3.

STANDARDNI MODEL MEUNARODNE TRGOVINE

Oba do sada analizirana modela meunarodne trgovine, i Rikardov i Heker-OlinSemjuelsonov, polazila su od odreenih pretpostavki, zanemarujui druge. Tim modelima
mogue je objasniti jedan deo meunarodne trgovine, ali ne i njenu celinu. Rikardov model je
pogodan da se protumai ekspanzija trgovine koja je rezultat relativno vie produktivnosti, a to
se u novije vreme, na primer, nalazi u osnovi izvoznog i razvojnog buma nekih zemalja Dalekog
istoka. H-O-S model, sa druge strane, tu ne moe da prui kompletno i korektno objanjenje zato
to polazi od pretpostavke jednakih tehnologija izmeu zemalja u proizvodnji istih proizvoda.
Meutim, ono u emu je on superioran je objanjenje trgovinskih tokova koji su rezultat
korienja prednosti po osnovu obilja u prirodnim resursima, raspolaganja kvalifikovane i/ili
jeftine radne snage, slobodnog kapitala i sl. Primera radi, njegova primena je u skorije vreme
sasvim uoljiva kada su u pitanju bitno izmenjene izvozne performanse Velike Britanije i
naroito Norveke, prouzrokovane pronalaskom nafte u Severnom moru.
Osnove modela
U standardnom modelu ne egzistiraju tako rigorozne pretpostavke kao u prethodno dva analizirana: niti se celokupna trgovina objanjava razliitim tehnologijama kao u Rikardovom
modelu, niti tehnologije moraju da budu iste kao u H-O-S modelu. Upravo u tom, moglo bi se
rei irem pristupu, lei jednostavnija primenljivost standardnog, u odnosu na dva vaea
prikazana modela. Upravo zbog te njegove fleksibilnosti, bie mogue da se razmotre i neka
pitanja koja ranije nisu mogla da bude objanjena.
Razrada modela zahteva bolje upoznavanje osnovnih kauzalnih veza izmeu bitnih
ekonomskih veliina. Da bismo utvrdili optimalnu kombinaciju proizvodnje hrane i platna koja,
pri njihovim datim cenama, rezultira u maksimalnoj vrednosti proizvodnje, neophodno je da
uvedemo izovrednosnu liniju. Izovrednosna linija je definisana sumom umnoaka veliine
pojedinanih proizvodnji i odgovarajuih cena. Du nje su u svim takama vrednosti proizvodnje
jednake, pri emu nia izovrednosna linija, blia koordinatnom poetku, izraava niu vrednost,
a ona koja je dalja, viu. Sa slike je uoljivo da je ravnotea postignuta u taki Q u kojoj je
izovrednosna linija tangenta na granicu proizvodnih mogunosti, to je, podsetimo, jedno od
elementarnih pravila mikroekonomije. Za svaku niu izovrednosnu liniju resursi bi bili
suboptimalno locirani tako da bi vrednost proizvodnje bila nia, a za svaku viu izovrednosnu
liniju ne bi bilo proizvodnih mogunosti.
Potrebno je utvrditi odnos izmeu proizvodnje, potronje i trgovine u standardnom
modelu. Kao to je proizvodnja oba proizvoda bila definisana u taki gde je izovrednosna linija
bila tangenta na granicu proizvodnih mogunosti, tako je i potronja odreena tamo gde je
izovrednosna linija tangenta na krivu indiferencije. Podsetimo da kriva indiferencije predstavlja
set kombinacija potronje oba proizvoda koje potroaa ine jednako zadovoljnim.

Razmotrimo sada ta bi se desilo kada bi se promenila relativna cena platna. Imajui u vidu
da je zemlja izvoznik tog proizvoda, ve i sama intuicija bi navodila na zakljuak da bi joj takva
promena donela koristi. Kao prvo, izovrednosna linija bi se rotirala, zauzimajui otriji nagib u
odnosu na osu koja predstavlja proizvodnju platna. S obzirom na to da je relativna cena porasla,
to bi pomerilo i krivu indiferencije navie, omoguujui zemlji da za svaku koliinu izvoza
platna moe da uveze relativno veu koliinu hrane. Konaan rezultat bio bi sledei: (1) proizvodnja platna bi porasla za du CD, dok bi se proizvodnja hrane smanjila za EF; (2) potronja
oba proizvoda bi se poveala, platna za AB, a hrane za GH: (3) izvoz platna bi se poveao sa AC
na BD, uprkos njegovoj veoj domaoj potronji, jer bi to bilo vie nego kompenzirano
poveanjem njegove proizvodnje i (4) uvoz hrane bi bio povean sa FG na EH, kao rezultat
smanjene domae proizvodnje i poveane potronje.

Dva najbitnija efekta navedenih promena su dohodovni i supstitucioni. Prvi od njih odnosi
se na injenicu da pomeranje odnosa cena u korist domae zemlje uveava njenu kupovnu mo i
omoguuje joj da povea potronju oba proizvoda, uprkos smanjenju proizvodnje jednog od njih
(hrane). Supstitucioni efekat, sa druge strane, pokazuje da je i pored toga to je potronja oba
proizvoda porasla u apsolutnom iznosu, dolo do pomeranja u njihovom odnosu relativno
jeftiniji proizvod (hrana) postao je atraktivniji. Drugim reima, relativna tranja za platnom je
opala.
Iz prikazane analize je oito da zemlja ija se cena proizvoda koji ona izvozi poveava od
toga ima koristi i obrnuto, ako bi se ona smanjila od toga bi trpela tete. Imajui u vidu da se
odnosi cena po kojima zemlja izvozi i uvozi nazivaju odnosi razmene, proistie opti stav:
poboljanje odnosa razmene poveava blagostanje zemlje i njihovo pogoranje ga
umanjuje.

Privredni rast i trgovina

Sasvim uopteno, ekonomski rast u inostranstvu trebalo bi da bude podsticajan i za domau
privredu, jer poveanje spoljne tranje znai i vee mogunosti njenog izvoza. Meutim,
inostrani rast strane zemlje moe da bude i rezultat breg razvoja njenih uvozno-supstitutivnih
sektora, kada je efekat sasvim suprotan. S druge strane, bri privredni rast u domaoj zemlji je za
domau zemlju iz mnogih razloga nesumnjivo koristan, ali to i ne mora da bude sluaj ukoliko
poveana efikasnost u propulzivnim sektorima rezultira u padu njihovih cena. Tada koristi od
breg razvoja u domaoj zemlji moe u veoj meri da uiva inostrana zemlja, zahvaljujui za nju
poboljanim odnosima razmene. Iz tih razloga, pitanje odnosa izmeu privrednog rasta i pozicije
zemlje na meunarodnom tritu je znatno kompleksnije nego to na prvi pogled moe da
izgleda.
U objanjenju tog problema, treba poi od injenice da je privredni rast veoma retko
neutralan, u smislu da je rezultat proporcionalnog poveanja proizvodnje u svim sektorima.
Najee, on podrazumeva i strukturne promene koje su posledica breg rasta proizvodnje u
pojedinim sektorima. One mogu da, shodno Rikardovom modelu, budu posledica breg
tehnolokog napretka u nekim sektorima privrede. Takoe, mogu da budu i rezultat intenzivnijeg
korienja nekog od faktora proizvodnje, to je saglasno H-O-S modelu. U oba sluaja, kao to je
reeno, dolazi do pomeranja granica proizvodnih mogunosti.
Zadrimo se na problemu izvozno orijentisanog rasta. Teorija nas ui, uostalom kao i praksa,
naroito novoindustrijalizovanih izvozno orijentisanih zemalja, da je takva razvojna strategija
vie nego opravdana. Da li, meutim, uvek mora da bude tako? Da li bi se u optim zakljucima
neto promenilo ako bismo uoili da poveana ponuda na meunarodnom tritu moe da
izazove pad izvoznih cena, dovoljno veliki da poniti pozitivne efekte uveanog izvoza. Da li je,
i ako jeste pod kojim uslovima to mogue?
Konani efekat privrednog razvoja koji je zasnovan na izvoznoj ekspanziji zavisi od razlike
pojedinanih efekata: 1) poveanog dohotka po osnovu izvoza i 2) promena odnosa razmene.
Ukoliko je inostrana uvozna tranja elastina, porast dohotka i izvoza je vei, a pad cena
nedovoljan da neutralie pozitivne efekte po tom osnovu. Meutim, ukoliko se privredni razvoj
bazira na ekspanziji izvoznih sektora za ijim je proizvodima elasticitet uvozne tranje nizak,
negativni efekti po osnovu pogoranja odnosa razmene mogu da nadmae pozitivne efekte po
osnovu poveanog dohotka ostvarenog u izvozu.

Navedeno razdvajanje mogue razliitih, pozitivnih ili negativnih efekata uveane ponude,
tie se, pre svega, velikih zemalja koje mogu da utiu na ukupnu ponudu na meunarodnom
tritu. Za manje razvijene zemlje ija je ponuda u odnosu na ukupnu svetsku ponudu
zanemarljiva ili nedovoljna da moe da promeni opte uslove na meunarodnom tritu, to ne
vai. Njihova poveana ponuda ne izaziva pad cena, tako da je, u njihovom sluaju, privredni
rast zasnovan na ekspanziji izvoznih sektora uvek pozitivan.
Moe se, s druge strane, desiti da, zbog pogoranja odnosa razmene, privredni rast zasnovan
na izvoznoj ekspanziji dovode ak do smanjivanja realnog dohotka i potronje. Taj sluaj poznat
je u literaturi pod nazivom osiromaujui rast.
Meunarodni transfer dohotka
U osnovi Rikardovog i HOS modela nepromenljivost krive relativne tranje proistekla je iz
pretpostavke o identinim preferencijama potroaa u obe zemlje to, razume se, podrazumeva i
njihove jednake granine sklonosti potronji. Ipak, nema razloga da se polazi od toga da su ukusi
potroaa u obe zemlje isti i konstantni, jednako kao to je nerealno oekivati i da su njihove
granine sklonosti potronji iste i nepromenljive. Budui da standardni model ne respektuje ta
ogranienja, njegova vea primenljivost u ovim aspektima je oigledna.
Promene u ukusima potroaa mogu da nastanu kao rezultat promena u njihovom dohotku,
tehnolokom napretku i ponudi novih proizvoda, promenama u kulturnim i ostalim navikama,
kao i zbog dejstva mnogih drugih faktora. Onaj momenat na kome insistira standardni model i u
kome nalazi glavnog pokretaa promena u odnosima razmene, a samim tim i u koristima od
meunarodne trgovine, jeste prenos kupovne snage iz jedne u drugu zemlju, tj. transfer
dohotka. U prvi mah moe se uiniti da u tom pogledu dilema ne bi trebalo da bude. Izgleda
sasvim logino da zemlja koja je primalac inostranog kapitala moe od toga samo da uiva
koristi i, obrnuto, ukoliko je voljna ili duna da transferie deo svog dohotka, da to moe samo
da pogora njenu poziciju.
Da se do rezultata ne moe tako lako doi i da on nije jednoznaan, postaje jasno kada se u
analizu ukljui sloen problem odnosa transfera dohotka i odnosa razmene. Razmotrimo,
najpre, jedan aspekt. Transfer dohotka znai prenos kupovne snage: ona se smanjuje u zemlji
davaocu transfera i poveava u zemlji primaocu transfera. Pozicija zemlje koja transferie
dohodak zavisi od toga da li se ukupna tranja za njenim proizvodima koje izvozi poveava ili
smanjuje. Naravno, njoj odgovara da se povea. A to e se desiti ako je granina sklonost
potronji proizvoda koje ona izvozi u zemlji u koju transferie dohodak vea.
Da bi se problem uoptio, razmotrimo tri mogua sluaja. Prvi je najjednostavniji, kada
zemlja primalac transfera uvea svoju potronju dva posmatrana proizvoda u istoj proporciji u
kojoj ih zemlja davalac smanjuje. Tada se kriva relativne tranje ne menja, odnosi razmene
ostaju isti i efekti, pozitivni ili negativni po tom osnovu izostaju za obe zemlje.
Drugi sluaj pokazuje kako odliv dohotka iz jedne zemlje moe da je dovede u loiji poloaj.
Osnovni uslov za takav ishod je da su potroai u domaoj zemlji naklonjeniji potronji platna
koje ona izvozi. Tada gubitak dela dohotka u domaoj zemlji dovodi u njoj do veeg pada u
tranji platna nego to se ona poveava u stranoj zemlji u kojoj je dohodak porastao. Sumarni
rezultat je pad kumulativne tranje za platnom i sniavanje relativne cene platna, tj. pogoranje
odnosa razmene domae zemlje.
Trei sluaj je posebno interesantan. Suprotno od prethodnog sluaja, polazi se od toga da je

marginalna sklonost potronje platna manja u domaoj zemlji koja je davalac transfera, nego u
inostranoj koja je njihov primalac. Stoga, u tim uslovima, poveanje dohotka u stranoj zemlji
dovodi do poveane tranje za platnom (koji izvozi domaa zemlja) koja je vea nego to je
njeno smanjenje u domaoj zemlji. Razume se, konaan rezultat je obrnut u odnosu na drugi
sluaj: relativna kriva tranje se pomera u desno, nova taka ravnotee korespondira viim
relativnim cenama platna i domaa zemlja uiva korist po osnovu poboljanih odnosa razmene,
dok strana trpi tete.
Bez obzira na brojna ogranienja analize odnosa transfera dohotka i odnosa razmene koja
proistiu iz njene jednostavnosti, pa i jednostranosti, sledi opti zakljuak koji se ne dovodi u
pitanje: transfer dohotka poboljava odnose razmene i donosi koristi onoj zemlji ija je
marginalna sklonost potronji proizvoda koji izvozi zemlja davalac manja. Drugim reima,
domaoj zemlji e se isplatiti da transferie deo svog dohotka u inostranstvo jedino ako je njena
marginalna sklonost potronji proizvoda koji izvozi manja nego u stranoj zemlji. Analogno tome,
stranoj zemlji e odgovarati da primi deo dohotka domae zemlje pod istim uslovom. Ukoliko su
marginalne sklonosti potronji u obe zemlje iste, efekti transfera dohotka na odnose razmene e
izostati.

PITANJA
1. U kakvom odnosu treba da budu granica proizvodnih mogunosti i izovrednosna linija da
bi raspoloivi resursi bili optimalno locirani? ta bi se desilo ako taj uslov ne bi bio zadovoljen?
2. Koje su karakteristike krive indiferencije? U kakvom odnosu ona treba da bude sa
izovrednosnom linijom?
3. Kakve efekte inicira promena relativne cene? ime je izazvana pojava izvoza i uvoza?
Koji su dohodovni i supstitucioni efekti? Kakve efekte ima promena relativne cene na
blagostanje zemlje?
4. Kakve posledice ima meunarodni transfer dohotka? Kada su one negativne, a kada
pozitivne? Kakva je uloga marginalne sklonosti potronje u objanjavanju promena odnosa
razmene? Kada je zemlji isplativije da transferie dohodak u inostranstvo nego da ga prima iz
inostranstva?
5. Kakav ishod moe da se oekuje ako je marginalna sklonost potronji proizvoda koji
izvozi zemlja davalac transfera manja nego u zemlji primaocu transfera?

TEST PITANJA
1. Kod standardnog modela, relativne nacionalne ponude determinisane su: a) njihovom
faktorskom raspoloivou; b) njihovim proizvodnim mogunostima; c) relativnom svetskom
tranjom ili d) preferencijama potroaa na svetskom tritu.
2. Kod standardnog modela, izovrednosna linija mora da bude: a) tangenta na granicu
proizvodnih mogunosti; b) suprotnog nagiba od krive indiferencije; c) pozitivnog nagiba ili d)
dvostruko otrijeg nagiba od krive indiferencije.
3. Kod standardnog modela, kriva indiferencije treba da bude: a) tangenta na izovrednosnu
liniju; b) tangenta na granicu proizvodnih mogunosti; c) paralelna krivoj tranje ili d) odreena
veliinom raspoloivih faktora proizvodnje.

4. Kod standardnog modela, potronja je odreena tamo gde je: a) izokvanta tangenta na
izovrednosnu liniju; b) izovrednosna linija tangenta na krivu indiferencije; c) kriva tranje
tangenta na granicu proizvodnih mogunosti ili d) izovrednosna linija tangenta na granicu
proizvodnih mogunosti.
5. Standardni model pokazuje da je privredni rast: a) determinisan relativnom koliinom
angaovanog kapitala; b) determinisan apsolutnom koliinom angaovanog kapitala; c) retko
neutralan ili d) odreen odnosom nagiba izokvante i transformacione krive.
6. Objanjivo standardnim modelom meunarodne trgovine poboljanje odnosa razmene: a)
smanjuje blagostanje zemlje; b) donosi koristi veoj zemlji; c) poveava blagostanje zemlje ili d)
dovodi do poveanja razmene ako su se uporedo poveale i elastinost supstitucije i elastinost
tranje.
7. Shodno standarnom modelu, negativan transfer dohotka je mogu: a) da; b) ne; c) da, u
sluaju preklapanja trgovine ili d) da, jedino ako je elastinost supstitucije konstantna.