dr. Savremena dostignua genetike otvaraju velike mogunosti za njihovu primenu u stvaranju novih i boljih sorti kulturnih biljaka i novih rasa domaih ivotinja. Pored ranije otkrivenog hromozomnog inenjeringa, koji predstavlja svesno i usmereno menjanje nasledne osnove ivih bia za dobrobit oveka. Ovladavanje osnovnim tehnikama i upoznavanje sa principima genetikog inenjeringa poveao je interesovanje naunika za njiegovu primenu u poljoprivredi. Upoznavanje procesa genetike kontrole biohemijskih i fiziolokih procesa u biljkama, stvorilo je mogunost za genetike manipulacije i njihovo iskoriavanje u oplemenjivanju biljaka. Poslednjih godina u fiziologiji biljaka u oblasti celularne i mikrobijalne genetike dolo se do novih saznanja koja su omogucila razradu novih metoda i tehnika koje ce imati veliki znaaj za oplemenjivanje biljaka (Denic i Konstantinov, 1985). I pored izvanrednih rezultata pod uticajem raznih metoda genetikih istraivanja, koji su uticali na obogaenje genetikih resursa kod raznih kulturnih biljaka, ipak treba istai da je veina nove genetike varijabilnosti do sada neiskorieno u oplemenjivanju zastupljena je u neadaptiranim sortama, lokalnim populacijama i divljim vrstama (Simonds, 1983). Znaaj hibridizacije, mutacije i poliploidije na stvaranje novih genetikih resursa (sorti i hibrida) biljaka Nasledne pojave su oduvek interesovale ljude a ipak je genetika relativno mlada nauka. Jo u 18. Veku bilo je prirodnjaka koji su ukrtali razne biljke i ivotinje u cilju ispitivanja naina prenoenja osobina sa roditelja na potomke (Kolreuter, Knight, Goss, Gartner i dr.). Rezultati ovih hibridizatora bili su predhodnica kasnijih rezulata do kojih su doli francuski biolog Charles Naudin, a zatim Gregor Mendel u Brnu (Cehoslovacka). Mendel je prvi otkrio zakone hibridizacije koji su nazvani Mendelovi zakoni. Te svoje rezultate publikovao je 1965. Godine i zato se ova godina smatra kao poetak razvoja genetike kao samostalne bioloke discipline (cit. Djokic, 1988). U prirodi hibridizacija se vri permanentno i ona je dovela do stvaranja raznih biljnih i ivotinjskih formi, dok je sistematski rad na vetackoj hibridizaciji i prouavanju zakona nasledjivanja zapoet tek u 19. veku, premda je vetako dobijanje razliitih biljnih hibrida primenjeno mnogo ranije. U Evropi, prvi fakat u dobijanju vetakih hibrida datira iz 1717. Godine, kad engleski batovan Tomas Fercajld dobio hibrid izmeu dve forme eboja. Ogisten Sazere (1767-1851) je u svojoj pariskoj bati imao 1500 voaka razliitih specijesa i odabranih varieteta i dobio je vei broj prostih i sloenih hibrida. Charles Naudin (1854-1861) je ukrtao u botanikoj bati u Parizu razliite vrste i zapazio uniformnost osobina u F1 generaciji i cepanje osobia u F2 generaciji i on bi verovatno otkrio zakone nasleivanja, pre Mendela, ali je radi ukrtajuci razliite vrste ime je nainio metodoloku greku. Paralelno sa Nodenom (Naudin) radio je i Gregor Mendel, koji je ukrtao razne forme graka kao tipino autogamne bljke i on je otkrio zakone hibridizacije. Za razvoj genetike i stvaranja brojnih sorti i hibrida najvei znaaj su imali rezultati dobijeni na bliskoj (inraspecies) hibridizaciji. Takoe su od znaaja i rezultati genetike dobijeni u radu na udaljenoj (interspecies i intergenus) hibridizacije. Dobijene su nove vrste ratarskih biljaka (Triticale, Aegilotricum, Raphanobrassica, razne vrste duvana i dr.), koje su ispoljile veliku otpornost prema nekim bolestima, a takoe i prema pojedinim nepovoljnim klimatskim faktorima.

Francusko-ameriki hibridi vinove loze posluili su za obnovu evropskih vinograda koji su bili stradali od filoksere. U voarstvu su dobijrni brojni hibridi putem udaljenje hibridizacije koji su otporni prema niskim temperaturama i raznim bolestima, a takoe poseduju visok genetiki potencijal rodnosti i bolji kvalitet plodova. U ovom pogledu istiu se hibridi dobijeni izmeu raznih vrsta ljiva, jabuka, jagoda i u rodu Citrus. Pored nastajanja brojnih novih biljnih formi i genotipova sa razliitim, esto poboljanim osobinama, putem hibridizacije se pored poveanja genetikog potencijala rodnosti stvaraju nove sorte i hibridi otporni protiv biljnih bolesti i tetoina. Hibridizacija predstavlja osnov selekcije sorti otpornih protiv bolesti i tetoina. Genetiki princip hibridizacije veoma se mnogo koristi u proizvodnji tzv. Hibridnog semena u mnogih biljaka, a posebno kukuruza. Za obogaenje biljnih resursa kulturnih biljaka veliki doprinos imaju mutacije: prirodne i vetake. Slekcijom prirodnih mutacija biljaka sa kratkom stabljikom dobijani su genotipovi i sorte niske stabljike pirina, kukuruza, sirka i drugih vrsta. Indukovane mutacije dobijene putem jonizacionih zraenja i hemijskih supstanci dale su brojne pozitivne rezultate kod razlicitih kulturnih biljaka. U voarstvu su dobijeni brojni indukovani mutanti kratkog stabla. Mutacije u hloroplastima moogle bi da dovedu do vee efikasnosti fotosinteze. Indukovane mutacije imaju veliku prednost nad spontanim mutacijama, jer je njihova frekvena znatno vea, te se prua mogunost da se njima dobiju neke nove osobine na iju pojavu spontanim putem bi trebalo godinama ekati. U naoj zemlji dobijeni su mutanti sa veim prinosom i boljim kvalitetom zrna brana (oki, a. 1970), mutanti sa niskom liskom penice otporni prema lisnoj ri posle tretiranja sa gama zracima (K, KBorojevic, 1967-1979), Deni,M. i Daumanovi,J. (1969) i K. Borojevi (1972)- cit. oki, 1988, su dobili mutante sa poveanim sadrajem ulja, proteinima i sa promenjenim aminokiselinskim sastavom. Takoe su dobijeni mutanti za muku sterilnost koji su od koristi za proizvodnju hibridnog semena odnosno heterozisa. Dobijanje indukovanih poliploida znatno je doprinelo poveanju genetikog potencijala za prinos kod kulturnih biljaka. Dobijeni su fertilni autopoliploidi koji se karakteriu pojavom giganrizma, tj. veom dimenzijom tkiva, organa i plodova. Poliploidija je nasla veliku primenu kod brojnih ratarstkih (kukuruz, eerna repa,ra, krompir), u cvearstvu, voarstvu i vinogradarstvu. Pored autopoliploida dobijeni su i fertilni alopoliploidi kod brojnih vrsta voaka, vinove loze, ratarskih i povratarskih biljaka. Dobijene su brojne nove forme i genotipovi sa triploidnim (3n), tetraploidnim (4n), heksaploidnim (6n) i oktaploidnim (8n) brojem hromozoma. Doprinos genetikih resursa za poveanje genetikog potencijala za prinos i oplemenjivanje biljaka Iako je teko izdvojiti uticaj sorte i hibrida, agrotehnike i klimatskih faktora u ostvarenom poveanju prinosa, moe se smatrati da sorte i hibridi imaju u tome dominantnu ulogu. Na osnovu brojnih rezultata istraivanja procenjuje se doprinos sorte i hibrida u ovome iznosi 50 i vie procenata (Borojevi, s. 1980; Duvick, 1984; Evans, 1984; Dumanovi i Parlov, 1985. i dr.). Optimalne uslove za maksimalne prinose teko je obezbediti, ali se na osnovu ostvarenih rekordnih prinosa u svetu moe sa dosta pouzdanosti oceniti genetiki potencijal za prinos. Prema podacima iz literature, rekordni prinosi u svetu su: kod kukuruza 23,9 t/ha, penice 14,5 t/ha, eerne repe 133,3 t/ha (Wittwer, 1975), jema 11,4 t/ha, sirka 21,5 t/ha, pirina 14,4 t/ha, 7,4 t/ha, krompira 94,1 t/ga (Chou et al. 1977), itd.Veina genetiara i selekcionera se slau da ni kod jedne poljoprivredne kulture nije dostignuta genetika granica potencijala za prinos i da se ona moe povaavati i pomerati (Duvick, 1984; Evans, 1984; Borojevi, S. 1978 i dr.).

S obzirom da prinos predstavlja kompleks svojstava, da zavisi od genetikih faktora sorte i ekolokih uslova, genetika poboljanja moraju ii u pravcu promene fenotipa i faza porasta i razvia, a takoe tolerancije i otpornosti na ekoloke stresove. Opte je prihvaeno saznanje da se visoki prinosi mogu postii dsamo sa velikim brojem biljaka po jedinici povrine uz optimalnu ishranu i zatitu od korova i bolesti. Skraenje stabljike kod penice, kukuruza, pirina, sirka, suncokreta i drugih biljaka dovelo je do znaajnog poveanja prinosa (Borojevi, S. 1983). Takoe u voarstvu su dobijeni mutanti niskog stabla to je omoguilo guu sadnju i promenu u tehnologiji proizvodnje. Skraenje stabla znai preraspodelu ukupne materije u korist zrna i plodova tj. promenu etvenog indeksa (prinos zrna prema ukupnom prinosu biomase). Dok su nae ranije ekstenzivne sorte penice (bankuti, rumska i rumska crvenka) imale odnos slame i zrna 2:1, odnosno etveni indeks oko 30%, dananje nae nove sorte: Balkan, Agrounija, Kompas, Ranka, NS rana 5, Kremna i dr) Imaju etveni indeks oko 40-50%. U gustom sklopu prednost imaju vertikalni ili erektofilni listovi, jer omoguavaju dublje prodiranje svetlosti u usev. Ustanovljeno je da su genotipolvi kukuruza, penice, jema i pirina sa erektofilnim listovima najprinosniji (Chandler, 1969; Russel, 1972; Borojevi, 1983). U Jugoslaviji su stvoreni hibridi kukuruza sa erektofilnim listovima : ZP SK 704, NS SK 606, koji imaju visok genetiki potencijal za prinos, a takoe i nekoliko sorti penice sa erektofilnim listovima: Zemunska 1, Sremica i dr. Na poveanje genetikog potencijala za prinos utiu veliina i kapacitet klasa, metlice, klipa i dnigih organa biljke. Stvoreni su novi genotipovi penice sa razgranatim (Koric, I'JVK cit. Dokic-a i Mihaljev-a, 1995) i dugim klasom (Stojanovic, Z. 1995), vieklipni kukuruz (Dumanovic, J. i Trifunovic, V., 1983) i ova svojstva treba kombinovati sa drugim pozutivnim svojstvima (duina vegetacionog perioda, razne otpornosti i dr.). Za dobijanje visokih prinosa treba postii optimalan indeks lisne povrine koji predstavlja lisnu povrinu useva u m2 zemljita. Pored veliine lisne povrine vana je i duina trajanja fotosintetske aktivnosti lisne povrine i svih zelenih povrina biljaka: stabla, klasa, metlicc, glavice i dr. Veliki broj istraivaa su ustanovili da je duina trajanja fotosintetske aklivnosti lisne povrine u veojj pozitivnoj korelaciji sa prinosom zrna nego i jedan drugi parametar fotosintetskih povrina. Po pravilu, divlje ili poludivlje ishodne forme imaju veci intezitet fotosinteze nego oplemenjene sorte, ali se poveanje produktivnosti novih sorti pustie morfofiziolokim osobinama koje omoguavaju vei broj biljaka po jedinici povrine. Veina biljnih vrsta u toku svoga vegetacionog perioda izloena je delovanju nepovoljnih faktora spoljne sredine. Prema Boyer-y (1983) u SAD je zbog delovanja ekolokih stresova, prinos najvafnijih useva umanjen za skoro 70%. Zbog toga je vano u oplemenjivanju obratiti panju na otpornost prema niskim i visokim temperaturama, sui i dr. Otpornost prema bolestima i tetoinama je vaan uslov poveanja prinosa. Posedovanje ove otpornosti naroito je znaajno u gustim populacijama biljaka, gde su uslovi za razvoj parazita mnogo povoljniji. Problem je u tome to je teko nai izvore gena za otpornost prema nekim parazitima, naroito u sluaju pojave novih bolesti. Pored poveanja genetikog potencijala za prinos, zadatak genetiara i oplernenjivaa biljaka je da rade i na poboljanju tehnolokog kvaliteta prinosa koji je najee u negativnoj korelaciji sa prinosom, ali su nai selekcioneri uspeli da stvore nove sorte i hibride velikog genetikog potencijala za prinos i odlinog kvaliteta proizvoda. Izvori genetikih resursa korienjem divljih vrsta i varijeteta i biodiverzitet voaka u prirodnoj populaciji

Veliku mogunost za nove genetike resurse pruaju neadaptirane sorte, lokalne populacije i divlje vrste. U okviru prirodne vegetacije, naa zemlja raspolae sa bogatim genofondom koji nije dovoljno prouen. U torn pogledu poseban znaaj imaju divlje voarske vrste, ne samo za ishranu i preradu ve i kao podloge za kalemljenje sa plemenitim sortama. U uvom pogledu naroiti znaaj imaju divlje voarske vrste biljaka koje se odlikuju velikom otpornou prema ekstremnim klimatskim uslovima i prema raznim bolestima i tetoinama. Ukrtanjem divljih vrsta sa kulturnom vinovom lozom (interspecies hibridizacija) stvorene su u pojedinim zemljama otporne sorte prema peronospori, U Jugoslaviji su stvorene nove sorte vinove loze putem interspecies hibridizacije. Naa zemlja obiluje raznovrsnou biotipova svih vrsta kontinentalnih pa i nekih sup-tropskih voaka. Znaajno je istai biodiverzitet maline u populacijama flore Srbije planinskih i priplaninskih predela. Zastupljenost raznovrsnih tipova evropske crvene maline, Rubus ideaus L. subsp. vulgaris Archen, ukazuje da su to predeli iskonskog nastanka date vrste, jer u drugim delovima Evrope nije do sada registrovana tako velika i izraena varijabilnost maline. Prema citogenetikim osobinama, biodiverzitet se ispoljava u stepenu poliploidije: diploidije 2n = 2x = 14; triploidije 2n = 3x = 31; tetraploidije 2n = 4x = 28 (Milutinovic, M., 1968). Varijabilnost maline izraena je i u osobini boje plodova. U karakteru rodnosti postoje jednorndne i dvorodne forme. U pomolokim osobinama, kao to je masa ploda, rodnost i biohemijski sastav ploda takoe je izraen veliki stepen varijabilnosti autohtonih tipova maline (Milutinovic, M., 1996). Zatita i uvanje takvih genetikih resursa je veoma vana radi korienja date varijabilnosti u svrhe oplemenjivanja i stvaranja novih sorti maline za nae agroekoloke uslove. Autohtona borovnica (Vaccininin myrtillus L.) u prirodnoj populaciji zastupljena je u mnogim planinskim predelima (Kopaonik, Bjelasica, Go i dr.). Prouavanje populacije borovnice na Kopaoniku (Savic, S., Milutinovic, M. et al., 1975) ukazuju na zastupljenost raznovrsnih biotipova znaajnih za rad na selekciji. Varijabilnost je znaajno izraena zastupljenou sa biotipovima razliitog oblika ploda, razlicite krupnoe i biohemijskog sastava ploda. Ova vrsta voaka je zastupljena u flori nasih planinskih predela odakle se iskoriava iz prirodne populacije, a jo uvek nema gajenih sorti (izuzev amerike borovnice koja pripada drugoj vrsti biljaka borovnice). Trenja (Prunus avium L.) u prirodnoj populaciji pokazuje veliku varijabiinost, kako unutar tako i izmeu razliitih populacija. Genotipovi u populacijama se razlikuju signifikantno u mnogim obelejima. Razlike se ispoljavaju u habitusu kruna, u bujnosti, u prinosu plodova, boji soka ploda, vremenu sazrevanja plodova, u stepenu klijavosti semena i drugim osobinama. Tako izraena varijabilnost je znaajna, jer se radi o autohtonom materijalu prilagoenom naim agroekolokim uslovima sredine kao znaajni resursi za poetni materijal za oplemenjivanje i stvaranje novih genotipova razliite namene (sorte za konzumnu upotrebu ili za preraivaaku industriju, podloge sa razliitim stepenom bujnosti ili genotipovi brzog porasta za proizvodnju drvne mase cenjenog drveta. Drugi znaajni genetiki resursi iz prirodne populacije voaka zasluuju posebnu panju i naglasak, kao to je dzanarika (Prunus cerasifera Ehrh.), koja se u naoj zemlji nalazi kako u prirodnoj populaciji tako i u zasadima voaka. Kao gajena najee je bez posebne nege po meama i povrinama namenjenim za ispau stoke. Raznovrsnost formi ogleda se u masi ploda od 2,2 g do preko 20 g, a po boji pokoice ploda od bledoute sa raznim nijansama crvene do tamno plave ili crne. U pogledu sadraja rastvorljivih suvih materija, znaajna je varijabilnost sa

formama i preko 22% suve materije u mezokarpu ploda (Pejkic, B. et al., 1991). Dzanarika sa svojim raznovrsnim tipovima ima izraenu otpornost na bolesti i stetoine, Po vremenu sazrevanja tipovi se razlikuju i do 2 meseca. Postoje razlike i u pogledu razvijenosti krune, bujnosti i drugim osobinama.

Genetiki inenjering i oplemenjivanje biljaka Molekularna biologija je proizala iz savremene genetike. Ona stvara velike mogunosti za primenu naunih saznanja u cilju stvaranja novih i boljih sorti kulturnili biljaka i novih rasa domaih ivotinja. Genetiki inenjering se poeo razvijati od ranih 1970-tih godina ovog stolea, od momenta kada je dokazano da se delovi DNK lanca mogu izdvajati i prenositi iz jednog organizma u drugi. On se poeo razvijati na dobivenim rezultatima koji se odnose na izolovanje bakterijskih gena kao i na radovima koji se odnose na potpunu sintezu jednog i ovladavanje osnovnim tehnikama i upoznavanje sa principima primene genetikog iinjeringa, povealo je interesovanje naunika za njegovu primenu u oblasti poljoprivrede. Upoznavanje procesa genetike kontrole biohemijskih i fiziolokih procesa u biljaka, stvorena je mogunost za genetike manipulacije i njihovo iskoriavanje u oplemenjivanju biljaka u cilju stvaranja novih genetikih resursa - sorti i hibrida. Oplemenjivanje biljaka je u naem stoleu bilo vrlo uspeno, posebno kod tri najvanije vrste sa gledita ishrane: penice, pirina i kukuruza. I kod ostalih kultura uspeh u poveanju prinosa je u veini sluajeva bio impresivan. Najvei broj biljnih genetiara iselekcionera se slazu da se mogu izdvojiti tri osnovna faktora koji su omoguili stalan impredak selekcije do sada i koji ce takav trend omoguavati i u buduim programima. Kao prvi faktor moe se istai postojanje genetike varijabilnosi i kreiranje nove varijabilnosti gde je ona bila nedovoljna. Kao drugi vaan faktor za neprekidan napredak selekcije moe se pomenuti mogunost uspene identifikacije poeljnih genotipova, emu su najvie doprineli moderni statistiki metodi, odgovarajui eksperimentalni dizajni i uspesi u kvantitativnoj genetici. Kao trei kljuan faktor, moe se istai izvanredna mogunost, u najveem broju modernih programa oplemenjivanja, da se vri simultana selekcija za vei broj svojstava koja se razlikuju po stepenu heritabilnosti. Kao svi ivi organizmi i biljke nasleuju svoje osobine preko gena. Radovi na biljkama su i doveli do saznanja o genetikom nasleu. Geni su graeni od DNK. Tehnologija rekombinantne DNK esto se naziva "genetiki inenjering". U irem smislu ovaj termin obuhvata tehnike i metode za identifikaciju gena (segmenata DNK), izolovanje i kloniranje identifikovane DNK iz biljke davaoca (donatora), transfer te DNK preko virusa kao vektora u eliju biljke primaoca, integraciju prenete DNK sa biljke primaoca a zatim transdukciju i translaciju DNK u elijama primaoca, transformaciju biljke primaoca pod uticajem prenesenog gena (DNK) biljke davaoca i na kraju umnoavanje i korienje promenjene biljke. Metod rekombinantne DNK se koristi u medicini, prehrambenoj industriji, oplemenjivanju biljaka i genetikom inenjeringu. Naunici koji rade na genetikom inenjeringu se trude da pronau gene koji e biti nosioci novih, eljenih osobina u biljkama. Oni se ne ograniavaju samo na vie biljke. Korisni geni se

mogu nai i meu gljivicama, bakterijama i virusima. Unoenje poeljnog gena hibridizacijom je dosta spori proces i esto zavisi od sluaja. Time se takoe moe uneti i tetni gen pored korisnog u novi materijal, koji se naknadno u novim generacijama mora ukloniti. To je dug proces koji moe trajati po 10 i vie godina. Oplemenjivanje biljaka je zasnovano na statistikim osnovama gde je skoro uvek ukljueno nekoliko pa do veeg broja gena malih pojedinanih efekata, dok molekularna biologija radi sa pojedinanim genima (Simonds, 1991). Genetiki inenjering omoguava uvoenje samo jednog, poeljnog gena u biljni materijal. Kada se pokae da novi gen funkcionie, novi genotip biljke je spreman za gajenje. Prve "transgenske biljke" su dobijene pre oko 10 godina i do danas je genetiki transformisano oko 50 biljnih vrsta (Day, 1993). Za transformacije se koriste tri osnovna metoda: a) vektori zasnovani na Ti-plazmidu hiikterije Agrobacterium tumefaciens; b) genski pitolj bombardovanje sa mikroprojektilima DNK; c) direktna primena DNK i njeno prihvatanje od strane protoplasta i elije. Meutim, ovi postupci ne omoguavaju da se prati i ustanovi koliko je kopija od introdukovane DNK prihvaeno i integrisano u genom elija primaoca. Kao jedna od tekoa ovih metoda se moe smatrati i postojanje pozicionih efekata mesta na kome je u eliji primaoca integriran uneti genetiki materijal, to moe ozbiljno da utie na ekspresiju introdukovanih gena. Da se ovi problemi ublae potrebno je proizvesti veliki broj (na stotine, pa i na hiljade) nezavisno izazvanih primarnih transformacija, izmeu kojih bi se izdvojile forme sa zadovoljavajuim nivoom ekspresije, stabilnom transmisijom i poeljnim agronomskim perfor-mansama. Transformacije u mono i dikotiledonih biljaka nisu jednako uspene. Kod monokotiledonih biljaka ukljuujui i najvanije vrste (kukuruz, penica, pirina) postignuti rezultati su skromniji i do njih se dolazi tee nego kod dikotiledonih biljaka. Tako na pr. Ti-plazmid se ne moe koristiti kao vektor kod monokotiledonih biljaka. Kod njih tee dolazi do regeneracije biljaka iz elija i protoplasta. Transformacije idu lake kod kukuruza nego kod pirina. Prema Potrykus-u et at. (1992) usavreni metod genskog pitolja omoguava uspeno tretiranje i regeneraciju meristemskog tkiva kod penice, jema i pirina. U pogledu identifikacije i kloniranja gena uinjen je veliki napredak u nekoliko poslednjih godina. Prema Day-u (1993) broj uspelih pokuaja se svake godine udvostruava. Do sada klonirani geni mogu biti od interesa za programe oplemenjivanja biljaka i mogu se grupisati u vie klasa: a) virusi od znaaja za rad na poboljanju rezistentnosti biljaka; b) gljivine bolesti; c) rezistentnost prema insekatskim tetoinama; d) geni za kontrolu rezervnih proteina kukuruza i penice; e) geni rezistentnosti prema herbicidima. Pored ovih klonirani su jos neki geni od interesa za oplemenjivanje. .Jedan od prvih pokuaja genefikog inenjeringa na biljkama je jo uvoenje gena bakterije Agrobacterium tumefaeietis u duvan 1983. Ovo je bio jedan od modela za uvoenje novih gena i biljne elije. Duvan je podesna biljna vrsta za unoenje stranih gena u eliju ili u grupu elija i dalje razmnoavanje ove biljke. Prve transformacije odnose se na unoenje jednog gena insekticida ili jednog gena otpornog na specificni herbicid. Posle duvana, kao kandidati podesni za transfer gena mogu se smatrati pamuk i kupus. Znaaj unoenja poeljnih gena otpornih na herbicid kod neke sorte je vrlo pozitivan i povoljan jer je mogue unistiti korov u usevima a da biljke ostanu otporne na herbicid. Izolovan je gen otporan na jedan herbicid i inkorporiran u dve sorte duvana, zatim u soji i pamuku. Semenska kompanija PIONIR (SAD) selekcionisala je pre nekoliko godina hibrid kukuruza rezistentan prema herbicidu Pursuit. Razni geni otporni na herbicid atrazin unesen je u uljanu repicu i suncokret zahvaljujuci

rezultatima Peletier-a (INRA-Versaj, cit. po Doki-u, 1988) u Francuskoj i naunicima u Belgiji. Uskoro se oekuju slini rezultati kod kukuruza, penice, soje, pirina, pamuka i dr. Jedan od ciljeva genetikog inenjeringa je stvaranje biljaka otpornih prema biljnim bolestima i tetoinama. Jedna od metoda je "anti-sense" metoda u borbi protiv virusa. Sastoji se u sintezi DNK ija je spirala suprotna od virusne DNK. Ubaena u biljnu eliju ona se privrsti za virusnu DNK i spreava njenu reprodukciju. Otpornost prema tetnim insektima je takode ugraena kod nekih biljaka upotrebom bakterije Bacillus thurigiensis. Geni ove bakterije su ubaeni u paradajz, krompir, pamuk, duvan i kukuruz. Pored spreavanja razvoja kukuruznog moljca, zahvaljujuci genima ubaenim od bakterije poveava se i otpornost biljaka prema zemljinim nematodama. Takoe se nastoje dobiti biljke otporne prema nepovoljnim klimatskim faktorima, sa veom hranljivom vrednou, naroito u pogledu sadraja proteina. Korporacija "Monsanto" proizvela je putem genetikog inenjeringa pamuk, soju, uljanu repicu i eernu repu koje su otporne na selektivni sistemicni herbicid Roundup sa obrazloenjem da je ekoloki zdrav jer se koristi u malim koliinama, nije toksian i brzo se razlaze u zemljitu pod uticajem zemljinih bakterija. Amerika firma "Calgene" proizvela je paradajz koji due ostaje vrst. Takoe je dobijen paradajz otporan na gljivine bolesti kao i paradajz otporan na niske temperature. Treba istai da nove tehnologije ne predstavljaju zamenu i alternativu za konvencionalne metode oplemenjivanja. Kultura tkiva i metod rekombinantne DNK se ne iskljuuju ve se mogu uzajanmo dopunjavati, pri emu je tehnologija rekomtinantne DNK u veoj meri zavisna od kulture tkiva i elija, i zato bi bila izuzetno znaajna regeneracija biljaka kukuruza iz kulture protoplasta (Deni, M. i Konstantinov, K., 1985). Transfer gena kod biljaka postaje plodno polje rada u poljoprivredi. Biljke otporne na insekticide, herbicide, viruse, suu, zimu, obogaene su proteinima, predstavljaju pogodan materijal za oplemenjivanje biljaka i za postizanje veih i stabilnijih prinosa u poljoprivrednoj proizvodnji. Kontrolisani genetiki inenjering moe ne samo da obezbedi vie hrane nego i ekoloki zdrave izvore energije i raznog drugog materijala. Prema idealnom modelu za nove sorte penice (Borojevi, 1978) mogue je stvoriti sorte sa genetikim potencijalom za prinos zrna od 15,0 t/ha, to treba da bude cilj oplemenj ivanja penice u narednom periodu. U proizvodnji kukuruza u naoj zemlji, uvoenjem u proizvodnju naih domaih visokoprinosnih hibiida, poveani su proseni prinosi. Stvoreni su i priznati visokorodni hibridi raznih grupa zrenja i za razne namene. Stvoren je najvei broj dvolinijskih, zatim trolinijskih i etvorolinijskih, a po ranozrelosti od FAO-100 do FAO-800. Prevladavaju hibridi iz grupe FAO-fiOO i FAO-500. genetiki potencijal za prinos zrna novostvorenih hibrida kree se do blizu 20 t/ha. U odnosu na period 1934-1938 kada je u Jugoslaviji prosean prinos iznosio 1,64 t/ha i kada su gajene sorte populacije, uvoenje hibrida u proizvodnju dovelo je do poveanjaprosenog p rinosa koji je u 1960. godini iznosio 2,21 t/ha, u 1970. godini 2,95t/ha, u 1980.godin i4,22t/ha. u 1984. godini 4,84 t/ha, a u rekordnoj 1986. godini 5,28t/ha (cit.po okiu i Miha- ljevu, 1995). Russel (SAD, Ajova), 1972, je isticao da je gornja granica prinosa zrna kukuruza 25,0 t/ha, ali se danas smatra da tu granicu treba pomeriti na 30,0 t/ha, to treba da bude cilj oplemenjivanja kukuruza u naoj zemlji. Proseni prinosi ecerne repe u Jugoslaviji iznosili su: 1939. godini 20,0 t/ha, u 1960. god, 29,4 t/ha, u 1970. god. 39,4 t/ha, u 1980. god. 41,7 t/ha u rekordnoj 1984. god. 48,2 t/ha ltd. Povecani prinosi su rezultat primene savremene tehnhlogije i uvodenja u proizvodnju novih

visokoprinosnih sorti, koje su stvarane korienjem savremenih genetskih saznanja o poliploidiji, monogermnosti, mukoj sterilnosti i heterozisu. Nove sorte su visokog genetikog potencijala za prinos i poveanog sadraja seera, a takoe poseduju veliku otpornost prema cerkospori, a donekle i prema pepelnicii plamenjai. Cilj oplemenjivanja eerne repe treba da bude u poveanju prinosa od 120 t/Ha korena i 12,0 t/ha belog ecera. Proseni prinosi suncokreta u Jugoslaviji bili su: u 1939. godini 1,43 t/ha, u 1962. godini 1,65 t/ha, u 1971. godini 1,90 t/ha, u 1977. godini 2,29 t/ha, u 1985. godini 2,09 t/ha, u 1986. godini 2,38 t/ha, itd. 1977. godine uvedeni su u proizvodnju nai domai hibridi stvoreni na bazi citoplazmatine muke sterilnosti u naunom Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu. Novi hibridi suncokreta su ispoljili visok genetiki potencijal za prinos i otpornost prema volovodu, suncokretovom moljcu, ri, plamenjai i hibridi NS-H-43 I NS-H-45 su otporni i na Phomopsis. Oni podnose gust sklop (45.000-50.000 biljaka/ha) i poseduju visok sadrzaj ulja u semenu (od 47-54%). Uvoenjem novih hibrida u proizvodnju poveani su proseni prinosi za 25-30% u odnosu na ranije gajene sorte. Cilj u oplemenjivanju suncokreta je stvaranje hibrida sa genetikim potencijalom za prinos semena preko 6,0 t/ha i sadraja ulja preko 50%, to bi obezbedilo prinos ulja od 2,0 t/ha. Sve nae nove sorte soje zavisno od grupe zrenja, imaju genetiki potencijal za prinos zrna 3,04,0 t/ha. Uvoenjem novih domaih i stranih sorti poveani su proseni prinosi soje za 0,67 t/ha u 1939./god. na 1,25 t/ha u 1960. godini i na 2,56 t/ha u 1982. godini. Rekordni prinosi soje u makroogledima prelaze 5,0 t/ha i zato je cilj u oplemenjivanju soje u naoj zemlji da se stvore sorte sa genetikim potencijalom za prinos preko 5,0 t/ha, sa preko 45% proteina/i sadrajem ulja preko 25%, otpornih na najvanije bolesti. U proizvodnji krompira u Jugoslaviji su preteno zastupljene strane sorte a od njih najvie holandska sorta Desiree. Proseni prinosi krompira bili su: u 1939. god. 5,21 t/ha, u i960. god. 11,2 t/ha, u 1985. god. 8,80 t/ha. Dalji rad na genetici i oplemenjivanju krompira treba usmeriti na stvaranje sorti veeg genetikog potencijala za prinos, otpornih prema raznim vrstama virusa kao i prema raznim rasama plamenjae. Znaajni rezultati u svetu i u naoj zemlji ostvareni su na stvaranju novih sorti raznih vrsta krmnog bilja. U periodu od 1964. do 1977. god. priznato je u Jugoslaviji 73 sorte krmnog bilja. Nove domae sorte lucerke i deteline odlikuju se dobrom otpornou prema niskim temperaturama i bolestima, sa visokim genetikim potencijalom za prinos zelene mase i semena i visokom hranljivom vrednou. Povrtarske biljke. Dugo vremena smo uvozili seme od raznih vrsta povrtarskih biljaka sve dok nismo stvorili nae domae sorte. U periodu od 1964. do 1997. godine priznato je ukupno 129 domaih sorti raznih vrsta povrtarskih biljaka. Nove sorte paprike i paradajza odlikuju se visokim genetikim potencijalom za prinos, ranostrasnou, krupnoom plodova, poveanim sadrajem suve materije, seera, vitamina i otpornou prema virozama i drugim bolestima. Sa uvoenjem u proizvodnju novih sorti poveani su proseni prinosi paprike i graka: a) kod paprike u 1955. god. prosean prinos bio je 6,8 t/ha, u 1981. god. 10,0 t/ha, u 1985. god. 9,4 t/ha; b) kod paradajza: u 1955. god. 7,2 t/ha, u 1980. god. 11,6 t/ha, u 1985. god. 12,2 t/ha; c) kod graka: u 1955. god 1,27 t/ha, u 1980. god. 1,0 t/ha, u 1985. god. 1,59 t/ha (cit. po Bokicu i Mihaljevu, 1995). U naim institutima stvoreno je nekoliko sorti pasulja i boranije koje su otporne prema virusu obinog mozaika i tolerantne su prema nekim drugim bolestima. Za gajenje pasulja u istom

usevu stvorene su sorte niske stabljike pogodne za mehanizovanu berbu, visokog genetikog potencijala za prinos, sa srednje krupnim ili krupnim zrnom. U Jugoslaviji su priznate nove sorte i drugih vrsta povra: kupusa, krastavaca, mrkve, crnog luka, salate, lubenice i dr. sa kojima su poveani prinosi po jedinici povrine. Voarske biljke. U Jugoslaviji je od 1964. do 1977. godine priznata 41 sorta raznih vrsta voarskih biljaka, a najvie ljiva, oraha, bresaka i jabuka. U Jugoslaviji se na oplemenjivanju ljive najvea panja obraa oplemenjivanju poegae, zbog njene slabe otpornosti prema arki. Ali do sada nije stvorena sorta ljive ravna po kvalitetu sa pozegaom. Tek stvaranje sorte otporne prema arki, krupnijih plodova ali istog kvaliteta kao poegaa, bie reenje za nae ljivarstvo. Postoje pozitivni primeri u drugim zemljama, gde su stvorene nove kvalitetne sorte ljiva. Francuski selekcionari su stvorili sorte ljiva otporne na arku sa krupnoom ploda i do 57. g. U vedskoj su stovrene sorte ljiva dobrog kvaliteta i razne krupnoe plodova na principu alopoliploidije. Dok je u Jugoslaviji 1955. godini 58 miliona stabala ljiva sposobnih za rod, u 1985. godini ih je bilo 83.177.000; jabuka: u 1955. god. 9.500.000 stabala a u 1985. god. 270.132.000; kruaka: u 1955. god. 4.680.000 stabala sposobnih za rod, sa 56.000 tona a u 1985. god. 12.670.000 stabala i 146.000 tona; bresaka: u 1955. god. 2.000.000 stabala sa proizvodnjom od 14.900 tona a u 1985. god. 6.582.000 stabala sa 79.400 tona; oraha: u 1955. godini 2.530.000 stabala sa 36.300 tona, a u 1985. god. 3.071.000 stabala sa 24.400 tona (cit. po okiu i Mihaljevu, 1995). U genetici i oplemenjivanju jabuka, cilj je bio da se stvore sorte sa visokim genetikim potencijalom za prinos, kraeg stabla radi gue sadnje, otpornih prema aavoj krastavosti, pepelnici, tetoinama, sui i niskim temperaturama. U oplemenjivanju kruaka, pored visokog genetikog potencijala rodnosti, cilj je da se stvore ranostasnije sorte, poboljanog kvaliteta kod zimskih sorti i sorte niskog stabla. Cilj u oplemenjivanju bresaka je da se stvore rane sorte, otporne prema bolestima i mrazevima, za potronju u svem stanju, za industrijsku preradu i sorte kombinovanih osobina. U oplemenjivanju oraha treba obratiti panju na sledee osobine: obilan i redovan rod, da ljuska bude ispunjena jezgrom, otpornost prema bolestima i na vreme listanje i cvetanje u zavisnosti od klimatskih faktora odreenog pndruja. Neke nae sorte imaju kratak vegetacioni period i mogu se gajiti u krajevima sa kasnim prolenim i ranim jesenjim mrazevima (Elit, Sampion, Novosadski kasni). Znaajni rezultati na genetici i oplemenjivanju biljaka u naoj zemlji i u svetu postignuti I i kod treanja, vianja, kajsija, malina, jagoda i drugih vrsta voaka. Vinova loza. U poslednje tri decenije, u svetu i kod nas, intenzivno se radi na stvaranju novih genetikih kapaciteta u vinogradarstvu primenom polne hibridizacije, klonske selekcije i indukovanih mutacija. Metodom polne hibridizacije, stvorene su brojne stone i vinske sorte u SSSR-u, Bugarskoj, Rumuniji, Maarskoj, Italiji, Francuskoj, Nemakoj, Kaliforniji i Jugoslaviji. U periodu od 1964. do 1997. god. u Jugoslaviji su priznate 54 domae sorte vinove loze, raznog vremena sazrevanja groza, nove besemene sorte kod kojih se groze koristi za suenje i potronju u sveem stanju, vinske besemene sorte. Putem klonske selekcije stvoreni su cenjeni klonovi od najpoznatijih vinskih sorti. Primenom kolhicina stvorene su nove kolhiploidne sorte sa krupnoom bobice 3-5 puta veom od bobice kontrolne sorte. Ukrtanjem divljih vrsta sa kulturnom vinovoin lozom, putem interspecies hibridizacije

Stvorene su otporne sorte na peronosporu. Danas u svetu postoji oko 5000 sorti vinove loze. U Jugoslaviji je intenzivirana proizvodnja i pored toga to se smanjuju povrine pod vinovom lozom. U 1980. godini bilo je 247.000 ha, a u 1985. godini 128.000 ha, ali je u periodu 1981-1985. godina bilo osetno poveanje proizvodnje groza u odnosu na period 1955-1975. godina. Zakljuak U Jugoslaviji su obogaeni genetiki resursi biljaka sa novim domaim sortama i hibridima, ime su stvorene mogunosti za poveanje genetikog potencijala za prinos, za poboljanje tehnolokog kvaliteta proizvoda i poveanje otpornosti prema niskim temperaturama, sui i raznim bolestima i tetoinama. Impozantan broj od 1219 novih sorti i hibrida stvorenih i priznatih u Jugoslaviji u periodu 1964-1997. god. i njihovo ukljuenje u iroku proizvodnju, omoguili su znaajno poveanje prinosa po jedinici povrine i ukupnu proizvodnju u ratarstvu, povrtarstvu, voarstvu i vinogradarstvu. Ovi rezultati na polju genetike i oplemenjivanja biljaka ostvareni su primenom klasinih i novih savremenih metoda: intraspecies, interspecies i integenus hibridizacija, indukovanje mutacija, poliploida, metodi genetikog inenjeringa i dr. I pored do sada postignutih izvanrednih rezultata na polju genetike i oplemenjivanja biljaka na stvaranju novih genetikih resursa, postoje velike mogunosti kod veine biljnih vrsta da se unapredi tehnologija proizvodnje i da omogui bolje iskoriavanje genetikog potencijala za prinos stvorenih sorti i hibrida i buduih sorti i hibrida.

GENETIKI REURSI I STOARSKA PROIZVODNJA U SRBIJI Stoarstvo je znaajna grana poljoprivrdne proizvodnje u Srbiji jer se od nje dobijaju raznovrsni veoma vazni za ishranu stanovnitva, a prirodni uslovi omoguuju gajenje svih vrsta domaih ivotinja. Svakako da u vezi sa uslovima i prilikama u kojima se pojedini nai krajevi nalaze, a koji su veoma razliiti , naroito u ravniarskim i brdsko planinskim oblastima. Naime, u ravniarskim predelima Srbije momamze se rei da su uslovi povoljni za plemenite rase odnosno intezivno stoarstvo, dok u brdsko planinskim predelima jo uvek najbolje odgovaraju domae rase, jer poseuju svojstva kao to su rsta konstitucija, vitalnost, otpornost prema bolestima i sposobnost prilagoavanja nepovoljnim uslovima. Prognoze do 2010. godine predviaju porast ljudske populacije na 7,2 milijarde, koja e imati dnevnu potrebu u proteinima od 383.243 t, od ega bi polovina trebalo da bude animalnog porekla (Matossino, i sar., 1991).Prema podacima Watt Poultr Statistical Yearbook, 1996.prognozira se poveanje broja stanovnika u Jugoslaviji u periodu 1990-2000. godina po stopi od 0,5%,a do 2010.godine 0,4% godisnje.FAO(1993) prognozira da ce u periodu 1988/90.do 2010. godine stopa poveanja potronje mleka po stanovniku biti 0,7%, a mesa 2%.Oekuje se znaajnije poveanje proizvodnje i potronje svinjskog, a naroito ivinskog mesa. U periodu 1990-2000.godina predvia se poveanje potronje svinjskog mesa, i to 4,4% u zemljama u razvoju i 0,4% u razvijenijim zemljama (Pig International,1996). Takoe, ako se nastavi trend godinjeg poveanja uea ivinskog mesa u ukupnoj potronji od 1% iz prethodnog perioda (Poultry

International,1996) moe se oekivati dalji porast proizvodnje po godinjoj stopi od oko 5%. Prema programima FAO-a predvia se porast stoarske proizvodnje u zemljama u razvoju do 2010 godine po stopi od 4,5 % (optimistiki program) i 3,7%(umereniji program). Razvoj i unapreenje stoarske proizvodnje moe se ostvariti sledeim merama: -poboljanjem genetskog potencijala, -unapreenjem tehnologije odgajivanja, -boljom zdrastvenom zastitom, -obrazovanjem strunog i naunog kadra i boljom organizacijom strune slube, -ouvanjem i efikasnijim korienjem animalih genetikih resursa. Animalni genetiki resursi, stanje i opasnost od propadanja Danas se u Srbiji gaji ukupno 35 rasa stoke i 19 rasa kokoi. Od ukupnog broja, 13 rasa stoke i 6 rsa kokoi je autohtonog porekla. Najvei broj autohtonih rasa stoke (10) je ugroeno u veem delu svog rasprostranjenja, jer su u opasnosti da nestanu, ukoliko se ne preduymu odgovarajue mere ouvanja. U Srbiji u poslednjih nekoliko decenija nepovratno su iygubljene dve rase svinja (umadinka i ika), a dve se nalaze na granici nestnka (mangulica i crna slavonska). U govedarstvu izgleda da je nestala kolubarska rasa, a na granici nestanka je podolska rasa. U ovarstvu su nestali neki sojevi pramenke (vlako vitoroga). U konjarstvu su na granici nestanka domai brdski i nonius rasa. Jo tea situacija je u ivinarstvu, gde su ugroene 4 autohtone rase ivine (Gajir i sar. 1995). Meutim, nije samo unapreenje proizvodnje prouzrokovalo smanjenje broja rasa u stoarstvu. Postoji niz drugih faktora koji su uticali na brojno smanjenje pojedinih rasa i njihov nestanak. Uvoenjem produktivnijih rasa i rasnom preorjentacijom i primenom meleenja nestalo je mnogo autohtonih rasa. Porast inkubatorske proizvodnje jednodnevnog podmlatka svih vrsta ivine doprineo je brem irenju najproduktivnijih provenijenci i komercijalnih hibrida, kao i nekih rasa ivine. Uvoenjem industrijskih klanica uslovilo je rase vee ujednaenosti grla ya klanje u pogledu najvanijih osobina, veliine, telesne mase, boje, duine tela i kvaliteta u najirem smislu. Umesto mnotva rasa i sojeva, koje su vekovima selekcionisane, odgajivai su bili prinueni da se koncetriu na odgajivanje malog broja rasa, koje imaju ujednaene osobine i zahteve u gajenju i koje odgovaraju zahtevima trita. Meutim, ove promene ugroavaju opstanak brojnih populacija autohtonih rasa i sojeva, jer iezavaju mnogi geni, koji mogu biti od neprocenjive vrednosti u bdunosti. Sa gubitkom jedne rase ili soja, genetika raznovrsnost koja je u ovoj sadrana odlazi nepovratno. Ouvanje animalnih genetskih resursa i formiranje banke gena Da bi se spreio nenadoknadiv gubitak autohtonih rasa i sojeva odnosno fonda gena koji mogu biti dragoceni za selekciju u blioj i daljoj budunosti, neophodno je da se preduzmu odgorajue mere za ouvanje svih raspoloivih rasa stoke i ivine. Zbog toga je FAO Ujedinjenih nacija pokrenuo akciju ouvanja genetskih resursa u svetu. Oformljeni su programi i formirani timovi strunjaka, koji koordiniraju poslove oko ouvanja animalnih genetskih resursa.

Ouvanje i iskoriavanje ugroenih animalnih genetskih zahteva njihovo sakpljanje, konzervaciju, razmnoavanje, prouavanje, evidentiranje i razmenu. Postoji vie metoda ouvanja animalnih genetskih resursa koje se, uglavnom, mogu svesti na bitne dve, i to: - In- situ konzervacija, i - Ex-situ konzervacija. Prilikom in-situ konzervacije jedna populacija se moe ouvati sa praktino neizmenjenom frekvencom gena dranjem i kontrolisanim parenjem odreenog broja priplodnih grla u jednom zapatu ili farmi, zatim dranjem veeg broja malih zapata (jata) pojedinih autohtonih rasa stoke i vine kod kojih bi se mujaci menjali u svakoj generciji po utvrenom plan. Ova metoda takoe ukljuuje obeleavanje, voenje matine evidencije, kontrolu produktivnosti i programe razvoja pojedinih rasa i sojeva. E-situ konzervacija podrazumeva ouvanje animalnih genetskih resursa u vidu duboko zamrznute sperme, jajaca, embriona i tkiva sauvanih u stanju iz kojeg se mogu neogranieno razmnoavati i na taj nain osigurati obnavljanje populacije. Stepen promena za vreme ouvanja zavisie od duine generacijskog inervala. Iz iznetih podataka (tabela 5) se vidi da generacijski inerval varira izmeu pojedinih vrsta od 1,5 kod svinja do 4,5 godina kod konja. U vezi sa ovim i broj generacija za 50 godina konzervacije takoe e varirati od 33 generacije kod svinja do svega 11 generacija kod konja. Tabela 5. Generacijski interval (GI) i broj generacija za 50 godina konzervacije (Simon and Buchenauer, 1993) Vrsta - Species Svnje- Pigs Ovce/koze-Sheep/Goats Goveda-Cattle Konji- Horses GI (god.)(Years) 1,5 2,5 3,5 4,5 GI Br. generacija- No of generations 33 20 14 11

Prilikom ouvanja animalnih genetskih resursa mora se voditi rauna da odarana grla budu reprezentativna i da najbolje predstavljaju genetiku varijabilnost populacije. Isto tako ouvanje malo rasprostranjenih rasa, nativnih tipova i sojeva mora se organizovati u obimu i broju koji e obhvatiti maksimalnu genetiku varijabilnost i koji obezbeuje konzervaciju raspoloivog genskog fonda i svoenje inbridinga na minimum. U cilju ouvanja animalnih genetikih resursa neophodno je oformiti zapate ugroenih rasa i sojeva. Pri formiranju zapata treba voditi rauna da ukupan broj grla bude dovoljan, tako da ne doe do genetskih promena i gubitka najvanijih karakteristika pojedinih rasa. Miimalan broj grla u zapatu utvruje se na bazi efektivne veliine populacije- Ne (Falconer, 1989). Ne= 4 *m*f/m+f gde je m- broj mukih, a f- broj enskih grla u populaciji. Na osnovu podataka iz literature moe se zakljuiti da postoje vrlo razlitr preporuke minimalnog broja grla kod pojednih vrsta stoke i ivine (tabela 6.). Da bi smo videli zavisnost izmeu efektivne veliine populacije znaajno (Ne) i porasta inbridinga

po generacijama (F%) prilaemo tabelu 7. Iz poznatih podataka se vidi da se smanjenjem efektivne veliine populacije znaajno poveava stepen srodstva po generaciji kod svih vrsta stoke. Oigledno je da se pri korienju veeg broja mukih i enskih priplodnih grla moe znatno lake organizovati parenje i kontrolisati srodstvo. Meutim, treba istai da je dranje veeg broja grla u zapatima dosta skupo i znatno optereuje program ouvanja animalnih genetskih resursa. U cilju ouvanja malo rasprostranjenih rasa, nativnih tipova i populacija ivine (Mai i sar. 1992.) preporuuju dranje najmanje 40 parova u jednom jatu i kontrolisano parenje. Isto tako minimalni broj enskih priplodnih grla u zapatu zavisi od metoda odgajivanja koji se koristi u populaciji . Iz iznetih podataka (tabela 8) se vidi da se sa smanjenjem % gajenja u istoj rasi poveava minimalni broj enskih grla iznosi 4400, a sa 40% 10.000 grla. Slina tendencija se zapaa i kod broja umatienih grla, gde se broj poveava od 1100 na 2500 enskih priplodnih grla. Tabela 6. Minimalan broj grla kod pojedinih vrsta Draganscu Alderson Maijala (1982) (1975) (1981) Muki enski Muki enski1 Male Femal male Female e Goveda 50-60 750 20 1000 Cattle Ovce 1001500 20 500 Sheep 250 Koze 500 20 500 Goats Svinje 100 500 20 200 Pigs Konji Horses ivina 250 Poultry 1Stabilna populacija- Stable population 2Populcija u smanjenju- Decreasing population

enski2 Female 5000 1000 500 20

Tabela 7. Maksimalni porast inbridinga po generaciji ( F%) i minimalna efektivna veliina populacije Vrsta Species Svinje Pigs Koze Goats Goveda Cattle Br. generac. Fx = 5% No of F Ne generations 33 0,16 303 20 14 0,25 0,36 200 139 Fx = 15% F Ne 0,45 0,75 1,07 111 67 47 Fx = 25% F Ne 0,76 1,25 1,79 66 40 28 Fx = 40% F Ne 1,21 2,00 2,86 41 25 17

Konji Horses

11

0,45

111

1,36

37

2,27

22

3,64

14

Treba istai da se u malim populacijama bre postie selekcijski limit. Zato treba ouvati genski rezervoar (gene pool), koji se nalazi u autohtonim rasama i sojevima, a za to treba da bude najvanija aktivnost tzv. banke gena. Banke gena ustanovljavaju se radi ouvanja genskog fonda jer su mnogobrojne autohtone rase, kao to smo ranije izneli, u poslednjim decenijama nestale. uvanje duboko zamrznutih embriona e u budunosti olakati ovaj zadatak. Ove postupke i metode bi trebalo razvijati i reavati probleme odravanja ugroenih rasa.

Tabela 8. aprocenat gajenja u istoj rasi i minimalni broj enskih grla Gajenje u istoj rasi, % % of purebreeding Minimalni broj enskih grla- Minimal number of females Ukupno- Total 90 80 75 70 60 50 40 4400 5000 5300 5700 6800 8000 10000 Matieno- In herdbook 1100 1250 1330 1420 1700 2000 2500

Ukoliko se pri ouvanju animalnih genetskih resursa koriste metode ex-situ konzervacije onda potrebni broj embriona za ouvanje zavisi od procenta preivljavanja embriona i stope bremenitosti posle otapanja (tabela 9). Kao to se vidi iz tabele 9., izmeu procenta preivljavanja embriona i stope bremenitosti, s jedne strane, i potrebnog broja embriona za ouvanje, s druge strane, postoji zavisnost. Sa poveanjem procenta preivljavanjm embriona, kao stope bremenitosti, smanjuje se potrean broj embriona za ouvanje jedne rase. Tabela 9. Potreban broj embriona za ouvanje % preivelih embriona Embryo survival. % 50 60 70 Stopa bremenitosti (%) - Pregnancy rate (%) 20 616 513 440 30 411 342 293 40 308 257 220 50 247 206 176 60 206 171 147

80 90

385 342

257 228

193 171

154 137

129 114

Da bi se spreio nenadoknadiv gubitak autohtonih rasa i sojeva odnosno fonda gena koji mogu biti dragoceni za stoarsku proizvodnju u blioj ili daljoj budunosti, preduzete su odgovarajue za ouvanje animalnih genetikih resursa. Take je oktobra meseca 1994. godine FAO pokrenuo pitanje ouvanja animalnih genetikih resursa odnosno biodiverziteta u centralnoj i istonoj Evropi, gde je obuhvaena i Srbija. Organizovan rad na ouvanju animalnih genetikih resursa u Srbiji zapoeo je krajem 1994. godine identifikovanjem i intervenisanjem postojeih rasa i sojeva koje se gaje kod nas. Ukupno je identifikovano i opisano 53 rasa stoke. Prema kriterijumima FAO-a utvrene su najvanije fenotipske i proizvodne karakteritike , kao i brojno stanje. Svi podaci su blagovremeno poslati u Rim i uneti u banku podataka. Takoe je izvren izbor autohtonih rasa i sojeva i predloen program nihovog ouvanja . Ukupno je odabrano 13 rasa stoke i 6 rasa kokoi za ouvanje. Do sada su oformljena dva zapata podolske rase, domaeg brdskog konja, noniusa, bele i lasaste mangulice i dve rase kokoi. Takoe su identifikovana i registrovana grla bardoke, svrljike ovce, balkanske koze, ko i svrljike crne kokoi. Prema utvrenom programu za svaku autohtonu rasu formirala bi se po tri zapata, koja bi bila prvenstveno smetena u tipinim uslovima na imanjima srednjih poljoprivrednih kola. Svaka autohtona rasa mora biti smetena u tipinim uslovima u kojima je i postala.

Zakljuci i predlozi Ouvanje i iskoriavanje animalnih genetikih resursa zahteva izbor autohtonih rasa odnosno sojeva, konzervaciju, razmnoavanje, prouavanje, evidentiranje i formiranje banke gena. 1. Izbor rasa odnosno sojeva- Odabiranje uzoraka pojedinih rasa je veoma vano u sakupljanju materijala,odnosno genetikih resursa. Odabrana grla treba da budu rerezentativna i da najbolje predstavljaju odreenu populaciju. Isto tako izbor autohtonih rasa odnosno sojeva mora se organizovati u obimu i broju koji e obuhvatiti maksimalnu genetiku varijabilnost i koji obezbeuje ouvanje raspoloivog genskog fonda i svoenje srodstava na minimum. 2. Ouvanje (konzervacija) Postoji vie naina ouvanja animalnih genetikih resursa. Jedna populacija se moe ouvati dranjem i kontrolisanim parenjem odreenog broja priplodnih grla u jednom zapatu ili farmi (in situ konzervacija). Animalni genetiki resursi se mogu ouvati u vidu zamrznute sperme, jajaaca, embriona i tkiva u stanju iz kojeg se mogu neogranieno razmnoavati (ex situ konzervacija). 3. Razmnoavanje i obnavljanje Odabrani materijal nema vrednosti ako ne moe biti sauvan u stanju iz kojeg se moe neogranieno razmnoavati. Metode razmnoavanja ili obnavljanja populacije moraju se podeavati prema reproduktivnim specifinostima svake vrste. Prilikom razmnoavanja moraju se sprovoditi kontrolsano parenje i odravanje srodstva na minimumu. 4. Prouavanje Da bi se animalni genetiki resursi mogli koristiti sa najveom efikasnou, odabrani materijal mora biti prouen. Prouavanje se moe odnositi na fenotipske , fizioloke, biohemijske, genetike i druge karakteristike. Dobijeni podaci mogu se koristiti za utvrivanje genetske slinosti ili udaljenosti izmeu pojedinih populacija, autohtonih rasa i sojeva koje se gaje u razliitim dravama.

5. Dokumentacija Sistem dokumntacije ima za cilj da se evidentiranje organizuje tako da obuhvati sve potrebne podatke koji su deponovani u banku podataka. Korienje centralnih raunara za sreivanje i obradu podataka koji se prikupljaju u toku prouavanja pojedinih populacija omoguie svim zainteresvanim da dou do najvanijih informacija koje se nalaze u nekoj od banaka podataka. 6. Formiranje banke gena U cilju ouvanja fonda gena koji mogu biti od neprocenjive vrednosti za sadanju i buduu proizvodnju u stoarstvu, neophodno je da se formira banka animalnih gena sa prateom opremom i dokumentacijom. U cilju efikasnijeg rada na ouvanju animalnih genetikih resursa u naoj zemlji neophodno je istai da se obezbede traji izvori finansiranja ove delatnosti. Treba istai da za realizaciju programa ouvanja animalnih genetikih resursa trea obezbediti znaajna finansijska sredstva. Ova sredstva bi se preko posebnih programa davala odgajivaima ili organizatorima koje ispunjavaju odreene uslove OUVANJE GENETIKIH RESURSA U PRIRODNIM USLOVIMA UVOD: Kada je re o IVOTU i njegovim manifestacijama kroz iva bia (sistematijski i ekoloki grupisana pre svega u okviru vrsta specijesa, i ekobiomorfi, i sa vezama meu sobom kroz evolucijsko-filogenetsku vremensku dimenziju, odnosno kroz cenotike veze u okvirima ekosistema i itave BIOGEOSFERE), dve bitne i najvanije osnovne se istiu kao sutina ivota u celini: GENOTIP (u celosti ostvaren u okviru genofonda), i koji predstavlja naslednu osnovu ivota, i FENOTIP ( u celini ostvaren u okviru fenofonda), i koji predstavlja realizaciju veeg ili manjeg dela genofonda. Zato se i moe rei da je genofond neverovatno veliki potencijal ivota ( ya koji kaemo da je izzetno bogat i raznovrstan biogenodiverzitetom), dok je fenofond onaj ekoloki aktivni deo ostvarenog genofonda koji u spoljanoj sredini (tanije u ekosistemima) manifestuje sve mogue za sebe strukturno-morfoloke i fizioloko-metabolike aktivnosti ( u sluaju fenofonda govorimo o fenobiodiverzitetu); ali, i ujednom i u drugom sluaju govorimo o biodiverzitetu jer i fenofond i genofond predstavljaju samo dva aspekta jednog istog fenomena PRIRODE, tj.IVOTA. Ono sto je za ovaj na nauni prilog najznaajnije i o emu e mo i najvie raspravljati jeste da je (1) genofond sadran, u svoj svojoj celini, u fenofondu, (2) i da je to aktivno uvanje genofonda u fenofondu najsigurnije i najstvaralakije u prirodnim uslovima (pre svega u ekosistemima); naravno, pod preduslovom da negativni antropogeni uticaji te prirodne uslove (tj. spoljanju sredinu) ne degradiraju, ne ugroze i ne naruavaju (sa mogunou ak i potpunog unitenja!). Kvalitativni i kvantitativni odnos genofonda i fenofonda Najpre emo ukazati na jednu zadivljujuu i veoma znaajnu osobinu ivota: genofond (skup svih genotipova)neuporedivo je bogatiji od fenofonda ( skup svih fenotipova); to, praktino znai ,da je fenotip jedne vrste (izraen kroz sve njene jedinke), manifestacija (ispoljavanje) samo jednog , veeg ili manjem, dela ukupnog genofonda te vrste. Tako na primer kod oveka , na osnovu odgovarajuih izraunavanja, postoji 94.043.178.827. genotipova, to je, u zavisnosti od veliina i karaktera populacija (rasnih, subrasnih, etnikih, itd.), vee za 100 do 1000 puta od broja ljudskih fenotipova! Pa ta je sa onim suvikom, i to izuzetno velikim, broja njihovih genotipova? Oni, za sada uopte uzev, mogu biti ili trajna rezerva za neko drugo vreme (kakvo?, da li neko

katastrofalno), ili kao alternativna genska masa za odgovarajue promene tokom ontogenetskog razvia ili promena u spoljanjoj sredini (iznenadna sua, poplave, neoekivani snani vetrovi, neoekivana zagaenost ili krajnja degradacija spoljanje sredine, itd). Naravno, ovaj ovde navedeni primer dosta je uslovan, jer je, jasno je to sam po sebi, ovakvo izraunavanje veoma prolematino i moe se prihvatiti iskljuivo samo kao odgovarajui putkaz. Ali, nezavisno od ove opreznosti nema nikakve sumnje da je kvantitativno bogatstvo genotipova daleko vee od kvantitativnog bogatstva sveukupnih fenotipova. to se tie kvalitativnih odrednica genofona, stvar je slina: i u tom pogledu genofond je daleko bogatiji od ispoljenih kvalitativnih karakteristika fenofonda (tj. realizovanih fenotipskih osobina jedinki i vrsta). Ustvari, tu se radi o alternativnim genima, koji se ne ispoljavaju ili se ispoljavaju vie ili manje povremeno, i kojih je daleko vie od onih gena koji se u svakom pokolenju fenotipski obavezno ispoljavaju; mnogi od tih "pasivnih ili, jo bolje , spasavajuih gena aktiviraju se pod dejsvom odgovarajue signalizacije iz spoljanje sredine, ili u vezi sa promenjenim stanjem jedinke (to je, u sutini, skoro jedno te isto). Evo jednog jasnog i veoma ubedljivog primera. Vodena biljaka Myriophylum (verticillatum i spicatum), u svojoj prirodnoj vodenoj sredini ima odgovarajui fenotipski morfoloko-strukturnofizioloki fenotip (to je rezultat odgovarajueg broja gena, odnosno genotipova tih vrsta). Ali, ponekad, u sluaju velike sue, bara u potpunosti gubi svoju vodu, i to esto naglo, te se vodena bilka Myriophylum odjednom nae na dnu ovoga stanita , ali sada na podlozi mulja vie ili manje suvog. To je odgovarajui signal upozorenja ! Istina, sve jedinke ove vodene vrste su se osuile i uginule- one taj signal ne mogu da prime. Ali, primaju ga rezervni pupoljci (kod drvea nazivaju se uspavani pupoljci, i nalaze se ispod kore, u kambijalnom prstenu drveta- stabla ili granica), koji su se ivi zadrali na ve osuenim stabljikama Myriophyluma; iz njih izbijaju nove stabljike, sa odgovrajuim, drukijim listovima nego to je imala njihova predhodna, sad osuena biljka; dakle ne samo da se radi o istoj vrsti, ve i o istoj jedinki. Ona je naravno, veoma drugaija, terestina biljka, u odnosu na onu normalnu, vodenu biljku; u stvaranju ove sekundarne terestine biljke Myriophyluma uestvovali su drugi, alternativni geni (spasavajui), omoguavajui da vrsta drugim i drukijim fenotipom opstane i dalje na istom mestu. Drugi primer, na istu temu, je gotovo zapanjujui i, na izuzetno upeatljiv nain, potvruje ono to je napred reeno. Odnosi se na neobinu vrstu drveta Ginko biloba, koja je reliktnog karaktera sa puno starih osobna svoga fenotipa (npr.,jedinstven sluaj kod biljaka da je kod ove vrste ouvan spermatozoid, koji je, danas karakteristian za ivotinje!); ovu vrstu nazivamo ivi fosil , zbog svih njenih prastarih osobina, ali i zbog injenice da Ginko biloba vrsta stara 200 miliona godina! Ovo to e se ovde rei odnosi se na jednu veoma estu pojavu; ako se; naime sticajem okolnosti, kod stabala razliitih vrsta drvea, iz uspavanih pupoljaka, i to u donjim, posebno prizemnim delovima, poave sekundarni listovi, bie oni slini listovima klijanaca (kao da donji delovi stabla zadravaju i dalje onaj deo geetike osnove koji je, normalno, pripadao njihovim precima, dakle dalekoj prolosti tercijara i meulednih doba, sa toplom i vlanom klimom). Tu osobinu zadravaju dela stare, il ak i prastare genetike osnove predaka nazivamo retencijom. Ako se tome doda da u tim mladim (a u sutini starim) usavanim pupoljcima, postoje meristematina tkiva sastavljena od elija koje sadre jo uvek kompletan sistem genoma, onda su one sposobne da u ontogenezi stvore kompletan fenotip; te elije su, dakle, u genetskom pogledu potpune, one su potencijalno sposobne da se razvijaju u sve strukture i oblike, sa odgovarajuim funkcijama, karakteristine inae za itav fenotip date vrste, (te elije su, znai, totiotenc, prema nemakoj terminologiji). U jednom eksperimentu, koji smo ve vrili sa vrstom Ginko biloba (zbog svoje velike starosti, kako je ve reeno naziva se ivi fosil, a smatra se da ta starost iznosi 200 miliona godina),

konstatovali smo zapanjujuu sposobnost, tj. zadravanja ili genetikog pamenja . U tom eksperimentu posekli smo nekoliko stabala tog ivog fosila, visokih preko 10 m, i to na sasvim niski panj (oko 15 cm od zemlje). Na njemu (na panju) izbili su, iz meistematikog tkiva podkornog kambijuma, listovi sasvim razliiti od normalnih, mada inae vrlo varijabilnih listova odraslog stabla: ti atavistiki listovi , iz panja, su nasuprot normalnim trouglastim i esto veoma renjevitim, dakle listovima odrasle jedinke , bili izdueno lacentntasti, celi i bez ijednog renja (vidi M.M.Jankovi, 1988).Ali nasuprot tome, ti donji Niederblatter listovi Ginkoa naknadno izbili iz panja, bili su veoma slini ili identini listovi nekih prastarih bliskih vrsta ve davno izumrlih iz familije i reda (Ginkgoaceae i Ginkgoales), a sada poznatih samo po fosilnim ostacima , pa ak i listovima sasvim drugih srodninih familija, takoe odano izumrlih. apanjujue je da je kroz fenotipsko ispoljavanje donjih listova svoje jedinke iva fosilna vrsta jedinog roda (Ginko biloba) prastare fosilne familije, kao i, kako smo ve rekli, i jedine vrste davno izumrlih familija iezlih grupa, kroz predugih 200 miliona godina, sauvala jedan genetiki ostatak u svojoj normalnoj genetikoj osnovi, jedan prastari genetii ostatak koji je pripadao fondu danas ve odavno nepostojeih biljaka, i to ostatak, podvucimo ovo sa posebnom panjom, jo uvek vitalan (ti listovi normalno fotosintetiu i transpiriu), koji se kao neto atavistiko, pojavio u jednom posebnom trenutku (seenje stabla do vrlo niskog panja). Ova fantastina pojava retencije (sposobnost zadraavanja prolosti u materijalnom obliku, figurativno reeno), ovo uvanje dela genetikog arera danas nepostojeih vrsta, nagoni na ozbiljno razmiljanje. Jer, zaista , emu to uvanje jednog dela prastare genetike osnove, koji kao da niemu ne slui (npr. sposobnost mrdanja uima kod oveka, atavistiko javljanje kratkog repa,nekoliko pari sisa kod mukaraca, velika dlakavost tela takoe kod vrste Homo sapiens), i koji se gotovo nikada ne ispoljava u fenotipu? (o tome govori i Klark). Da nije to moda uvanje neega (to danas, recimo, nije potrebno ili nije uvek potrebno), ali to e, eventualno,jednom zatrebati, tj. za neke crne dane u kojima e vrsta u celini biti ugroena, odnosno zbog neega to moe biti neophodno, i kada e vrsti moda zatrebati? I da li su sve te nove vrste (u Darvinistikom smislu), a koje se u evoluciji povremeno pojavljuju, zaista nove ili su to pak samo rezultati aktiviranja te genetike rezerve (sa eventualnim gubljenjem onoga dela vrste koji je dejstvovao u do tada aktuelnom fenetipu te iste, ali sada ve predake vrste- koja je ugroena i moda propada, te se spasava aktivirajui one sauvane delove prastarog i vie ili manje anobitikog genotipa)? A zatim, ta je neotenijom, i ta je zapravo, sa opte prihvaenim shvatanjem o ireverzibilnosti evolucije, tj. sa njenom nepovratnou ( kao sa neim to je u evolucijskom napredovanju tetno ili nekorisno), apsolutnom nemogunou da se njen toak okrene unazad, te da se vrati na neke prole osobine i oblike samih tadanjih vrsta? Zar nije nemogue da bi to bilo vraanje na neku evolucijsku raskrsnicu u blioj ili daljoj prolosti ili biranje na njoj nekog drugog puta koji je sada, u nekoj novonastaloj nepovoljnoj (ak i katastrofalnoj) situaciji perspektivniji od starog, svojevremeno izabranog evolucijskog puta? Uzmimo, na primer, neku uproenu emu evolucijskog stabla pa emo videti da se neke grupe bijaka i ivotinja u nekoj evoluciji predstavljene evolucijskim linijama koje poinju ni iz ega, od nekog praznog prostora na datoj evolucijskoj emi, pa da se ak taj poetak koji poinje ni iz ega, oznaava znakom pitanja. Zar nam to ne govori, moda, o mogunosti da su tokom evolucije razliite grupe ivih bia, od svojih zagonetnih raskrsnica ile razliitim putevima evolucije, ne samo jednim? Sve su to pitanja zasnovana na problemima traganja za prirodom sistematikom i filogenijom, na pojavama atavizma, retencije, neotenije, i dr. koja nas duboko uzbuuju. to se tie nae teme o zatiti genofonda i genetikog biodiverziteta, podvucimo da je nae duboko uverenje: 1) da raznovrsnost ivog sveta(biodiverzitet), poiva na genetikoj raznovrsnosti

(genetikom biodiverzitetu); 2) da ta genetika raznovrsnost u genomskim sadrajima razliitih vrsta poseduje, u veoj ili manjoj meri povremeno neaktivne ili u naelu stalno neaktivne (u stanju genetike anabioze) delove, kao i delove sauvane iz blie ili dalje prolosti, za koji se fenotipski ne ispoljavaju ili se ispoljavaju veoma retko; to izgleda da su neki rezervni delovi starog (ili ak prastarog) genofonda sauvani ali ne i uvek korieni (mogue da e ipak biti korieni u nekim crnim danima ive i neive prirode; i 3) imaji u vidu sve to je do sada reeno, kao i ono to e i u ovom zapisu tek biti reeno, nesumljiv je i izuzetno znaajan zakljuak da se sveopti (kao i parcijalni ) genofond obavezno mra tititi, i istovremeno podsticati na njegovo obogaivanj. Naravno, mi verujemo da su ti (rezervni geni, u nekoj vrsti genetike anabioze), veoma korisni i mogue, u jednom trenutku mogu biti i spasonosni, kao neka genetika rezerva. koja se u odreenim trenucima koristi i fenetiki ispoljava, omoguavajui jo vie obogaivanje i oplemenjivanje samog (genetikog i fenetikog) biodiverziteta. To se, moda, ve i desilo u jednom grandioznom poduhvatu ljudi, u stvaranju domaih rasa (vrsta?) ivotinja i domaih sorti (vrsta?) kulturnih biljaka? To sve e, moda, jednom biti i iskorieno u osvajanju Kosmosa od strane oveka, kada e njemu biti potrebne nove, moda sasvim i drugaije vrste ivih bia; u tom za sada neverovatnom ali i sasvim moguem sluaju govoriemo, nadajmo se, i o kosmikom biodiverzitetu (Kosmika ekologija i biodiverzitet, M.M. Jankovi, manuskript). Problem sutinske veze izmeu genotipa i fenotipa Ve je reeno da IVOT poiva na dve morfoloke i funkcionalne osnove:1) na genetikoj (genotip, genom, genofond), i 2) na fenetikoj (fenotip, fenon, fenofond); prva je potencijalnog karaktera, dok je druga realizacija i aktuelizacija veeg ili manjeg dela prethodne (tj. genoma i genofonda), u svakoj vrsti, jedinki, populaciji, varijetetima i drugih delova u strukturi vrste i njene populacije. Mi govorimo o dve osnove ivota, koji su na odreen i vrlo specifian nain odvojeni meu sobom ; ali, istovremeno, oni su i neodoljivi te predstavljaju jedinstvenu celinu ivota. Jednoga nema bez drugoga. Iz toga sledi i kapitalan i krajnje oavezujui zakljuak da se moraju tititi i genofond i fenofond, i to kao jedinstvena i istovremena delatnost! O ovom kapitalnom zakljuku govoriemo detaljnije u poglavlju posveenom Zatiti genofonda. Dakle, podvucimo jo jednom, genetiko i fenetiko su dva dela jednog istog, ivotnog fenomena! Jedno iz drugog proistie! Ali zapanjujua je injenica da izmeu genoma i fenoma nema, reklo bi se, nikakve strukurno-morfoloko-funkcionalne veze! Ali, u toj specifinoj DIJALEKTICI neive i ive prirode postoje, u jednom istom sistemu (u ovom slaju u ivom biu), velike suprotnosti i istovremeno i vrsto jedinstvo! Naime, u rasvetljavanju najitniih biolokih prolema, pre svega odnosa izmeu genoma i fenoma (iskazanog pre svea u nasleivanju, ontogenezi, adaptivnoj radijaciji, evoluciji i ekologiji), ono, to rasvetljavanje, mora biti zasnovano na injenici da izmeu genotipa i fenotipa jedne biljke ili edne ivotinje postoji direktna uzajamna veza, bez koje se ne moe , bez koje te veze, ne bi bilo ni ivota (kao apsolutnog skoro zakonskog definisanja reenog sine qua non). Fenotip je jedini realni i funkcionalni prozor (uvid, otkrovenje), u genotip! S obyirom da je fenotip jedinstvena realiyacija celog ili deliminog genotipa naravno, apsolutno neizbenim uporednim posmatranjem i prouavanjem genotipa i fenotipa. Sve to se do sada zna vie je rezultat empirije, a u znatno manjoj meri se zasniva na eksperimentalnim dokazima. Dosadanje iskustvo dokazuje i kazuje na to da struktura fenotipa nema skoro nikakve veze sa strukturom sopstvene DNK. Jer, zaista, kakve veze ima redosled etiri aminokiseline, lestviasto rasporeene u jednom segmentu dvojne spirale dezoksiribonukleinske kiseline, sa, na primer,

oblikom i bojom oiju? Mi moemo rei, na osnovu odgovarajuih eksperimenata da ovaj ili onaj deo DNK je odgovoran (uslovljavajui ), za oblik i boju oiju kod odreenog fenotipa, koji je jo u samom poetku (zigotnom i primarnom embrionalnom stanju), bio vlasnik tog genotipskog dela? Tada se, u savremenoj genetici ali i u itavoj biologiji, govori da ta neposredna uzrono-posledina veza nije ni potrebna, te da je taj problem izmiljen, jer je deo DNK i ona u celini, samo ifra (ili kod, kodeks) uputstvo kako se odgovarajui oblik i odgovarajua boja oiju datog fenotipa pravi tokom ontogeneze. Naravno, mi priegavamo terminu ifra, koja se prenosi odgovarajuim belanevinama )fermentima), koje posle primanja toga uputstva, saznaje kako se stvara odgovarajui oblik-struktura-fnkcija datog tkiva, organa i itavog fenotipskog organizma! Ali, ko I sta deifruje taj genetiki kodeks? Odgovarajua belanevina? ili, ko I sta taj deifrovani kdeks prenosi datoj belanevini? (neka specifina informaciona DNK?) Kako ga ona , ita i kako se sada stvaralaki ponaa da bi to dobijeno uputstvo, realizovala? Drugim reima, karakter te ifre, njena sutina, zatim sutina deifrovanja i prenoenja i primanja proitanog genetskog pisma/uputstva, i kako se sve to stvaralaki preobrauje u odgovarajui organizam (fenotip), koje po svemu, tako se bar ini, po svom obliku, strukturi i funkcionisanju, nema nikakve veze sa oblikom, strukturom i funkcionisanjem DNK i belanevin, potpuna je tajna! Kada e ona biti otkrivena, veliko je pitanje! Moda nikada!? Zatita i obogaivanje genofonda U dosadanjem izlaganju naroito smo insistirali na postojanju i uzajamnim vezama izmeu genotipa i fenotipa, pri emu smo podvlaili da su to dva najvanija elementa (osnove) itavog ivog sveta! Ta dva elementa su izmeu sebe veoma razliita ( u strukturnom-funkcionalnom smislu), ali istovremeno su i delovi jednog neraskidivog sistema, tj. svakog ivog bia: jedno bez drugog ne mogu, bez obzira na njihovu veliku i ak sutinku razliku. Kada je re o zatiti i obogaivanju ( unapreivanju) genofonda bitna je zatita i ouvanje genofonda, s obzirom da se celina ili delovi genofonda nalaze u fenofondu, te da se van njega genofond ne moe nigde nai niti moe van njega opstati; prema tome, i sutinski i praktino jednostrano je i netano govoriti samo o zatiti genofonda, a zatitu fenofonda ak i ne pominjati! Zato je tako, tj. zapostavljanje fenofonda fenotipova, drugo je pitanje i na njega e se pokuati da odgovori na drugom mestu i dtugom prilikom ( kao primer moemo kao uzroke ovoga defektnog stava navesti jednostranost i nedouenost nekih genetiara i molekularnih biologa, redukcionistiku teorijsku podlogu- koja je uzgred budi reeno, veoma tetna za razvoj biologije i traganja za sutinom biolokog fenomena, itd.); meutim, u novije vreme, sve vie je genetiara i molekularnih biologa koji ne zapostavljaju fenotip, to znaci relno manifestovanu ivu prirodu, nastojei da uspostave vezu izmeu genotipa i fenotipa, da ih uporedo prouavaju u njiovoj uzajamnoj vezitime se, sve vie, bavi savremena ekologija i kao kauzalistika sistematika ivih bia. Dakle, bez genoma nema ni fenoma, bez fenoma nema ni genoma! To znai da ni zatita i ouvanje genofonda nije mogue bez zatite i ouvanja fenofonda, kao to ni bez genofonda ne moe biti ni fenofonda! U zatiti genofonda (kao i fenofonda) moemo definisati dve mogunosti: 1) zatita u labaratorjskim uslovima, odnosno u uslovima strogo kntrolisanih odgovarajuih institucija (npr. naunim institutima, odgovarajuim genetikim bazama institucionalno definisanim, i dr); 2) zatita u prirodnim uslovima, pri emu ova druga mogunost dve varijante: a) slobodna priroda, i b) antropogeno izmenjena priroda, posebno agroekosistema. U prvom sluaju, u naelu ali i konkretno, nije mogue uvati i tititi iste genome (odnosno

genofond), bez odgovarajueg dela fenoma (tj. genofonda); uvanje samo jajnoih elija ili samo spermatozoida, mogue je samo relativno kratko vreme, i pot posebnim uslovima kao i za sasvim posebne namene. Ako se misli na uvanje semena i plodova (kao i spora), ona je re o fenomima (fenotipovima), jer i semena i plodovi pripadaju njima, bez obzira to u sebi sadri odgovarajue genome; ak i u sluju polenskih zrnaca, radi se o feonima jer je svoenje samo na 1 x n genetsku strukturu dogaaj koji se odigrava tek u polenskoj cevi, kada se u svega nekoliko elija vri redukciona deoba te se 2 x n hromozoma svodi na 1 xn hromozoma. Ali i ako je re o itavoj biljci gametofitnog vegetativnog stanja (npr. kod mahovina) u pitanju je fenotip a ne genotip. U svakom sluaju, ovaj nain zatite i ouvanja genofonda (nazovimo ga labaratorijski) ima puno ogranienja, prepreka i nedovoljnog stvaralatva, i nedovoljnog obogaivanja samog genofonda ( mada i u tome postoji znaajna nauna perspektiva). No, to nije na problem, pa e mo osnovnu panju zarati na zatiti i ouvanju genofonda u prirodnim uslovima. to se tie zatite i obogaivanje genofonda u prirodnim uslovima, ta mogunost je najbolja i najperspektivnija. U ostalom, pa i ve postojei genofond u Srbiji (kao i u itavom svetu!), izuzetno bogat i raznovrstan, rezultat je upravo biolokog stvaralatva te iste PRIRODE. Meutim, trea istai, kao veoma vanu i negativnu injenicu da je priroda veliki danas u velikj meri antropogeno i samo ugroeno, degradvana i u velikoj opasnosti; to znai da r zatita i obogaivanje genofonda u njoj biti u velikoj meri oteano, te da zato treba nastojati na onim merama i na onim funkcionisanjima ekosistema, vegetacijskih zona, ivotu i egzistenciji sistematiskih i ekolokih grupa ( biljaka i ivotinja, pre svega, odnosno autonomih i potpunih ekosistema), na njihovom biodiverzitetu, obnovi, unapreivanju i zatiti ( npr. primenom mera saglasno duhu teorije i prakse Antropogeno pomognute spontane revitalizacije, kao i drugim postupcima kao to su, pre svega, uspostavljanjem odgovarajueg broja Nacionalnih parkova, Rezervata, itd.). U vezi sa zakonom zatienim i izdvojenim predeonim celinama i sistemima, kako oni koji su ve izdvojeni tako i oni koji e se tek zdvojiti i definisati, treba rei da tu ve postoi jedna vrsta organizaciono pravna osnova, izraena odgovarajuim aktivnostima, razliitog ranga, koji u Srbiji sprovodi i realizuje Zavod za zatitu pirode Srbije ( slina ustanova postoji i u Crnoj Gori, pod imenom Zavod za zatitu prirode Crne Gore). Ovim aktivnostima, u okvitru Srbije i U okviru njenog Zavoda za zatitu prirode ( lanovi Zavoda i njegovi spoljni saradnici). Nekoliko rei o karakteru Nacionalnih parkova, od Zavoda ve izdvojenih i pravno definisanih. Danas u Srbiji imamo sledee Nacionalne parkove: Fruka Gora, erdaprsko jezero, i odgovarajua njegova okolina, Kopaonik, Tara, arplanina, sa perspektivom da se tu i druge kategorije ukljue Prokletije ( sada su u fazi intezivnog i ekipnog i naunog istraivanja), Juni Kuaj, Stara planina, Golija, Zlatar, Zlatibor i druge celine. Neemo navoditi rezervate, pre svega zbog ogranienog prostora, ali i zato to je dovoljno sutinu zatite genofonda u slobodnoj Prirodi prikazati i na primerima Nacionalnih parkova. Pre svega, Nacionalni parkovi, kao relativno veliki predeoni i ekosistemski prostori, izdvojeni su i stavljeni pod zatitom na osnovu kriterijuma, najvanijeg i najperspektivnijeg, bogatstva i raznovrsnosti biodiverziteta, u svim aspektima njegovog znaaja i karaktera; to znai, pre svega, da se radi o biljkama, gljivama, liajevima i ivotinjama ( tj. o flori, fugiori, lihenori i fauni, kao i nekim drugim kategorijama), o ekobiomorfama biljaka i ivotinja, kao i o cenotikim sistemima kao to su ekosistemi, fitoekocenoze, biocenoze, vegetacijske horizontalne i visinske zone, a takoe o predeonim ( landaftni) celinama. U kojoj meri je bogat i raznovrstan genofond ovih Nacionalnih parkova, moe se zakljuiti i na osnovu fenotipskog fenofonda, koji je vidljivi pokazatelj izuzetne sloenosti i brojnosti genotipova na ovim prostorima (podsetimo se da smo, u ovom prilogu, ve ukazali da je genofond daleko bogatiji od svoga fenofonda); samo na Prokletijama do sada je utvreno da ima 659 vrsta cvetnica

i, verovatno, oko 200 razliitih ekosistema, rasporeenih u nekoliko visinskih i horizontalnih zona; sve ovo bogatstvo i raznovrsnost izraeno je i u izuzetnoj ekolokoj raznovrsnosti, tj. u brojnim ekobiomorfama. Meutim, s obzirom da se prostori ovih Nacionalnih parkova pruaju od juga ka severu, odnosno od istoka ka zapadu, menja se i postaje raznovrsna opta geografska situacja, pre svega u vezi sa geografskom duinom i irinom, odnosno sa velikim razlikama u odnosu na nadmorsku visinu ( od nizije sa svega nekoliko desetina metara n.v. pa sve do preko 2600 m u visokim planinama na jugu, to je izraeno u geomorfologiji (i stim u vezi u orografskom faktoru), klimi i hidrogeologiji, pa sve to sada doprinosi ukupnom obogaivanju genofonda (i fenofonda) u naoj Republici; taj isti fenomen uslonjavanja, obogaivanja i naturodiverziteta ispoljava se iprema jugu, u Republici Crnoj Gori (pri emu se u njoj pojavljuje i mediteranski element kao i obalsko podruje Jadranskog mora, to su svakako fenomeni posebnog kvaliteta), tako da se genofond u Jugoslaviji ispoljava kao jedan od najbogatijih na Balkanskom poluostrvu. Treba rei da su u Crnoj Gori izdvojeni i zatieni Nacionalni parkovi Bjelasica, Durmitor, Loven i Skadarsko jezero, to je, u vezi sa zatitom genofonda u slobodnoj prirodi, injenica od osobitog znaaja. Kao jedna od injenica genofondskog bogatstva i raznovrstnosti u Srbiji, u odnosu na ivotinjski svet, pokazuju sledei podaci, dati sasvim uopteno; dakle, u pitanju su ivotinjske vrste u Srbiji:

Ukupan broj vrsta slatkovodnih riba I kolousta: (Evropa- 215) Ukupan broj vrsta vodozemaca i gmizavaca: (Evropa- 277) Ukupan broj vrsta ptica: (Evropa- 277) Ukupan broj vrsta sisara (kopnenih): (Evropa-142)

Srbija 86

46 350 94 (prema R. Mandiu, 1997.)

U svoj svojoj sutini izdvajanja teritorija za Nacionale parkove i rezervate, lei na kriterijumu

bioloke raznovrsnosti i bogatstva u vrstama ivih organizama. To je najvanije. Ali, posebno treba istai da je genofond u ovim izdvojenim i zatienim sistemima Prirode, veoma dinamian: on se obogauje, neprestano, on se uslonjava i menja. To je pre svega u vezi sa razmnoavanjem (i to osobito polnim), tako da raznovrsne, bogate i stalne kombinacije (genotipova roditelja), dovodi do izuzetnog obogaivanja, raznovrsnosti i dinamici fenotipova i, razumljivo, fenofonda. To je naroito izraeno u nastajanju novih vrsta, podvrsta, varijetetea u formi; zato je veoma vano istraivati u savremenoj sistematici, internu sistematijsku (genomsku i fenomsku strukturu vrsta). To se naroito odnosi na tzv. kritine rodove i kritine vrste. to se tie obogaivanja i zatite genofonda u agroekosistemima (tj. u poljoprivredi i stoarstvu), situacija je esto skoro drukija nego u slobodnoj prirodi (koju smo na lakonski i sutinski bioloki nain definisali parcijalno kao Nacionalne parkove i Rezervate prirode). Tu mislimo pre svega na poljoprivredu i njivske agroekosisteme, u kojima se u mnogo sluajeva odigrava proces osiromaivanja i ugroavanja genofondskog i fenofondskog biodiverziteta. Za ovu tvrdnju navedimo kao dokaz (i upozorenje) da samo nekoliko vrsta biljaka koje daju hranu za itavo oveanstvo, zauzimaju na Zemlji ogromne prostore ( to su penica, kukuruz, pirina i krompir). Istovremeno u ovim njivskim agroekosistemima svake godine unitava se izuzetno veliki broj korovskih vrsta biljaka (koje, kao zelene, produkuju primarno organsku masu i kiseonik, u udesnom procesu fotosinteze). Istina, veliki broj vrsta kulturnih biljaka i dalje postoji, poboljava se i umnoava, tako da se, s te strane, njihov genofond poveava. Kod domaih ivotinja postoji veliki genofond, koji daje i veliki fenofondski materijal, tako da se neke vrste u fenotipskom ispoljavanju svoga genofonda, istiu velikim brojem rasa (make, psi, goveda, konji, kokoi, itd.). Ouvaje i obogaivanje genofonda i fenofonda biljaka i ivotinja u agroekosistemima, veoma je znaajan i izuzetno teak zadatak, tako da se agroekologija, agrosistematika, agrofiziologija, u okviru primenjene aktivnosti poljoprivrede, nalazi pred zadatkom zatite svih onih vrsta, sorti i rasa, koje su ve u poljoprivrednoj proizvodnji, ali se jo uvek, u drugijim oblicima genotipova i fenotipova nalaza u slobodnoj, tzv. divljoj prirodi. sve to veoma je neophodno, s obzirom na opasnost da se genotipovi kulturnih biljaka i ivotinja izroavaju, u veoj ili manjoj meri. Vie o ovim pitanjima ouvanja i obogaivanja genofonda i fenofonda u agroekosistemima i uopte u itavoj poljoprivredi sa stoarstvom, mogu se nai u odgovarajuim studijama (videti kod M. Boovia, 1997.). Zakljuci Zatita, obogaivanje i poboljanje genofonda jeste jedan od najznaajnijih problema savremenog oveanstva. Ta zatita i obagivanje najbolje se moe ostvarivati u slobodnoj (divljoj) prirodi, i to pre svega znalakim odabranim i zakonski proglaavanim njenim zatienim delovima: Nacionalnim parkovima, Rezervatima i drugim zatienim prirodnim dobrima (tom aktivnou u Srbiji bavi se Zavod za zatitu prirode Srbije). Genofond se ne moe tititi ako se ne titi, istovremeno, i fenofond- genofond (genotipovi) je sadran iskljuivo u fenofondu, kao to je fenofond (fenotipovi) rezultat realizovanja genotipova iz genofonda. Jedno bez drugog ne moe: genofond i fenofond (genotipovi i fenotipovi) su dve osnove istog fenomena, to znai ivih bia i ivota uopte. Genofond je daleko bogatiji od fenofonda, to je injenica od izuzetnog znaaja za odranje i razvoj ivog sveta (i njegovog biodiverziteta), odnosno i trajanje i bolje egzistencije samog oveka, ukljuujui u to i najvanije: ljudsku dalju egzistenciju i bitno poboljanje te egzistencije. U zatiti i obogaivanj genofonda, kao i u zatiti i obogaivanju fenofonda, treba imati aktivan odnos, koji e se zasnivati na savremenim shvatanjima u veim ili manjim ekolokim katastrofama.

U Srbiji, najznaajnija realizacija ouvanja, obogaivanja i razvia genofonda (i fenofonda), kao i njihove biodiverzitetnosti, odigrava se u Nacionalnim parkovima i Rezervatima. Nacionalni parkovi u Sbiji su, za sada Fruka Gora, erdapsko jezero i njegovo podruje, Kopaonik, Tara, arplanina a ukljuie se, u taj spisak i Prokletije, odnosno Zlatibor, Stara planina, Golija, Juni Kuaj i druga zatiena prirodna dobra.

GENETIKI RESURSI KOD INDUSTRIJSKOG BILJA UVOD: Industrijsko bilje pored penice i kukuruza spada meu najvanije ratarske biljke u naoj zemlji. Od stepena razvijenosti industrijskog bilja umnogome zavisi i razvoj prehrambene industrije u jednoj zemlji. Sa sigurnou se moe kazati da nivo proizvodnje industrijskog bilja odreuje stepen razvijenosti poljoprivrede i prehrambene industrije u svakoj zemlji. U naoj zemlji od industrijskog bilja najvie se gaji suncokret, eerna repa, soja i duvan. Naalost, uljana repica, hmelj, ricinus, konoplja i lan ne zauzimaju znaajno mesto u proizvodnji iako postoje povoljni agroekoloki uslovi za njihovo gajenje. Prinosi i povrine pod industrijskim biljem u naoj zemlji variraju od godine do godine. Velikog uticaja na variranje povrina i prinosa kod industrijskog bilja ima vie inilaca, a najznaajniji su ekonomski i agroekoloki uslovi. Genetiki resursi kod industrijskog bilja u naoj zemlji nisu podjednako formirani kod svih biljnih vrsta. U pozitivnoj su korelaciji sa stepenom razvijenosti oplemenjivakih programa. Cilj ovoga rada je da se sagleda nivo razvijenosti genetikih resursa, stepen njihovog korienja u oplemenjivakim prgramima, kao i perspektive daljeg razvoja germplazme kod industrijskog bilja u naoj zemlji. Ekonomski, nutritivni i drugi znaaj industrijskog bilja Industrijsko bilje ima veliki ekonomski znaaj za privredu svake zemlje. Finalni proizvodi koji se dobijaju od industrijkog bilja su mnogobrojni i veoma znaajni u ishrani ljudi direktno i indirektno.

O znaaju industrijskog bilja moe se govoriti mnogo, ali zbog ogranienosti prostora bie naznaeni samo osnovni glavni i sporedni proizvodi koji se mogu dobiti od ovih biljnih vrsta. Suncokret spada meu 4 najvanije gajene biljke, a u naoj zemlji je najvanija uljarica, jer se iz njegovog semena dobija preko 85% jestivog ula (kori i sar.,1993.). Poslednjih godina u svetu i kod nas, oplemenjivai nastoje da stvore hiride suncokreta razliitog kvaliteta ulja. Poseban znaaj ima oeinski tip sucokretovog ulja kod koga je sadraj oleinske kiseline iznad 80%. Kvalitet ovog tipa ulja slian je ulju masline. Suncokretovo ulje je veoma znaajno i za neke druge industrijske grane: u izradi boja koje se sporo sue, lakova, sapuna, stearina za svee a slui i kao specijalno ulje za podmazivanje maina. Suncokret osim ulja, sadri i belanevine. U 100kg suvog zrna suncokreta nalazi se 16-20 kg sirovih proteina. u poslednje vreme stvoreni su hibridi suncokreta sa poveanim sadrajem proteina za konzumnu upotrebu. Suncokret nije samo uljana i priteinska, ve i vana medonosna biljka. Pri normalnim uslovima proizvodnje biljka suncokreta u fazi cvetanja isluuju do 40 kg/ha nektara i do 80 kg/ha polenovog praha. Prema tome, suncokret ima veoma vaan znaaj u razvoju pelarstva. Vegetativni organi suncokreta ( list, stablo i glava) sadre razliita vana hemijska jedinjenja i zbog toga mogu biti korieni u razliite svrhe. eerna repa- U naoj zemlji eerna repa je vana industrijska biljka. Zbog velikog znaaja za industriju i poljoprivredu u mnogim zemljama Evrope eerna repa zauzima velike povrine u ratarskoj proizvodnji (15 do 20 % od oraninih povrina). Privredni znaaj proizvodnje eerne repe je u tome to ona nije samo sirovina za proizvodnju eera ve od nje zavisi niz drugih grana prehrambene industrije. Pri preradi repe u eer kao sporedni proizvod dobija se melasa, preostali sirup, koji sadri znatnu koliinu eera. Melasa se upotrebljava u ishrani stoke, kao vrlo cenjena hrana. Danas se preteno koristi kao sirovina za proizvodnju melasnog kvasca (pekarskog i stonog), alkohola, glutaminata i drugih materijala. Drugi sporedni proizvod prerade su repini rezanci, koji se upotrebljavaju za ishranu stoke- svei, silirani ili osueni. Repini rezanci su izvanredna stona hrana. Svei ili presovani. List i glava eerne repe prilikom berbe ine 30-80% od ukupnog prinosa i upotreljavaju se za ishranu stoke u sveem i osuenom stanju ili u vidu brana, kao komponenta u krmnoj smei. Soja- Znaaj soje daje pre svega hemiski sastav zrna, u kome se nalazi oko 40 % proteina i oko 20 % ulja, odnosno vie od 60 % hranjivih materija vrlo upotrebljivih u razne svrhe. Proteini i ulje iz soje imaju veoma vanu ulogu u raznim grnama industrije. Soja je jedan od glavnih izvora biljnih ulja, jer od njenog zrna potie jedna treina ukupno proizvedenih biljnih ulja u svetu. Ulje d soje se za sada preteno koristi u prehrambenoj industriji, meutim, sve vie se poveava njegova tehnika upotreba u drugim granama industrije. Proteini iz soje koriste se u znaajnijoj meri za stonu hranu, ali zbog vrlo dobrog kvaliteta dobijaju se sve vei znaaj u ljudskoj ishrani. Od malo poznate biljke, koja se poetkom ovoga veka gajila samo u nekoliko zemalja, soja se krajem veka svrstala u red vodeih ratarskih useva u svetu. Soja je danas prisutna u velikom broju zemalja, na malim ili veim povrinama. Meutim, poslednjih godina oko 90% proizvodnje koncetrisano je u samo nekoliko zemalja: SAD, Brazil, Argentina i Kina. Ricinus-Ricinus se gaji radi semena iz kojeg se dobija ulje koje se koristi u medicini i u razliitim granama industrije. Sadraj ulja u semenu kree se oko 50% i zavisi od genotipa i uslova gajenja. Ulje ricinusa koristi se za podmazivanje motora koji rade u sloenim uslovima- avio i motori koji rade u zimskom periodu, zatim u tekstilnoj, koarskoj i industriji boja i lakova. Upotrebljava se i za proizvodnju trajka za pisae maine, sintetikog kauuka, plastinih masa i kozmetikih preparata.

Uljana repica spada meu etiri najvanije uljane gajene biljke ( soja, palma, uljana repica i suncokret). Meutim, u velikom broju zemalja uljana repica je najvanija uljana biljka (Kanada, vedska, itd.). Uljana repica se gaji zbog semena koje sadri 40-45 % ulja i 19-25 % belanevina. Ulje spada u grupu polusuivih ulja s jodnim brojem 95-120. Ulje se koristi u ishrani i tehnike svrhe. Kao tehniko ulje koristi se u industriji sapuna, boja, tekstila, koe, u tampariji i kao dodatak maziva. U poslednje vreme ulje uljane repice sve vie se koristi za proizvodnju metil estra koji se veoma uspeno koristi kao bio dizel. U ishrani stoke uljana repica se moe koristiti u sveem stanju. Hmelj- Cvasti biljaka hmelja, odnosno iarice, uglavnom se koriste za spravljanje piva, kao nezamenjiva sirovina. Daju pivu ukus, miris i penu. Mali deo se koristi u kozmetikoj i farmaceutskoj industriji. Povrine i prinosi Suncokret- Prema Vannozzi (1997) suncokret se gajio u 1996-97. godini proizvodnje u svetu na 19.720.000 ha. Najvei proizvoai sncokreta u svetu su zemlje biveg SSSR-a (Rusija, Ukrajina i dr.) sa 6,37 miliona ha, Argentina (2,7 miliona ha), panija (1 milion ha), SAD (1.010.000 ha), Kina (oko 800.000 ha), zemlje centralne i istone Evrope (Rumunija, Bugarska, Maarska i dr.)2,1 milion ha itd. U naoj zemlji suncokret se gaji na 165- 200.000 ha godinje. Prinosi sucokreta u svetu se kreu od 400 kg/ha (Indija) do 2500 kg/ha (Francuska u pojedinim godinama). U naoj zemlji proseni godinji prinosi sncokreta se kreu od 1,8- 2,3 t/ha. Sa ovim prosenim prinosom suncokreta naa zemlja spada meu najbolje proizvoae ove uljarice u svetu. eerna repa- Najvee povrine pod eernom repom nalaze se u Evropi (3,3 miliona ha), zemljama biveg SSSR-a (3,3 miliona ha), Aziji (1,2 milona ha), Kini (623.000 ha), Severna Amerika (545.000 ha), Juna Amerika (59.000 ha), Afrika (92.000ha). Prema podacima FAO (1989.) najvei proizvoai eerne repe u Evropi su Francuska (436.000 ha), Poljska (419.000 ha), Nemaka (379.000 ha). U predhodnih pet godina eerna repa se gajila u naoj zemlji na 50.000 ha (1993.) do 87.000 ha (1992.). Najvei proseni prinosi korena kod eerne repe se ostvaruju u Francuskoj (59,8 t/ha), Holandiji (56,5 t/ha), Nemakoj (51,3 t/ha), Italiji (50,2 t/ha)itd. U naoj zemlji proseni prinosi eerne repe u proteklih pet godina su se kretali od 22,4 t/ha (1993.) do 35,1 t/ha (1996.). Niski prinosi korena kod eerne repe u naoj zelji su rezultat slabe agrotehnike (posledica embarga) i zbog loeg ekonomskog poloaja industrijskog bilja. Soja- U proizvodnoj 1995/96. godini soja se u svetu gajila na preko 61.000.000. hektara. Najvece povrsinepod sojom nalaze se u Severnoj Americi (SAD 24.900.000 ha. Kanada 819.000 ha), Junoj Americi (razil 11.000.000 ha, Argentini 5.800.000 ha), Aziji (Kina 9,5 miliona ha, Indiji 4,81 milion ha, Indoneziji 1,5 miliona ha), Evropa (469.000 ha) Afrika (274.000 ha) i Okeanija (84.000 ha). Povrine pod sojom u naoj zemlji su se kretale u prethodnih pet godina od 50.000 do 67.000 hektara. Proseni prinosi semena prema podacima FAO za 1996. godinu kod soje su razliiti.Najnii prinos semena je u Indiji (0,9 t/ha), dok je najvei (2,8 t/ha) u Kanadi. Veliki proizvoai soje imali su i velike prosene prinose soje. U predhodnih pet godina u naoj zemlji proseni prinos semena kod soje se kreu od 1,32 t/ha (1993.) do 2,05 t/ha (1995). Uljana repica- Povrine pod ovom uljaricom u svetu su dostigle 20 miliona hektara. Najvei

proizvoa uljane repice su Indija (preko 4,5 miliona ha), Kina (4,4 miliona ha), Kanada (preko 3 miliona ha), Evropska Unija (preko 2,5 milina ha) itd. Naalost, uljana repica se gaji u naoj zemlji na simbolinim povrinama (5-25.000 ha) . Prinosi semena u pojedinim zemljama su veoma visoke. Prosean prinos od preko 3,0 t/ha ostvaruje se u Francuskoj ( preko 900.000 ha), Engleskoj (preko 300.000 ha) i Nemakoj (preko 400.000 ha). U naoj zemlji prinosi semena se kreu od 1,5 t do 2,5 t/ha. Hmelj- Ukupne povrine pod ovom industrijskom biljkom u svetu su svega 82-85.000 hektara. Najvei proizvoai hmelja su Nemaka (21.000 ha), SAD (17.900 ha), eka Republika (preko 9000 ha), Kina (8000 ha), Ukrjina (preko 3500 ha) itd. U naoj zemlji hmelj se gaji na svega 584 ha. Prinosi kod hmelja dosta variraju i znaajno zavise od primenjenih agrotehnikih mera i faktora spoljne sredine. Ricinus- Proizvodnja ove vane uljarice u svetu je veoma promenjiva i nestabilna. Najvei proizvoai u svetu su Indija (preko 1.000.000 ha), Kina, Brazil, zemlje biveg SSSR-a, Paragvaj, Tajland, Etiopija, Rumunija, Filipini i Tanzanija. U naoj zemlji ricinus se gajio u Banatu. Naalost, ve nekoliko godina se praktino ne gaji. Godinja proizvodnja ricinusa u svetu se kree oko 350.000 t. Prinosi veoma variraju, a po pravilu su dosta niski. Taksonomija Suncokret Gajeni suncokret pripada rodu Helianthus, familija Asteacea. Obian suncokret, Helianthus annuus, pojavljuje se u tri najznaajnije forme: H. annuus spp. lentikularis, divlji suncokret; H. annuus ssp.annuus, korovski suncokret i H. annuus ssp. macrocarpus gigantski suncokret kultivisan za jestvo seme (Heiser, 1995.). eerna repa Gajena eerna repa pripada rodu Beta, familija Chenopodiaceae. Prema Coons (1975) vrste roda Beta dele se u 4 selekcije i to: Vulgaris, Patelares, Corollinae i Nanae. Najvanija vrsta roda Beta sa aspekta proizvodnje eera je Beta vulgaris u kojima najverovatnije spada i Beta maritima (Hraska et all., 1989.) Prema Stehlik (1959.) cit. Hraka et.all. (1989.) Beta vulgaris se deli na podvrste i varijetete i to: eerna repa Beta vulgaris ssp. altissima var. sacharifera Alef.; Beta vulgaris ssp. altissima var. semisacharifera Nef., polueerna repa; Beta vulgaris ssp. crassa Allf., krmna repa sa pet formi (longa, ovoidea, czlindrica, globularia, semiteres); Beta vulgaris ssp. esculenta (Salisb) Guerke, salatna repa i Beta vulgaris ssp. cicla (L) Mog., cvekla. Soja- Gajena soja (Glycine max (L) Merrill) pripada familiji Fabaceae Lindl., podfamiliji Papilionoidae, tribusu Phaseoleae i genusu (rod) Glycine Willd. Uljana repica- Gajena uljana repica Brassica oleracea x Brassica campestris (verovatno u uslovima Mediterana). Uljana repica pripada familiji Brassicaceae (Cruciferae). Gajena uljana repica se deli na dve forme i to: 1) annua (Shubl.et Mart) Thell., - jara repica; 2) biennis (Shubl.et Mart) Thell.,ozima repica. Hmelj- Gajeni hmelj (Humulus lupulus L.) spada u red Urticales, familiju Cannabinaceae, rod Humulus. Ricinus- Po staroj kvalifikaciji vrsta Ricinus communis L. je bio podeljen na dve podvrste: krupnosemeni i sitnosemeni. Danas se smatra da je najpotpunija klasifikacija po kojoj se ricinus tretira kao zbirna vrsta i deli se na tri samostalne vrste: 1)Ricinus macrocarpus- krupnosemeni ricinus; 2) Ricinus microcarpus- sitnosemeni ricinus; 3) Ricinus zanzibarrus- zanzibarsk ricinus. Poreklo industrijskih vrsta i njihovi divlji srodnici Suncokret Gajeni suncokret je poreklom iz Severne Amerike, gde divlje raste od severne granice

anadskih prerija pa sve do Meksika. Rod Helianthus se sastoji od 49 vrsta (species) i 19 podvrsta (subspecies). U rodu Helianthus postoji 12 jednogodinjih i 37 viegodinjih vrsta. Unutar svake vrste, odnosno podvrste postoji velika genetika varijabilnost (populacija), koja omoguava poveanje gajenog suncokreta putem interspecies hibridizacije. Kod nas se esto mogu nai populacije H. tuberosusa, koje su ranije introdukovane iz Amerike. eerna repa- Vodi poreklo od divljih srodnika roda Beta iz oblasti june i srednje Azije, Sredozemlja i Zapadne Evrope. Postoje dve teorije kako je nastala gajena eerna repa. Prva teorija se bazira na tome da je dolo do spontane hibridizacije izmeu bele leske repe sa severnoatlanskim formama divlje repe Beta vulgaris ssp. maritima (L.) Arcang. Ovaj materijal je posluio za stvaranje prve nemake sorte Imperial sredinom 19-og veka. Dtuga teorija o postanku gajene eerne repe ukazuje da ona vodi poreklo iz spontanog ukrtanja izmeu stone i lisnate (shard) repe. Gajena eerna repa ima dosta divljih srodnika koji nisu dovoljno dosad kod nas korieni u oplemenjivanju. Divlje vrste roda Beta zauzimaju vrlo iroki areal rasprostranjenosti. Soja- Vodi poreklo iz severoistonog dela Kine, gde je gajena pre vie od 5000 godina i spada meu najstarije gajene vrste u ovom delu Azije. Iz Kine je preneena u Japan i zemlje jugoistone Azije. Poetkom 20-og veka soja je prvo u SAD, a zatim u drugim delovima sveta dobila ozbiljnu ulogu meu gajeim biljnim vrstama. Gajena soja ima dosta divljih srodnika. Podrod Glycine se sastoji od 16 divljih viegodinjih vrsta. Dok se u podrodu Soja nalazi gajena soja i njen jednogodinji divlji predak G. soja, Sieb and Zucc. Uljana repica- Gajena uljana repica ima puno gajenih i divljih srodnika. Familija Kupusnjaa (Cruciferae) kojoj pripada i rod Brassica sadre vie vrsta. Sve ove vrste mogu uspeno da se koriste u oplemenjivanju uljane repice. Areal divljih srodnika uljana repica je veoma velik i obuhvata nekoliko kontinenata. Uljana repica ima dosta kod nas i u svetu gajenih i divljih srodnika (keleraba, ogrtica, koneski kelj, goruica itd.) Hmelj- Gajeni hmelj ima vie divljih srodnika. Vodi poreklo od Humulus lupulus L. ssp. H.americanus Nuttal., H. japonikus Sieb. et Merrill. Dok, u New Mexico je rasprostranjen H. luplus L. ssp. cordifolius Maxim. Ricinus- Smatra se da ricinus vodi poreklo iz Afrike. Po nekim autorima, samo je krupnosemeni poreklom iz Afrike, a sitnosemeni iz Azije. Divlji ricinus se nalazi u Africi (Etiopija, Maroko i druge zemlje). Karakteristike genetikih resursa kod industrijskog bilja Genetiki resursi kod idustrijskog bilja u naoj zemlji nisu podjednako sakupljeni, proueni i korieni u oplemenjivakim programima kod svih gajenih vrsta. Zato e ukratko biti date karakteristike genetikih resursa po pojedinim biljnim vrstama industrijskog bila. Naalost, nee biti obraen duvan iz subjektivnih razloga. Suncokret- Genetiki resursi suncokreta su veoma bogati. U naoj zemlji, a ire i u svetu na germplazmi suncokreta saradnja se odvijala u dve faze. U prvoj fazi na meunarodnom nivou dolo je do razmene sortnih populacija, koje su posluile za stvaranje novih sorata, a kasnije inbred linija. Drugu fazu karakterie razmena naune tehnologije i informacija koje su vezane za genetiko poboljanje kod suncokreta. Svakako najvee dostignue u drugoj polovini 20-og veka na suncokretu je otkrvanje prvog izvora citoplazmatske muke streilnosti (CMS) od strane Leclerq (1969) pri interspecies hibridizaciji.

Ovaj izvor CMS je omoguio stvaranje prvih hirida suncokreta u svetu i kod nas. Oplemenjivanje suncokreta a time i sakupljanje germplazme kod nas zapoeto je u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu od njegovog osnivanja 1938. godine. Prva kolekcija suncokreta se sastojala od starih ruskih sortnih populacija koje su doveli ili sakupili ruski strunjaci emigranti Gipman i Kislovsk koji su i zapoeli oplemenjivanje u Institutu u Novom Sadu. Iz tog materijala stvorene su i prve domae sorte Novosadski-4 i Novosadski- 8. Naalost, prva kolekcija suncokreta nije sauvana. Intezivni rad na sakupljanju visokouljanih ruskih sortnih populacija kao i lokalnih populacija suncokreta odvijao se u Institutu u Novom Sadu u periodu 1960-1978. godine. U ovom periodu dobijeno je i sakupljeno preko 300 uzoraka lokalnih i sortnih populacija. Rad na formiranju kolekcije je zapoela Vida Nikoli-Vig, a nastavio Dragan kori. Prikupljeni materijal je prouen sa aspekta agronomskih svojstava i posluio je za stvaranje visokouljanih sorti Novosadski 20 i Novosaski 61. Takoe, prikupljene lokalne i sortne populaije su posluile za stvaranje velikog broja inbred linija koje su koriene pri stvaranju prvih domaih hibrida suncokreta. Stvoreno je preko 3000 inbred linija u peridu 1964-1980. godine. Paralelno sa stvaranjem inred linija odvijao se proces genetike erozije poto su nestajale sortne populacije. Naalost, trenutno izvornih prikupljenih lokalnih i sortnih populacija vie nema, ve samo inbred linije stvorene na njihovoj osnovi. Nova etapa u genetikim resursima na suncokretu se odvijala u periodu 1980-1991.godine kada su nauni radnici Instituta iz Novog Sada (kori, uk, Marinkovi I Dozet) zajedno sa kolegama iz SAD-a uestvoval u sakupljanju divljih vrsta suncokreta. U 6 ekspedicija u SAD je sakupljena bogata kolekcija divljih vrsta suncokreta (preko 700 poulacija). Bazna kolekcija divljih vrsta suncokreta se nalazi u Plant Itroduction Station u Ames u SAD, a za Evropu u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo ( Novi Sad). Divlje vrste se koriste za poveanje genetike divergentnosti kod gajenog suncokreta putem interspecies hiridizacije. Divlje vrste pre svega slue za pronalaenje izvora otpornosti prema bolestima i tetoiama, novih izvora CMS i Rf gena, promenu kvaliteta ulja, fiziolokih i biohemijskih svojstava, izmenu modela biljke suncokreta i niza drugih osobina. Sa sigurnou se moe konstatvati da je kod suncokreta postignut najvei uspeh u korienju divljih srodnika u oplemenjivanju kada su u pitanju gajene biljke (Seiler, 1995., kori, 1996.). Oplemenjivanje suncokreta u naoj zemlji dalo je znaajne rezultate. Priznato je 25 hirida suncokreta u naoj zemlji u Institutu u Novom Sadu. Najvei doprios naih oplemenjivaa je stvaraje prvih hibrida suncokreta u svetu poljski otpornih prema Phomopsisu (NS-H-45, NS-H-43, NS-H-44). Veliki doprinos ostvaren je i na meuarodnom planu, jer je priznato u svetu preko 50 novosadskih hibrida. Oni se gaje u Italiji, paniji, Francuskoj, Portugaliji, ekoj Repub., Slovakoj, Maarskoj Bugarskoj, Ukrajini, Rusiji, Indiji, Argentini. Treba istai da Institut iz Novog Sada ima programe stvaranja zajednikih hibrida suncokreta sa oplemenjivakim firmama u paniji, Francuskoj, SAD, Argentini, Australiji, Maarskoj, Nemakoj, Bugarskoj, Rumuniji, Ukrajini, Rusiji i Kazahstanu. Sadanja kolekcija suncokreta u Institutu u Novom Sadu se sastoji od preko 5000 inbred linija stvorenih iz lokalnih sortnih populacija, hibrida i interspecies hirida. Ova kolekcijas se koristi u oplemenjivakom programu i kod nje je uraena obimna karakterizacija. Pored kolekcije inred linija postoji i kolekcija lokalnih i sortnih populacija (preko 300 populacija). Za potree BBGJ uraena je karakterizacija za 90 populacija. Kod svake populacije ocenjeno je 14 svojstava. Takoe, ove populacije su umnoene i seme je dostavljeno BBGJ u dva navrata 1992 i 1996. godine. Karakterizacija ostalh populacija je u toku. Kod divljih vrsta se radi na njihovom odravanju, karakterizaciji i korienju u oplemenivanju.

Postoji veliki broj problema u odravanju i razmnoavanju divljih vrsta, ali zbog ogranienosti prostora o njima nee biti detaljno raspravljano. Odreeni prolemi su zajedniki za jednogodinje i viegodinje divlje vrste, a postoje i specifini. Za BBGJ je obraeno 50 populacija divljih vrsta suncokreta. Seme od ovih vrsta je dostavljeno BBGJ. Bogatstvo vrsta u rodu Heliantus ia veliki znaaj u obogaivanju genetike divergentnosti kod gajenog suncokreta. Posebno viegodije divlje vrste su vane za pronalaenje gena za otpornost prema patogenima. Novosadska kolekcija viegodinjih divljih vrsta je dosta obimna, ali i deficitarna kada su u pitanju pojedine vrste (tabela 1). Pored Instituta u Novom Sadu i Centar za poljoprivredna i tehnoloka istraivanja- Institut Srbija u Zajearu ima obimnu kolekciju inbred linija konzumnog suncokreta. Najvea kolekcija gajenog i divljih vrsta suncokreta se nalazi u SAD. Zatim, slede kolekcije u Rusiji, Argentini, Rumuniji, Srbiji, Bugarskoj, Francuskoj i drugim zemljama. Stanje u svetskim kolekcijama suncokreta je dosta slino. Prisutni su isti problemi. Saradnja izmeu strunjaka u svetu na kolekcijama je dosta dobra. Odreeni broj populacija, inred linija i lokalnih populacija iz nae zemlje se nalaze u nekoliko svetskih kolekcija. Prioritetni zadaci na genetskim resursima u narednom periodu su sledei: onova kolekcije lokalnih i sortnih populacija, dalje sakupljanje divljih vrsta sa kolegama iz SAD i Meksika, uvoenje marker gena pri karakterizaciji genotipova suncokreta, stvaranje uslova za dugotrajno uvanje, vee korienje divljih vrsta u oplemenjivanju i dalje sakupljanje populacija H. tuerosusa koje su zapoeli Marinkovi i Dozet 1991.

Tabela 1. Broj populacija u NS kolekciji viegodinjih divljih vrsta suncokreta Vrsta Species H. pumilus H. angustifolius H. flordanus H. atrorubens H. carnosus H. radula H. silphioides H. decapetalus H. multiflorus H. divaricatus H. eggertii H. hirsutus H. mollis H. occidentalis H. rigidus H. strumosus Broj populacija 1988. g. No of population in 1988. 1 1 2 7 1 2 1 1 1 11 2 1 8 6 16 21 Broj populacija 1997. g. No of population in 1997. 0 0 0 1 0 0 1 7 1 10 2 3 6 2 7 18 Broj izgublj./dobij. populacija No of species lost/added -1 -1 -2 -6 -1 -2 0 +6 0 -1 0 +3 -2 -4 -9 -3

H. tuerosus H. giganteus H. grosseserratus H. maximiliani H. nuttalli H. resinosus H. salicifolius H. glaucophyllus H. laevigatus H. smithi H. mierocephallus H. californicus H. xleatiflorus H. pauciflorus UKUPNO

31 18 16 22 7 2 1 1 10 2 2 1 1 0 196

118 16 29 34 23 2 1 1 6 1 2 1 1 4 294

+87 -2 +13 +12 +16 0 0 0 -4 -1 0 0 0 +4 +98

eerna repa- Oplemenjivanjem eerne repe u naoj zemlji se bave Selekcija- Zavod za eernu repu iz Aleksinca. Institut za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada i INI Agroekonomik iz Beograda, pa su i kolekcije za ovu biljnu vrstu u ovim institucijama. Zavod za eernu redu iz Aleksinca raspolae sa veim brojem monogermnih tetraploidnih porodica, multigermnih tetraploidnih porodica, multigermnih diploidnih porodica, mnogogermnih diploidnih O linija, monogermnih diploidnih MS-linija I nekoliko tetraploidnih MS-linija. Institut za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada ima veoma bogatu kolekciju genotipova eerne repe. U kolekciji se nalazi preko 2250 genotipova, od toga 2140 poreklom iz nae zemlje, a prisutan je materijal iz Rusije, Ukrajine, Nemake, Kine i SAD (tabela 2.). Tabela 2. Kolekcija i poreklo genotipova eerne repe u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad Genotip Genotype 2x = 2n MM pop 2x = 2n MM lin 2x = 4n MM pop 2x = 2n mm pop 2x = 2n mm lin 2x =4n mm pop UKUPNO TOTAL Poreklo i broj number and origin YU Rusija Ukrajina Nemaka Kina Rossia Ukraine Germany China 20 10 60 30 2000 20 2140 10 7 3 4 24 10 4 2 6 22 5 12 17 5 5

SAD USA 12 8 12 8 40

Takoe, i Agroekonomik raspolae sopstvenom kolekcijom genotipova eernerepe.Kolekcije eerne repe u naoj zemlji su deficitarne u germplazmi divljih srodnika. Institut za ratarstvo i pvrtarstvo iz Novog Sada je kolekcionisao stare domae multigermne diploidne populacije, kao

dragoceni izvor gena za agronomski vana svojstva. Nai oplemenjivai eerne repe u svetskoj konkurenciji su postigli znaajne rezultate. Tako su u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo (Novi Sad) stvoreno 4 anizoploidne, 1 anizoploidna monogermna sorta i 10 monogermnih triploidnih hirida. Rezultati u oplemenjivanju eerne repe su jo znaajniji u Zavodu za eernu repu u Aleksincu gde je stvorena 31 sorta. Od toga su 4 multigermne, 7 monogermnih aniziploidnih sorti i 20 monogermnih tiploidnih. U Institutu za ratarstvo i povrtarstvo (Novi Sad) postoji aktivna kolekcija od preko 2500 uzoraka. U kolekciji su zastupljene dominantne linije, zatim, familije, potomstva i poulacije monogermnih i multigermnih diploidnih i tetraploidnih genotipova eerne repe. Slina situacija je i u Zavodu za eernu repu Selekcija iz Aleksinca gde se uva velik broj populacija i linija. Zavod za eernu repu Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada je u 1992. godini uradio karakterizaciju, evoluaciju i umnoavanje 50 razliitih genotipova eerne repe i seme dostavio BBGJ. Dok je Zavod iz Aleksinca uradio za potrebe BBGJ karakterizaciju i umnoavanje na 14 genotipova eerne repe. Seme dotinih genotipova je ponovo umnoeno i dostavljeno BBGJ u 1996. godini Meunarodni institut za biljne i genetike resurse (IPGRI) je osnovao 1987. godine meunarodnu bazu podataka za eernu repu (IDBB). U okviru ove baze podataka ukljueno je 26 kolekcija iz sveta za 7500 uzoraka. Posebna panja se polanja divljim srodnicima eerne repe. Meutim, veina srodnika gajene eerne repe je genetiki udaljena i pripada divljim vrstama, gde je vrlo teko pronalaenje i korienje izvora otpornosti prema bolestima i tetoinama iz divljih vrsta, jer se tei ka postepeno izbacivanju pesticida iz proizvodnje. Prioritetni zadaci su genetikim resursima kod eere repe u narednom periodu su rad na prikupljanju divljih formi (vrsta), stvaranju mukih sterilnih linija tolerantnih ili otpornih prema rizomaniji, kao i stvaranje visokoroduktivnih monogermnih ibrida otponih prema dominantnim bolestima. Posebno e se posvetiti panja daljoj karakterizaciji i umnoavanju linija, populacija i divljih vrsta. Soja Oplemenjivanje soje u naoj zemlji se bave Institut za ratarstvo i povratrstvo iz Novog Sada, Institut za kkuruz Zemun-Polje i INR Uljarice- Beograd, pa se i kolekcije nalaze u ovim institucijama. Institut za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada ima obimnu kolekciju sorti soje ijem formiranju je poklonio dobar deo svog ivota pokojni prof. dr Bogdan Beli. Tokom niza godina strpljivog rada on je sakupio sorte i populacije soje iz 14 zemalja sveta. Meutim, u kolekciji su najzastupljenije sorte i populacije iz SAD (tabela 3). U peridu 1965-1980. godina uraena je karakterizacija za vei broj svojstava i redovno je raeno umnoavanje. Kolekcija soje u Institutu za kukuruz danas sadri 340 uzoraka iz sveta i 166 sa teritorije bive Jugoslavije (tabela 4). Najbrojniji deo kolekcije potie iz SAD. Kolekciju ine sorte i linije Glycine max (L) Merr. U klekciji se nalaze etiri izolinije Harosoy, zatim genotipovi nosioci osobina: fotoperodski neutralne reakcije, razgranatog rasta, fasciata tipa rasta, sitnog zrna, krupnog zrna, razliite boje semenjae i hiluma, otpornosti prema bolestima Phytophthora i Phomopsis, genske muke sterilnosti i nedostataka Kunitz tripsin inhibitora. Kolekcija se uva u hladnoj komori na 40 0 C . Svaki uzorak ima svoj matini broj i sektriptor. Pri ulasku u komoru se odreuje klijavost i vlaga. U toku uvanja se prati klijavost, i kad ona opadne ispod 70% seme se oavlja setvom u polju. Uljarice- Beograd imaju takoe, obimnu kolekciju sorti populacija i linija soje. Prema deskriptoru uraena je karakterizacija za 10 svojstava kd 120 genotipova soje. U 1976. godini u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu napravljen je program i poinje intezivan rad na stvaranju domaih sorti soje pogodnih za nae agroekoloke uslova gajenja. Osnova je bila bogata kolekcija genotipova, koja je zahvaljujui prof. Bjeliu, sakupljena tokom

niza godina iz raznih krajeva sveta. Najvaniji zadatak programa je bio da se stvore visokoprinosne sorte razliite duine vegetacije (grupa zreja O, I i II) otporne na poleganje i najznaajnije bolesti. Kasnije je program proiren na stvaranje sorti veoma kratke vegetacije (grupa zrenja OO i OOO) za setve soje kao drugog useva ili postrno. Rezultat rada na ovom programu za dvadesetogodinji period je 47 sorti soje priznatih u zemlji i tri u inostranstvu (Hrusti i sar. 1996). Sorte koje su poslednjih nekoliko godina uvedene u proizvodnju rezultat su brojnih ukrtanja, viegodinjeg praenja materijala i testiranaj nekoliko hiljada linija. Sorte Afrodita, Baka i Panonka iz O, Ravnica i Balkan iz I i Vojvoanka iz II grupe zrenja spadaju u vodei asortiman u proizvodnji. Uljarice- Beograd ima takoe obiman program oplemenjivanja soje. Rezultat dosadanjeg rada su sorte Zveka -73, Uljarica, Moma, Tijana, Dragana i Voloa. Oplemenjivaki rad na soji u Institutu za kukuruz- Zemun Polje je novijeg datuma. I pored toga postignuti su zavidni rezultati i priznate su dve sorte.

Tabela 3. roj genotipova u kolekciji soje- Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad Zemlja porekla- country of origin Grupa zrenja Maturi ty 000 00 0 I II III US A SR B CH RO I M HU N GE R RU S CR O FR A JA P SW E CZ E PO L CA N R S

1 9 79 142 65 70 366

5 30 46 25

4 2 26

3 8 8 2 21

16 3 19

2 4 9 2 17

1 1 8 3 1 12 6 3 9 2 3 1 6 2 2 1 1 6 2 3 1 1

106 32

Tabela 4. Pregled kolekcije soje, Glycine max. (L.) Merr. u Institutu za kukuruz po zemljama porekla Zemlja porekla- country of origin Broj uzoraka No of accessions

SAD Kanada Bive SSSR Brazil Koreja Francuska Rumunija vedska Zambija Maarska Italija Nemaka panija Grka Japan Nikaragva Lesoto Poljska Zair

USA Canada Former U.S.S.R. Brazil Corea France Romania Sweden Zambia Hungary Italy Germany Spain Greece Japan Nikaragua Lesotho Poland Zair

201 22 24 15 10 19 9 6 6 2 12 3 3 2 1 2 1 1 1 166

Biva Jugoslavija- former Yugoslavia

Za potrebe BBGJ u Institutu za ratarstvo i povratsrtvo (Novi Sad) uraena je detaljna karakterizacija i unmoeno seme kod 20 genotipova soje. Treba istai da je to tek poetak, jer Institut raspolae kolekcijom od 700 genotipova koji pripadaju razliitim grupama zrenja (OOO4). Postoji u svetu vie velikih kolekcija soje. Meu najznaajnijim spadaju 3 kolekcije u SAD (Stomeville, Urbane i Ft. Collins). Kina ima kolekciju u 14 instituta (14.958 G max. i 1445 G. soja). Jedna od najveih kolekcija soje u svetu je u Rusiji u VIR, St. Petersburg (4500 G.max i 200 G. soja). Veoma znaajne kolekcije soje postoje u Brazilu (EMBRAPA), J. Koreji i Japanu. Meu prioritetne zadatke kod gerplazme soje u naoj zemlji spada dalja karakterizacija kod svih raspoloivih genotipova, njihovo umnaanje i intezivnije korienje u oplemenjivakim programima. Pored toga intezivirati razmenu sa velikim svetskim kolekcijama. Potrebno je

sakupiti i divlje vrste soje i poeti njihovo korienje u oplemenjivanju a pre svega na otpornost prema bolestima i stresu (sui). Uljana repica- Oplemenjivanje uljane repce u naoj zemlji bavi se Institut za ratarstvo i povratrstvo iz Novog Sada. Institut poseduje skromnu kolekciju od svega 10 sorata (Falcon, Samuray, Jet Neuf, Oktavia, Jana, K-571, K- 1550, Alaska, Aligator i H-450). Pored toga u Institutu ima preko 1300 genotipova koji se nalaze u razliitim generacijama samooplodnje (S2S6). Na ovom materijalu nisu uraeni pasoki podaci, niti karakterizacija prema deskriptoru. Oplemenjivanje uljane repice u naoj zemlji je skromnog obima i treba uskoro oekivati prve domae sorte tipa OO. Postoje velike kolekcije uljane repice u SAD, Rusiji, Kanadi, Kini, Indiji, Francuskoj, vedskoj, Nemakoj i ekoj Repulici. Pristup ovim kolekcijama je dosta lak i treba ga iskoristiti. U narednom periodu prioritetni zadaci kod uljane repice su sakupljanje vee genetike divergentnosti, karakerizacija toga materijala radi formiranja obimnog oplemenjivakog programa i stvaranja sorata i hibrida na bazi citoplazmatske muke sterilnosti tipa OO otpornih prema dominantnim bolestima i tetoinama. Hmelj- Prve sadnice hmeja donete su krajem 18 veka iz ateke hmeljarske oblasti u ehoslovakoj, a kasnije i iz dve nemake oblasti- Wurtemberg i Hallertau. Ovaj sadni materijal postepeno se umnoavao, a potomstvo originalnih biljaka se aklimatizovalo i stvorena je vrlo heterogena populacija dananjeg hmelja. Kako je heterogeni sastav sniavao prinos tadanjeg Bakog hmelja, pristupilo se masovnoj selekciji, tj. odabiranju najrodnijih biljaka sa odreenom fenotipskom konstrukcijom. Rezultat tog rada je sorta Baka, priznata 1969. godine (Mijavec, 1969.). Godine 1955. nakon jake epifitocije plamenjae iz hmeljarnika sa podruja Vojvodine prikupljeno je 380 pojedinanih biljaka kod kojih ova bolest nije uoena. Njihovim umnoavanjem i ispitivanjem stepena njihove otpornosti izdvojeno je 13 najotpornijih klonova za dalji rad. Od ovih klonova posebno su se isticali: Petrovaki polurani crvenjak, zatim otporni klonovi na plamenjau br: 1/23, 1/22, 2/23, 4/6, 4/12, 4/4. 6/16, 7/18, 8/ 27, 7/23, 1/24, koji su kasnije nazvani Husarovi tolerantni klonovi. Kao persektivni klon spominje se i Baka E sa visokom rodnou i odlinim kvaltetom (Husar, 1962.). Metod ukrtanja uveden je u cilju stvaranja gorkih sorti sa visokim sadrajem kiselina poela su 1962. godine. Za roditelje su odabirane muke biljke hmelja iz Slovenije sa osobinama Savinjskog Goldina i enske biljke engleskog hmelja Northern Brewer. Potomci ovog ukrtanja nasledili su visok sadraj aktivnih aterija i dobar prinos (Mijavec, 1969.) Odabrana su tri elitna klona koja su imala prednost meu mnogim drugim sortama. Po prinosu su ravni visokorodnoj Baki, po po tehnolokom sastavu su slini Savinjskog Goldina . Ova tri elitna klona su 1972. godine priznata kao sorte pod nazivom Dunav, Neoplanta i Vojvodina (Mijavec, Spevak, 1975). Stvaranje aromatinih sorti sa poeanim sadrajem aktivnih materija i otpornih na bolesti rezultiralo je izdvajanjem dva perspektivna klona, koji su pokazali najbolje osobine. To su Klon-6 i Klon- 23, koji se nalaze u fazi upisivanja novostvorenih sorti hmelja. U kolekciji hmelja Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad po deskriptoru su obraene 33 sorte za potrebe BBGJ. Velike kolekcje hmelja nalze se u Argentini, Australiji, Belgiji, Bugarskoj, ekoj, Engleskoj, Francuskoj, Grkoj, Japanu, Meksiku, Nemakoj, Poljskoj, vajcarskoj, SAD i Sloveniji. Nai genotipovi nalaze se u sledeim kolekcijama: Argentina, eka, Nemaka, SAD i Slovenija. Glavni cilj rada u narednom periodu je ocenjivanje agrobiolokih i tehnolokih osobina postojeeg genofonda hmelja. Takoe, vri se i dalja razmena genetskog matreijala sa ostalim svetskim

kolekcijama. Ricinuc- Institut za ratsrtvo i povratsrtvo iz Novog Sada se bavi oplemenjivanjem ove uljarice u naoj zemlji. U institutu postoji skromna kolekcija od 69 genotipova. Kolekcija je dobijena 1984. godine od Regional Plant Intrsduction Station, Georgia, SAD. Kod ove kolekcije uraena je karakterizacija po deskriptoru u 1991., 1992. i 1993. godini i rezultati su dostavljeni BBGJ. Koristei postojee populacije prilo se stvaranju domaih sorti, jer bez novog sortimenta nema ni proizvodnje ricinusa u naoj zemlji. Kod nas ima samo jedna davno priznata sorta Novosadski 2 (1964). Postojea gerplazma kod ricinusa u naoj zemlji je nedovoljna. Zato je potrebno pristupiti oogaivanju postojee kolekcije uz pomo svetskih kolekcija koje se nalaze u SAD, Indiji, Kini, Brazilu, Rusiji, Ukrajini, Egiptu i nekim drugim afrikim zemljama. Gledano u celini sa rezultatima u oplemenjivanju suncokreta, eerne repe i soje moemo biti zadovoljni, kod ostalih vrsta postignuti su neto slabiji rezultati (tabela 5.). Zakljuci Rad na genetikim resursima kod industrijskog bilja u naoj zemlji dao je pozitivne rezulate u formiranj nacionalnih kolekcija i stvaranju novih sorata i hibrida. Kod suncokreta tokom viegodinjeg rada formirana je oimna kolekcija. Germplazma kod suncokreta ne lokalne i sortne populacije, preko 5000 inbred linija i bogata kolekcija sortnih ilokalnih populacija, a to izaziva genetiku eroziju. Oplemenjivanje suncokreta u naoj zemlji je na visokom meunarodnom nivou. Stvoren je veliki broj hirida koji su priznati u nao zemlji, a dvostruko vei broj u inostranstvu. Kolekcije eerne repe formirane se u tri naune institucije. U kolekcijama ima veliki broj (preko 3000) genotipova gajene eerne repe, ali nedovoljan broj divljih srodnika. Stvoren je veliki broj monogermnih triploidnih hibrida eerne repe, koji po svojim proizvodnim osobinama su su ravni ili bolji od priznatih inostranih hibrida. Germplazma soje u naoj zemlji je veoma bogata i formirane su kolekcije u tri institucije. Kolekcije su deficitarne u divljim vrstama soje. Za kratak vremenski period kod nas je stvoren velik broj kvalitetnih sorti soje u skoro svim grupama zrenja. Kod uljane repice nemamo potrebnu germplazmu koja moe omoguiti uspean oplemenjivaki rad. Takoe, stvaranje domaih sorti je zapoeto. Prikupljanje, izuavanje i korienje germplazme kod hmelja ima dugu tradiciju u naoj zemlji. Stvoreno je 6 domaih sorti, a introdukovana jedna. Nae sorte nalaze se u eminentnim svetskim kolekcijama hmelja. Kod ricinusa nemamo potrenu genetiku varijabilnost koja moe obezbediti materijal za uspeno stvaranje sorata za nae agroekoloke uslove. Kod svihvrsta industrijskog bilja neophodno je vee povezivanje sa velikim centrima u svetu za genetike resurse. Kod svih vrsta se mogu nai populacije H.tberosusa, Beta maritima, divljeg hmelja, goruice i drugih srodnika uljane repice. Postojee divlje populacije industrijskog bilja u naoj zemlji neophodno se sakupiti. Tabela 5. Dinamika stvaranja jugoslovenskih sorti industrijskog bilja u periodu od 1964. do 1997. godine, prema kori i dr. (1997.)

Red.br

Sorte

DEKADA 196419741974 1984

19841994

19941997

Ukupn o

Brisane iz spiska

Stanje 1997.

1 2 3 4 5 6 7 8
UKUPNO TOTAL

eerna repa sugar beet Suncokretsunflower Soja- soybean Uljana tkivaoilpumpkin Ricinus- Castor Hmelj- Hops Duvan- Tobacco Sirak metlabrooncorn

8 1 3 3 15

4 11 4 2 21

24 10 23 1 6 2 66

7 6 27 1 4 2 47

43 27 54 2 1 3 10 9 149

3 3

40 27 54 2 1 3 10 9 146

GENETIKI RESURSI POVRA UVOD: Od preko 3.000 biljnih vrsta koje ive na zemlji, izmeu 1.200 i 1.500 (zavisnosti od izvora: Ipatiev, 1966; Grli, 1980) moe da se koristi kao povre .Povrtaskim biljkama pripadaju biljne vrste kod se za ishranu koriste razliiti biljni lekovi:list,koren,stablo,lukovica krtola, deformisani cvet, plod u botanikom smislu, ali uvek samo zeljasti i soni biljni delovi. Ovo polovine svih povrtaskih vrsta se gaji u monokulturi, dok se druga polovina moe nai

samo na divljim stanitima. U naoj zemlji gaji se masovnije relativno malo broj povrtar-skih vrsta, oko 30,mada bi se moglo koristiti oko 150 (Grli,1980). Specifinost i raznolikost ekolokih uslova Jugoslavije sa razliitim orografskim iklimatskim uslovima uticali su da je Jugoslavija za neke povrtarske vrste primarni ( kupusnjae, salata, mrkva, praziluk,blitva), a za neke (beli luk) sekundarni centar porekla. Na znaaj ouvanja biodiverziteta i genetike varijabilnosti flore Jugoslavije, i u okviru toga samoniklih i gajenih povrtarskih vrsta ukazuju i podaci da flora Jugoslavije ini 1,7%od ukupne svetske flore, to uz malu povrinu zemlje (samo 0,035% svetskog kopna) doprinos da Jugoslavija spada u floristiki bogate delove sveta (Stevanovi i dr., 1995) sa velikom raznolikou vrsta. Tako su u flori Jugoslavije najzastupljenije vrste familija Asteraceae (577 vrsta), Fabaceae ( 313 ), Brassicaceae (235), u okviru ega i 34 divlja srodnika kupusnjaa, Apiaceae (178), Ranunculaceae (146), Liliaceae u okviru kojih i 39 vrsta roda Allium,Chenopodiaceae ( 49 ) sa znaajnim brojem povrtarskih vrsta. Domestifikaciju divljih povrtarskih vrsta poeo je pre oko 10.000 godina prvobitni ovek i ona se odvijala u vie faza (Grubben, 1977).U prvoj fazi divlje biljke su prikupljane u prirodi na prirodnim stanitima,ikoriene za ishranu kao dodatak osnovnoj genetskoj hrani. Na ovaj nain moe da se koristi oko 1.500 biljaka. Jedan broj ovako korienih povrtarskih biljaka poeo je da se gaji uporedo sa ostalim usevima, time poinje selekcija prvobitnih primitivnih sorti.Ceni se da je takvih povrtarskih vrsta oko 500. Najpogodnije od svih vrsta odgajaju se u kunim vrtovima ili zdruene sa ostalim usevima na otvorenom polju i masovnije koriste za ishranu.Takvih je oko 200 vrsta sa brojnim primitivnim sortama, odnosno populacijama. Deo takvog odgajenog povra pojavljuje se na lokalnim pijacama i gaji se u monokulturi. Takvih vrsta je oko 80 . Neke od ovih trinih vrsta povra su selekcionisane za v isoko intenzivnu proizvodnju. Ovih povrtarskih vrsta je oko 20, sa velikim brojem modernih sorti. U razvijenim zemljama povre koje se gaji u intezivnoj kulturi i oko 75% produkcije pripada zadnjoj fazi , 10% prehodnoj i oko 15% su lokalne sorte i populacije. Oko polovine konzumnog pora u razvijenim zemljama dolazi iz kunih bata. Proces modernizacije, urbanizacije i diversifikacije ubrzao je u poslednje vreme transformaciju primitivnihmoderne sorte. Ekonomski, nutritini i opti znaaj povra Povrine i prinosi Ukupne povrine pod povrem u svetu su vrlo velike, medjutim,kako nisu u mnogim delovima sveta statistiki praene, procenjuju se na nekoliko desetina miliona hektarauz totalnu produkciju od oko 1.000 miliona tona. U naoj zemlji se pod povrem nalazi oko 200.000 hektara. Ova cifra je rezultat procene jer se povre kod nas najmasovnije gaji na okunicima.Najzastupljenija povrtarska kultura u naoj zemlji su lukovi na oko 34.000 hektara, a zatim paradajz, paprika i kupus , koji se gaje na priblino jednakim povrinama od 20.000 hektara. Prinosi u svetu jako variraju izmedju onih ostvarenih u zemljama zapadne Evrope i SAD, te onih ostvarenih u zemljama treeg sveta i nedelotvornog je izraavati ih brojano.
Tabela 1. Povrine (u ha),proizvodnja i prinos (u tonama) povra u SRJ 1995.godine Surface (in ha),productions and yiejd (in t) of vegetables in SRJ in 1995.year

Vrsta povra

Povrina (u ha)

Proizvodnja (t/ha)

Prinos (t/ha)

Vegetables species Surface (in ha) Pasulj-Dry beans Graak-Peas Crni,beli lukOignom,Garlic Kupus-Cabbage Paprika-Pepper Paradajz-Tomato Dinje,lubeniceWaterlemons Ostalo-Others Ukupno-Total 25.000 21.759 22.460 19.120 ----------Oko 200.000 24.256 11.814 36.180

Productions (t/ha) 73 24 185 342 147 203 267 --------

Yield (t/ha) 1.20 2.04 5.12 11.50 6.77 9.00 13.90 ---------

(prema Statistikom godinjaku SRJ za 1996.god.) (according to Statistical Yearbook SRJ for 1996. year) Potronja povra

Potronja povra u svetu dostie optimalni iznos od preko 300 grama/dnevno po stnovniku u razvijenim zemljama zapada,prelazi 500 grama u razvijenom zemljama Mediterana, ali i pada ispod 50 grama u ojedinim zemljama u razvoju.U letnjem i jesenjem periodu najvie se koriste svee povreu zimskom konzervisano dok je potronja u prolee kada je potrebno smanjenoa.Najvie se u ishrani koriste kupusi, paradajz i paprika. Kvalitet povra jako varira u zavisnosti od naina proizvodnja.Najkvalitetnije povre,vrlo visoke bioloke vrednosti na trite dolazi iz kunih vrtova gde se gaji ekstezivno , na ne zagaenom zemljitu,bez velike primene pesticida. Nutritivni znaaj i mogunosti korienja povra sa divljih stanita Povre kao hrana izuzetno je znaajno zbog bogastva vitamina i mineralnim materijama. Zdrastveni aspekti izuzetno je znaajno onih sastojaka je u njihovim direktnom uticaju na fiziku i mentalnu kondiciju i radnu sposobnosti oveka. Sem toga pojedine vrste povra imaju i visoku energetsku vrednost. Samonikle povrtarske biljke sa divljih stanita, kojih je u naoj zemlji veliki broj , su neuporedivo bogatije sadrzajem mineralnih materija i vitamina ( tabela 2. ) od biljaka koje se gaje u kulturi ( Fritz, 1989.). Meutim iako je izubor divljih biljaka vrloirok on je dosta hipotetian. Pogodnosti jedne biljke da se koristi kao povre ne zavisi samo od energetske vrednosti i sadraja mineralnih materija, proteina i vitamina , ve i od drugih poeljnih supstanci koje ine hranljivu vrednost, kao to su ulja, kiseline, alakaloidi, flavnolidi,glikozidi, i drugi (Fritz, 1989.). Najee povre u ishrani naih predaka bilo je soivo, bob, naut, salata i variva (Lactuca sp., Urticasp., Taraxacum sp., Allum sp., Cichorium sp., Brassicaps.), korenaste vrste (mrkva Brassica rapa i rapifera,hren,cvekla), a danas je mogue koristiti 43 vrste povra,uz

najveu brojnost roda Allim ( Stevanovi Branka, 1995.).

Tabela 2. Sadraj vitamina C u mg% na 100 gr jestivog sadraja Vitamin C content mg% fresh wight ( average values)

Gajeno povre Cultivated vegetables Cichorium endivia Cichorium inybus var.holosium Lactuca sativa var. capitata Phaseolus vulgaris Allium porrum Valerianella locusta Brassica oleracea var.capitata: Alef.Var.sabauda Alef. Var. Capitata f. alba Alef.Var. Capitata f. rubra Spinacea oleracea Lepidium sativum Brassica oleracea var. acephala
Karakteristike genetikih resursa

mg% 9.4 10 13 20 20 35 45 46 50 52 59 105

Negajeno povre Uncultivadet vegetables Bellis perennis Tussilago farfara Steliaria media Taraxucum offcinale Rumex acetosa Galinsoga parviflora Ranunculus Tragopogon pratensis Atrip hortensis Malva neglecata Anthriscus silvestris Chenopodium bonus-henricus Aegopodium podagraria

mg% 87 104 115 115 117 125 131 133 133 178 179 184 201

Istorijat prikuljanja, izuivanja, uvanja i korienja genofonda Prikupljanje uzoraka povrtarskih vrsta za potrebe aktivnih kolekcija Instituta za povrtarstvo u Smed.Palanci, a zatim i Zavoda za povrtarstvo Instituta za ratrstvo i povrtarstvo u Novom Sadu poinje ranih 60-tih godina,sa poetkom rada na selekciji povra.Na prikupljanju uzoraka rade saradnici angaovani na selekciji odgovarajue kulture. Rade priprikupljanje se odvijaju sporadino, esto neplanski, bez vee koordinacije izmeu uesnika. U periodu 1969-1973. vreno je sistematsko prikuljanje izoraka povra u okviru jugoslovensko amerikog programa. U istom periodu obavlkjeno je prikuljanje povra u Makedoniji ( Projekat:Kolekcionisanje i prouavanje na zelenicite i na sito ovoje od Makedonija ).Po projektu IBPGR u periodu 19871988, godina organizovano je prikuljanje ekotipova rodova Allium i Brassica. Prikuljanjeno je i izvrena je karakterizacija 24 ekotipova crnog luka 52 belog luka i 30 uzoraka Brassica sp Deoovih uzoraka bio je ukljuen u program rada za Banku biljnih gena Jugoslavije, a deo je u fazi umnoavanja ostao u republikama predhodne Jugoslavije (lazi Branka i dr., 1988.). Planski rad na prikuljanju uzoraka broja povrtarskih vrsta poinje1987.god.Realizacijom programa formiranja i odravanja povrtarskog genofonda za potrebe banke biljnih gena Jugoslavije (BBGJ). Do kraja 1991.god koordinator rada na povru je Institutu za ratarstvo u Novom Sadu uz formiranje tima za strunjaka za pojedine kulture. Kao osnovni kriterijum prikuljanja su bili: a) genetska erozija,

b)ekonomski,c) nutritivni i dr. Znaaj. Odreeni su sledei rodovi ( familije i vrsta povra ): Allim (cepa, sativum, ampeloprasum, divlji srodnici, Brassica ( oleoracea, acephala, capitata, rudice, italica), Solanaceae( Capsium annuum, Lycopresicion esculentum), Cucurbitaceae ( tikve, lubenice, dinje) i Lactuca sativa.Prioriteti unutar vrste je bio uvek ( Lazi i dr. 1990. ):1) divlji srodnici, 2) ekotipovi i populacije, 3) stare sorte, 4) odomaene strane sorte, 5) domae sorte i 6) znaajne sorte. Prikuljanje biljaka vreno je kolekcionisanjem irom zemlje a najvei broj na bazi izbora iz kolekcija naih Instituta. Prikuljeni uzorci obraeni su na bazi deksiptora i to pasoki podaci. Deskriptorima IBPGR-a za odreene povrtarske vrste definiu se odreeni podaci koji karakteriu uzorakl i to: a) pasoki podaci daju optu sliku uzoraka, b) karakterizacija daje podatke o znaajnim morfolokim odlikama i delu biolokih svojstava i c)evaluacija daje odgovor o agronomskim i drugim svojstvima biljke.

Rezultati u oplemenjivanju karakteristikama sorti, hibrida i linija Od pedesetih godina do danas u nau zemlju su uneene i rairene brojne inostrane sorte povrtarskog bilja. Mnoge od tih sorti nisu uspele da se prilagode naem klimati ili ih proizvoai nisu prihvatili. Intezivna selekcija povra poinje u naoj zemlji 60-tih god. Stvorene su nove sorte i hibridi ija su proizvodna svojstva na nivou inostranih sorti. Do kraja 1996. god. U naoj zemlji je priznata 131 sorta ( tabela 4.), selekcionisanih u naim nauno istarivakim institutima sorte i hibrida, Centar za tehnoloka istarivanja Zajear 8 sorti, Nauni Institut za ratarstvo i povrtartarstvo Zavod za ratarstvo 23 sorte i hibrida, privatni selekcionari 7 sorti i hibrida. Kod savezne komisije za priznavanje sorti poljoprivrednog bilja u postupku priznavanja ili ispitivanja trenutno se nalazi oko 50 sorti i hbrida povra. Tabela 4. Broj uzoraka povra koji se nalazi u aktivnim kolekcijama, kao i broj sorti i hibrida selekcionisanih u naim Institutima Number of vegetable samples in active collections and number of culltivars and hybrids selected in Yugoslave Institutes Vrsta
Species Novi Sad Smed.Palanka

I 300 120 111 50 70 60 45 200 150

II 2 7 3 1 1 2

III 2

I 450 310 300 45 62 18 38 64 120

II 6 21 10 3 2 2 10 10

III 12 1

1.Paradajz- Tomato 2.Paprika - Pepper 3.Graak - Peas 4.Kupus - Cabbage 5.Crni luk - Oignon 6.Beli luk - Garlic 7.Lubenica - Watermelon 8.Pasulj Dry beans 9.Boranija Snap beans

10.Krastavac - Cucunber 11.Dinja - Melon 12.Salata - Lettuce 13.Plavi patlian - Eggplant 14.Rotkvica Small radich 15.Rotkva - Radich 16.Perun - Parsley 17.Spana - Spinach 18.Celer - Celery 19.Mrkva - Carrot 20.Pastrnak - Parsnip 21.Cvekla Red beet 22.Keleraba - Kohlrabi
I Aktivna kolekcija ( Active collection ) II Sorte ( Culltivars ) III F1 hibridi ( F1 Hybrids )

20 12 20 10 10 2 2 2 1 1 1 1

60 10 25 50 10 2 35 28 2 90 6 12

1 1 3

1 1

Sorte i hibridi povra selekcionisani u naoj zemlji su najee visoke rodnosti i iroke adaptibilnosti . Poveanje genetskog potencijala rodnosti esto je uslovljavalo nestabilnost prinosa a posebno pad kvaliteta sveeg povra.Specifinost naeg trita i obilje formi(babura, ipak, turijara, kapija, paradajz, paprika feferona, industrijska paprika) metnuli su nae populacije kao osnovni materijal za selekciju koji je ukrtan sa divljim formama. Slino je kod ostalih povrtarskih vrsta. Nemamo egzatne podatke o korienju naeg genofonda pova u selekciju i inostranih sorti mada ima indicija da se koriste. Slanje aktivnih kolekcija u Institutima U SRJ aktivne kolekcije povrtarskih vrsta (tabela 4) nalaze se na Naunom Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu (1188 uzoraka 21 povrtarske vrste ) i u Institutu Srbija-Centru za povrtarstvo u Smed.Palanci (1739 uzoraka 22 popvrtarske vrste). Nadzor nad prikupljanjem, pripremom i obradom uzoraka vre se selekcioneri koji rade na odgovarajuim povrtarskim vrstama. Uzorci se uvaju objedinjeno (u kolekcijama, gen bankama) u kontrolisanim uslovima (45 do 8 C, oko 40% relativne vlanosti). Razmena se obavlja sa zainterosovanim institucijama i pojedincima najee linim kontaktom selekcionara. Rad na uzorcima za BBGJ Broj uziraka i stepen njihove obraenosti dati su u tabelama 5. i 6. U prvoj godini rada za uzorke povra uraeni su pasoki podaci a zatim se prilo odabiranju uzoraka na bazi prioriteta i rad na karakterizaciji i umnoavanju uzoraka. Obraeni podaci nalaze se u bazi podataka BBGJ . Deo semena se uva u nacionalnoj koleciji (deo lukova, paprika, paradjz, deo mahunjarki )a uzorci sena kupusnjaa, salate, belog luka sa sa izbijanjem ratnih sukoba ostali su u fazi omnoavanja u Hrvatskoj, Sloveniji, B i H a vrste

karakteristine za jug u Makedoniji .U toku 1996god nastavljen je dalji rad na evulaciji uzorka paprike, paradajza, pasulja i buranije , ali evulacija kod veine uzoraka nije dovedeno do kraja zbog nedostataka sredstava. U peridou 1994 1997 prikupljeni su uzorci crnog i belog lika, prazilukja, pasulja, paprike i lubenice . Izvren je pregled stanja i prikuljanje samonilkih lukova na Kosovu i Metohiji kao i karekterizacija samoniklih lukova Vojvidine. Svet kolekcija Najvanije banke biljnih gena u kojima se nalaze uzorci brojnih povra su: 1. AVRDC collection Asian Vegetable and Research Center, P.O. Box 472, Shanhua, Tainan 741, Taiwan, China 2. USD collection a) aktivna koplekcija North Central Regional Plant Introduction Station, Iowa State University, Ames, Iowa 50010, USA b) bazna National Seed Stroage Laboratory, Colorado State University, Fort Collins, Colorado 80523, USA

Tabela 5. Broj uzoraka pova obraenih i predatih BBGJ u periodu 1989-1992 Number of vegetables samples processed and deliverd to BBGJ in period 1989-1992 Stepen obraenosti Degree of processing Vrsta Br. Pasoki Primarna Primarna Br.uzoraka Speecies uzoraka Passport karaktirizacija evulacija predatih BB No of data preliminary Preliminary JG samples 1.0-3.0 characterization evulation No of samp. 3.0-5.0 5.0-8.0 Deviverd BBJG Alliium cepa Allium sativum Allium porum Brassica o.v. capitata Brassica o.v. acephala Rudice Brassica o.v. bortytis Brassica o. v. italica Capsium annuum Lycopresicion 29 50 6 14 24 11 2 1 90 41 10 10 14 2 1 5 4 10 11 -9 29 49 6 90 27 16 35 0 0 0 0 0 0 57 41

esculentum Lactuca sativa Phaseeolus vulgaris Cucurbita sp. Citrulus aedilus Cuucumis melo Solanum tuberosum Pisum sativum 66 290 15 9 12 13 60 2 154 4 6 30 64 5 12 30 136 15 7 7 0 68 15 4 0 2 0

Tabela 6. Pregled baza podataka povra Review of base dates of vegetables Br. dekriptora Oznaka u BP u baziSign in BP No of descriptor in baze ACEP ALSA AAKP BOLC BOLA BOLR o.v. 169 170 170 94 79 94 Br.genotipova u bazi podataka No of genotypes in baze dated 29 46 6 17 24 11

Vrsta Species

Oznaka vrste u YUGB

Allium cepa Allium sativum Allium porum Brassica o.v. capitata Brassica acephala Rudice Brassica o.v. bortytis Brassica o. v. italica Capsium annuum Lycopresicion esculentum Lactuca sativa Phaseeolus vulgaris Cucurbita sp. Citrulus aedilus

O28 O29 O30 O33 O31 O34

CAAN LESC LSAT PVUL CUCU CAED

153 133 85 197 184 68

90 28 64 290 15 5

O36 O37 O42 O38 O39 O40

Cuucumis melo Solanum sativum Pisum sativum

CMEL STUB PSAT

36 120 165

12 13 45

O41 O43 O44

Veliki broj uzoraka pova kao i manje stare sorte prikupljene u periodu 1969-1973. godine u okviru jugoslovensko - amerikog programa nalazi se u kolekcijama Insttuta i nacionalnih i regionalnih banki gena ( spisak pogledati u Annula Report,1995,JPGRI ). 3.VIR kolekcija N.I. Vavilova svesaveznih Institut rasteniovodstava, (VIR), 44 Haenen, 190.000 Sankt Petersburg, Russia 4. ZIGUC collection Zentral Institute for Genetik und Kulturpflancenforchung (ZIGUC) Correnstresse 3, Gatersleben 4325, Germany 5. IVT collection Institute for Horticultural Plant Breeding, P.O. Box 16, 6700 AA Wageningen, Holland 6. NIAVAT collection Research Centre for Agrobotany (NIAVAT), H 2766, Tapioszele, Huhgary 7. Institute for Inrtoductions and Plant Genetic Resouces, 4122 Sadovo, Bulgaria Proriteti rada na genetikim uzorcima Zbog velikog broja uzoraka prikuljenih u predhodnom perodu , ali njihove nedostupnosti kao i masovno gajenje novih sorti i hibrida postoji opasnost da se vrlo brzo izgubi veliki broj lokalnih sorti, populacija,ekotipova samoniklih i gajenih najvnijih povrtarskih vrsta. Neophodno je napraviti zajedniki program i sainiti plan ekspedicija na prikupljanju uzoraka naroito na podrujima Srbije i Kosova i Metohije gde se jo masovno gaje lokalne sorte populacije. Zakljuak Genetiki resursi povrtarsog bilja su vrlo bogati, ali i u opasnosti da se zbog gajenja u intezivnoj proizvodnji sorti i hibrida sline genetike kontitucije smanji, a kod nekih vrsta ak i izgubi. Rad na prikuljanju uzoraka pova za potrebe banke biljnih gene daje dobre rezultate jer je njime omogueno da se sauva bogastvo genetikog resursa povra u naoj zemlji. Nuno je nastaviti dalji rad na prikuljanju , uvanju, evaluaciji i umnoavanju uzoraka povr.Vrsta.

GENETIKI RESURSI LEKOVITOG I AROMATINOG BILJA JUGOSLAVIJE UVOD: Specifinosti geografskog poloaja i klimatskog podneblja, geoloka prolost kao i jo uvek iva tektonska dinamika, uslovili su da Balkansko poluostrvo bude jedasn od najvanijih centara biodiverziteta Evrope u kome posebno mesto, usled bogatrstva biljnog biodiverziteta, zauzima prostor Jugoslavije. Specifinosti ekologije Jugoslavije, kompleksni abiotiko-biotiki uticaji, reakcija i koakcija, uslovili su ostvarivanje razliitog genetikog potencijala lekovitog i aromatinog bilja. Ove biljke fasciniraju oveanstvo od vajkada sadrajem sadrajem svojih specifinih materija, koje u hemijskom smislu predstavljaju produkte sekundarnog metabolizma. U ekolokom smislu ove materije su opisane kao biohemijski deo adaptivnog mehanizma svake pojedinane biljne vrste koja ih proizvodi, radi ostvarivanja njihove interakcije sa drugim organizmima kao i razvijanja njene otpornosti na uslove stresa spoljne sredine. Potrebe u naoj a i u svetskoj industriji za nekim vrstama odnosno varijetetima pojedinog naeg samoniklog lekovitog i aromatinog bilja, kao i mogunosti za trgovinom sa zemljama koje su zainteresovane za njihovo plantano gajenje su u neprekidnom porastu. Ove biljke se pojavljuju kao vana komercijalna roba (sirovi i sueni biljni materijal, izdvojene aktivne substance kao farmaceutske sirovine, rasadi i semenski materijal, kultura tkiva...) radi njihove regeneracije, umnoavanja kao i prodaje u raznim delovima sveta. Veliko bogatstvo nae zemlje omoguava njihovu exploataciju ali istovremeno namee i potrebu njihove zatite od neracionalnog iskoriavanja. Stanje genetikih resursa U dosadanjim istraivanjima opisano je oko 90 familija , koje obihvataju oko 420 vrsta (tabela 1 ). U strukturi preovladavaju sledee familije:Lamiaceae ( 41 vrsta ), Asteraceae 40 Apiaceae (20 vrsta), Ranunculaceae (17 vrsta), Malvaceae (15 vrsta), Rosaceae ( 15 vr. ) kao i druge familije to obuhvata 183 taksona a to u relativnim vrednostima iznisi oko 44 % od ukupne flora nae zemlje. Tabela 1. Pregled broja biljnih vrsta samoniklih lekovitog bilja u Jugoslaviji prikazano po familijama (prema podacima Instituta ya prouavanje lekovitog bilja dr Josif Pani

FAMILJIJA Adinthaceae Apiaceae Alliaceae Astreaceae Aanacaraceae Asparacaeae Ascelepiaaceae Araliaceae Apocynaecea Amygdalaceae Betulaceae Boraginaceae Brassicaceae Berberidaceae Buxaceae Cornaaceae Corylaaceae Campanulaceae Cucurbitaceae Iridaceae Junglandaceae Liliaceae Linaceae Lythraceae Malvaceae Moraceae Menyanthaceae Numphaceae Orchidaceae Oenotheraceae Olaceae Oxalidaceae

Br. BILJNIH VRSTA FAMILIJA 1 Caprifoliaceae 20 Cannabiaceae 5 Cusutaceae 40 1 3 1 1 4 8 3 5 12 1 1 1 2 3 3 4 1 4 1 2 15 1+2 1 1 8 1 3 1 Urticaceae Ulmaceae Valerianaceae Vaccinaceae Verbenaceae Calasaceae Cichoriaceae Dioscreaceae Euphorbiaceae Eleganceae Ericaeae Fabaceae Fagaceae Gentianaceae Grossulariaceae Hippocastanaceae Hipericaeae Rutaceae Resedaceae Rosaceae Solanaceae Salicaeae Thymelaceae Tropaeolaceae

Br. BILJNIH VRSTA 2 2 1 1 1 1 5 1 3 17 7 5 4 1 3 1+1 1 15 9 8 1 1 2 1 1 3 1

Pinaceae Poaceae Parmeliaceae Papaveraceae Polygonaceae Pirmulaceae Poeoniaceae Plantaginaceae

6 6 1 5 10 1 2+3 4

Vitaceae Violaceae Zygophyllaceae

1 2 1

Prema istraivanjima Instituta ya prouavanje lekovitog bilja dr Josif Paniu Srbiji svake godine stasa oko150 t divljeg lekovitog bilja zadavoljavajueg kvaliteta.Sakuplja se preko 250 vrsta biljnih lekovitih sirovina, od kojih desetak svake godine u koliina,ma od preko 50 t. Narod ovog podneblja od davnina poznaje lekovita svostva biljaka kao lekova predstavlja znaajno poglavlje istorije nae zdrastvene kulture.Iskustva koja su se vekovima i decenijama sticala i uvala i prenosila na mlae generacije predstavlju danas bogatu riznicu nae tradicionalne medicine. Upotreba lekovitog bilja u prolosti je bila vrlo racionalna tako da se sve do sredine ovog veka sakupljanje ovog bilja sa prirodnih nalayita nije u groavalo biodiverziteta . Kao to je poznato ni sama organizacija i fukcionisanje sakupljanja, otkupa i prometa nisu na zavidnom nivou to je takoe uticalo na stitematsko smanjenje nekih biljnih vrsta ime je ugroeno i njihov opstanak. Uglavnom se radilo o poznatim i veoma traenim lekovitim biljnim vrstama.Vei broj takvih vrsta od kojih se mogu navesti sledee u tabeli 2. Tabela 2. Vrste ugroenog lekovitog bilja bi trebalo privoditi kulturi u prvom ciklusu

LATINSKO IME BILJNE VRSTE

NARODNO IME

FAMILIJA

1.Ruscus aculeaatus 2.Hertniaria 3.Arctostaphyllos uva-ursi 4.Gentiana lutea 5.Centaurium erythrea (umbellatum) 6.Origanum vulgare 7.Colchicum autumnale 8.Orhis morio 9.Primula vulgaris 10.Agrimonia eupatorija

( kostrika ) ( sipanica ) ( medvee groe ) ( lincura ) ( kiica ) ( vranilova trava ) ( mrazovac ) ( kaun ) ( jargoevina ) ( petrovac )

- asparacaeae - Caryophilaceae - Ericaceae - Gentianaceae - Gentianaceae - Lamiaceae - Liliaceae - Orchidaceae - Primulaceae - Rosaceae

Prekomerno i nestruno sakupljanje ugroava ak i neke vrste koje su do skoro bile vrlo prisutne u spontanoj flori. Zbog takvog nedomainskog odnosa sakupljaa kao i izostanka kontrole njihovog pravilnog sakupljanja u prirodi esto se susreemo sa sistematskim smanje njem potencijalnih mogunosti nekih biljnih vrsta ak i na njihovim najbogatijim prirodnim stanitima. Iz svega navedenog prizilazi da se dovoljno nepotuje Zakon o zatiti ivotne sredine Republike Srbije gde se u lanu 37. zabranjuje bez razloga unitavanje, kidanje ili na drugi pustoenje odnosno korienenje i prometdivljih biljnih vrsta se moe vriti samo uz dozvolu Zavoda za zatitu prirode Srbije. Polazei od toga Vlada Republikike Srbije je donela uredbu o zatit prirodnih retkosti kojom se pod punu zatitu stavilo 215 biljnih vrsta. Ove se biljne vrste nesmeju ni pod kakvim uslovima sakupljati iz prirode , izuzev u naune svrhe. Takoe je na osnovu ovog zakona Ministarstvo za zatitu ivotne sredine, na predlog Zavoda za zatitu prirode Srbije donelo naredbu o kontroli korienenja i prometa divljih biljnih i ivotinjskih vrsta kojom je regulisano koje se biljne vrste mogu sakupljati iz prirode i pod kojim uslovima. Za svako sakupljanje navedenih vrsta se mora pribaviti dozvola od Zavoda za zatitu prirode Srbije. Ove dve Uredbe se mogu smatrati temeljom ouvanja biodiverziteta Republike Srbije pod uslovom da ispekcijski organi kontinuirano prate stanje na terenu. U cilju ouvanja genofonda Srbije., Zavod za zatitu prirode R. Srbije je sainio i akcioni plan projekta ouvanja biodiverziteta Srbije , kojim je data ocena stanja najugroenijih biljnih vrsta uz predlog neohodnih mera njihovog ouvanja. Ovim merama su obuhvaeni svi oblici aktivne i pasivne ekoloke zatite. Na spisku vrsta obuhvaeni projektom, nalazi se veliki broj lekovitih vrsta. Za ouvanje biodiverziteta je jeko vana i stalna saradnja stanovnitva pojedinih regiona. Njima se mora objasniti motiv angaovanja naunih i strunih institucija na tom polju,pribliti im sve mogue prespektive koje mogu proizii ako se kao zajedniki cilj postavi kulturni prosperiteti tog regiona a samim tim i cele nae zemlje.Opte je poznato da se moralne, etike i kulturne vrednosti pojedinca time i celokupnog drutva mere kroz potovanja svakog oblika ivota kao jedinstvenog i neponovljivog, i kroz borbu za ouvanje svakog od njih.

Proizvodnja lekovitog bilja Planinskim gajenjem, njihovom racionalnijom upotrebom i praenjem celokupnih poulacija lekovitih i aromatinih biljnih vrsta na njihovim prirodnim stanitima kao i uvoenjem neophodnih mera zatite posebno kod retkih biljnih vrsta , osigurava se njihov opstanak i vitalnost a nadasve i ouvanje biodiverziteta lekovitog i aromatinog bilja nae zemlje. Jo jedan bitan razlog zbog koga se poslednjih godina sve vie orijentiemo na gajenje vanijih lekovitih biljnih vrsta na veim povrinama je i sve vea potreba za sirovinama koje se ne moe obezbediti eksoplatacijom samo spontane flore. U strukturi setve, najvee povrine kao nae tradicionalne kulture, zauzimaju kamilica, nana i mora. Uee lekovitog bilja na drutvenom i privatnom sektoru menjalo se od god do godine.U periodu od 1991-1995 god. , prisutne su velike osilacije povrina pod lekovitim biljem. U proseku se one kretaleoko 1800 ha. Prema zvaninim podacima Saveznog zavoda za Statistiku, povrine pod lekovitim biljem ove god. Samo na drutvenom sektoru iznose 1261 ha. irenjem i uvoenjem ovog bilja u nerazvijena podruja i podruja industrijskih kapaciteta, moe se poveati njegova

ukupna proizvodnja. Gajenje lekovitog bilja na brdsko- planinskim podrujima je uglavnom jo nedovoljno razvijeno. Od 1990. god. Zapoeta su ira istraivanja na tu temu i to na via podrja u Srbiji. Izmeu ostalog, uvoenje proizvodnje lekovitog bilja u ova podruja pored privrednog sa sobom nosi i socijalni znaaj.Gajenjem lekovitog bilja doprinosi se pojeftinjavanju droga, pa prema tome i lekova izraenih od njih te lek tako postaje pristupaniji za ire narodne mase.

Oplemenjivanje lekovitog bilja to se tie unapreenje znanja o nainima uspenijeg i rentabilnijeg gajenja, lekovitog bilja u Jugoslavij, je dosta toga raeno na temu strukturnih adaptivnih odlika nekih naih znaajnih vrsta, a to je rezultiralo formoranjem sepktra rasadnog i semenskog materijala. Gajenje ovog bilja u uslovima koji predpostavljaju ostvarivanjem optimalnog prinosa. Oigledno je to da se pojavljuje potreba za odgovarajuim ekoloko- genetikim istraivanjima kao i selekcijom , sa ciljem dobijanjem novih sorti, njihovog uvoenja u kultri, gajenja, a time i ostvarivanja veeg prinosa biomase kao i vee koliine lekovitih sirovina. Na ovaj nain se dobija predvidiva, ista i kvalitetna biljna sirovina, neophodna za viestruku industrijsku upotrebu. Sve vie se u istraivanje sekundarnog metabolizma ovih biljaka ukljuuju i razne tehnike molekularne biologije i genetikog ininjeriga koje mogu sa velikom precinou da odrede uloge celokupnog genoma koji su direktno preduslov za odvijanje posebnih biohemijskih procesa i puteva stvaranja sekundarnih metabolita. Kvalitet, tj. kolicina i sastav aktivnih sastojaka sekun. Metaboliyma u lekovitim biljkama, se nalazi pod uticajem 3 glavna faktora : genetske varijabilnosti, ontogenezne i spoljne sredine ukljuujui i kulturne obiaje. Poslednjih faktor je odluujui za prinos biomase i u izvesnoj meri je vaan i za koliinu sekundarnih produkata.Osnova za formiranje sekundarnih produkata je genetika kontrola. Usled klimatskih promena koliine ubriva, itd., niti e i jedna nova supstaca biti formirana niti e ona ve postojea nestati. Vie je karakteristika svih organizma ukljucujui i biljke da bi bilo koja hemijska osobina varira specifino, zavisno od biljne vrste, i ta injenica predstavlja preduslov za bilo kakvu selekciju i oplemenjivanje. Ovu varijabilnost prati kod sekundarnih biljnih metabolita veoma esto odsustvo supstance ili se pak moe desiti da kocentracija neprekidno varira. Dakle, vrednost informacija koje se tiu varijabilnosti je ogromna.Varijabilnost se moe koristiti direktno za selekciju ili pak za prouavanje karaktera nasleivanja, na kojima se mogu bazirati sistematska oplemenjivanja. Zavisno od interesovanja razlikuju se i ciljevi oplemenjivanja. Ovde su posebno vana stanita za odravanje i mehaniku etvu - iroka ekoloka amplituda se posebnom adaptacijom ovih biljnih vrsta na marginalna mesta, visok prinos, ujednaeno sazrevanje, mogunost prerade, kao i rezintetnost na patogene. Posebno je bitna ova poslednja stavka, posto je gotovo nemogue preneti organizme na vetacke uslove rasta i ivljenja, i u isto vreme smanjiti opasnost od pojave raznih vrsta bolesti kod ovih biljaka. Primeri rezultata oplemenijvanja u ovom polju su dobijanje sorte pitome nane rezistente na Puccinia menthae Pers. Sorta pitome nane Tetraploid/ima nesto manji sadraj mentola u etarskom ulju, dobar prinos herbe i lisca, i visok sadraj etrarskog ulja u poredenju sa standardnom introdukovanom sortom Mitsham, ali za razliku od nje nosi otpornost na ru. Uprkos svim ovim osobinama, kvalitet i kvantitet sekundarnih biljnih produkata, predstavlja cilj selekcije broj jedan kada se radi o upotrebi biljnog materijala u farmaciji kao sredstava za poboljanje ukusa. Zbog toga bi sve osobine trebale da imaju prioritet u svim pokuajima

oplemenjivanja lekovitog i aromatinog bilja. Potekao od ciljeva oplemenjivanja i varijabilnosti i prema stanju genetikih mogunosti vrsta, rezultira odgovarajui metod oplemenjivanja. Posto je varijabilnost kod aromatinog bilja veoma izraena posebno kod onih biljaka koji su manje vie u stadijumu divljih biljaka- ve proste selekcije vode velikim napredcima. Znaajno je pomenuti i metode selekcije na bazi mutacija, koje se baziraju na vetakom irenju genetikih baza. Poliploidizacija, na vreme introdukovana mutacija, kao i transfer gena, predstavljaju veoma cenjene tehnike. U polju lekovitog bilja ove tehnike su samo sporadino u upotrebi zbog vee pomenute visoke prirodne varijabilnosti. Karakteristike sorti gajenog lekovitog bilja Vano je istai da je sorta i dalje najvaniji faktor koji utie na prinos i kvalitet sirovine tj.dela biljke koji e predstavljati sirovinu. Ona predstavlja sredstvo pomou koga se na najbolji nain mogu iskoristit prirodni uslovi i primenjenje agrotehnike mere. Aktuelni sortiment nae zemlje, predstavljen domaim populacijama, odomaenim i poboljanima domaim sortama, kao i novo stvorenim sortama, jo uvak nije u stanju da takav u potpunosti zadovolji zahtevima za viim i stabilnim prinosima. Domae populacije jo uvek preovladavaju u proizvodnji. Tu svrstavamo genotipove koji su nastali u naim proizvodnim lokalitetima, kao i populacije koje su na razne naine dospele u nae rejone gajenja i tu se adaptirale (tabela 3) Tabela 3. Gajeno lekovito biljnre vrste prema podacima Instituta za prouavanja lekovitog bilja dr Josif Pani Grown medicinal plant species- according to data from Institute for resarch of medicinal plants dr Josif Pani NAZIV GAJENIH BILJNIH VRSTA
NAMES OF GROWN PLANT SPECIES

1. A ngelika 2. Anis 3. Beli slez 4. Blazeni kalj 5. Bora 6. Bosiljak 7. Buha 8. Bunika 9. ubar 10. Digitalis vunasti 11. Digitalis purpurni 12. urevak 13. Estragon 14. Gorocvet 15. Izop 16. Kamilica 17. Kim 18. Kordijator 19. Landa 20. Lincura 21. Majoran 22. Mak 23. Matinjak 24. Miroija

25. Miloduh 26. Mora 27. Mora slatki 28.Nana pitoma 29. Neven 30. Nourak 31. Odoljen 32. Pelen 33. Perun 34. Piskavica 35. Ruta 36. Selen 37. Slaica bela 38. Slaica crna 39. Slatki koren 40. afranika 41.Tatula 42.Tatula indijanska 43.Trandavilje 44.Timijan 45.Velebilje 46.Zmijina trava 47.alfija 48.alfija muskantna

U odomaene sorte spadaju inostrane sorte koje su dosta davno unete u nae proizvodne rejone, adaptirale se i u procesu spontanog ukrtanja i odabiranja pretrpele promene koje su nasledne i predstavljaju novi genotip. Pored ovoga, prisutne su i novije introdukcije poznatog porekla (tabela

4). Tabela 4. Odomaene i poboljane domae sorte lekovitog, aromatinog i zainskog bilja Domesticated and improved domestic cultivars of medicinal, aromatic and spice plants
IME BILJNE VRSTE NAME OF PLANT SPECIES NARODNO IME FOLK NAME NAZIV SORTE NAME OF CULTIVARE

Anethum graveolens L. Althea officinalis L. Artemisia dracunculus L. Artemisia absinthium L. Calendula officinalis L. Chamomila recutita L. (Rausch) Chamomila recuita L. (Rausch) Chamomila reculita L. (Rausch) Carum carvi L. Carum Carvi L. Chrisantemum cinerariaefolium Coriadrum sativum L. Coriandrum sativum L. Datura innoxia Mill. Digitalis lanata Enrh. Foeniculum vulgare Mill. Glycyrrhiza glabra L. Hyssopus officinalis L. Lavandula angustrifola Mill. Levisticum officinale Koch. Majorana hortensis Moench. Malva silvestris L. Melisa officinalis L. Mentha x piperita L. Mentha x piperita L. Mentha x piperita L. Mentha spicata Ocimum basilicum L. Ocimum basilicum L. Oenothera biennis L. Origanum vulgare L. Pimpinella anisum L. Pyrethrum cinerarifolium Vis. Ruta graveolens L. Salvia officinalis L.

Miroija Beli slez Estragon Pelen Neven Kamilica Kamilica Kamilica Kim Kim Buha Koriander Koriander Indijanska tatula Vunasti digitalis Mora Slatki koren Miloduh, izop Lavanda Selen Majoran Crni slez Matinjak Pitoma nana Pitoma nana Pitoma nana Kudrava nana Bosiljak Bosiljak Veernja jagorevina Vranilovka Ani Buha Rutvica alfija

Domaa aromatina Vojvoanska Domai zeleni Petrovaki Domai oran Banatska t-29 Tetraploidna Domai ravni Annualis Dalmatinski Domai sitnozorni Domai krupnozorni Is-255 Domai prinosni Vojvoanski Vojvoanski Domai ljubiasti Primorska Domai visoki Domai Domai Citron jugoMitcham BPK-7960 BPP-7965 BPO-7979 Sitnolisni Krupnolisni Baka Domai aromatini N-210 Dalmatinski Domaa sedefasta Primorska

Salvia sclerea L. Satureja hortenzis L. Satureja montana L. Sinapsis alba L. Thymus vulgaris L. Valeriana officinalis L.

Muskatna alfija ubar Planinski ubar Bela slaica Timijan odoljen

Domaa mirisna Baka 1 Domai Domaa N-19 Vojvoanski

Pobolanjem osobina sorte postaju definisane po pitanju prinosa a takoe i kvaliteta a sve to u cilju odravanja njihovog genetikog identiteta. Kao rezultat viegodinjeg rada na oplemenji ivanju lekovitog, aromatinog i zaniskog bilja u Institutu za ratrstvo i povrtarstvo Novi Sad odnosno Zavodu za hmelj, sirak i lekovito bilje , dobijene nove sorte korijandra NSBP- 186 Sava i Nikola. Njihov genetiki potencijal za prinos ploda prelazi 2500 kg/ha. Takoe je dobijena i sorta pitome nane Danica, ije je genetiki potencijal za prinos sirovog nadzemnog dela biljke preko 30/ha iz dva odkosa. Prinos suvog lia je povean za oko 33% a etarskog ulja za 40% u odnosu na standardnu sortu dok je sadaraj ulja povean za oko 8%. Poboljanje i novostvorene sorte sve vie nalaze mesto na njivama proizvoaa. Tako i proizvodnja sortnog semena visokoprinosnih i kvalitetnih sorti dobijanja presudnu ulogu u unapreenju ukupne proizvodnje lekovitog, aromatinog i zainskog bilja. Zato osnovni zadatak semenarstva treba da bude obezbeenje dovoljnih koliina kvalitetnog semena svih kategorija, to moe postii jedino primenom savremenih saznanja iz nauke i prakse. Introdukcija i domestifikacija lekovitog bilja Problem introdukcije i domestifikacije lekovitog i aromatinog bilja za nas ima veliki privredni znaaj, a rezultati tih prouavanja predstavljaju znaajan doprinos nauci. Premda imamo tako bogatu spontanu floru lekovitog i aromatinog bilja, mi ipak nemamo sve biljne droge koje propisuje jugoslovenska farmakopeja i zahteva naa farmaceutska i srodne industrije za izradu biljnih lekova i raznih biljnih derivata. To je jedan od razloga zbog koga smo osueni da uvozimo mnoge skupe, ali neophodne biljne droge. Privredno osamostaljivanje i razvijanje nezavisnosti Srbije od inostrastva u tom smislu, predstavlja veliki motiv za nau zemlju da se posveti itrodukciji i domestifikaciji ovog bilja u to veoj meri. Rad na introdukciji predstavlja oigledan primer povezivanja nauke sa praksom. Vekovna verovanja da su samo divlje biljke lekovite, nisu tana. Eksperimentalnim radovima je utvreno da su i gajene lekovite biljke isto tako lekovite ako se proizvode na slinom zemljitu i pod istim klimatskim i drugim okolnostima kao dotine divlje biljne vrste. Selekcijom najboljih vrsta, izborom najkvalitetnijeg zemljita, povoljne klime, ekspozicije i nadmorske visine , upotrebom prirodnih i vetakih ubriva, izmenom plodoreda, jarovizacijom, nainom obrade, berbe, suenja i mnogim drugim agrobiolokim i agrotehnikim merama, mogu se dobiti izvesne droge bolje i lekovitije od onih dobijenih od divljih. Gajenjem po strunim nadzorom, dobija se droga ujednaenog kvaliteta, postojanog hemijskog sastava, kao i visoka i stalna koliina eljene aktivne materije. Pored toga, istoa droge ima veliki znaaj za proizvodnju kvalitetnih lekova. Branjem divljeg lekovitog bilja moe se desiti da se odreene biljne vrste zamene drugim vrstama potpuno drugog farmakodinamskog dejstva, to se kod gajenja istih ne moe dogoditi. Poeci rada na introdukciji lekovitog bilja u Jugoslaviji, vezuje se za Institut za farmakognoziju Farmaceutskog fakulteta u Beogradu, jo davne 1940. godine. Naalost, ovaj institut je prekinuo svoj rad na tom polju usled izbijanja rata 1941. godine, da bi odmah po zavretku isti obnovio i nastavio sa jo

veim entuzijazmom. Ogledno polje ovog instituta se nalazilo u Farmakognizijskom vrtu, na povrini od oko 4000 m2. Institut za prouavanje lekovitog bilja Josif Pani u Beogradu, od svog osnivanja 1948. godine uzima uee u tom radu, proiruje svoje oglede (posebno osnivanjem svoje stanice za selekciju lekovitog i aromatinog bilja u Petrovcu na povrini od oko 60 ha), te mu to ubrzo postaje i jedna od glavnih delatnosti. Vrlo brzo po svom osnivanju, 1952. godine, u ovom radu se prikljuuje i Zavod za hmelj, sirak i lekovito bilje, pri Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu. Ove tri institucije su postale najvaniji centri za prouavanje mogunosti uvoenja u kulturu izvesnog broja lekovitih biljaka vanih za farmakomedicinsku privredu. Tako je plodnom saradnjom ovih institucija posle rata dolo do naglog podizanja kultura lekovitog bilja na nekoliko hiljada hektara oplemenjen pitome nane, kvalitetnog sitnozornog korijandera, odoljena, kamilice, matinjaka, moraa, estragona, izopa i drugih. Ogledi su vreni u Institutu za prouavanje lekovitog bilja dr Josif Pani, na oko 400 biljnih vrsta od ega j najvei broj (41 vrsta) iz familije Compositae, zatim Lamiaceae (32 vrste), Solanaceae (11 vrsta) Scrophularia, Plygonaceae i Umelliferae (po 10 vrsta) i druge. Sasvim razumljivo, perspektivnim vrstama je posveeno najvie panje. Postavljen je najvei broj ogleda i istovremeno je vreno laboratorijsko ispitivanje radi utvrivanja kvaliteta droga dobijenih u naim uslovima. U tabeli 5, navedene su neke vrste na kojima su raena ispitivanja. Tabela 5.Ispitivanje biljne vrste u cilju introdukcije GRUPA
Alakloidne

BILJ NA VRSTA
Solanum laciniatum Solanum aviculare Scopolia stramonifolia neke Datura sp. Hyosciamus muticus Lobelia div. uta beladona jedi Rheum Digitalisp purpcurca Digitalis lanata Ocium gratissimum Echinacea purpurea Mentaha pipdrita Lavandula div. iz fam. Polygonaceae iz fam. Rosaceae Althea div. Malva div. Plantago psyllium Euphoria div. Ricinus Pyrcthrum div. Rosa div. Urtica div. Aloe arborescens Novi Zeland

POREKLO

Heterozidne ( glikozidne ) Aromatine ( etarska ulja ) Taninske Sluzne Uljane Insckticidnc Vitaminske Biostimulinske

Himalaji Suportski krajevi Egipat Severna Amerika Stara planina Kopaonik Tibet Zapadna Evropa Istona Srbija Tropski krajevi SAD Engleska i drugi krajevi Francuska

Juna Afrika

Ovde treba naglasiti da je pored semena, sadnog materijala i sdanica lekovitog bilja dobijanog tokom drugog niza iz inostranstva,najvise biljaka doneseno sa nasih planina, recnih dolina, ivih peskova, krsa, slatina, vodoploanog i drugog zemljista sa podrucja cele bivse Jugoslavije. Biljke iz tako formiranog kolekcija su podvrgane istrazivackom radu radi utvrivanja da li ce dotine biljke u novoj sredini zadrzati dobra svojstva ili ne, ili ce mozda dati i bolje rezultate. Takoe su vrena i prouavanja uvoenja nekih vanijih lekovitih biljaka kao to su buha, lavandula, rutvica, mravinac i dr., u kulturu u kontinentalnim delovima bive Jugoslavije. U naporima da se prui otpor spiranju i odnoenju plodnog zemljita u planinskim i brdskim krajevima, i ublai ruilaka mo bujice i erozije, kao pogodna i jeftina bioloka mera konzervacije zemljita pokazale su se izop, alfija, pelen, lavandula, bela sapunjaa, kao i neke druge vrste. Neto kasnije, radu na introdukciji i selekciji lekovitog bilja pridruzio se Institut za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada zavod za hmelj, sirak i lekovito bilje, u Bakom Petrovcu. U ovom zavodu , tokom vie godina iz zemlje i inostranstva je prikupljen semenski i sadni materijal lekovitog, aromatinog i zainskog bilja, i oforomljena je kolekcija istog. Rad na inrtodukciji je obuhvatio vie familija sa 159 vrsta odnosa 410 razliitih sorti, genotipova i populacija ovog bilja, koji su pripadale aromatinim, alkaloidnim, hetrozitnim,slunim, saponizidnim, insekcidnim, taninskim i uljnim biljkama. Praene su bioloke karakteristike, prinos i kvalitet itih vrsta, kao i drugi uslovi njihov privoenja kulturi u agroekolokim uslovima Vojvodine, tokom nekolio godina. Prouavanju na bazi genetskih karakteristika i varijabilnosti u cilju selekcije i dobijanja novih sorti u zavodu za hmelj, sirak i lekovito bilje, Inst. Za ratarstvo i povrtarstvo N.Sad , bile podvrgnute sledee vrste: pitoma nana, kamilica i digitalis. Odabrane su sorte koje se odlikuju veim genetskim potencijalom za prinos i kvalitet u odnosu na dotada gajenje sorte i populacije.

Zakljuna razmatranja Sa pomenutim primerima predstavljeno je dosadasnje istraivanje genetickih resursa, varijabilnosti i pobiljsanja sorti lekovitog bilja. Ako razmotrimo aktuelnu situaciju moyemo reci da naseznanje varijailnosti komercijalnih droga daje podsticaj za proiz.lek.bilja bolje kvaliteta sistematskopm kultivacijom. Kultivisanje vrsta zahteva specifikaciju emotipova, posto zahtevi za kvalitetom i specifikacija kvaliteta i+maju poterbu za defirmisanim homogenim reprokuducim biljnim materijalom, ( sirovinom ).Ovo je jedino moze ostvarirtiu na osnovi selekcija hemotipova ili sistematskim oplemenjivanjem sorti. Istovremeno, osnov cini dalje izucavanje, prikupljanje, karterizacija i cuvanje bogatog genopfonga lekovitog bilja. Uprkos naporima i pogresu u ovom polju u poslednjem decenije, jos uvek postoji veliki zahte za selekciju i oplemnjivankju , koju bi trebali predstavljaju stimulanse za blisku buducnost.

GENETIKI RESURSI VANIJIH VRSTA VOAKA SR JUGOSLAVIJE UVOD: Rad na genetiim resursima voaka u naoj zemlji ima relativno dugu istoriju. Prve kolekcije su osnovane pri srednjim poljoprivrednim kolama. Prikupljanje autohtonih sorti bilo je podstaknuto osnivanjem Drutva za poljsku privredu (kasnije Srpsko poljoprivredno drutvo) 1896.god. kola za vinodelije i voarstvo u Bukovu kod Negotina je 1895.godine uvezla iz Francuske i Nemake 411 sorti voaka. U Institutu za voarstvo u aku zasnivanje prvih kolekcija voaka poinie 1948. godine da bi ve posle 6 godina bilo sakupljeno oko 1700 sorti raznih vrsta kontinetalnih voaka. Cilj kolekcionisanja je bio pre svega korienje gerplazme u procesu stvaranja novih sorti, a manje u cilju ouvanja biodiverziteta , jer se u to vreme nije oseala potreba za tim s obzirom na stepen privredno tehnolokog razvoja, urbaniczacije i ugroenosti ivotne sredine. Sakupljanje i prouavanje authotnih sorti je, sa manjim ili veim prekidima obavljano sve do dananjih dana.

Ekonomski, nutritivni i drugi znaaj vrste Jabuka Meu listiopadnim vonim vrstama jabuka u svetu zauzima prvo mesto a u Jugoslaviji se nalazi na drugom mestu iza ljive. Budui da se najranije sorte beru se krajem juna i poetkom jula , a zimske sorte se u hladnjaama mogu uvati do sledee berbe, jabuka poprima sve vei znaaj. Plodovi jabuke pored znaajne hranljive imaju dijetetsku i lekovitu vrednost. Oni imaju veliku upotrebnu vrednost i u industriji i kulinarstvu ( smrzavanje, pire, sok, koncentrat, jabukovaa, sire, rakija, voni kola, pite itd. ). Sistematskim ispitivanjem genofonda jabuke irom nae zemlje otrkrivena je velika genetska varijabilnost ( authotne sote, bezimski genotipovi, spontani sejanci ). Kruka Ova vona vrsta medju listopadnim vokama zauzima drugo mesto u svetu (10.954.000 t) i etvrto mesto u Jugoslaviji (81.653 t). Spada u vrlo fino voe znaajne hranljive vrednosti koje ima produenu sezonu korienja s obzirom da se poznije sorte mogu uvati u hladnjaama sa kontrolisanom atmosferom. Pored upotrebe u sveem stanju koristi se i u prehrambenoj industriji I domaoj preradi. Znaajno je njeno dijetoprofilatiko dejstvo, a pripisuju joj se I lekovita svojstva. Naa zemlja raspolae vrlo bogatim genofondom authotnih sorti kruke I njenih divljih srodnika. Nedavna istraivanja su pokazala da meu ovim sortama i biotipovima postoje znaajni izvori otpornosti prema prouzrokovau opasne bolesti, Erwinia amylovora Winslow et al. ljiva ljiva je u Jugoslaviji najvie zastupljena vona vrsta sa proizvodnjom od 411.963 t Domaa ljiva je do skoro imala najvei privredni znaaj za ekonomiju Jugoslavije zbog izvoza velikih koliina suve i svee ljive, kao i rakije. Inteziviranjem proizvodnje u industriskih razvijenim zemljama, Jugoslavija postepeno gubi pozicije na svetskom tritu. Svei i suvi plodovi ljive imaju veliku upotrebu vrednost u ljudskoj ishrani obezbeujui gradivne i energetske sastojke, i zatitne materije. Breskva vinogradska breskva Genetika varijabilnost najvanijih soti breskve u svetu je

krajnje ograniena. S obzirom na ekonomski znaaj breskve u svetu i u Jugoslaviji, pristupilo se intezivnom prouavanju genetikih resursa breskve. Domaa poulacija vinogradske breskve u Jugoslaviji je znaajan izvor genetike varijabilnosti i kao takva moe bitno da doprinese poboljvanju dananjih sorti i podloga breskve. Kajsija - Kajsija je, s obzirom na kvalitet i hranljivu vrednost plodova, vrlo cenjena I znaajna ali esto deficitarna vona vrsta zbog neredovnih i nestabilnih prinosa kao posledica kratkog i nestabilnog zimskog mirovanja, ranog cvetanja i oteenja od poznih prolenih mrazeva. Proizvodnja kajsije u svetu iznosi 2.377.000 t , a sa 24.809 t u Jugoslaviji zauzima 8 mesto meu listopadnim vokama. Dzenerika Ne postoje statistiki podaci o proizvodnji dzenerike. Gaji se sporadino u mnogim zemljama a u Turskoj i Rusiji postoje registrovane sorte. U naoj zemlji se razmnoava generativno i ini spontanu populaciju genotipova najrazliitijih osobina. Plodovi dzenerike su veoma cenjeni za proizvodnju sokova i predstavljaju bioloki vrlo vrednu hranu bez ostataka pesticida. Posebno je znaajno korienje dzenerike kao podloge za ljivu, kajsiju, pa i breskvu. Trenja i divlja tresnja Trenja ima veliki privredni znaaj kao vrlo fino i cenjeno voe. Proizvodnjom od 1.480.000 t a u Jugoslaviji 7 mesto sa koliinom od 30.073 t. Sejanci divlje trenje su najvanija podloga za trenju i vinju u Jugoslaviji i mnogim drugim zemljama. Cilj istraivanja je bio odabiranje tipova divlje trenje , koji mogu da poslue kao pogodna podloga za trenju i vinju i kao poetni materijal u oplemenjivanju sorti i podloga trenje. Vinja Ova vona vrsta je osamdesetih godina XX veka po proizvodnji plodova izbila na 3 mesto u Jugoslovenskom voarstvu. Pored maline je postala glavni izvozni artikal jugoslovenskog voarstva. Njeni plodovi imaju svestranu upotrebnu vrednost. Populacija domae vinje predstavlja bogat izvor genetike varijabilnosti. Malina Malina je najznaajnija vrsta sitnog voa u Jugoslaviji. Po proizvodnji zauzima 6 mesto dok se u svetskoj proizvodnji nalzi na 16. mestu medju listopadnim vokama sa 274.000 t. Najveci deo proizvedenih plodova ove vrste se izveze u smrzntom stanju. Koristi se u sveem stanju, za proizvodnjui sokova, sirupa i kulinarstava. Cilj selekcije je izdavanje superiornih genotipova iz prirodnih populacija. Maslina Najznaajnija je vrsta junog voa u naoj zemlji. Po prozvodnji sa 2.840 t se nalazi na poslednjem13 mestu. Koristi se za proizvodnju ulja i konzervisanje. Sistematika Jabuka Pripada familiji Rosaceae L., pofamiliji Maloideae ( Pomoideae, Pomaceae, Malaceae, jabuaste voke), rodu Malus Miller, vrsti divlja jabuka (Malus sylvestris (L.) Miller i Malus domestica Borkh.). Kruka Spada u familiju Rosaceae L., pofamilija Maloideae (Pomoideae, Pomaceae, Malaceae, jabuaste voke), rod Pyrus L., (kruka), vrsti obine kruke, Pyrus communis L. ljiva- Pripada familiji Rosaceae L. (rue), pofamiliji Prunoideae (Amygdalaceae, kotiave voke), rodu Prunus L., (ljiva i srodnici), podrodu Prunophora Focke (ljiva), vrsti domae ljive Prunus domestica L. Breskva- vinogradarska breska- Pripada familiji Rosaceae, pofamiliji Prunoideae (Amygdalaceae), rodu Prunus L., podrodu Amygdalus (L.) Fock, vrsti breskve, (Prunus presica (L.)

Batsch. (Amygdalus persica L.= Persica vulgaris Mill.). Kajsija- Spada u familiju Rosaceae L., podfamiliju Prunoideae (Amygdalaceae, kotiave voke), rod Armenica Juss. (kajsija), vrstu obine kajsije, (Armenica vulgaris Lam.(Prunus armenica L.). Denarika- Pripada familiji Rosaceae L., podfamiliji Prunoideae, rodu Prunus L., podrodu Prunophora Fock (ljiva), vrsti denarike, Prunus cerasifera Ehrh. Trenja- Pripada familiji Rosadeae, pofamiliji Prunoideae, rodu Prunus L.,vrsti trenje Prunus avium L. (Cerasus avium (L.) Moench.). Divlja trenja je rodonaelnik plemenitih sorti i podloga za trenju. Vinja- Spada u familiju Rosaceae, podfamiliju Prunoideae, rodu Prunus L.,vrsta obine vinje, Prunus cerasus L. (Cerasus vulgaris Mill.). Badem- Pripada familiji RosaceaeL., pofamiliji Prunoideae, rdu Prunus L., podrodu Amygdalus (L.) Fock, vrsti obinog badema Prunus amygdalus (L.) Batsch (Amygdalus communis Spach.). Orah- Pripada familiji Juglandaceae, rodu Inglans, L., vrsti oinog (domaeg, grkog. karpatskog) oraha, Juglans regia L. Leska- Pripada familiji Betulaceae, rodu Corylus L., vrst obine leske, Corylus avellara L. Malina- Pripada familiji Rosaceae L., pofamiliji Rosoideae (jagodaste voke) , roda Rubus (Tourn) L. (malina i kupina), podrodu Ideobutus Focke (malina), vrsti crvene maline, Rubus ideaus L. Maslina- Spada u familiju Oleaceae podfamliju Oleoideae, rod Olea L., vrstu Olea auropea L. (maslina). Poreklo vrste, divlji srodnici Jabuka- Malus domestica Borkh potie sa severnog Kavkaza i Avganistana i rasprostranjena u Evropi od Sredozemlja do Skandinavije. Njeni srodnici su Malus orientalis Oglitz, Malus pumila Miller, Malus dasyphylla Borkh., M.florentina Schneider. Kruka- Pyrus communis L., Potie iz Avganistana, a rasprostranjena je u Evroaziji. Njeni srodnici su: Pamygdaliformis Vill., P.nivalis, P. piraster, L., P. elaeagrifolia Pall. ljiva- Prunus domestica L. potie iz Irana (Persije), a rasprostranjena je u zapadnoj Aziji, Kini i Evropi. Divlji srodnici su: P. insititia L., P. spinosa L. i P. cerasifera Ehrh. Breskva- Prunus persica (L.) Batsch potie iz Kine. Njeni srodnci iz Kine su: P. davidiana (Carr.) Franch, P. mra Kov et Kost., P. kansuensis, Kov. et Kost., P. ferganensis Kov. et Kost. Kajsija- Prunus armeniaca L. potie iz Kine. Njeni divlji srodnici su: A. brigantica Vill., A. ansu Kost., A. mume Siev., A. mandschurica Sevor., A. davidiana (Carr.) Francsh. Denarika- Prunus cerasifera Ehrh. je iroko rasprstranjena od srednje Azje (Tjen an) do Baltikog i Jadranskog mora. Njeni srodnici su: P. insititia L., P. spinosa L., i P. domestica L. Trenja- Prunus avium L. potie iz Male Azije i Evrope. Njeni srodnici su: P. pumila L., P tomentosa Thunbg., P. pennsylvanica L. i P. machaleb L. Vinja- Prunus cerasus L. potie iz june Evrope i jugozapadne Azije. Srodna joj je stepska vinja, P. fructicosa Pall. Badem- Prunus amygdalus L. potie sa prostora jugoisone Rusije, Avganistana i Irana (Persije), divlji srodnici su: P. fenzliana, Fritsch., P. argentea Rehd., P. bucharica Feotchenko i P. ulmifolio Franchet. Orah- Juglans regia L. potie sa ogromnih prostora od Karpata do Kine. Njegovi divlji srodnici sa dalekog istoka su: J. sieboldiana, Maxim., J. madschurica Maxim i. cathayensis Dode.

Leska- Corylus avellana L. vodi poreklo iz Evrope i Male Azije. Njeni divlji srodnici iz istih centara porekla su: C. colurna L., C. maxima Mill. i C. pontica (C.) Koch. Malina- Rubus ideaus L. potie iz istone Azije, Evrope i Severne Amerike. Njeni divlji srodnici iz Amerike su: R. ocidentalis, L. R. neglectus Peck. i dr Maslina- Olea europea L. potie sa evroazijskog i afrikog kontinenta. U okviru ove vrste su podvrste: O. europea oleaster L. i O. europea sativa L. Karakteristike genetikih resursa Istorijat prikupljanja, izuavanja i iskoriavanja genofonda Jabuka- U institutu za voarstvo u aku se na kolekcionisanju, izuavanju i korienju autohtonih sorti radi od 1952. godine. U okviru rada na flori Srbije (1970, 1974) po rukovodstvom akademika prof. dr Mladena Josifovia pristupilo se inventarizaciji i opisivanju domaih sorti jabuke. Za potrebe optenarodne odbrane Jugoslovenske armije realizovan je projekat radi iznalaenja i iskoriavanja autohtonih sorti jabuke pod naslovom Unapreenje proizvodnje voa autohtonih sorti i ekotipova jabuke, kruke i ljive u brdko-planinskom podruju zapadne Srbije (1980). Za potrebe Banke biljnih gena Jugoslavije (BBGJ) u periodu 1989-1991. godine, na iznalaenju i prouavanju domaih jabuka radile su sledee ustanove: Institut za voarstvo, aak, Poljoprivredni fakultet, Nov Sad, Poljorivredni fakultet, Zemun, Institut za poljoprivredna i tehnoloka istraivanja, Zajear, Zavod za voarstvo PK INI Agrekonomik- Beograd, Stanica za voarstvo Bijelo Polje, Zavod za suptropske kulture i ivotnu sredinu, Bar, Institut za biljnu proizvodnju, Pe. Kruka- Prikupljanje uzoraka domaih autohtonih i divljih odabranih kruaka obavlja se kod nas vie od 100 godina. Osnivanjem Drutva za poljsku privredu (kasnije Srpsko poljoprivredno drutvo) 1969. u voni sortiment unete su mnoge lokalne- autohtone kvalitetne sorte, a u listu Teak preporuivano je njihovo gajenje. kola za vinodelije i voarstvo u Bukovu kod Negotina je 1895. godine uvezla iz Francuske i Nemake 84 sorte kruke od ukupno 411 sorti voaka. Na prikupljanju i prouavanju autohtoni kruaka se radilo u Institutu za voarstvo u aku od 1948. godine. Od 1976. do 1985. izvreno je kolekcionisanje 279 domaih sorti kruaka za potrebe Ministarstva za poljoprivredu SAD (USDA) u cilju oezeenja izvora otpornosti prema prouzrokovau plamenjae kruke. U periodu 1989-1991. na prouavanju i deskripciji domaih sorti kruke, za potrebe BBGJ radile su sledee institucije: Institut za voarstvo, aak, Poljoprivredni fakultet, Zemun, Poljoprivredni fakultet, Pritina, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, Institut za poljoprivredna i tehnoloka istraivanja, Zajear i Stanica za voarstvo, Bijelo Polje. Breskva- U Jugoslaviji postoji bogata populacija generativno razmnoene vinogradarske breskve, koja je ozbiljno ugroena savremenom agrotehnikom u vinogradarskoj proizvodnji i urbanizacijom. Da bi se sauvala genetika varijabilnost, intezivan rad na prouavanju, odabiranju, prikupljanju, vanju i iskoriavanju genofonda vinogradarske breskve u Srbiji zapoet je 1984. godine u Zavodu ua voarstvo i vinogradarstvo, PIK INI Agroekonomik, Beograd. Od 1989-1991. u prouavanju vinogradarske breskve u SFRJ je ukljueno pet organizacija iz Novog Sada, Zemuna, Beograda i aka (2). Kajsija- Poeci selekcije kajsije seu u 1952, godinu. U okviru zajednikog jugoslovensko-

amerikog projekta E 30CR87 Klonska selekcija i selekcija klonova kajsije od strane Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu. Intezivan rad na selekcionisanju i karakterizaciji genotipova kajsije je obavljen u periodu 1989-1991. Za potrebe Banke biljnih gena Jugoslavije. U projekat je bilo ukljueno 5 organizacija. Denarika- Selekcioni rad na denarici u cilju iznalaenja pogodnih podloga za ljivu poinje 1948. godine. Na selekciji i prouavanju denarike raeno je i u okviru magistarskih i doktorskih teza ( A. oki, 1971.). Intezivan ra na prouavanju, odabiranju i prikupljanju i iskoriavanju genofonda denarike zapoet je 189. godine za potrebe Banke biljnih gena Jugoslavije uz uee 6 naunoistraivakih organizacija. Trenja- Rad na prouavanju, odabiranju i prikupljanju selekcija divlje trenje (vrapare) i domaih sorti u Srbiji je skromnih razmera. Na pomenutom projektu Banke gena Jugoslavije (1989-1991) bile su ukljuene 4 ustanove. Vinja- Ako se izuzme izdvajanje , prouavanje i korienje olainske vinje rad na selekciji u popilaciji domae vinje je bio dosta skromnih razmera (Mii i saradnici, 1987.). Tek 1989-1991., za potrbr Banke biljnih gena Jugoslavije, etiri naune organizacije su zapoele rad na selekciji vinje: Institut za voarstvo, aak, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, Institut za biljnu proizvodnju ,Pe, Zavod za voardtvo i vinogradarstvo, Padinska Skela, PKB INI Agroekonomik, Beograd. Badem- S obzirom da se badem gaji uglavnom u Crnoj Gori, a u Srbiji vrlo retko i sporadino, selekcija i prouavanje u populaciji badem je izvrena na podruju Republike Crne Gore. Orah- Rad na selekciji oraha u Jugoslaviji datira jo iz 1949. godine kada su izdvojeni i proueni vrlo vredni tipovi, koji su se odomaili kao sorte. Kasnije se ukljuio i Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu iz ega su rezultirale prve priznate jugoslovenske sorte. U toku 1980-1981. u aku je obavljen rad na selekciji oraha koji se nastavlja kdo dananjih dana. Na zajednikom projektu Banke biljnih gena Jugoslavije (1989-1991) radili su: Institut za voarstvo, aak, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, Poljoprivredni fakultet, Zemun, Institut za biljnu proizvodnju ,Pe, Zavod za voardtvo i vinogradarstvo, Padinska Skela, PKB INI Agroekonomik, Beograd i Institut za poljoprivredna istraianja, Zajear. Leska- Rad a selekciji obine leske iz prirodne populacije u Jugoslaviji bio je skromnih razmera. U realizaciji projekta formiranja Banke biljnih gena Jugoslavije (1989-1991) bilo je ukljueno etiri orgnizacije: Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, Poljoprivredni fakultet, Zemun, Institut za biljnu proizvodnju ,Pe, Zavod za voarstvo i vinogradarstvo, PKB INI Agroekonomik Beograd, Padinska Skela. Malina- Selekcija u populaciji divlje maline u Jugoslaviji poinje za vreme realizacije zajednikog jugoslovensko-ameikog projekta Stvaranje novih sorti malina (E30-CR-71) u periodu 1970/1974. godine. U periodu 1989/1991. na prouavanju i kolekcionisanju maline radili su Institut za voarstvo u aku, Zavod za voarstvo i vinogradarstvo, PKB INI Agroekonomik, Beograd, Padinska Skela i Poljoprivredni fakultet Zemun. Maslina- Imajui u vidu njeno geografsko rasprostranjenje, na prouavanju, odabiranju i prikupljanju radio je Zavod za suptropske kulture i zatitu ivotne sredine, Bar. Rezltati u oplemenjivanju Jabuka- Na oplemenjivanju jabuke se vrlo mnogo radi u svetu i kod nas. U Institutu za voarstvo u aku do sada su priznate dve zimske sorte: aanska i adel. Iz 431 kombinacije

ukrtanja izdvojeno je 135 perspektivnih hibrida koji potiu iz 43 kombnacije, dok u ostalih 388 nije bilo dobrih hibrida. Najvei broj dobrih hibrida je izdvojen iz kombinacije Jonathan *Golden Delicious (14), Prima *Melrose (13), Idare * Melrose (12), i Golden Delicious * Jonathan (11). Iz 15 kombinacija je izdvojeno po 2-7 perspektivnih, a iz preostale 22 kombinacije samo po 1 dobar hibrid. U radu na stvaranju otpornih genotipova jabuke prema Veturia inaequalis koriene su sorte Primalekcija TNR 10T23 i standardne sorte Melrose i Golden Delicious. Iz potomstva ovih roditelja odabrano je 26 perspektivnih selekcija. Na poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu posle 1985. godine rade na oplemenjivanju jabuke na programu otpornosti prema parazitima (pepelnica i aava krastavost). Kao izvori otpornosti koriste se autohtonr sorte umtovku i biharku i dve selekcije (NS 1/27 i NS 1/105) kao oinski partneri i standardne visokokvalitetne sorte Primu, Coxs Orange Pippin, Freedom, Florina, Zlatni Delies i Granny Smith, kao majinski partneri. Dobijeni rezultati ukazuju na binominalnu distribuciju u hibridnom potomstvu. Kruka- U oplemenjivanju kruke postignuti su znaajni rezultati. Stvorene su tri nove sorte ampionka, junsko zlato i trevlek i vie desetina perspektivnih hibrida. Sorte Junsko zlato (vrlo ranog zrenja) i ampionka zauzimaju znaajno mesto u komerijalnoj proizvodnji kruke. Hibridi X/27 i I/9 su prijavljeni Saveznoj komisiji za priznavanje sorti, a pored njih, kao perspektini d otobre rezultate pokazuju IV/2, IV/45, V/30, I/14 i drugi (Nikolic,1997). U Kearneysville (VW, USA), jeribasma (vodenjaa) i mednik koriste se programu stvaranja otpornih sorti kruke prema prouzrokovauplamenjae kruke (Erwinia amylovora) i krukine buve (Psylla pyri) kao izvor otpornosti. Dobijeni sejanci kruke pokazuju otpornost prema plamenjai kruke i krukinoj buvi (Van der Zwet et al., 1987; Bell, R., 1996.). ljiva- U oplemenjivanju ljive su postignuti najbolji rezultati u nas. Stvoreno je ukupno 8 novih sorti (aanska rana, aanska lepotica, aanska najbolja, aanska rodna, aanski eer, valjevka, jelca i valerija) koje se odlikuju dobrom i redovnom rodnou,veina vrlo kvalitetnim plodovima i tolerantnou na arku ljive. U tom prednjae aanska najbolja i valjevka. U Nemakoj je korienjem naih tolerantnih sorti u prcesu hibridizacije dobijeno potomstvo koje se odlikovalo visokom tolerancijom prema arki ljive (Hartman, 1996.). Breskva- U Jugoslaviji je stvoreo 7 sorti breskve (radmilovaka, aak maja, verna julija, dora i goca). Populacija vinogradarske breskve u Jugoslaviji odlikuje se velikom genetikom ranorsnou u pogledu otpornosti prema mrazevima i rouzrokovaima bolesti (naroito prema Taphrina deformans), bujnosti stabla, krupnoe i kvaliteta ploda za upotrebu u sveem stanju i preradu, klijavosti semena, bujnosti i uniformnosti sejanaca iz razliitih porodica i otpornosti prema sui. Sejanci (selekcija) vinogradarske breskve GR/65/87, L/104/88, R901 I J932 najvie obeavaju. Neke selekcije se uspeno razmnoavaju zrelim reznicama uz primenu indoluterne kiseline. Sejanci nekih selekcija vinogradarske breskve mogu da se koriste kao pogodna generativna ppdloga za bresvu, a selekcija GR/65/87 moe da poslui kao izvor genetike otpornosti prema Tephrina deformans. Kajsija- Kao rezltat pozitivne selekcije iz spontane populacije kajsije, izdvojen je veliki broj genotipova od kojih je pet prizato za sorte (aansko zlato, aanska pjosnata, vera, biljana i aleksandra). Nove sorte se odlikuju dobrim kvalitetom, a neke od njih krupnijim plodovima i reovnijim prinosima u odnosu na maarsku najbolju. Denarika- Populacija denarike u naoj zemlji odlikuje se velikom raznovrsnou u pogledu bjnosti, rodnosti, vremena zrenja, krupnoe ploda, klijavosti semena, bujnosti sejanaca i karaktera njihovog grananja i otpornosti prema virusu arke i drugim prouzrokovaima bolesti.

Izdvojeni su genotipovi pogodni za preradu u sokove sa utim plodovima i visokim sadrajem rastvorljivih suvih materija i kiselina i genotipovi ogodni kao podloge za kalemljenje poto njihovi sejanci ne daju bone grae pri osnovi. Trenja- Populacija trenje se odlikuje raznovrsou u pofledu vremena cvetanja, vremena zrenja, krupnoe i kvalitet ploda. U populaciji divlje trenje postoji velika genetika raznovrsnost u pogledu bujnosti, rodnosti, vitalnosti, kvaliteta debla i sl. Selekcija DTD 901 je izvanredan genotipsnaan, vitalan i vrlo rodan. Genetika raznovrsnost divlje trenje tek treba bolje da se iskoristi u oplemenjvakom radu. Do sada su stvorene dve sorte trenje- Asenova rana i arna. arna je rodna, srednje rana sorta obojenog soka. Vinja- U Jugoslaviji su planskom hiridizacijom stvorene tri sorte vinje (aanski rubin, umadinka i lara). U populaciji vinje u naoj zemlji je primeena znaajna raznovrsnost u pogledu bujnosti, tipa grananja, sklonosti ka ogoljavanju i tipa rodnog drveta, rodnosti, krupnoe ploda i otpornosti prema prouzrokovaima bolesti. Meu selekcijama avalske vinje najveu panju zasluuje Zuce 5 i Zuce 6. Samooplodne su i vrlo rodne, a nisu osetljive prema prouzrokovaima ekonomski najtetnijih bolesti. Korienje izdvojenih genotipova u oplemenjivakom radu tek predstoji. Orah- Populacija obinog oraha u naoj zemlji predstavlja veliki izvor genetike varijabilnosti. Ona se ogleda u pogledu poetka i zavretka vegetacije, rodnosti, krupnoe i kvaliteta jezgra, otpornosti prema niskim temperaturama, sui i prouzrokovaima bolesti. Selekcionisanjem iz prirodnih populacija stvorene su prve odomaene sorte: Ibar, Ovar, Vujan (u aku) i novopriznate sorte oraha: ampion, Srem, Tisa, Baka i Mire i selekcije Novosadski kasni i Novosadski rodni (u Novom Sadu). Korienjem ovih sorti i selekcija u procesu hibridizacije sa amerikim sortama e se dobiti nove sorte za nae agroekoloke uslove. Leska- Na oplemenjivanju leske u naoj zemlji nije raeno mada se izdvojeni genotipovi obine umske leske odlikuju dobrom prilagoenou naim uslovima. Malina- Na oplemenjivanju maline postignuti su dobri rezultati. Stvorene su tri nove sorte: krupna dvoroda, gradina i podgorina. Gradina je rodna, kvalitetna sorta koja je uvrena u sortiment Jugoslavije i Francuske.

Rad na uzorcima za Banku biljnih gena Jugoslavije ( BBGJ ) U okviru projekta ``Formiranje banke biljnih gena Jugoslavije ``( BBGJ ), koji je finansiralo Savezno ministarstvo za poljoprivredu, na proucabvanju , odabiranju, prikupljanju I konzervaciji authotnih genotipova 13 vrsta vocaka radilo 9 naucnoistrazivackih I visokosolskih ustanova sa teritorije SR Jugoslavije. Utoku 1989 1991. god. Odabirano je I prouceno 475 genotipova I njihov opis je predat BBGJ krajem 1991.god. ( tabela 2. ) Tabela 2. Broj uzoraka voaka za BBGJ Samples of fruit species BBGJ
No NAME OF SPECIES NUMBER SAMPLES PROCESSED OF LEVEL OF SAMPLES PROCESSED 1.0-3.0 3.0-5.0 5.0-8.0 NUMBER ISSUED SAMPLES OF

Malus domestica

143

Zakljuak

S obzirom da geneticki resursi vocaka u jugoslaviji predstavljaju bogate izvore geneticke varijabilnosti u svetskim razmerama , a da geneticka erozija ugrozava njihov bioloski opstanak trebahitno I sistemetski pristupiti njihovom istrazivanju , sakupljanju, cuvanju I koriscenju. Stvarivanje, proucavanje I iskoriscavanje Banke gena vocaka jugoslavije je prioritetan zadatak vocarskih naucnoistrazivackih oraganizacija. Ovaj krupan posao velikog naconalnog medjunarodnog znacaja nece , medjutim, moci uspesno da se realizuje , ako se minstra za anuku, tehnologiju I razvoj rep. Srbije, Rep. Crne Gore I Sav. Rep. Jugoslavije, kao I medju.organizacija ne budu znatno vise nego do sada finansijski angazovana. Apelujemo na sve nadlezne da program banke biljnioh gena Jugoslavije, a u okviru njega I projekat banke gena vocaka Jugoslavije, dobije odgovarajucu moralnu I finansijsku podrsku kako bi njegova realizacija omogucila da proizvodno vise bioloski vrednije hrane. GENETICKI RESURSI VINOVE LOZE JUGOSLAVIJE UVOD:Banke Biljnih Gena imaju primarni zadatak da sacuvaju svu geneticku raznolikost u okviru pojedinih vrsta kulturnih biljaka. Poytreba sifovog formiranja je nastala kao posledica napretka polj.i nastojanja proizvodjaca da gaje sorte koje u datom trenutku daju najbolje finansijske rezultate. Na ovaj nacin komercijalno inferirone sorte se potiskaju iz proizvodnje sa velikom veratnocom da se potpuno izbube. Pencic 1987 je ovu pojavu nazvao ``geneticka erozija ``. Kako se portebe covecanstvau buducnosti ne mogu predvideti ,neophodno je da se za buduce generacije sacuva sva geneticka raznolikost biljnog sveta. Krajni cilj banke biljnih gena je koriscenje genetickih izvora u oplemenjivackom radu. Da bi se to obezbedilo neophodno je organizovati njihovo pronalazenje , prikupljanje, cuvanje, karakterianje I evulaciju. Genofond roda vitis je predmet rada tri medjunarodne organizacije : OIV Office international de la vigne et du vin Medjunarodni ured za lozu I biljne geneticke izvore IBPGR International Board for Plant Genetics Resources Medjunarodni savet za biljne geneticke izvore UPOV Union pour la Protecton des obtetions Vegetables Udruzenje za zastitu novih genetickih kapaciteta. Kada je u pitanju vinova loza , teritorija balkana ne predstavlja jedinstven ekosistem. Posebno velika razlike izmedju severnog dela koji se nalazi u uslovima kontinentalne klime I juga koji je pod uticajem mediteranske klime. U svakom od ovih podrucja postoji vise kolekcija sorti vinove loze koje najcesce nose naziv ``ampelografske kolekcije ``. U njima se sorte odrzavaju in vivo, tokom vise decenija , a prvenstveno su sluzile za :introdukciju, ampleografska ispitivanja a zatim i za stvaranje novih genetickih kapaciteta. Najpoznatije su sledce kolekcije : U Sloveniji :Maribor, Kromberg, Loze, Krko, Nova GoricaU Hrvatskoj :Split, Yagreb, Zadar, Pore; U BiH: Mostar, Trebinje; U Crnoj Gori : Titograd; U Makedoniji : Skoplje; U Srbiji : Radmilovci, Sremski Karlovci, Smederevo, Svetoyarevo, Aleksondrovac, Bukovo, Nis, Suva Reka , Orahovac , Bela Crkva , Palic.

Analiya ovih kolekcija krajem osamdesetih godina za porebe OIV je iyvrsena pod rukovodstvom L.Avravoma.Genotipovi iy desetak najboljih kolekcija su obradjeni ya 8 karakteristika. Okayalo se da na tlu SFRJ postoji iyuyetno bogat genofond vinove loze. Ovi podaci su zajedno za stotinak drugih kolekcija iz celog sveta obradjeni u Institutu Geilweilerhof u Nemackoj. NACIN UVANJA GENOFONDA VITIS Za sve poynate sorte poznate vinove loze se moze reci da su u velikom stepenu heterozigotne sto pri razmnozavanju semenom dovodi do velikog cepenja u potomstvu.Zbog toga cuvanje sorti vinove loze u obliku semena nije moguce. To je u ostalom i razlog zbog cega se one u praksi razmnozavaju vegetativno. Postoje izvesne ogranicene mogucnosti cuvanja kulturom in vitro. Sustina ovog metoda je tome da se zive biljcice odrzavaju na niskim pozitivnim temperaturama i uy dodatni tretman sa inhibitorima rasta usporava se njihov rats i celokupna zivotna aktivnost. Cuvanje se obavlja u sterilnim uslovima u trajanju od nekloliko godina. Postupak je delikantan i skup. Dugotrajno i uspesno cuvanje gonofonda Vitis je moguce ex situ in vivo, u poljsim uslovima u takozvanom ampelografskim kolekcijama. U njima se zive biljke mogu uspesno odrazavati oko 30 god i na njima se istevremeno mogu vrsiti razna osmatranja i i spitivanja u okviru programa karakterizacije i evaluacije. Pored ovoga , iste biljke se mogu koristiti u oplemenjivackom radu, kao i za razmenu materijala. Prema tome ovakav nacin cuvanja genofonda vitis moze se smatrati najpogodnijim. Zbog velekih razlika u klimatskim uslovima , neophodno je posebno kelekcioisanje i cuvanje genetckih resursa u kontinetalnoj , a posebno u juznoj klimi pod uticajem Mediterana. Deskriptori za rod Vitis U okviru medjunarodne organizacije za lozu i vino radi stalna Ampelografska komisija koja izmedju ostalog ima zadatak da stadarduje metodologiju za karektirizacij i evaluaciju vrsta i sorti roda Vitis.Ova medjunarodna komisija uspesno radi jos od kraja proslog veka .Svako svojstvo ima karakteristican broj i ocene za njega od 1-9. Ocena 1 uvek oznacava minimum, nedostatak ili vrlo slab intezitet, a ocena 9 oznacava maksimum , ili vrlo jak intezitet ekspersije odredjene karakteristike.Izmedju ovih granica se nalaze ostali stupnjevi u kontinelnom nizu od 1-9 , ili sa intervalnim izostavljanjem pojedinih ocena. Na primer: Svojstvo : Velicina odraslo lista; Code OIV 065; IBPGR 4.1.6; UPOV 30 Ocene Primer 1= vrlo mali V. Ruperstris 2= mali Grenache noir N 5= srednji Chenin blane B 7= veliki Caringan N 9= vrlo veliki V. Riparia Alterativne su one karakteristike koje variraju izmedju prisutan i odsutan.Prvi slucaj nosi oz naku 1 a drugi 9. Ocenjivanje se obavlja vizuelno, senzorski ili merenjem na odredjenom uzorku i u odredjeno vreme sto je sve precizno navedeno u svakoj deskriptorskoj listi. Grupa eksperata koju je delegirao OIV je za IBPGR koja radi u okviru FAO, izradila deksip torske liste za vinovu lozu. Ova publikacija je obavljena na engleskom jeziku i sadri precizne defininicije za: pasoske podatke, karakterizaciju i primarnu evulaciju i evulaciju uzoraka.

Treca medjunarodna organizacija UPOV je izradila deksriptore za vinovu lozu kiji imaju za cilj indetifikaciju novih genotipova u cilju zastite autorskih prava. Deskriptori OIV obradjuje najveci broj karakteristika dok UPOV najmanje svega 36. Nakon detaljnih analiza odlucili smo da osnovu BBGJ za vitis cine deskriptori IBPGR. Podatke za zive kolekcije smo dopunili sa jos nekim vinogradarskim podacima. Za pasoske podatke usvojili smo sve stavke koje su navedene u deskriptoru IBPGR. Za karakterizaciju i primarnu evulaciju usvojili smo sve deskriptore ukupno 21. Za evulaciju smo utvrdili deskriptore liste za 57 karaktera.. Pregled deskriptora za karakteristike pojedinih organa vinove loze prikazan je u tabeli 1.Definisane deskriptorske liste ce se koristiti prema potrebi. Mogu se dopunjavati i korigovati. Za ovo bi bilo veoma korisna stalna veza sa institutom u Geilwilerhofu-Nemacka koji na medjunarodnom planu koordinira rad na genetickim resursima za rod Vitis. Deskriptori BBGJ za vitis su fotokopije deskriptorskih lista OIV koje su u orginalu imaju tekstove na engleskom,spanskom,francuskom i nemackom jeziku kao i naznacene kodove za deskriptore OIV, IBPGR I UPOV. Mi smo ovim listama dodali prevod na srpskohravtskom jeziku i code za BBGJ koji je ustvari indetican codu IBPGR. Na ovaj nacin je ostvarena kompatibilnost BBGJ sa sve tri medjunarodne institucije koje se bave genofondom Vitis.
Tabela 1. Pregled genotipova u BBGJ za Vitis BBGJ Descriptors review for Vitis

Karakteristike Mladog lastara Mladog lista Odraslog lista Zrelog lastara Cvasti, grozda,bobica Rasljika Fenoloske karakteristike Biolske karakteristike Privredne karakteristike Ukupno- Total

Karakter.i prim.eval. 3 0 6 1 10 1 0 0 0 21

Evaluaciju 0 3 14 12 11 1 4 8 4 57

Ukupno 3 3 20 13 21 2 4 8 4 78`

Formiranje baze podataka u informacionom sistemu- Nakon definisanja deskriptora postpupilo se formiranje baze podataka u informacionom sistemu BBGJ. Ovaj posao je izveden pod strucnim rukovodstvom dr Vlastimira Mkevica u institutu za kukuruz u Zemun Polju.Svi tekstovi su na engleskom uz poziv na sifru VITI. Formiranje baze podataka za kolekcije Sve nacionalne kolekcije jugoslavije nose oznaku YUG i odgovarajuci indetifikacioni broj ppod kojim su regristovane na medju.planu. Na primer kolekcija u Radmilovcu nosi opznaku YUG 01.Uz uvazavanje deskriptora IBPGR definisana su 32 svojstva za zive kolkecije. Formiranje baze podataka za pasoske podatke uzoraka - Broj uzoraka sluzi kao indetifikator uzoraka.Jednom izdat ovaj broj se vise ne moze dati drugom uzorku cak ni onda ako se taj uzorak izgubi. Da bi se resilo pitanje primarnog naziva i sinonima bilo je neophodno predhodno ujednicavanje nominacije uzoraka. Prenosenjem sorti iz jednih regiona u drugi one cesto dobijaju i nove nazive Tako da se ste sorte cesto zovu istim imenom a nije retko da razlicite sorte nose isto ime. Zbog toga u pogledu naziva pojedinih sorti svetu a i u nas vlada velika konfuzija.Sve zemlje clanice evropske ekonomske zajednice obavezne su da u medjunarodnim kontaktima utvrdjen primarni naziv sorte navode kao prvi a iza njega mogu navoditi i drugi sinonimi. Medjunarodna organizacija za lozu i vino ciji je clan i nasa zemlja je preporucila da i druge zemlje koje nisu clanice EU,prihvate ovako utvrdjenu nominaciju sorti.Veliki broj sorti iz ove liste EU se nalazi u Jugoslaviji , no pred toga mnogo authotnih i drugih sorti koje se nalaze na tlu Jugoslavije nije obuhvaceno listom EU. Zbog toga je bilo neohpodno da vse izradi ova lista i za Jugoslaviju.Nju je izradila Komisija u sastavuprof.dr Lazar Avramov, prof. Dr Petar Cindric i docent dr Nada Korac. Na bazi materijala OIV, strucne literature iz ove oblasti i licnog iskustva, komisija je odredila primarni naziv i najvaznije sinonime za celokupni genetski potencijal koji je obuhvacen radom na Ganci Biljnih Gena Jugoslavije.Iza primarnog naziva sorte naveden je medjunarodno dogovoren simbol koji oznacava boju grozdjaB- zelena ili zuta boja pokozice Blanc G siva boja pokozice Gris N crna ili plafva pokozica Rose. Nakon ovoga su stvoreni uslovi za alfabetski redosled uzoraka u BBGJ. Pored ovoga u pasoskim su definisani jos poreklo uzoraka, mesto gde se nalazi, godina sdanje, broj biljaka, status uzoraka i njegova upoptrebna vrednost. Formiranje baze podatakqa za karakterizaciju i primarnu evaluaciju uzoraka - U informativnom sistemu je formirana baza podataka za 21 deskriptor za sledece biljne organe mlad lastar 2 , odrastao list 6, cvast 1, grozd, bobica 11 i rasljiku 1. Za rad na trenu pored orginalnih deskriptorskih lista na kojima su data detaljna upustva za velicinu

uzoraka, optimalno vreme osmatranje, kao i skica organa sa tacno obelezenim mestima osmatranja na njemu , izradjeni su posebni radni formulari u koje se upisuju ocene za sve karakteristike. Zakljuak Motivi za ouvanje i izuavanje genetikih resursa su pre svega etiki i istorijski, a tek na duge staze ekonomski, jerod njih zavisi uspeh oplemenjivanja. U okviru rada na projektu Formiranje BBGJ u delu koji se odnosi na genofond VITIS mogu se izvesti sledei zakljuci: Analizirano je stanje genetikih resursa Vitis na tlu Jugoslavije. Ustanovljeno je da se irom zemlje u okviru ivih ampleografskih zbirki, takozvanih ampleografskih kolekcija, uva bogat genofond roda Vitis, koji je rezultat kolekcionarske tradicije mnogih naunih institucija iz oblasti vinogradarstva. Kada je genofond Vitis u pitanju, uvanje in vivo ex situ je veoma pogodan, jer obezbeuje dugotrajno odravanje ivih biljaka u toku vie decenija. Pored toga, na istim biljkama moe da se obavlja njihova karakterizacija i evaluacij, a mogue je i obezbeenje uzoraka za razmenu materijala. U ovom smislu definisani su potrebni normativi za rad u okviu BBGJ.

DIVERZITET I KORIENJE GENETSKIH RESURSA DRVEA I BUNJA JUGOSLAVIJE IZVOD: Bogatstvo uma Jugoslavije prema broju drvenastih vrsta, njihovom diverzitetu i primarnim gen centrima je jedinstveno u Evropi. umski resursi Jugoslavije obuhvataju 205 autohtonih vrsta drvea i bunja (175 liarskih i 35 etinarskih), sa primarnim gen centrima veeg broja edemskih i endemsko-reliktnih vrsta- Pinus peuce, Pinus heldreichii, Picea omorika, Fraxinus pallisae,Forsythia europaea, Cotylus colurn i dr. U cilju ouvanja genofonda in situ, u SRJ, izdvojeno je devet Nacionalnih parkova deset Regionalnih parkova, 5 Rezervata i 158 Semenskih sastojina privredno znaajnih vrsta etinara i liara ukupne povrine od 1134 ha. Ouvanje genetskog bogatstva ex situ, obuhvata reprodukciju umskih populacija i superiornih genotipova osnovanjem specijalizovanih objekata arboretuma i ivih arhiva, provenijeninih testova, testova potomstva, klonskih testova i semenskih plantaa. Balansni model genetike strukture populacija vrsta drvea i bunja otkriva njihova nova svojstva i zahteva dalja istravanja. UVOD: umski fond SR Jugoslavije obuhvata 2,85 miliona ha, od ega je 50,2% dravnih uma. Stepen umovitosti je 39,3%. Prema stanju uma vei deo ine ume i kulture- 49%, izdanake ume-42,8%, a ikare i ibljaci- 9%. Prosena zapremina po ha obrasle povrine je 107 m3, a ukupni godinji zapreminski prirast je 2,6m3/ha, Jovi i Medarevi 1995. Od ukupne povrine pod umama, iste sastojine liara obuhvataju 60,7%, a etinara 4,7%. Meovite sastojine etinara i liara obuhvataju povrine 33,0%, a meovite sastojine etinara 1,2%. ume su izgraene od oko 205 autohtonih vrsta drvea i bunja (170 lianih i 35 etinarskih vrsta) koje prema geografskoflornim elementima pripadaju srednjeevropskom elementu 57,9%, potskom elementu 32,6% i mediteranskom 9,5%. Na podruju SRJugoslavije nalae se primarni gencentri za vei broj

endemskih i endemsko-reliktnih vrsta Pinus peuce, Pinus heldreichii, Fraximus pallisae, Forsythia europaea, Corylus colurna. umski resursi Jugoslavije, obiluju brojnim ekotipovima, varijetetima, formama i drugim oblicima polimorfiuma, to su znaajni inioci za ouvanje adaptivnosti vrsta (Guzina 1980). U okviru umskih genetskih resursa, poseban znaaj ima prisustvo mnogobrojnih divljih vonih vrsta. U prirodnim umskim zajednicama Jugoslavije nalaze se oko 88 vonih vrsta iz 18 rodova. Pregled najznaajnijih rodova i vrsta dat je u tabeli 1.

Tabela1. Divlje vone vrste u umskim ekosistemima Jugoslavije Wild fruit species in forest ecosystems of Yugoslavia
FAMILIJA FAMILY CUPRESSACEAE Podfamilija JUNIPERIODEAE subfamily FAGACEAE CORNACEAE BERTULACEAE ROSACEAE ROD GENUS Juniperus VRSTA (E) SECIES (ES) Juniperus communis, Juniperus intermedia, Juniperus nana, Juniperus oxycedrus

Castanea Cornus Corylus Cotoneaster Malus Pyrus Rosa

Prunus

Rubus

Castanea sativa Cornus mas, Cornus sanguinea Corylus avellana, Corylus colurna Cotoneaster integerrima, Cotoneaste tomentosa Malus dasyphyllo, Malus domestica, Malus florentina, Malus silvestris Pyrus amygdoliformis, Pirus communis Rosa agrestis, Rosa alpina, Rosa canina, Rosa pendulina, Rosa glutinosa, Rosa tomentosa Pruns amygdalus, Prunus avium, Prunus cerasifera, Prunus fruticosa. Prunus tomentosa Rubus caesius, Rubus candicans, Rubus canescens, Rubus hirtus, Rubus idaeus, Rubus tomentosus Sorbus aria, Sorbus aucuparia,

Sorbus

ELEAGNACEAE JUGLANDACEAE CAPRIFOLIACEAE ERICACEAE

Hippophae Juglans Sambucus Vaccinium Vitis Ribes

VITACEAE SAXIFRAGACEAE

Sorbus domestica, Sorbus torminalis Hippophae rhamnoides Juglans regia Sambucus nigra, Sambucus racemosus Vaccinium myrtillus, Vaccinium uliginosum, Vaccinium vitis-ideae Vitis silvestris Ribes alpinum, Ribes grosularia, Ribes multiflorum, Ribes petraeum

Prekomerne i bioloki-uzgojno, esto nepravilno sprovedeno iskoriavanje uma, svojom retrogresivnom selekcijom i loim izborom semena negativno su se odrazile na izmenu kompozicije genofonda u populacijama drvea. Osiromauje genofonda preti gubitkom najvrednijeg genetskog materijala, ija je koncentracija ovde, s obzirom na veliinu povrine Jugoslavije, jedinstveno u Evropi. Pored ovoga specifini nepovoljni agensi spoljanje sredinezagaenost vazduha, kisele kie, saobraaj, industrijalizacija utiu na ubrzano propadanje uma i potiskivanje autohtone drvenaste vegetacije. Vrednost genetskih resursa vrsta drvea i bunja, kao i rastue potrebe za drvetom podrazumevaju inteziviranje rada u cilju ouvanja i usmerenog korienja genetskog bogatstva u uma i drvenastih biljaka in situ i ex situ, tabela 2. Tabela 2. Oblici ouvanja genofonda prirodnih populacija drvea Gene pool conservation of natural population of trees 1.Ouvanje genofonda in- situ- konzerviranjem zrelih sastojina 1.Gene pool conservation by in situ- conservation of mature stands - prirodni rezervati/ natural reserves - nacionalni parkovi/ nacional parks - seenske sastojine/ seed stands - grupe stabala (u extremnim sluajevima i pojedinane individue)/ tree groups )in extreme cases, individual trees) 2.Ouvanje genofonda ex situ- podizanjem specijalizovanih kultura 2.Gene pool conzervatin by ex situ- establishment of specialized plantatitons - arboretumi/ arboreta - ivi arhivi/ live archive - semenske plantae/ seed orchard - testovi provenijencije/ provanance test - testovi potomstva/ progeny test

Ouvanje genetskih resursa in situ U cilju ouvanja genofonda in situ, u SRJ izdvojeno je devet Nacionalnih pakova, deset

Regionalnih parkova, 50 Rezervata i 158 Semenskih sastojina privredno znaajnih vrsta etinara i liara, tabela 2. Nacionalni parkovi se prostiru na ukupnoj povrini od 240.600 ha, i to Fruka Gora, povrine 25.300 ha, erdap, povrine 63.608 ha. Tara, povrine 19.200 ha, Kopaonik, povrine 11.810 ha, ara, povrine 39.000 ha, Durmitor, povrine 39.000 ha, Biogradska Gora, povrine 2500 ha, Loven, povrine 22.000 ha i Skadarsko jezero, povrine 4000 ha. U nacionalnom parku Fruka Gora i erdap zastupljene su preteno zajednice liarskih vrsta, na Tari, Kopaoniku i Durmitoru preteno zajednice etinarskih vrsta a Skadarsko jezero obuhvata uglavnom zajednice drvea bunja plavnih stanita. Semenske sastojine, pored proizvodnje kvalitetnog sadnog materijala, s obzirom na svoj sastav su poseban vid ouvanja genofonda drvea i bunja, in situ... Semenske sastojine su evidentirane u Predlogu Reistra umskih semenskih objekata Jugoslavije, kojim je obuhvaeno 138 etinarskh semenskih objekata, ukupne povrine od 924 ha, od ega 36,9% su objekti jele, 28,5% smre, 14,2% belog bora, 11,8% crnog bora, 4,1% omorike. Kod liarskih vrsta izdvojeno je 20 semenskih sastojina povrine 210 ha, od ega 37,5% su objekti kitnjaka, 31,1% bukve, 21% meje leske, 8,4% lipe i 2% ostalih vrsta. Registri semenskih sastojina, sainjeni poetkom sedamdesetih, to podrazumeva neophodna njihovu reviziju kojom bi se morao i intezivirati rad na prouavanju i izradi reonizacije korienja semena privredno najznaajnijih vrsta drvea iz pojedinih zona u kojima su locirane semenske sastojine. Ouvanje genetskih resursa ex situ Za potrebe ouvanja genetskog bogatstva drvenastih vrsta Jugoslavije ex situ, putem reprodukcije odabranih uzoraka, umskih populacija osnovani su specijalizovani objekti i kulture: a) arboretumi i ivi arhivi, b) semenske plantae, c) provenijenini testovi, d) testovi potomstva i e) klonski testovi. a) U SRJ postoje etiri arboretuma: na okunici umarskog fakulteta u Beogradu, Stepin Lug, uplja stena i Baru. U njima se gaje pojedinani primerci ili manje grupe predstavnika preko 380 liarskih i etinarskih autohtonih i alohtonih vrsta drvea i bunja. Na oglednom dobru nstituta za topolarstvo nalaze se na oko 300 ha brojni uporedni klonski ogledi, genetske zbirke i ivi arhivi vrsta i hibrida iz rodova Populus i Salix, u kojima je zastupljeno vie hiljada genotipova iz znaajnog dela areala tih vrsta, meu kojima su i brojne sorte, koje su kod nas registrovane, odnosno ija je propagacija dozvoljena b) Na ukupnoj povrini od 14,3 ha su klonske i generativne semenske plantae koje su vie experimentalnog karaktera. Njihov broj, zastupljenost vrsta drvea i ukupna povrina su nedovoljne. Generatvne semenske plantae su osnovane od 50 familija polusrodnika omorike, na povrini od 2,7 ha (IsajevV. et all., 1990.) crnog bora od 49 familija, na povrini od 3 ha, (Tucovi i Isajev 1991.), divlje trenje od 30 familija povrine od 2 ha sa 50 klonova. c) Provenijenani test smre podignut je u cilju prouavanja genetske varijabilnosti ove vrste na jugoistonom obodu njenog areala (Isajev i uki, 1990., ijai-Nikoli, 1995.). Na tri lokaliteta, nadmorske visine od 600, 1000 i 1600 m ukupne povrine od 6 ha testira se osam provenijencija ove vrste koje su izabrane prema svojim, fenotipskim karakteristikama i kvalitetu uroda. d) Testova potomstva ima relativno malo, i ine ih linije polusrodnika crnog bora, omorike, planinskog javora i divlje trenje koje su, u specijalizovanim kulturama osnovanim na

e)

niim nadmorskim visinama. Klonski testovi. U nizijskim podrujima Srbije, a posebno na podruju Vojvodine, zasnovana je relativno gusta mrea klonskih testova, uporednih klonskih zasada i experientalno-proizvodnih zasada (makro ogleda) sa brojnim domaim i stranim klonovima topola i vrba. Na preko 300 ha zemljita raznih tipova prouavaju se adaptivna i proizvodna svojstva u cilju izbora najperspektivnijih sorti za gajenje u naoj zemlji.

Pregled ugroenih autohtonih vrsta i unutrarvrsnih taksona Popis vrsta i unutarvrsnih taksona iji genetski potencijal je viestruko znaajan, a koje su ugroene sastavljen je na osnovu malog broja analiza, zbog ega ga trea smatrati prelimnarnim. U popisu je dat i prioritet. Biljke su podeljene prema ugroenosti u tri nioa prioriteta, po sledeim kriterijumima: I prioritet: vrste i njihovi unutarvrsni taksoni ili grupe stabala kojima preti brz nestanak zbog eksploatacije ili drugog uzroka, a veoma su znaajne trenutno ili potencijalno za privredu, ili su od posebnog naunog interesa; II prioritet: vrste i unutarvrsni taksoni ili grupe stabala kojima se prirodno rasprostranjenje postepeno smanjuje, a znaajni su sa privrednog i naunog aspekta. III prioritet: vrste i unutarvrsni taksoni ili grupe za koje se predpostavlja da e im se areal u budunosti smanjivati. Pored ugroenih autohtonih vrsta i unutarvrsnih taksona dat je u tabeli br. 3.

Tabela 3. Pregled ugroenih autohtonih vrsta i unutarvrsnih taksona List of endangered autochtonous and intraspecific taxa Red. br. Number 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. Vrsta ili unutarvrsni takson
SPECIES OF INTERSPECIES TAXA

Prioritet Priority Picea omorika I Pinus peuce II Pinus heldreichii I Picea abies (pojedine grupe stabala il populacije- soe group II of trees or population) Abies alba II Pinus nigra ssp. goensis I Fagus sylvatica moesiaca III Quercus robur var. tardiflora III Quercus rour var. praecox III Quercus pedunculiflora III

11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31. 32.

Quercus dalechampii Quercus virgiliana Corylus colurna Juglans regia Populus alba var. nivea Populus tremula Populus x canescens Populus nigra Populus nigra thevestina Daphne blagayana Lauroccrasus officinalis Prunus avium Acer pseudoplatanus Acer platanoides Acer intermedium Acer heldreichii Ilex aquifolium Forsythia europaea Syringa vulgaris Fraxinus pallisae Fraxinus angustifolia Fraxnus excelsior

II II II III II III II I II I I II III III II II II III III II III III

S obzirom na znaajne prioritete I, vrste koje spadaju u ovu kategoriju, kao i predlog naina za njihovo ouvanje dati su u tabeli br.4.

Tabela 4. Nai uvanja vrsta i prioriteta I Method of conzervation of I priority species

Grupna ili pojed..indiv sastojine Sem. Sem.plantae parkovi Nac. Arboretumi ivi arhivi Banka semena T T T T T T T T T stabla Plus Prirodne sast. Rez. um. Kulture

Nijencije Prove-

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7.

Picea omorika Pinus heldreichi i Pinus peuce Pinus nigra Populus nigra Fraxinus pallisac Corylus colurna

X Var. leukodermis Ssp. gonensi s X X X X X

X X X X X X X

X? X? X

X X X

T T

X T T T

X T

T T T

X X

T T T T

X X

X X

T T

T T

T T

T T

Ojanjenje: X- postoji, T- treba

Banka polena

Potomstva

Klonovi

R.b r No.

Vrsta Species

Unutar vrsni taksoni

uvanje in situ

uvanje ex situ Testovi

Programi i budue aktivnosti na ouvanju genetskog bogatstva in situ i ex situ Polazni matreijal za ouvanje genetskog bogatstva in situ i ex situ predstavlja spontane i kulturne zajednice drvea u prirodnom i proirenm arealu vrsta. Skoranje kvantitativne studije u populacionoj i ekolokoj genetici upuuju na t, da prirodne i odomaene vrste sadre znaajne rezervoare genetske varijabilnosti i to kako geografske tako i intrapopulacione. Postoji mnogo varijanata kod svake vrste, pa kolekcijom moe biti obuhvaen samo mali deo od ukupne varijabilnosti vrste. Experimentalna osnova korienja polaznog materijala je predhodno, eksperimentalno ispitivanje (aprobacija) raznih populacija u posebnim geografskim, ekolokim i populacijskim test kulturama. U prirodnim i kulturnim populacijama vrsta drvea, uestvuju kako procesi koji obezbeuju promenjivost tako i oni koji obezbeuju stabilnost genotipova. Period dugotrajne stabilnosti tokom rasta smenjuje se sa reroduktivnim fazama, koje karakteriu brze transformacije kroz kvantitativne i kvalitativne promene u svakoj od kerinskih generacija. Balans izmeu ova dva procesa oznaen je kao rekombinacioni sistem. Rekombinacioni sistemu su nedeljivi od spoljne sredine, a to umnoava probleme istraivanja. Mada promenjivost u rekombinacionim sistemima ima kvalitativan karakter, razlikuje se tri osnovna tipa: otvoren, ogranieno otvoren i zatvoren tip rekombinacionog sistema. Otvoren rekombinacioni sstem karakterie se visokim nivoom autbridinga, velikim heterozigotnou i obiljem unutarpopulacionih tipova polimorfizma. Osobenosti otvorenih rekombinacionih sistema utiu na provoenje potencijalne u slobodnu promenjivost time na poveanje produktivnosti novoosnovanih kulturnih zajednica. Zakljuci Ouvanje i unapreenje genofonda dverziteta drvea i bunja Jugoslavije nije jednostavan poduhvat, ali ako se naini jedan dugogodinji plan rada i obezbeenjem njegove realizacije, rezultati nee izostati. Genetika strktura lokalnih populacija vanih karika u evoluciji vrste. Dosadanja proiavanja osobina populacija i efekata prirodne i iskustvene selekcije na genetiku strukturu populacija doprinosi ouvanju i unapreenju genofonda alohtonih vrsta biljaka. Balansni model genetike strukture populacije otkriva nova svojstva populacija i zahteva dalja istraivanja, naroito odnosa subpopulacija, familija polusrodnika i organizama s jedne strane i promenjivih faktora spoljanje sredine s druge strane na razmenu genetikog materijala u okvirima prirodnih i kulturnih populacija. Svaka od raspoloivih etapa zatite i oplemenjivanja ima odreenu namenu i u veini sluajeva je samo deo ukupnih aktivnosti. umski fond u dendroflori nacionalnih parkova i semenskih sastojina, je bogat vrstama drvea i bunja, ai njegova genetika varijailnost jo nije dovoljno poznata, to stvara tekoe oko njegovog adekvatnog korienja pri podizanju novih kvalitetnih umskih kultura. Nedostatak specijalizovanog kadra problem uuvanja i unapreenja genofonda ini jo sloeniji. Iz navedenih razloga , neophodno je prii to pre experimentalnom reavanju vih problema kako bi se naao najbolji nain za ouvanje i unapreenje genofonda drvea i bunja, in situ i ex situ. ume nacionalnih parkova, semenskih sastojina, rezervata, ivih arhiva arboretuma, provenijeninih testova i semenskih plantaa imaju mnogo vei znaaj nego to to dosadanji aktivan odnos prema njima pokazuje. Dosadanja prouavanja osobina populacija i efekata prirode i skustavene selekcije na genetiku strukturu populacija umskih vrsta doprinose ouvanju i unapreenju genofonda autohtonih drvenastih biljaka. Balansni model genetike strukture populacija otkriva njihova nova svojstva i zahteva dalja istraivanja. PRIMENA DOSTIGNUA MOLEKULARNE GENETIKE U OUVANJU

ANIMALNIH GENETSKIH RESURSA

UVOD: Uprkos veliko raznovrsnosti ivog sveta, potencijalno znaajnogu poljoprivrednoj proizvodnji (40.000 vrsta kimenjaka, 4000 vrsta sisara, 9000 vrsta ptica), samo je 30-40 vrsta ukljuujui i ivinu domesticirano i gaji se u cilju zadovoljavanja razliitih potreba oveka. U okviru navedenog broja vrsta domaih ivotinja danas postoji preko 3500 rasa i sojeva, meutim najvei deo proizvodnje u stoarstvu zasnovan je na relativno malom broju visoko produktivnih rasa, dok su ostale rase potisnute ili imaju lokalni znaaj (UNEP, 1995). Treba imati u vidu injenicu da brojne autohtonr rase imaju dugu istorju razvoja u specifinim uslovima sredine, pod uticajem raznovrsnih evolutivnih faktora i kriterijuma koje je nameta ovek, pa prema tome predstavljaju jedinstven sklop naslednih informacija. Mnoge od ovih rasa poseduju izvanredne adaptivne osobine ili su genetski otporne na pojedine bolesti (Jovanovi,1995.). Otporne i dobro prilagoene datim uslovima gajenja, autohtone rase u susretu sa nepredvidljivom budunou mogu predstavljati vaan izvor varijabilnosti. Zbog toga treba spreiti njihovo iezavanje, kao i nekontrolisano unoenje genoma drugih rasa u njihoe populacije (Lynch i Lande, 1993; Jovanovi, 1995). Kljuni element ouvanja rase kao osnovne jedinice animalnih resursa, treba da bude njihova objektivna genetska karakterizacija u cilju dobijanja kompletne slike unutar vrste. Izbor odgovarajue rase ili soja za ouvanje treba da bude zasnovan na kombinovanim podacima o istorijskom razvoju rase, kao i njenim genotipskim i fenotipskim karakteristikama. Ovaj rad prestavlja pokuaj pregleda mogunosti genotipske karakterizacije rasa, zasnovane na savremenim dostignuima genetike. Genetska karakterizacija rase Rasa, kao osnova jedinica animalnih resursa, moe se definisati na razliite naine, u zavisnosti od naina utvrivanja varijabilnosti bitnih rasnih karakteristika. Mogunosti utvrivanja varijabilnosti menjale su se u zavisnosti od razvoja metodologije prouavanja. Tradicionalni nain opisivanja rase zasniva se na lako uoljivim morfolokim i fizioloki- proizvodnim karakteristikama pojedinih rasa. Razvoj novih tehnika prouavanja varijabilnosti omoguio je opisivanje rasa na osnovu frekvenca gena za pojedine komponente biohemijske prirodebiohemijski koncept rase. Ovo se pre svega odnosi na utvrivanje polimorfni sistema krvnih grupa, pojedinih proteinskih i enzimskh sistema, kao i polimofizma samog molekula DNA, koji se koristi kao genetskih markera pri opisivanju rasa (Tucker, 1975). Globalni program ouvanja animalnih genetikih resursa treba da omogui formiranje objektivnih kriterijuma na osnovu kojih je mogue doneti odluku koja rasa treba da se ouva. Zabrinutost zbog gubitka genetskog diverziteta je do sada, bila usmerena na retke rase, uglavnom u zemljama treeg sveta. Meutim, globalno raspolaganje animalnim genetskim resursima u osnovi ne priznaje razliku izmeu rasa iji je opstanak ugroen i onih koje to nisu, ve onih ije je proizvodno znaenje umanjeno ili se gubi i onih ija je proizvdnja znaajna ili bi mogla biti od znaaja u neposrednoj budunosti. Ouvanje maksimalnog genetskog diverziteta je mogue konzerviranjem ogranienog seta svih rasa koje pokazuju najvee genetske razlike unutar vrste, ukljuujui i one kod kojih se distribuira jedinstven alel ili kombinacija alela.

Genetska distanca

Uprkos znaajnim rezulatatima postignutim u prouavanju i mapiranju genoma domaih ivotinja, jo uvek nije mogu u potpunosti opisati genetsku razliku izmeu dve rase. Bez obzra na nedovolan broj podataka o genomu vrsta domaih ivotinja, opte je prhvaeno miljenje je da se merenjem genetske distance obezbeuje trenutno najbolje informacije koje u nedostatku drugih, preciznijih podataka omoguava rangiranje rasa i populacija na osnovu stepena filoenetskog razvoja (may, 1990). Mnogobrojne mere su predloene radi to preciznijeg odrevanja distance (Wright, 1978; Nei, 1972) meutim, svi postupci zahtevaju da se primarno odredi distribucijagena u populacije. Genetska distanca se odreuje na osnovu skupnog razmatranja lokusa. Proena genetske distance se koristi u evolutvno-genetskim istraivanjima, radi opisivanja genetse strukture populacije i odreivanja evolucione srodnosti izmeu vrsta, odnosno rasa. Rezultati utvreni programom merenja genetske distance su neophodni, kada se utvruje pravac selekcije, planirau budua istraivanja, prilikom poreenja razliitih rasa i pri razvoju multidisciplinarnih istraivanja.

Mapiranje gena Upotreba animalnih genetikih resursa u budunosti bie zasnvana na identifikaciji gena koji su u vezi sa specifinim fenotipskim karakteristikama. Tehnike za brzo mapiranje i izolaciju gena kao i za njihovu karakterizaciju na nivou strukture i funkcije DNA se preciziraju i razvijaj. Verovatno je e biti omogueno da se rase i sojevi koji se odlikuju jedinstvenim ili retkim karakteristikama okarakteriu na molekularnom nivou. Na ovaj nain bie mogue koristiti retke i pojedinane alele u programima intodukcije genskih varijanti u populacije primalaca, ime bi se, uz primenu odgovarajuih programa selekcije, poveala frekvenca ovakvih alelnih gena u populacijama.

GENETIKI RESURSI PLEMENITE DIVLJAI

UVOD: Gubitak genetikog diverziteta nije sporan. Prisutno troenje genetikih resursa,

sigurno da je najveim delom posledica, ekonomskih promena i ukupnog razvoja drutva. Taj gubitak se deavao u prolosti, a deava se i sada. To znai, da je stalno prisutan i dobro poznat. Stalno prisutne promene, iziskuju ppotrebu, razmatranja efikasnih programa prezervacije. U pristupu razmatranja pitanja koja se u vezi sa prezervacijom, javlja se i skoro neizbean konflikt, izmeu elja za konzervacijom postojee raspoloive varijabilnosti genetikih izvora ili izvora gena, s jedne strane i potrebe usmeravajueg poboljanja u uskim okvirima odreenih genotipova, a u interesu efikasnije proizvodnje s druge strane. U ouvanju genetikih resursa plemenite divljai, primarni cilj, zatita postojee genetike varijabilnosti, posebno u prvoj fazi rada. Zatita postojeih genetikih resursa, divljih ivotinja, moe i mora biti razmatrana, sa tri aspekta i to: a) onih vrsta divljai, koje su rodonaelnici ili srodnici domaih ivotinja b) vrsta plemenite divljai, posebno onih koje se gaje pod veim ili manjim neposrednim uticajem oveka-odgajivaa. c) ostalih vrsta divljih ivotinja, koje u irokom smislu, predstavljaju biodiverzitet faune. Uvaavajui sve spomenuto tj. imperativnu potrebu da se postojei genetiki resursi zatite i ouvaju, neophodno je ukazati na sadanje stanje i mogunosti koje su poznate i prisutne. Stanje i mogunosti Prema raspoloivim informacijama Hodges (1992) ukazuje na znaaj divljih ivotinja, koji se ogleda u injenici, da one poseduju deo zajednikog genoma sa svojim domaim srodnicima. Otuda prisutna varijabilnost i polimorfizam, mogu i verovatno e biti korisni u kasnijem razvoju, kada molekularna genetika, dostigne nivo, na kome e moi iste da koriste, kako u pravcu daljeg istraivanja, tako sigurno i u praktinom smislu. Upravo iz tih razloga isti autor nagalaava, da u FAO umarskim programima, to nije formulaisano kao zadatak. Zato i postavlja pitanje, da li FAO treba da bude inicijator za prezervaciju ivih divljih ivotinja, i ako treba onda sa kojim organizacijama da to ini zajedno? Pri oceni sadanjeg stanja, neophodno je ukazati na izvesne injenice i dostignua u gajenju i zatiti nekih vrsta divljai. Za brojne vrste divljai, moe se rei, da se nalaze pod uestalim i odreenim pritiskom, iako moda sad nisu neposredno ugroene. Meutim, uticaji i promene koji su prisutni, upuuju na oprez i ukazuju da samozadovoljstvu nema mesta. Jedan od tipinih primera je itava grupa jelena. Neke od vrsta se ve smatraju domesticirane, druge se gaje na takav nain, da su na putu domestikacije.Konano neke od njih su bile nestale u divljini kao to je sluaj sa Elaphus davidianus, da bi posle vie vekova, ponovo bio naseljen u stanita svoe postojbine i to iz populacije gajenih u zarobljenitvu (Woodford, 1990). Slina skoro identina situacija je i sa konjima Prevalskog. Sliku sadanjeg stanja u sferi zatite postojeih populacija divljih ivotinja upotpunjuje i nekoliko tipinih zootehnikih postupaka koji se primenjuju u razmnoavanju divljai. Meu te postupke, po obimu primene mogu se ubrojati: - postupak ukrtanja, najvie zastupljen kod jelena poreklom iz razliitih klimatskih zona, a sa ciljem poveanja ukupnog obima proizvodnje. U osnovi ovoga lei elja i nastojanje da se manipulacijom promeni sezona parenja i s druge strane da se koristi efekat heterozisa. - primena postupka osemenjavanja, iroko rasprostranjena kod domaih ivotinja , sve se vie i znaajnijem obimu koristi za oplodnju divljai. Ovaj postupak se uspeno koristi, kod brojnih vrsta divljai, meu kojima su jeleni, los, lisice, vuice, plovue i fazani. Do sada su uinjeni pokuaji da dubokim hlaenjem sperme oko 200 vrsta, ali je malo

rezultata o ponaanju posle otapanja i testiranje njihove oplodne sposobnosti (Seager,1981). Pored spomenutog, i noviji postupci, kao to je prenos embriona, takoe nalaze svoju primenu i to posebno u pokuaju ustanovljavanja kako izmene sredine za embrionalni period razvia utie na potomstvo. Do sada su postignuti brojni uspeni prenosi embriona izmeu muflonskih i domaih ovaca (1976); gaura i goveda (1981); zebre i konja (1984);prevalskog i ponija (1984). Svi su ovi uspesi postignuti primenom hirukog postupka. Prvi uspean prenos embriona nehirukim putem realizovan je 1987. godine i to izmeu gaura i holtajnskog goveeta. Konano prvi intraspecijski prenos embriona postignut je 1989. godine izmeu indijske pustinjske make i domae make, uz predhodno obavljenu oplodnju postupkom in vitro. Uvaavajui tekoe, koje se posebno tiu ogranienja u obezbeivanju embriona, do sada je registrovan mali broj pokuaja sa prenosom prethodno duboko ohaenih embriona divljih ivotinja. Postignuti su samo ogranieni uspesi, o emu izvetavaju Cherfas (1984); Dresser et all. (1984 a,b) Hearn i Summers (1986) i Kramer et all. (1983). Za sva istraivanja kod divljai, u principu tehnologija je ista, kao za domae ivotinje. Istina ima razlke u oezbeivanju materijala. On se moe dobiti od divljai iz zoo vrtova ili od onih koje se gaje u divljini. U ovome drugome sluaju, posao se moe obaviti, samo sa posebnom obuenom i opremljenom ekipom. Osnovni pristup je u predhodno obavljenoj imobilizaciji mujaka, a potom postupkom elektroejakulacije uzimanje sperme. Pored navedenih postupaka, potreban genetiki matrijal moe se dobiti i od rtvovanih ivotinja i to kao sperma, tako i ovociti, koji u daljem postupku mogu biti oploeni in vitro. Ovociti mogu biti uvani kao takvi, posle dozrevanja u kulturi ili kao zigote. Naini zatite i uvanja genetikih resursa divljih vrsta Pre razmatranja moguih naina za ouvanje postojeeg genetikog diverziteta, neophodno je ukazati na neke bitne principe, znaajne za odabiranje vrsta i postizanje eljenog uspeha. Uspeno ouvanje genetikih resursa, zahteva da celokupan program, bude formiran na nacionalnom nivou. To znai da postoji jasno utemeljen opti interes i elja na nivou zemlje. Pored toga, potrebna je zajednika strategija, koja e se osigurati da formirani program bude koordiniran i efikasan. Sigurno da se kao prvo pitanje postavlja, izbor prioritetnih vrsta za prezervaciju. Prioritet mee biti uinjen, uz uvaavanje razliitih kriterijuma. To mogu biti ekonomski razlozi , ali u istoj meri i ekoloki. Verovatno ipak da je najvanija elja da se ouvaju oni geni koji e biti interesantni za unoenje u vrste domaih ivotinja. Izbor vrsta divljai za prezervaciju treba da obave strunjaci, sa autoritetom u domenu zatite. U izboru naina prezervacije, mora se imati u vidu opte poznata injenica, da ne postoji samo jedan i univerzalan postupak, koji bi bio optimalan u svim situacijama i za sve uslove. I za ouvanje genetikih resursa divljai, u osnovi postoje i mogu se koristiti dva pristupa i to: ex situ i in situ, kao i kod domaih ivotinja. Meutim, postoje i izvesne specifinosti. One se odnose na tekoe u obezbeivanju sperme, ovocita i embriona u ex situ postupku i u brojnim problemima koji su u vezi sa populacijama ivih ivotinja i in situ postupku prezervacije. Svaki od ova dva postupka ima prednosti. Iz toga razloga, pristup treba da bude njihovo kombinovanje a ne suprostavljanje. Konzervacija nije sama sebi cilj, niti je po sebi kraj. Uvaavajui ovu konstataciju, jasno je da briga o raspoloivoj varijabilnosti je stalno prisutna a prilaz reevanju problema u vezi s tim je stalno otvoren.

Kriokonzervacija se odlikuje izvesnim karakteristikama, koje su za ouvanje genetikih resursa bitne. U irokom smislu shvatanja, primene ona moe da zamrzne evoluciju genetikog materijala. Takoe, kriokonzervacija je i put na kome se mogu sauvati odreeni, reprezentativni, intermedijarni stadijumi, koji mogu biti upotrebljeni u nekom kasnijem vremenu, na drugom mestu a za posebne svrhe. S druge strane, in situ postupak, znaajan je iz najmanje dva razloga: - treba nastojati da se ive ivotinje sauvaju to je mogue vie, jer one ine dopunu kriokonzervaciji. - ivi oblici su adaptirani na odreene ekosisteme. Oni se i menjaju zajedno sa njima, otuda i njihova prilagoenost. To takoe moe imati, odreenu ulogu u zatiti. Korienjem postupaka kriokonzervacije za ouvanje genetike varijabilnosti od 98% obezbeuje sperma 25 srodnih oeva ili 25 roditeljskih parova, odnosno zamrznutih embriona (Smith, 1984). U pristupu in situ prezervacije, ouvanje genetikog diverziteta sa najmanjim gubitkom zavisi najvie od efektivne veliine-brojnosti populacije. Pored toga znaajan uticaj na odravanje genetike varijabilnosti ima odnos uea mujaka i enki, uzrasta struktura populacije i vrednost reproduktivnog odnosa. Efektivna veliina populacije mora biti relativno velika. Kako je naglaeno ex situ i in situ postupak treba kombinovati. Koji e u pojedinim fazama rada biti vie zastupljen zavisi od konkretnih uslova.

Organizacija prezervacije genetikih resursa divljai Za uspenu zatitu i ouvanje genetikih resursa neophodni su organizovani, koordinirani napori, bazirani na predhodno utemeljenim programima. Iz ovoga je jasno da ad hoc mere imaju malo ansi da zaustave gubitak genetikog diverziteta. U definisanju programa, predlae se pridravanje principa koji ukljuuju: a) inventarisanje i karakterizacija populacije sa specijalnom panjom na autohtone tipove. b) identifikacija prioriteta i mobilzacija resursa za istraivanje i razvoj koja ine potporu prezervaciji c) razvoj banki gena ugroenih populacija d) razvoj i odravanje banki gena e) procena i iskoriavanje razliitih genotipova, ukljuujui i one uvezene iz drugih zemalja f) saradnja sa drugim nacionalnim i meunarodnim programima Podrka razvoju banki gena i odravanje istih, kada je u pitanju divlja jo je na samom poetku. Otuda i preporuka FAO (1990) u kojoj se naglaava potreba tesne veze izmeu RAGR i svih koje ele da konzerviu genetiki materijal divljai. Ova preporuka je bazirana na uverenju, da DNK divljai moe biti vredna za domae ivotinje, i da e biti koriena u nastupajuem vremenu. Iz ovih razloga, posebna panja se mora posvetiti zdravlju one divljai ija e germplazma biti uvana u RAGR. U okviru preporuka, posebno je naglaeno da se u programe ukljue sve one vrste divljai, koje se gaje pod veim ili manjim uticajem oveka. Kao primer navode se jeleni. uvan genetiki materijal u razliitim oblicima moe biti korien (Seager, 1981.;Wildt et al.1989) za: 1) kao pomo u eliminisanju rizika i skupoe u transportu ivotinja 2) osemenjavanju enki i u odsustvu mujaka 3) smanjivanje opasnosti od prenoenja bolesti pri uvoenju novih ivotinja u populaciji. 4) formiranje novih linija u zatvoreni pul gen

5) obezbeenje sigurnosti od katastrofa i prirodnih nepogoda 6) obezbeivanje genetikog materijala za zarobljena ili divlja stada; infuziju u genetiki stabilne-statine populacije za promociju heterozisa i unoenje novih i ekonomski znaajnoh osobina 7) omoguva se bre umnoavanje ugroenih vrsta i primenom intraspecijskog embrio transfera. Pored svega, mora se stalno imati na umu, da se neke vrste dibljih ivotinja NE MOGU ouvati AKO SE uporedo ne titi i ne poboljava njihovo stanite. Iz svega iznetog jasno da je posao na prezervaciji divljai sloen, obiman i dugotraja. Sadanja saznanja, jasno upuiju na zakljuak, da osnovni pristup svakoj konzervaciji tj. njen kostur ini rad na obimnom i produbljenom istraivanju svih aspekata ovog problema.

Perspektive Obezbeenje diverziteta i njegovo ouvanje postie se prezervacijom genetikog materijala. U oba sluaja (ex situ i in situ) tehnologija reprodukcije je od primarnog znaaja. Tehnologija kriokonzervacije dostigla je visok nivo. Istina, ona jo uvek nije u potpunosti primenjiva u programima ouvanja nekih vrsta od nestanka- izumiranja. Pored toga, mora se naglasiti, da smanjenje genetikog diverziteta, bitno ograniava potencijal prilagoavanja na izmenjene ili nove uslove u sluajevima reintrodukcije divljih vrsta. Za primenu novih i savremenih postupaka u odravanju populacija divljai, neophodna su obimna bazna istraivanja u domenu uvanja haploidnih gameta, diploidnih embriona kao i kulture tkiva na niskim teperaturama (-196 oC). Postupkom kriokonzervacije olakava se razmnoavanje. Iz tih razloga, kako je spomenuto treba podravati razvoj banki germplazme, jer to: - smanjuje potreban-neophodan broj ivotinja za osiguranje visokog nivoa genetike varijabilnosti. - doprinosi unoenju genetikog materijala iz populacije divljih u domae i zarobljene ivotinje - izbegava se gubitak diverziteta koji moe biti izazvan, epidemija, prirodnim nepogodama i socijalno-politikim preokretima Prilikom korienja embrio kriokonzervacije za razmnoavanje divljai trea obezbediti: a) potreban broj fertilnih ivotinja b) produbljeno poznavanje fiziologije reprodukcije i ponaanja ivotinja, a sve sa ciljem kontrole reproduktivnog ciklusa c) sigurnu tehniku anestezije d) sistematski izbor enskih ivotinja, baziran na vrstim genetikim kriterijumima e) plodnu populaciju embrio primalaca iste il taksonomski sline vrste f) sigurno dugovremeno uvanje I pored injenice, da su istraivanja do sada uglavnom usmerena na muke gamete iz poznatih razloga, ona su nepotpuna obzirom da se mitohondrijalni i drugi citoplazmatini faktori naslea prenose samo od majke potomstvu. Takoe se mora imati u viu, da funkcionalna ekspresija nekih gena, determinisana je faktorima naslea ili od mukih ili od enskih roditelja. Iz spomenutih razloga, istraivanja moraju biti usmerena na razvoj prostijih i alternativnih postupaka prezervacija divljai. Predlog za dalji rad

Pre razmatranja predloga ta dalje preduzeti, neophodno je navesti sa ime raspolaemo i ta je do sada kod nas uraeno. U naoj zemlji, naalost, vrlo je malo panje posveeno problemima istraivanja divljai (Miloevi, 1986), kao i o genetikoj divergenciji i varijabilnosti srnee divljai (Miloevi- Zlatanovi 1994;1997). Najaktuelnije ta bi trebalo uraditi, moe biti sumirano u sledeem: A) Uspostaviti komunikaciju sa FAO u cilju dobijanja informacija iz domena dosadanjeg rada i dostignua koja se tiu divljih ivotinja. Posebno se to odnosi na eventualne dogovore i donete zakljuke. B) Ukljuiti se u globalni sistem zatite animalnih genetikih resursa na svim nivoima i to: 1) Internacionalni poduhvat za animalne genetike resurse 2) Komisija za animalne genetike resurse. 3) Internacionalni fond za animalne genetike resurse. Kao i sve druge institucije koje su od znaaja i angaovane su u ouvanju animalnih genetikih resursa C) Formirati deskriptore za sve vrste divljai u saglasnosti sa FAO. U njih ukljuiti: opte informacije, brojnost svake vrste, trend u poslednjih 30 godina, ocenu rizinog statusa, karakteristike, morfoloke, fizioloke i genetike. D) Na bazi formiranih deskriptora, pristupiti postavljanju osnova za banku podataka.