TA JE TO MEDITACIJA?

Sposobnost uma koju uopte ne koristimo

Meditacija je jedan od onih apstraktnih pojmova koji se esto koriste, a malo ko mu

zna pravo znaenje. Zato emo se potruditi, da za sve one koji praktikuju meditaciju,
pribliimo ovaj fenomen i osmotrimo ga iz svih uglova.

Re meditacija etimoloki vodi poreklo od latinskog meditatio, to znai udubljivanje,

razmiljanje, usredotoenje. U tom smislu, meditacija ne bi bila mnogo razliita od
koncentracije odnosno fokusiranja panje, to jeste svojstveno za Zapadnog oveka.

Da, meditacija, kao i koncentracija, ima veze sa fokusom panje, ali, koliko god da su
odreeni mentalni procesi bili slini grkim filozofima, danas moramo napraviti razliku, jer
je osnovna snaga i znaaj meditacije za modernog oveka, upravo u onome to pravi
razliku izmeu nje i drugih mentalnih procesa.

Udubljivanje, uivljavanje i produbljivanje mentalnih sadraja je mentalna aktivnost koja

nam je donela mnoge dobrobiti, ali i mnoge probleme. Koncentracijom i udubljivanjem
doli smo do raznih odgovora, sakupili dovoljno kolektivne mentalne energije da izgradimo
svet u kom ivimo. Meutim, zbog nedostatka meditacije, taj svet je ispunjen patnjom.
Niko nas nije nauio kako da prestanemo da se uivljvamo.

Sa Istoka, pre svega iz Budizma, dolazi nam jedan drugaiji koncept meditacije od onog
koji su definisali grki filozofi. Meditacija je sada sredstvo irenja svesti i nain da doete
do prosvetljenja. Meutim, ljudi ne mogu tek tako da shvate neto to je nastalo u sasvim
drugaijoj kulturi. Zato je meditacija ostala nerazreena misterija za nas na Zapadu.

Da li ste primetili da je veina ljudi uivljena u neku sliku u koju duboko veruju (ideologija,
vera, porodine vrednosti ili drutvene uloge). Niko od njih nije siguran ta je to, ali e
burno reagovati na svaki pokuaj skrnavljenja te slike. To vam je kao kad biste na
gradskom derbiju u jednom navijakom taboru izvadili zastavu protivnikog kluba.
Moda e neko pomisliti da su navijai specifina grupa ljudi, ekstremnih shvatanja, ali svi
smo mi navijai negde duboko u sebi. Svi smo uivljeni u neke slike za koje ba i nismo
sigurni kako se uklapaju u na identitet, ali ako neko takvu sliku ugrozi, to oseamo kao
no pravo u srce.

Meditacija je, najprostije reeno, mentalni proces odvajanja svesti od tih slika. Taj
proces je uvek praen iskustvom unutranjeg uvida, jer onog trenutka kad se svest
oslobodi odreene slike, pred njom se pojavljuje nova, dublja slika. Dakle postajemo
svesni neeg novog. To moe biti neka kolektivna predstava ili individualna slika nastala u
detinjstvu, a koju smo potisnuli duboko u podsvest, ali to dublje odlazimo u nesvesno, to
te slike postaju individualnije, a uvidi duboko intimni.

Meditacija sama po sebi ne daje nikakve odgovore, ona je prosto proces oslobaanja
svesti da bismo imali ime da doemo do odgovora. Problem modernog oveka nije
nedostatak odgovora, ve viak odgovora. Naa svest je ve okupirana, mi ve imamo
(pogrene) odgovore i na ivot je ve uvezan u njih. I pravi odgovori su tu, ali mi nemamo
ime da ih primimo. Zato je potrebna meditacija. Da se iskobeljamo iz gomile slika u
kojima nikada neemo nai odgovore na sutinska pitanja koja se tiu naeg identiteta i
psihikog zdravlja ko sam ja? kuda idem? i gde pripadam?