VODA KAO RASTVARAC

Voda predstavlja mocan rastvarac za veliki broj supstanci mineralnog I organskog

sveta. Jako izrazena polarnost njenih molekula (voda ima veliki diploidni momenat) I
sposobnost da sa mnogim jonima gradi koordinacione komplekse, obezbedjuje joj
pre svega ulogu izvanrednog rastvaraca za vecinu supstanci mineralnog sveta,
narocito soli. Oko oslobodjenih jona molekuli vode obrazuju omotac, odnosno vrsi se
hidratacija jona, sto omogucava njihovu pokretljivost u void. U pocetku interakcije
voda-kristal sa jonskom kristalnom resetkom, prevodi se sa povrsine kristala veliki
broj cestica u rastvor. Hidratisani joni spontano se krecu u rastvoru I u tom
haoticnom kretanju udaraju I o povrsinu kristala. Neki od ovih jona biva zadrzan na
povrsini kristala elektrostatickim silama privlacenja I to u potpuno odredjenom
polozaju. Ovaj proces naziva se kristalizacija. Proces oslobadjanja jona iz jonskih
molekula, jonskih kristalnih resetki I molekula sa polarizovanim kovalentnim
vezama, kao posledica njihove interakcije sa polarnim molekulima vode, naziva se
elektroliticka disocijacija. Zbog velikog povrsinskog napona vode nepolarni molekuli
(npr masne materije) ne mogu reagovai sa njenim molekulima na dodirnim
povrsinama vode. Do ovih reakcija dolazi samo u prisustvu povrsinski aktivnih
susptanci, sulfaktanata, koje snizavaju povrsinski napon vode. U prisustvu
sulfaktanata, deterdzenata I sapuna, koji drasticno snizavaju povrsinski napon vode,
omogucuje se inerakcija na dodirnoj povrsini faza voda-necistoca. U koloidnim
rastvorima deterdzenata I sapuna njihovi anjoni u dodiru sa necistocom orijentisu
prema njoj nepolarne delove svojih molekula - ,,repove I stupaju sa njom u
interakciju. Polarne ,,glave anjona pri tome su okrenute vodenoj fazi I sa
molekulima vode se povezuju dipol-jon interakcijom. Na taj nacin se formiraju u
prevode u rastvor globule necistoce.
RASTVORI. SASTAV RASTVORA
Rastvori su homogeni, energetski stabilni disperzni sistemi, koji se sastoje od
rastvaraca I rastvorene supstance. U pravim rastvorima dimenzije rastvorenih
cestica ne prelaze 1nm (cestice su rastvorene do nivoa jona ili molekula). Pored
pravih rastvora, za postojanje I funkcionisanje zivih Sistema izuzetan znacaj imaju I
koloidni rastvori u kojima je dimenzija rastvorenih cestica 1-100 nm. Koloidni
rastvori nastaju pri rastvaranju supstanci velikih molekulskih masa
(biomakromolekuli npr), ili pri rastvranju niskomolekulskih jedinjenja koja grade
agregate dimenzija 1-100nm. Pored pravih I koloidnih rastvora, kao stabilnih
Sistema, nastalih ravnomernim rasporedjivanjem (dispergovanjem) jedne supstance
u drugoj, postoje I tzv grubo disperzni sistemi gde spadaju suspenzije I emulzije kod
kojih je dimenzija dispergovanih cestica iznad 100nm. Kod suspenzija je disperzna
faza (rastvorena supstanca) cvrsta, a kod emulzija tecna. Mleko je umulzija lipidnih
materija u void, a recna voda suspenzija peska, zemlje, mikroorganizama u void.
Kod grubo disperznih Sistema, stajanje dolazi do odvajanja disperzne faze I
disperznog sredstva. Pri rastvaranju jedne supstance u drugoj, ona cije se fizicko
stanje ne menja pri rastvaranju predstavlja rastvarac. Prema agregatnom stanju
rastvaraca pravi rastvori se dele na tecne, cvrste I gasovite. Komponenta koja
odredjue fazu rastvora, I koja je obicno prisutna u visku je rastvarac, sa izuzetkom
vode koja se uvek smatra rastvaracem, bez obzira na prisutnu kolicinu. Tecni
rastvori po svom znacaju prevazilaze ostale. OD gasovitih rastvora svakako je
najvazniji vazduh. Cvrsti rastvori (npr metalne legure) za bioloske sisteme I njihovo
funkcionisanje nemaju presudan znacaj.

KOLIGATIVNE OSOBINE RASTVORA

Rastvori poseduju izvesne osobine koje uglavnom zavise od broja cestica rastvorene
supstance u odredjenoj zapremini, a ne I od njihove prirode. Takve osobine rastvora
nazivaju se koligativne osobine. U koligativne osobine rastvora spade snizenje
napona pare rastvora, u odnosu na cist rastvarac, snizenje tacke mrznjenja,
povisenje tacke kljucanja kao I osmotski pritisak.
Ako se u jednom rastvoru rastvori neka neisparljiva supstanca napon pare
rastvaraca nad rastvorom bice nizi od napona pare nad cistim rastvaracem na istoj
temperature. Snizenje napona pare rastvaraca nad rastvorom je koligativna
osobina, ona zavisi od broja cestica rastvorene supstance, a ne zavisi od njihove
vrste.
Pri rastvaranju neke supstance u odredjenom rastvaracu, nastali rastvor ima nizu
tacku mrznjenja od one koju ima cist rastvarac. Kako je napon pare rastvora nizi od
napona pare cistog rastvaraca to ce rastvor na nizoj temperature dostici napon pare
cvrste faze.
Pod tackom mrznjenja podrazumeva se temperature na kojoj tecna faza prelazi u
cvrstu. Do mrznjenja rastvora dolazi kada se izjednace naponi pare cvrste I tecne
faze. Tk=Kk*b
S obzirom da je napon pare rastvaraca nad rastvorom u kome je jedina isparljiva
komponenta rastvarac, nizi od napona pare cistog rastvaraca, tacka kljucanja
rastvora je visa od tacke kljucanja cistog rastvaraca. Tacka kljucanja je temperature
na kojoj je napon pare iznad tecne faze jednak osmotskom pritisku. Zbog snizenja
napona pare rastvora, rastvor kljuca na visoj temperature u odnosu na temperature
kljucanja cistog rastvaraca.
OSMOZA I OSMOTSKI PRITISAK
Kada se dva rastvora dovedu u direktni dodir, procesom difuzije dolazi do njihovog
spontanog mesanja, pa I izjednacavanja koncentracija Ukoliko se difuzija izmedju
rastvora vrsi kroz polupropustljivu membranu, process se naziva osmoza. Osmoza
ce se zaustaviti kada brzina difuzije rastvaraca kroz membranu bude u oba pravca
izjednacena. Pri uspostavljenoj ravnotezi napon pare rastvaraca nad rastvorom u
oba odeljka je isti. Ako se dva rastvora razlicitih koncentracija odvoje
polupropustljivom membranom koja propusta samo molekule rastvaraca a ne I
rastvorene supstance difuzija se odvija samo u jednom smeru, tj difunduju samo
molekuli rastvaraca iz razblazenijeg u smeru koncentrovanijeg rastvora. Difuzija
molekula rastvaraca kroz polupropustljivu membranu naziva se osmoza a sila koja
ih potiskuje naziva se osmotski pritisak. Osmotski pritisak rastvora proporcionalan je
proizvodu kolicinske koncentracije I apsolutne temperature. const=c*T
Osmotski pritisak zavisi od temperature I od koncentracije cestica rastvorene
supstance. Rastvori mogu biti hipotonicni, hipertonicni I izotonicni. Hipertonicni
rastvor je onaj ciji je osmotski pritisak visi u odnosu na osmotski pritisak
posmatranog rastvora, Hipotonicni kad je manji, a izotonicni kada je isti.
ELEKTROLITI. STEPEN ELEKTROLITICKE DISOCIJACIJE
Sve supstance se mogu podeliti na elektrolite I neelektrolite prema sposobnosti
njihovih vodenih rastvora da provode elektricnu struju. Elektrolit je supstanca ciji je
vodeni rastvor bolji provodnik struje nego sam rastvarac; takva supstanca se u
rastvoru nalazi potpuno ili delimicno razlozena na jone. U elektrolite spadaju
kiseline, baze, amfoterni eletkroliti I soli.
Teoriju o elektrolitickoj disocijaciji postavio je Arenijus. On je predpostavio da
molekuli elektrolita pri rastvaranju u vodi spontano disusuju na naelektrisane
cestice jone. Ova teorija posluzila je kao osnov za razvoj modern jonske teorije.
Joni sa pozitivnim naelektrisanjem su katjoni, pri elektrolizi putuju ka negativnoj
elektrodi katodi. Negativno naelektrisani joni su anjoni, pri elektrolizi putuju ka
pozitivnoj elektrodi anodi. Slabi elektroliti u vodenom rastvoru mogu biti
disosovani u razlicitoj meri. Do koje mere je neki eletrolit disosovan u rastvoru
izrazava se stepen disocijacija . Mera do koje se neki elektrolit razlaze na jone u
rastvoru izrazava se stepenom elektroliticke disocijacije. Stepen Elektroliticke
disocijacije izrazava se procentima. Stepen disocijacije zavisi od prirode elektrolita.
On takodje zavisi od temperature I koncentracije elektrolita u rastvoru. Povecanjem
temperature se kod slabih elektrolita povecava. Slabi elektroliti su teorijski
potpuno disosovani tek pri beskonacnom razblazenju.
JONSKE REAKCIJE
Ako se pomesaju razblazeni rastvori dva elektrolita AX I BY u rastvoru ce se nalaziti
sledeci joni A+,B+,X-,Y-. Teorijski postoji mogucnost reakcije izmedju svih suprotno
naelektrisanih jona. Medjutim, nije dovoljan uslov samo to da joni imaju suprotan
naboj pa da dodje do njihove interakcije. Pve reakcije kod kojih dolazi do
medjusobne razmene jona nazivaju se reakcije dvogube izmene. Joni mogu
medjusobno da reaguju ako je zadovoljen 1 od 3 uslova:
1.. da nastaje slabodisosovano jedinjenje
NaOH+HNO3=H20+NaNO3 Na+ + OH- + H+ +NO3- =H20 + Na+ + NO3-
H20 je slabo disosovan
2. da nastaje lakoisparljivo jedinjenje
Na2CO3+2HCl=2NaCl+H2O+CO2
2Na+ + CO3 (2-) + 2H+ + 2CL- = 2Na+ + 2Cl- + H2O+CO2
3. da nastaje teskorastvorno jedinjenje
NaCl+AgNO3=AgCl+NaNO3
Na+ + CL- + Ag+ + NO3-=AgCl+ Na+ +NO3-
ZAKON O DEJSTVU MASA
Sve hemijske reakcije dele se na: nepovratne (ireverzibilne) I povratne (reverzibilne)
aA+bB<=>cC+dD
Gulberg I Vide prucavali su reverzibilne rekacije I 1867. Godine postavili su zakon o
dejstvu masa koji glasi: Brzina hemijske reakcije proporcionalna je proizvodu
koncentracija supstanci koje reaguju. V1=k1*[A]^a*[B]^b, V2=k2*[C]^c*[D]^d,
V1=V2 . Konstanta zavisi od temperature, red velicine k=10^50 10^-50, ona
pokazuje do koje mere protice reakcija u odredjenom smeru. Konstanta opisuje
polozaj ravnoteze, ali nista ne govri o brzini kojom se ravnoteza postize.
UTICAJ PROMENE USLOVA NA SISTEM U RAVNOTEZI (LE CHATELIEOV PRINCIP)
Sistem u ravnotezi je u dinamickom stanju; reakcije u oba smera se vrse jednakom
brzinom. Promenom jednog od uslova Sistema dovodi do promene polozaja
ravnoteze. PRema Le Chatelieovom principu, ako se nekom sistemu koji je u
ravnotezi promeni neki od spoljasnjih uslova, sistem ce da uspostavi novo
ravnotezno stanje tako da se suprostavi promeni. Polozaj ravnoteze moze se menjati
promenom koncentracije bilo jednog od raktanata ili reakcionog proizvoda,
promenom temperature, a kod gasova I promenom ukupnog pritiska. Ako sistem koji
je u ravnotezi: N2+3H2<=>2NH3 u desno, povecamo koncentraciju H2, ravnoteza
se pomera u pravcu stvaranja NH3. Ukoliko se sistemu u ravnotezi poveca spoljasnji
pritisak, doci ce do smanjenja njegove zapremine, tako sto ce se vrsiti ona reakcija
koja ce teziti da smanji ovo povecanje pritiska. Prisustvo ili odsustvo katalizatora
nema nikakvog uticaja na polozaj ravnoteze jer katalizator podjednako utice na
brzine rakcije u oba smera, moze se reci da katalizator moze da promeni brzinu
dostizanja ravnoteze, ali ne moze vrednost konstante ravnoteze.