Ведска пољопривреда

Начин на који су древни народи обрађивали земљу можда ипак можемо сматрати
напреднијим од савременог, упркос постојећој технологији, механизацији и знањима из
хемије и биологије.
Данашња пољопривреда је индустријска и за собом оставља пустош и уништавање
земље. Биљне културе се модификују како би издржале третирање разним хемијским
супстанцама, биодиверзитет се смањује, пчеле полако нестају, а ми људи полако али
сигурно све више почињемо да личимо на неки облик вируса, уместо на божанска бића.
У оваквом времену, оживљавање древног знања о правилном односу према земљи и
пољопривреди, представља насушну потребу.

Ведска органска пољопривреда, коју је на светлост дана поново изнео чувени

индијски гуру Махариши, не само да је напреднија и одрживија у односу на модерну
пољопривреду, већ иде даље и у односу на ригорозне стандарде органске пољопривреде.
Користећи древне ведске технологије, фармери се уздижу до више свести и уче се животу
у складу са законима природе.
У том процесу, нека од постојећих знања која се сервирају на пољопривредним
факултетима падају ничице као сулуде теореме. Технологија употребе звукова, која се
у ведској пољопривреди користи за буђење унутрашње интелигенције биљака како би
произвеле обиље плодова, представља напредније знање од свих досадашњих метода
које се користе у конвенционалној пољопривреди. А та технологија потиче из времена од
пре 5000 година.

Намера коју је Махариши Махеш Јоги имао када је засновао визију здравог и одрживог
начина производње хране, може послужити као звезда водиља свим будућим
генерацијама фармера, вртлара и заљубљеника у природу.

“Ми ћемо основати Ведски пољопривредни универзитет како бисмо представили знање
Природног Закона, и знање о нутритивном и по здравље благотворном учинку хране која
је природно гајена.
Читав процес развоја биљке, од семена па до листова, цветова и плодова, стимулисан је
лепим мелодијама и музиком, као и сезонским утицајима сунца, месеца, планета, звезда,
и уопште свим квалитетима околине у којој та биљка расте. Ово је већ доказано кроз
разноврсна светска научна истраживања. Да бисмо све то извели, искористићемо помоћ
ведских експерата из Индије чије традиционалне мелодије и ведске рецитације производе
најјачи ефекат.”, написао је Махариши поводом излагања своје визије.

Да овако прелепо и корисно знање постане доступно и у нашој земљи, потрудили су

се Фонд Органске Србије и Савез за трансценденталну медитацију Србије, организујући
семинар ведске органске пољопривреде у Београду.
Семинар је структурисао др Питер Свон који је током многих година радио с Махаришијем
на пројектима ведске органске пољопривреде и у том процесу је темељно истражио
основе производње хране.
Многи пројекти на којима је др Свон радио захтевали су од њега да развије свеобухватно
разумевање о томе како биљке добијају своју храну, шта је хемијско-индустријско
узгајање урадило земљишту и биљкама, и како се органски услови могу поново
успоставити. Он је схватио да баште и оранице деле исте системе прехране који
припадају већим циклусима у окружењу, и ако разумемо ове системе, ми можемо развити
природне и једноставне методе којима ће баштованство и пољопривреда постати лаки и
самоодрживи.
Др Свон је подучавао нови метод пољопривреде у преко 11 земаља света, и његов циљ
је да прикаже фундаменталне принципе научног органског узгајања, како би се омогућио
прелаз ка истински одрживим ведским заједницама широм света.

Ради мање а постигни више!

Ово је главни мото др Свона. Трансформација модерне пољопривреде која се заснива
на орању ка пољопривреди без орања, представља најважнију тему на курсу. Детаљно
је објашњено какве све негативне ефекте земља трпи због орања и колико је лакше
заснивати пољопривредну производњу без тог начина обраде земље. Употреба
механизације се вишеструко смањује, а број радова које је потребно извршити на њиви
се смањује са данашњих 8 на само 2 – сетву и жетву. Техника коју ведска органска
пољопривреда користи како би се укинуло орање јесте коришћење покровних
култура пред сејање главне културе. Тако на пример, пре него што желимо да
посејемо кромпир, кукуруз или нешто слично, посејаћемо прво раж. А потом, када раж
довољно нарасте, само ћемо је поваљати и тако добити покров на њиви, попут ћебета.
Затим се у усечене бразде сеје главна култура која ће несметано расти ослобођена
корова и под заштитом дебелог покривача ражи. На овај начин се потпуно избацује
наводњавање, прихрана, хемијска заштита и проблем са коровом. Једноставно, а опет
тако далеко у односу на данашњи начин рада. Др Свон је ипак оптимиста, јер како каже,
“људе ће, ако ништа друго, економска исплативост овог начина производње натерати да
му се и окрену.”

Да ли је могуће да упркос свим модерним сазнањима ми и даље нисмо дорасли

разумевању Природног Закона?

Употреба хемикалија при заштити и прихрани биљака представља можда најопаснију

димензију модерне пољопривреде. Стиче се утисак да је овакав начин рада
популаризован и стимулисан управо од стране великих компанија које производе
препарате и ђубрива. А неретко су те компаније управо и финансијери универзитета и
стипендија за будуће пољопривредне стручњаке.
Употреба хемикалија изазива огромно оштећивање земљишта, и у ствари ослабљује
саме усеве, као и људско здравље. Нутритивна вредност биљака које се данас користе у
исхрани је вишеструко испод нутритивне вредности коју су оне имале пре само 70 година.

“Сада смо дошли до сазнања да је биологија (бактерије, гљивице, глисте, итд.) одговорна
за креирање структуре земљишта, као и његове плодности.”, наводи др Свон.
“Последњих 70 година се мислило да плодност земљишта зависи од спољних фактора, да
зависи од хемикалија, и да због тога што биљке црпе хранљиве материје из земљишта,
оно временом постаје исцрпљено. Нова сазнања говоре да плодност земљишта зависи од
биологије земљишта – бактерија, гљивица, глиста, итд., а то нам открива чињеницу да
је плодност земљишта неисцрпна све док се његова биологија одржава у равнотежи.”,
објашњава он.

Слабе и оболеле биљке луче посебне врсте феромона и емитују одређену врсту
инфрацрвеног зрачења, што за узврат привлачи штеточине. На тај начин се природа
брине о уклањању болесних и слабих биљака, остављајући простор за здраве и напредне.
Међутим човек нема разумевање овог природног закона. Уместо да се бринемо о снази и
имунитету биљке, ми се бринемо о њиховом квантитету, профиту од продаје, величини и
изгледу. Циљ је само привући купца, док се укус и нутритивна вредност занемарују.
На фотографијама које су приказане у оквиру курса о ведској органској пољопривреди,
јасно се могло видети да биљке које расту према принципима ведског знања нису
нападнуте од штеточина и не болују од болести, док биљке које су расле на преораној и
хемијски третираној земљи скоро увек су биле изложене разним проблемима.
 

Оно што је веома битно, можда и пресудно, при коришћењу принципа ведске органске
пољопривреде, јесте то што земља са сваком наредном годином постаје све плоднија,
насупрот њеном исцрпљивању у модерној пољопривреди. Ово је последица коришћења
покровних култура, које се током распадног процеса претварају у хранљиве материје
и хумус. Сваке године, дакле, фармер коришћењем ових принципа добија све плоднију
земљу.Коришћење компоста и малчирање су главни начини којима се овај ефекат
постиже. Додавањем сена, сламе, или другог органског материјала око самих биљака,
добија се заштитни покровни слој који има вишеструке ефекте. О таквом начину
гајења доступно је много информација, а можда најбоље примере можемо пронаћи у
Пермакултури.

Ведска органска пољопривреда и Пермакултура деле много заједничких принципа и

њиховим проучавањем и применом можемо у потпуности трансформисати нашу будућност
производње хране.

Током курса у Београду, представљени су и принципи материје и звука.

“Према сазнањима модерне квантне физике, читав универзум се састоји од фреквенција

које су у међусобној интеракцији и које напослетку припадају Јединственом Пољу.
Те фреквенције, како постају све више манифестоване, могу се опажати и као звучне
фреквенције. Дакле читав универзум је игра звукова.”, каже др Свон.

Он објашњава како “постајући све више у дослуху са тим пољем Природног Закона,
које руководи целокупним универзумом, фармер је у стању да се понаша као централна
тачка у којој се сусрећу сви аспекти Закона као што су клима, временске прилике, семе,
земљиште, усеви, потребе његове породице и друштва, технологија, финансије, итд.
Он тада може бити у интимној интеракцији са свима њима. Само фармер са потпуно
развијеном свесношћу, која је у потпуности једно са Јединственим пољем Свести, може
успешно и спонтано делати према Природном Закону, и на тај начин бити успешан у
погледу свих различитих варијабли које нам живот нуди.”

 
Свест, поштовање природе и њених закона, ненасилност и љубав према земљи, темељни
су принципи на којима треба заснивати нове начине пољопривредне производње. Да би
се такво схватање уградило у нове генерације, неопходно је радити на више нивоа – од
формалне едукације, па све до интензивног рада на сопственој свести. Планета Земља
је дошла до критичне тачке, и уколико се не догоди позитиван заокрет у нашем односу
према њој, велике су шансе да ћемо бити сведоци страшних последица. Многи кажу да је
већ касно, а многи не пристају на то и настављају да се боре. Запитајте се и сами којој
врсти људи припадате, и какав свет желите да оставите својој деци. Али шта год да
изаберете, имајте једно на уму: Све што радите, себи радите!

Аутор: Милан Бојић за магазин Сенса