Класификација

 Ред: Rosales
 Фамилија: Rosaceae
 Подфамилија: Prunoideae
 Род: Prunus
 Порекло
 Центар настанка и природни ареал ове врсте тешко је
дефинисати, услед ране доместификације (3 миленијум
п. н. е.)

 Кајсије највероватније потичу из предела средње

Азије и североисточне Кине, из области у близини
руске границе. Могуће је да природни ареал врсте
обухвата и Корејско полуострво и Јапан.

 Кајсија, иако то њено ботаничко име сугерише, не

потиче из Јерменије. У Јерменију су кајсије стигле после
3000 година, ширећи се дуж Пута свиле. Одатле су
је Римљани, око 70. п. н. е., проширили по
целој Европи.
 Морфологија
 Кајсија (лат. Prunus armeniaca) спада у
коштичаве воћне врсте.

 Кајсија расте као ниско дрво, високо 8—12 m,

са стаблом пречника до 40 cm. Облик крошње
је округао, понекад пљоснат. Кора стабла је
тамносива, уздужно испуцала.

 Младе гране и лисне дршке су често црвенкасте

боје.
 Родне гранчице код кајсије су мајске китице,
кратке родне гранчице, мешовите родне
гранчице и превремене родне гранчице.

 Листови су овални, дуги 5—10 cm, широки 5—8

cm, са шпицастим врхом, заобљеном базом и
назубљеном ивицом. Лисне дршке су дуге 2—4 cm.

 Цветови имају кратку цветну дршку, па често имају

изглед седећих цветова. Развијају се усамљено или
у паровима, најчешће пре листања биљке. Пречник
цвета је 2—4,5 cm. Цветна ложа и чашични
листићи су длакави, крунични листићи су беле до
бледоружичасте боје, дуги 11—15 mm.
 Кајсија је самооплодна, ретко странооплодна
биљка (ауто-инкомпатибилни су на пример
култивари 'Riland' и 'Perfection'). Најважнији
опрашивач је пчела.

 Плод је коштуница, пречника 1,5—2,5

cm, жуте до наранџасте боје, понекад
и црвене на страни изложеној сунцу. Једно семе
се налази унутар тврде коштице.

 Плод се користи у прехрамбеној индустрији за

производњу џемова, пекмеза, кашица за бебе и
производњу ракије.
 Размножавање
 Кајсију разножавамо калемљењем, најчешће се
користе генеративне подлоге и то углавном сејанци
џанарике.

 Међутим џанарика није најбоља подлога за кајсију

јер су воћке калемљене на њој бујне, у јесен касније
завршавају а у пролеће раније почињу вегетацију те
зато врло често страдају од мраза.

 Поред тога све сорте кајсије немају добру

компатибилност са џанариком што доводи до
апоплексије (превремено сушење стабала)
 Ови недостаци се успешно отклањају калемљењем
преко посредника за шта се најчешће користе сорте
шљиве (стенлеј, чачанска лепотица...) или друге
врсте као што је црни трн који се користиу случају
густе садње.

 Ипак најбоља генеративна подлога је белошљива

која се ретко користи.

 Од вегетативних подлога најчешће се користе се

Myrobalan B, Myrobalan 29C, изданци белошљиве и
других сорти шљива.
 Гајење
 Садња кајсије најбоља је у јесен јер се садница
добро припреми за пролеће.

 Размак између кајсија у реду као и између редова

треба да буде прилагођен сорти и агротехници коју
планирамо да примењујемо (обично је 4 x 5m).

 У последње време се као начин садње користи

такозвана садња у троугао (цик-цак) што омогућава
да се на истом простору посади већи број биљака.
 Кајсија је једна од најосетљивијих воћнних врста на
ниске температуре, како зимске тако и пролећне
мразеве у цветању и прецветавању.

 И поред те чињенице доста сасада се налази у

равничарским деловима Војводине што је ризично

 Ипак кајсија се највише гаји у Подунављу и

околини Чачка а у Србији укупно 529о ha.

 По површинама под овом воћном врстом Србија је

на 8. месту. У преиоду од 2009-2013. у Србији је
произведено 24 хиљаде тона кајсије.
 Сортимент
 Aurora – италијанска сорта
 NS-4. – сорта створена на Пољопривредном
факултету у Новом Саду
 NS-6. - сорта створена на Пољопривредном
факултету у Новом Саду
 Новосадска родна
 Новосадска красноцветна
 Мађарска најбоља – стара мађарска сорта и веома
раширена по целој Европи
 Роксана – сорта непознатог порекла. Сматра се да
је пореклом из Авганистана