Stomatoloski fakultet, univerzitet u Beogradu

Funckionalni otisak

Beograd 2010 Student: Nanuševski Dimitrije 114/08

Uzimanje defi nitivnog otiska
 Za funkcionalni otisak koriste se razliciti materijali i postupci. Zilaviji materijali, kao sto
su termoplasticen mase i crna gutaperka dovode do kompresije tkiva i dislokacije lezista proteze.
Zilaviji materijali zahtevaju vise prostora u kasici
Meke otisne paste su dovoljno fluidne i lakse se rasporedjuju po kasici u tankom sloju. Za
njih nije potreban veci prostor u kasici. Zbog svoje fluidnosti manje dislociraju tkiva i pravilno
primenjene ne dovode do dislokacije tkiva. Od mekih otisnih materijala koristimo gips, cink-
opksid-eugenol paste i elastomere.
Gips je dovoljno fluidan i daje verne otiske, ali nije prijatan za pacijenta. Za vreme
vezivanja apsorbuije nesto pljuvacke sa nepca. Pre izlivanja neophodno ga je izolovati
sapunicom kako bi mogao da se odvoji od meodela.
Cink oksid eugenol pasta daje precizne otiske detalja sluzokoze i lezista proteze. Ne
zahteva veci prostor u kasici, izuzev na onim delovima gde je neophodno rasterecenje. Ova pasta
je prilicno fluidna i zahteva dobro oblikovane rubove. Cink oksid eugenol je dimenziono stabilan
i ne zahteva nikakvu izlolaciju pre izlivanja.
Ako su pravilno primenjeni elastomeri daju precizne otiske. Podesni su za otiske
podminiranih vilica i otiske za imedijantne proteze. Ne resorbuju mukoznu pljuvacku vec se od
nje povlace, zbog cega sluzokozu treba osusiti vaterolnom ili tamponima pre nego li sto se unese
kasika u usta pacijenta.

Uzimanje defi nitivnog otiska cink-oksid-eugenol pastom

Cink-oksid-eugenol pasta je prema svojim karakteristikama i jednostavnom postupku pri

radu veoma podesna za uzimanje funkcionalnog otiska. Pakuje se u dve tube, u jednoj je cink
oksid bele boje a u drugoj eugenol crvenkaste boje. Pasta se mesa metalnom spatulom doke se ne
dobije homogena pasta jednake boje. Radno verme za cink-oksid-eugenol je 3 minuta. To je
vreme od pocetka mesanja do pocetka vezivanja.
Nakon sto pacijent opere usta sa vodom kasika se unosi u usta. Putokaz za centriranje
kasike frenulum usne. Nakon unosa kasike u usta pacijenta ona se potisne tek toliko da pasta
dodje u intiman kontakt sa tkivima lezista proteze. Kasika se pridrzava na nepcu dok pacijent
izvodi sve one pokrete koje je izvodio u toku oblikovanja rubova kasike. Aktivni pokreti
pacijenta mogu se nastaviti pasivnim, dakle povlacenje usana i obraza pacijenta.
Posle stvrdnjavanja paste koje traje 10 minuta otisak se pazljivo vadi iz usta. Dobar
otisak se po pravilo veoma tesko vadi iz usta pacijenta. Da ne bi doslo do ostecenja potrebno je
obezbediti podor vazduha izmedju otisnog materijala i sluzokoze. To se postize tako sto se
postavi prst u forniks vestibuluma i pomeri sluzokoza. Moze se postici i ako pacijent naduva
obraze.
Ukoliko su neohodne korekcije, pasta se uklanja nozicem, a zatim se kasika brise
benzinom. Individualna kasika u otisku ne sme da se providi, ukolik ose providi to je mesto gde
je tokom otiskivanja doslo do vece kompresije, ovakvo mesto bi se nakon nosenja proteze
manifestovalo bolom ili losom retencijom. Masa se moze providiti na rubovima jer su oni bili
komprimovani u predeo relativno pokretne sluzokoze i na tim mestima sloj paste moze biti
veoma tanak ili ga ne mora ni biti. Visak paste na faringealnom rubu treba skloniti nozicem.
Odvajanje donjeg otiska od gornjeg je dosta lakse jer se u donjoj vilici ne postize takav ventilni
ucinak.
Rasterecenje pojedinih zona
 Na mestima gde je podsluzokozni sloj tanak, ka na pr na torusu mandibule, tkivo je
nerezilijentno zbog cega i najmanji pokreti u funkciji dovode do njenog klackanja, gubitka
ventilnog ucinka i nestabilnosti proteze.
Zone koje treba rasteretiti su
- tvrda mesta (torusi)
- mlitavi i labavi alveolarni greben
- tanak i ostar bezubi greben.
Tvrda mesta se mogu rasteretiti
- u toku uzimanja otiska
- u toku izrade proteze
- pri predaji proteze
Rasterecenje tvrdih mesta u toku izrade proteze vrsi se oblaganjem folijama obelezenih
mesta u modelu. U labaratoriji tehnicar oblaze obelezen prostor olovnim folijama cime se
obezbedjuje prostor u bazi proteze. Pogresno je napraviti komoricu proizvoljnog oblika i
dimenzije, iste dubine i ostrih rubova. Takva komorica delujhe stetno na lezista proteze i dovodi
do njihovog bujanja. Predeo nepcanog torusa treba najvise rasteretiti u centru a onda manja ka
granicama. Zbog toga se torus oblaze u vise slojeva.
Rasterecenje tvrdih mesta brusenjem gotove proteze izvodi se tako sto se tvrdo mesto
(torus) obelezi mastiljavom olofkom, proteza unese u usta pacijenta i prinese na nepce da bi se
obelezene granice torusa prenele na protezu. Za obelezavanje tvrdih mesta mogu se koristiti i
posebne paste koje se stavljaju u protezu, takva proteza sada se unosi u usta i na mestima torusa
doci ce do smicanja materijala i tako ce se tacno obeleziti mesto rasterecenja. Rasterecenje
brusenjem akrilata proteze nije dobar metod, jer skidanjem dobro polimerizovanih povrsina
slojeva akrilata otkriva se njegov porozni sloj u koji se lakse imbidiraju sastojci hrane lekova i
bakterije, sto nepovoljno delujen aodrzavanje higijene.
Tvrda mesta je najbolje rasteretiti postupkom u toku uzimanja otiska. Rasterecenje se vrsi
na sledeci nacin: Obelezene granice se prilikom izlivanja modela prenesu na model. Prema
obelezenim granicama isece se ploca roze voska i adaptira na model na obelezenom mestu.
Model i vosak se izoluju i preko se napravi individualna kasika. Vosak ostaje u kacici za vreme
oblikovanja rubova. Pre uzimanja otiska, mekom pastom plocica roze voska se uklanja iz kasike.
Da bi pasta lakse oticala na tom mestu treba borerom izbusiti okruglu rupu. U donjoj vilici se na
isti nacin rasterecuju mandibularni torusi.

Priprema funkcionalnih otisaka za izlivanje modela

U daljem radu treba zastititi rubove definitivnih modela koji su oblikovani u funkciji
tkiva koja okruzuju proteze jer oni predstavljaju buduce rubove proteze. Rubovi proteze su
trodimenzionalni a njihova debljina razlicita. Oni obezbedjuju dobro ventilno zaptivanje a time i
dobru stabilnost i retenciju samo ako su trodimenzionalni i u takvom odnosu prama mekim
tkivima koja ih okruzuju.
Vestibulari rubovi gornjeg i donjeg otiska zasticuju se postavljanjem vostanog valjka na
njihovu spoljasnju povrsinu. Vostani valjak, tkz, Kelerova traka siroka oko 4-5 mm postaljva se
duz vestibularne povrsine rubova gornjeg i donjeg otriska na prosecnoj udaljenosti od 5 mm, u
paratubarnom predelu moze odstojati i do 10mm, mada se kaze da vostani valjak treba postaviti
na najispupceniji deo vestibularne povrsine ruba otiska. Faringealni rtub zasticuje se
postavljanjem vostane trake siroke 1 cm na slobodnu povrsinu otiska, odnosno individualne
kasike. Lingvalni rub se zasticuje uz pomoc vostane ploce koja se zalepi celom duzinom
lingvalnog ruba i ispod distalnog ruba otiska, tako da ispunjava porstor za jezik. Ovakav nacin
zastie omogucava lak pristup modelu sa lingvalne strane.

Literatura
Stomatoloska protetika TOTALNA PROTEZA
„M.Kristic, A.Petrovic, D.Stanisic-sinobad, Z.Stosic“
Izdavac VELARTA, Majke jevrosime 38/l, Beograd, tel: 3223831