NAJUDNIJA TAJNA

SVIH VREMENA: Ako

ovo shvatite,
ostvarie vam se sve
to poelite!
17, 2016
Kroz celu nau istoriju mnogi veliki i pametni ljudi, profesori,
filozofi, proroci su se oko mnogo stvari sporili ili su se slagali, ali
oko jedne stvari, oko jednog zakona prirode su se jednoglasno
sloili: postajemo ono o emu razmiljamo.

To je najudnija tajna. Zato je, uopte nazivamo udnom i zato tajnom,

kada to, u stvari, i nije nikakva tajna?

Prvi put je ovaj zakon proglaen od strane nekih mudraca koji su odavno
hodali po ovoj planeti, a kasnije se ova ista tajna pojavila i u Bibliji.
Paradoksalno, ali svega mali, zanemarljiv broj ljudi je nauio i razumeo tu
tajnu. Zato je udna i zato je iz nekog udnog razloga ovaj zakon i dalje za
najvei broj ljudi ostao tajna.

Markus Aurelijus, veliki rimski imperator saeto je rekao sve to treba da

znamo:

ovekov ivot je ono to njegove misli naprave od njega.

Benjamin Dizraeli, jedan od najpoznatijih primera u istoriji Velike Britanije

je rekao:

Sve e doi ukoliko ovek moe da se strpi. ovek ako ima svoj cilj, on e ga
i ostvariti. Nita se ne moe odupreti elji koja postoji za ispunjenje
njegovog cilja.

Vilijam Dejms, veliki ameriki filozof i psiholog je rekao:

Treba da se ponaamo potpuno hladnokrvno, oseamo i radimo kao da se

na cilj ve ostvario. To stanje svesti e nepogreivo tano napraviti
konekciju, vezu sa onim to elimo da postignemo i mi emo to postati. To
oseanje da smo ve uspeni, da smo ve ostvarili svoj cilj, e nam prei u
svakodnevnu naviku, zbog koje emo se oseati bolje i biti daleko sigurniji u
sebe i to to radimo. Ali, zaista, moramo jako eleti da ostvarimo svoj
iskljuivi cilj, pri emu je jako vano da, u isto vreme, ne elimo i sto drugih
stvari, nevezanih za na trenutni cilj.
Jo jedan veliki um, Norman Vinsent Peale, je ovako formulisao stvari:

Ukoliko mislite negativno, rezultati e biti negativni, ukoliko mislite

pozitivno, postii ete pozitivne rezultate.

Odlina je i misao koju je izrekao slavni Dord Bernard o: Ljudi uvek

krive spoljanje okolnosti za ono to su postali. Ja ne verujem u sticaj
okolnosti. Ljudi koji uspevaju u dananjem svetu su oni koji trae okolnosti
koje oni ele, okolnosti koje njima odgovoraju, a ukoliko ih ne uspeju
pronai, oni ih stvore. Prilino oigledno, zar ne?
Postajemo ono o emu razmiljamo!

Osoba koja razmilja o konktretnom i vrednom cilju pre ili kasnije e ga

ostvariti, zato to aktivno razmilja o tom cilju. Obrnuto, osoba bez jasnog
cilja, osoba koja ne zna gde se zaputila, ije su misli samim tim konfuzne,
osobe koje ive pod stresom, u svakodnevnom strahu i zabrinutosti, samim
tim e kreirati ivot pun frustracija, strahova, stresa i brige. I ako ne
razmilja ni o emu, nee postati nita. to kae stara poslovica, Kako
sejemo, tako emo i njeti.

Ljudski um u velikoj meri moemo uporediti sa njivom nekog seljaka.

Zemlja seljaku prua mnogo izbora. Na toj zemlji moe posejati ta god
poeli. Sama zemlja uopte ne mari ta je seljak na njoj zasejao. Seljak o
tome odluuje.

Na um, poput njive seljaka, e nam vratiti ono to smo posejali. Briga
njega ta smo mi to posejali. Ako seljak poseje dva semena, na primer,
jedno seme kukuruza i jedno seme bunike, uredno obe biljke zaliva, ubri,
brine o njima, ta mislite ta e se dogoditi? Kada doe vreme, vratie mu
prelepu otrovnu buniku, jednako lepu kao ikukuruz. Imat e dve prelepe
biljke, jednu hranljivu, ali i jednu otrovnu. Znai, ono to to smo posejali,
to emo i da anjemo. To je injenica.

Mi taj zakon ne moemo da promenimo i nemamo zato da sumnjamo u

zakon, jer je to jednostavno, zakon. Protiv njega ne moemo. Isto kao i
zakon gravitacije.

Ljudski um je daleko plodniji, daleko neverovatniji i misteriozniji od njive

seljaka, ali funkcionie na apsolutno isti nain. Njemu je potpuno svejedno
ta smo u njega zasadili: uspeh ili neuspeh, konkretan, vredan cilj dostojan
naih ideala i naih vrednosti ili konfuziju, nerazumevanje, strahove, stres,
depresiju i sve ostale negativne stvari.
Po roenju na um dolazi uz ostale stvari kojima smo opremljeni za ivot
besplatno! Ali, stvari koje dobijemo besplatno, mi ne umemo da cenimo;
vrednujemo samo one stvari za koje dajemo novac, a to je najvea greka.

Paradoksalno je da je sve ono to zaista vredi u naem ivotu besplatno

na um, telo, dua, nade, snovi, ambicije, inteligencija, ljubav prema
porodici, deca, najblii, prijatelji, ljubav prema zemlji u kojoj ivimo. Sve
ove neprocenjive vrednosti su besplatne, a stvari za koje dajemo novac su
vrlo jeftine i u svakom trenutku ih moemo zameniti.

Pametan ovek moi e u jednom trenutku sve da izgubi i da ponovo stvori

bogatstvo, kakva god ga srea zadesila, kakvi god ga vetrovi na putu do
njegovog cilja budu lomili. Ako nam kua izgori do temelja, mi je moemo
ponovo sagraditi.

Na um je sposoban da obavi bilo koji posao koji smo mu zadali, ali u praksi
mi, umesto da ga koristimo za velike poslove, za postizanje velikih ivotnih
ciljeva, mi ga koristimo za neke male bezvezne poslove, koji pomau da
tamo neki drugi ljudi ostvare svoj cilj, neki koji znaju gde su se zaputili,
neki koji znaju ta hoe od svog ivota.

Odluite sada, ta je to to zaista elite? Stavite sve na papir i zasadite tu

klicu u svoj um. To e biti najvanija odluka koju ete u svom ivotu doneti.
Ako elite da uspete u odreenom poslu, napredujete u firmi za koju radite,
u vaem drutvu, u vaoj zajednici ili organizaciji, elite da se obogatite?
Sve to treba da uradite jeste da zasadite taj cilj, tu klicu u va um, dobro
brinute o njoj da ne uvene, budete istrajni i radite uporno u pravcu tog cilja
koji ste sebi zacrtali i vi ete na taj cilj, pre ili kasnije, stii. To e postati
stvarnost.

Razmiljajte o svom cilju u pozitivnom i oputenom smislu. Zamislite u

svojoj glavi da ste ve ostvarili taj cilj. Opustite mozak na tren i zamislite,
vidite i doivite sebe kako radite stvari koje ete raditi kada ostvarite svoj
cilj.