STOMATOLOŠKI UNIVERZITET U BEOGRADU

OSS ZUBNI PROTETIČAR

SEMINARSKI RAD

- ERGONOMIJA –

Profesor: Student:
Vanja Petrović Nedim Habibović

Beograd, 2021.
 1. Kako biste definisali šta je ergonomija?
Ergonomija predstavlja oblikovanje i proučavanje ljudskog Ergonomija rada.
Ergonomija se bavi p Ergonomija roučavanjem rada i odnosa pri radu u skladu s
mentalnim i tjelesnim sposobnostima ljudi. Njena suština je prilagođavanje posla (alata,
radnih zadataka, radne okoline) radniku i njegovim potrebama, umesto prilagođavanja
radnika potrebama posla.

2. Na koji način se ergonomski principi odnose na stomatološku

profesiju?
Dobra radna ergonomija je neophodna kako bi se radna sposobnost, efikasnost i visok
klinički nivo lečenja mogli održati tokom radnog veka stomatologa. Obim ergonomije u
stomatologiji je veliki: kreće se od hemije između stomatološkog tima do osvetljenja, buke
i mirisa i prirodno do korišćene opreme i softvera.

ERGONOMIJA NEDIM HABIBOVIĆ

 3. Koje su posledice loše ergonomije?
Evo kako neprijatno, nezdravo ili ne savršeno funkcionalno radno okruženje može biti
štetno:
Naprezanje očiju – loše osvetljenje, kao i stari kompjuterski monitori koji snažno
vibriraju mogu izazvati naprezanje očiju, pa čak i pokvariti vid zaposlenog.
Naprezanje očiju takođe može izazvati glavobolje različite težine;
Neudoban kancelarijski nameštaj – kancelarijski radnici većinu svojih radnih dana
provode sedeći za svojim stolovima. Stolice i stolovi koji nemaju odgovarajuće,
ergonomske komponente dizajna, kao što su podesiva visina sedišta i nasloni
stolica koji se mogu nagnuti, mogu izazvati stres i naprezanje mišića. Katastrofalni
efekti loše ergonomije na radnom mestu mogu dovesti i do drugih zdravstvenih
problema kao što su tendonitis, sindrom karpalnog tunela, povrede leđa, kolena,
ramena;
Stres – poznato je da potreba za radom u neugodnom okruženju povećava nivoe
stresa na radnom mestu koji su obično već veoma visoki. Efekti takvog dodatnog
stresa mogu se kretati od nervoze i nesanice do problema sa varenjem, kao što
su bol u stomaku i mnoga druga pitanja koja se generalno pripisuju visokim
nivoima stresa.

ERGONOMIJA NEDIM HABIBOVIĆ

 4. Kako se ergonomski principi mogu primeniti u stomatološkoj
ordinaciji?
- Trebalo bi izbegavati ekstremne i nagle pokrete ramena i ruku.
- Instrumente bi trebalo uzimati jednostavnim, što blažim, prirodnim, pokretom
hvatanja. - Tokom rada ugao u laktu bi trebao biti 90 .
- Trebalo bi izbegavati rotaciju, laterofleksiju leđa.
- Ukoliko je neophodno savijanje trupa unapred, trebalo bi ga ograničiti ga na 10 .
- Važno je izbegavati prolongiranu i čestu elevaciju i protruziju ramena.
- Instrumente bi trebalo postaviti na radnu visinu, u nivou laktova terapeuta.
- Da bi se tokom rada u sedećem položaju zauzeo uravnotežen stav, noge tokom
rada treba razdvojiti za 30-45 .
- Ugao između potkolenice i nadkolenice, kod stomatologa koji rade u sedećem
položaju, bi trebalo da bude 110 .
- Takođe, veoma je važno praviti balans između perioda aktivnog rada i odmora,
izbegavati preopterećenja, adekvatno organizovati radne aktivnosti

ERGONOMIJA NEDIM HABIBOVIĆ

 5. Koji su ciljevi ergonomskog dizajna?
Cilj ergonomskog dizajna bi trebao biti povećanje produktivnosti svojih radnika,
obezbeđujući zdrave i prijatne uslove za rad. Nabavka ergonomski dizajniranog
kancelarijskog nameštaja u tu svrhu, svakako doprinosi tome.

6. Šta su posledice lošeg dizajna, opreme i instrumenata?

Najveća posledica je vreme, ako je radni prostor loše dizajniran to otežava
pokretljivost zaposlenih, isto tako i loš izbor opreme i instrumenta, ako su nedovoljno
kvalitetni dolazi do čestih kvarova, do odsustva rada ili do produžetka posla.

ERGONOMIJA NEDIM HABIBOVIĆ

 7. Kako nastaju koštano-mišićna oboljenja i koje su posledice?
Neprirodni položaji, ponavljajući rad i rukovanje teškim teretima predstavljaju
faktore rizika koji mogu oštetiti kosti, zglobove, mišiće, tetive, ligamente, živce i krvne
sudove, dovodeći do umora, boli i mišićno-koštanih poremećaja (MKP). MKP povezan s
radom najčešće je kumulativan i proizlazi iz čestog izlaganja teretima na radu kroz dulje
vremensko razdoblje. Gornji ekstremiteti (šaka, zapešće, lakat i rame), vrat i donji dio
leđa posebno su podložni MKP-u.
MKP je epizodičan – bol se često povlači ili nestaje, da bi se kasnije ponovo javila.
Mnoge pojave MKP-a su prolazne, tj. simptomi nestaju nakon odmora ili promjene
aktivnosti. Ali ponekad se MKP razvija u trajan ili ireverzibilan poremećaj. Neki oblici
MKP-a su specifični, s jasnim kliničkim osobinama, dok su drugi nespecifični, bez dokaza
specifičnog poremećaja.

8. Koji su faktori rizika za nastavak?

Značajni faktori iz ove grupe su:
- ponavljanje;
- snažan ili dugotrajan napor (prekomerna sila);
- statički ili neudoban radni položaj;
- neergonomski dizajn (elemenata radnog mesta, alata, mašina i sl.);
- kontaktni stres;
- vibracije (lokalnog ili opšteg tipa);
- ekstremne temperature (naročito niske).

ERGONOMIJA NEDIM HABIBOVIĆ

 9. Koja su najčešća skeletno-mišićna oboljenja koja se javljaju u
stomatološkoj profesiji?
Lokomotorni sistem poseduje reparatorni potencijal koji tokom perioda mirovanja
obnavlja oštećenja nastala konstantnim mikrotraumama. U stomatološkoj profesiji
međutim, periodi u kojima bi se reparatorni potencijal aktivirao su često nedovoljni.
Oštećenja se javljaju često i akumuliraju se pre nego što se aktivira mehanizam
reparacije. Oštećenja koja uzrokuju mikrotraume su kumulativna. U početku nema bolnih
simptoma, da bi se kasnije javio bolni sindrom i mišićna disfunkcija. Izostanak početnih
bolnih simptoma dovodi do toga da je obolela osoba sklona zanemarivanju prvih
simptoma poremećaja, i za pomoć lekaru se javlja tek kad je poremećaj već u
uznapredovaloj fazi

10. Koji elementi u ordinaciji doprinose lošim uslovima za rad?

Kod zubnih tehničara se najčešće javljaju mišićno-skeletna oboljenja gornjih

ekstremiteta, koja su zastupljena kod oko 39% zubnih tehničara (Jacobsen i
Pettersen1993). Potencijalnu opasnost za nastanak ovih oboljenja predstavlja upotreba
neprilagođenih, glomaznih i teških ručnih radnih instrumenata

ERGONOMIJA NEDIM HABIBOVIĆ

 11. Koji su faktori rizika koji se odnose na organizaciju posla?
Faktori rizika:
• Vjerovatnoća
• Uticaj
• Očekivano vrijeme
• Frekvencija

12. Koji su saveti za bolju organizaciju posla?

Organizacionu strukturu proizvodno-poslovnog sistema čini raspored i međusobni

odnos njegovih unutrašnjih komponenti: finansija koje omogućavaju rad, predmeta rada
i zaposlenih koji obavljaju poslove.
U ovom procesu veći i komplikovaniji radni zadaci se dele na manje, specijalizovane
i individualne. Osnovu organizacione strukture proizvodno-poslovnog sistema čini, dakle,
podela ukupnog rada na više manjih pojedinačnih poslova ili grupa poslova. Distribucija
se ostvaruje podelom poslova i zadataka kroz tok rada na pojedine radnike, grupe radnika
ili timove.

ERGONOMIJA NEDIM HABIBOVIĆ

 13. Koja su najčešća koštano-mišićna oboljenja koja se javljaju u
stomatološkoj profesiji?
• Deformiteti kičme

• Reumatske bolesti

• Osteoporoza

• Diskus hernija

14. Kako biste definisali bol?

Prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije: „bol je neprijatno čulno ili
emocionalno iskustvo povezano sa stvarnim ili potencijalnim oštećenjem tkiva“.
Međunarodno udruženje za proučavanje bola International Association for the
Study of Pain(IASP) definiše bol kao: „neprijatno emocionalno i osećajno iskustvo
povezano sa pravom ili potencijalnom povredom tkiva, ili uzrokovano tim oštećenjem ili
povredom.“ Bol se može definisati i kao

ERGONOMIJA NEDIM HABIBOVIĆ

 15. Šta je i zašto se javlja sindrom „ karpalnog oboljenja“?

Ukoliko dođe do uvećanja ili upale tetiva u ručnom zglobu, prostor karpalnog tunela
se dodatno sužava, što dovodi do pritiska na ovaj nerv. Pritisak na nerv uzrok je tegoba
koje se javljaju u nivou palca, kažiprsta, srednjeg prsta i dela domalog prsta, i to u vidu
utrnulosti, trenjenja, bockanja, bola i smanjenog osećaja za dodir. Bol i trnci šire se mogu
širiti u dlan i prste, ali i u lakat i rame. Ako je pritisak na nerv dugotrajan i/ili intezivan
dolazi do hipotrofije (smanjenja mase) mišića šake, gubitka snage mišića šake,
nesigurnosti pri hvatanju predmeta prstima.

16. Koji su uzroci i simptomi nastanka karpalnog tunela?

Pacijenti se najčešće žale na trnjenje u šaci, koje je često praćeno bolom. Nekad
se bol može širiti do lakta, pa čak i ramena. Tegobe su najizraženije tokom noći i ranog
jutra. Pacijenti moraju često da ustaju iz krevete, da protresu šake (što delimično
oslobađa nerv od pritiska). Nekada imaju osećaj da su šake otečene, iako objektivno otok
ne može da se vidi.
Kod uznapredovalih slučajeva dolazi do atrofije mišića šake, smanjenje snage
stiska što je često praćeno nemogućnošću vršenja fmih radni, otežano je hvatanje
predmeta, predmeti često ispadaju iz ruku.

ERGONOMIJA NEDIM HABIBOVIĆ

 17. Na šta se konkretno mogu primeniti ergonomski principi u
stomatološkoj struci?
Prednosti primene ergonomskih principa u kliničkom stomatološkom radu su:
- redukcija mišićno-skeletnog bola
- prevencija povreda uzrokovanih radom
- bezbednije radno mesto
- prijatnije radno okruženje
- smanjen nivo stresa urokovanog poslom
- povećanje zadovoljstva poslom
- povećan nivo produktivnosti
- poboljšanje kvaliteta života uopšte
- smanjen broj dana odsustva sa posla
- duži radni vek
18. Na koji se način zakazivanjem pacijenta mogu obezbediti bolji
uslovi na radu?
Zakazivanjem pacijenta pravimo dobru atmosferu, kako prilikom rada ne bi došlo do
gužve ili nesporazuma koji stvara dodatni stres u poslu.

ERGONOMIJA NEDIM HABIBOVIĆ

 19. Šta bismo u svom okruženju popravili da bi bilo ekonomski?
S obzirom da je sve više vozila u gradu i da vozilo koristimo čak i ako idemo do
najbliže prodavnice, moj predlog je da izazovemo sebe i vozilo koristimo samo za
neophodne stvari. Time bi manje novca trošili za gorivo.

ERGONOMIJA NEDIM HABIBOVIĆ