ŠTETOČINE JABUKE

Fenofaze razvoja jabuke

Jabukin smotavac – Carpocarpsa pomonella
(Cydia pomonella)
red: Lepidoptera – leptiri
Predstavlja najznačajniju štetočinu jabuke kod nas ali i
širom sveta.

Opis štetočine
Leptir je tamno sive boje, dužine tela 7-9 mm, sa
rasponom krila od 14-21 mm.
Mlade gusenice su bledo žute, a odrasle ružičaste.
Lutke su smeđe boje, nalaze se u belom paučinastom
kokonu.
Jabukin smotavac - imago
gusenica
Ciklus razvoja
Ima dve generacije godišnje.
Prezimljava kao gusenica u gusto ispredenim
kokonima na stablu ispod ispucale kore.
Početkom aprila prelazi u stadijum lutke.
Prvi let leptira počinje u prvoj polovini maja i traje do
kraja juna.
Drugi let počinje u drugoj polovini jula i traje do
početka septembra.
Ženka polaže jaja pojedinačno ili u grupicama, na licu
lista, a ređe na plodovima.
Gusenice prve generacije oštećuju relativno sitne
plodove (maj-jun), a gusenice druge generacije već
formirane i poluzrele plodove (avgust-septembar), te
su štete od njih značajnije.
Odrasle gusenice koje napuštaju plodove , svilenom
niti se spuštaju na dole, zaustavljaju se ispod mrtvog
dela kore na stablu ili ispod nekog predmeta na zemlji.
Ciklus razvoja C. pomonella
Štete
Posle piljenja gusenice se ubušuju na mestu
dodirivanja dva ploda pored čašice i peteljke.
Larva živi ispod pokožice ploda i posle presvlačenja
ubušuje se u plod do semenog kućišta gde se hrani
semenom.
Bez ishrane semenom, gusenice ne mogu završiti
razviće. 
Na plodovima jabuke uočavaju se oštećenja.
Na mestu ubušivanja, vidi se crvenkasto-smeđi izmet.
Ako gusenica ugine u ovoj fazi, vidi se samo crvenkasti
oreol oko mesta ubušivanja.
Ukoliko gusenica dođe do semene kućice ploda i
pojede semenku, plod prevremeno opada.
Crvljivi plodovi gube na kvalitetu, nepogodni su za
čuvanje i skladištenje.
Na mestu ubušivanja dolazi do pojave gljivičnih
oboljenja.
Oštećenja od jabukinog smotavca
Suzbijanje
Za uspešno suzbijanje potrebno je obaviti veći broj
tretiranja. Razlog je dug period leta leptira i polaganje
jaja.
Suzbijanje je otežano, jer gusenice veći deo života
provode u plodu, gde su zaštićene od dejstva insekticida.
Za praćenje pojave smotavca jabuke i određivanje rokova
suzbijanja, primenjuje se više metoda: npr. feromonske
klopke.
Zatim, lovni pojasevi od talasaste hartije, praćenje
poleganja jaja u izolatorima,..
 Dobra mera smanjivanja brojnosti je i sakupljanje i
uništavanje crvljivih plodova iz voćnjaka.

Proređivanje plodova, bez obzira da li se radi hemijski

ili ručno, utiče na povećanje efikasnosti insekticida, jer
se postiže bolja pokrovnost plodova.
feromonska klopka
Jabukin cvetojed – Anthonomus pomorum
red: Coleoptera – tvrdokrilci
familija rilaša (Curculionidae)

Opis štetočine:
Odrasli insekt je izduženo jajastog oblika, dužine tela
3,5 – 4,5 mm, smeđe boje, pokriven finim dlačicama.
Larva je žućkaste boje, apodna, u miru lučno povijena.
Lutka je slobodna, žućkaste boje.
Jabukin cvetojed - imago
larva
Ciklus razvoja
Ima jednu generaciju godišnje.
Prezimljava kao polno nezreli imago ispod popucale
kore stabla, u mahovini, u suvo opalom lišću.
Rano u proleće (mart) doleće u krošnju jabuke.
Do pojave cvetnih pupoljaka imaga se hrane
nabubrelim lisnim pupoljcima, polno sazrevaju i
kopuliraju.
Polaganje jaja počinje čim se odvoje cvetni pupoljci i
traje do otvaranja cvetova.
Larva se hrani cvetnim elementima.
Štete
Oštećuje cvet.
Kada cvetanje zbog hladnog vremena dugo traje
oštećuje veliki broj cvetova.
Odrasli rilaš se hrani u cvetnim pupoljcima.
Na mestima ishrane javlja se kapljica biljnog soka.
Jaja su veoma sitna i nalaze se u neotvorenim
pupoljcima.
 Pupoljci sa larvom se ne otvaraju, latice ostaju
slepljene i kasnije promene boju iz bele u mrku.
Cvetovi izgledaju kao mrki baloni.
Larva izgrize prašnike i tučak.
Lutka je u mrkom balonu.
Kada se na balonu uoči otvor, znači da je odrasli rilaš
izašao iz njega.
Oštećenja od A. pomorum
Suzbijanje
Opasnost je od bubrenja pa do otvaranja pupoljaka.
Brojnost se može utvrditi otresanjem stabla u
jutarnjim časovima, tako da imaga padnu na
podmetnutu foliju. Prag štetnosti je 3 imaga po stablu.
Suzbija se uspešno izlovljavanjem lovnim pojasevima
u jesenjem periodu, a pre zimskog mirovanja.
Preventivno suzbijanje u zimskom periodu
mineralnim uljima.
Rutava buba – Tropinota hirta
red: Coleoptera – tvrdokrilci
izrazito polifagna štetočina

Opis štetočine:
Odrasli insekt je crne boje. Telo je pokriveno
žućkastim dlačicama. Dužine oko 11 mm. Na
pokriocima ima 12-15 beložutih nepravilnih tačkica
Larve su bele boje, dužine do 25 mm.
Lutka je narandžasto-žute boje.
Rutava buba - imago
Ciklus razvoja
Razvija jednu generaciju godišnje.
Prezimljava kao polno nezreo imago u zemljištu.
Imago se dopunski hrani, let traje oko 2 meseca.
Dopunski se hrani prašnicima i tučkom svih vrsta
voćaka i mnogih drugih biljaka koje se nalaze u cvatu.
Za to vreme kopuliraju i masovno polažu jaja u junu.
Larve se pile u julu, žive u zemlji.
Prva imaga imamo u avgustu, ali ona ne napuštaju
zemlju.
Štete
Oštećuje cvetne pupoljke i cvetove.
U cvetu stradaju prašnici i tučakovi usled čega ne
dolazi do zametanja plodova.
Odličan je letač i veoma je pokretna – kada nestane
hrane vrlo lako prelazi na nove površine , seli se sa
biljaka koje ranije cvetaju na one koje cvetaju kasnije.
Polifagna je štetočina, napada brojne korovske i gajene
biljke, prelazeći sa cveta na mlado lišće i ostale biljne
delove.
Njena aktivnost traje sve do kraja jula.
Omiljena hrana su joj cvetni pupoljci i cvetovi: svih
voćnih vrsta pa tako i aronije, uljana repice, kelj,
karfiol, slačica...Ako nema tih cvetova, onda bilo šta
samo da je cvet ili mlada tek izrasla biljka: kupus,
blitva, gorušica, raž...
Štete od T. hirta
Suzbijanje
Problem hemijskog suzbijanja rutave bube je u tome što
se ova štetočina javlja u vreme cvetanja biljaka, kada su
prisutne pčele, te bi primenom opasnih insekticida dovela
do nekontrolisanog uginjavanja i tih veoma korisnih
insekata.
Integralni pristup, uz primenu svih raspoloživih mera
(agrotehničkih, mehaničkih, pa i hemijskih).
Izolovanje insekata klopkama pokazalo se posebno
efikasnim. Koriste se klopke sa vodom različite
zapremine, bele ili svetlo plave boje ili klopke sa
specijalnim atraktantom.
Zelena lisna vaš – Aphis pomi
red: Hemiptera
Zelena lisna vaš je prisutna u 2 forme:
  Beskrilna ženka je svetlozelenog do žutozelenog
tela, dužina tela je 1,5-2,0 mm. Oči i vršni segment
abdomena su crni.
  Krilata ženka je slična beskrilnoj, ali je različito
obojena. Dužina tela je 2,0-2,5 mm. Glava i grudi su
crne, oči crvene, vrh abdomena zelene, noge zelene sa
crnim stopalima.
Zelena lisna vaš - imago
Ciklus razvoja
Prezimljava u stadijumu jaja na jednogodišnjim letorastima
oko pupoljaka.
Godišnje ima do 15 generacija.
Larve se pile početkom kretanja vegetacije (april).
Sišu nabubrele pupoljke.
Odrasle ženke rađaju do 40 živih larvi.
Krilate forme se javljaju početkom leta, sele se na druga stabla
jabuke.
U jesen se razvijaju krilate forme koje rađaju individue oba
pola.
Ženke su beskrilne, i posle oplodnje polažu zimska jaja.
Štete
Zelena lisna vaš prouzrokuje kovrdžanje lista,
prvenstveno na vrhovima mladara i grančica.
Napadnuto lišće žuti, suši se i opada.
Zelena lisna vaš prenosi prouzrokovače virusnih
bolesti, pa je tako dvostruko štetna.
Izlučuje mednu rosu, po mednoj rosi naseljavaju se
glljivice čađavice, tako da površina listova, plodova i
grana potamni, čime se smanjuje fotosinteza.
Oštećenja od A. pomi
Suzbijanje
Na osnovu broja nađenih jaja pri zimskom pregledu
letorasta utvrđuje se potreba za zimskim i
ranoprolećnim tretmanom. 

U toku vegetacije se prska nekim od insekticida kada

se na 8 do 15 % vrhova ili letorasta utvrde vaši.
Lisni mineri – Leucoptera malifoliella,
Lithocolletis blancardella, L. clerkella
Mineri lista spadaju u grupu opasnih defolijatora voćaka.
Oni smanjuju asimilaciju površinu voćke usled čega
nastaje niz štetnih posledica, kao što su:
fiziološko iscrpljivanje voćaka,
podloženost pojavi parazita i štetočina,
slab prirast i slabo dozrevanje letorasta,
izmrzavanje,
smanjena rodnost i u narednim godinama,
slab kvalitet plodova,
a pri izuzetno jakom napadu i sušenje voćaka.
Zajedničko za sve lisne minere je da njihove gusenice
miniraju list jabuke i celokupno razviće se odigrava
ispod epidermisa lista u parenhimu.
Gusenice prave različite mine po obliku, ali specifične
za vrstu, pa se lako po izgledu mine može utvrditi o
kojoj vrsti se radi.
Suzbijanje lisnih minera je veoma otežano zbog
njihovog skrivenog načina života, i zahteva dobro
poznavanje načina života svih vrsta minera koji se
javljaju u zasadima jabuke.
Lithocolletis blancardella – Miner
naboranih mina

red: Lepidoptera – leptiri

Opis štetočine:
Imago je mali leptir, u rasponu krila meri od 6-8 mm.
Prednja krila su smeđo-žuta do narandžasto žuta.
Larva je svetlo žute boje sa tamnom glavom.
Miner naboranih mina - imago
larva
Ciklus razvoja
Prezimljava u opalom listu na zemlji, u stadiju,u
lutke.
Ima 4 generacije godišnje.
Leptir se pojavljuje neposredno po listanju jabuke.
Javlja se nešto ranije nego ostali mineri.
I generacija kreće sa letom april/maj.
II generacija jun/jul.
III od sredine jula do početka avgusta.
IV od sredine avgusta do kraja oktobra.
Ženke polažu jaja pojedinačno na naličju lista.
Posle 8-10 dana se pojavljuje larva, koja pravi štete.
Štete
Gusenice miniraju list jabuke i celokupno razviće se
odigrava ispod epidermisa lista u parenhimu.
Larve grade mine između sprovodnih sudova ne
oštećujući ih pa list zadržava zelenu boju i pored
prisustva većeg broja mina.
Mine su izduženo ovalnog oblika.
Vidljive su i sa lica i sa naličja.
Prosečno su duge 12-15 mm, a široke 5-7 mm.
U toku ishrane larve deponuju izmet na sredinu mine.
Oštećenja od L. blancardella
Suzbijanje
Potrebno je pratiti početak i tok leta leptira. To se
može uraditi pomoću feromonskih klopki i
sakupljanjem lišća sa minama.
Suzbijanje je usmereno na leptira i jaja.
Prepoznavanje mina u početnoj fazi je teško, a kada se
već primete onda je kasno.
Suzbijanje treba usmeriti na prvu i drugu generaciju,
eventualno treću.
Momenat tretiranja je u trenutku masovnog izletanja
leptira.
Najbolji efekat se postiže ako se jaja polože na već
tretirani list ili tretirati sveže položena jaja.
Prag suzbijanja je 5 jaja na jednom listu.